Истраживања српског језика на Косову и Метохији (т. 3)

ЗБОРНИК РАДОВА са пројекта Истраживања српског језика на Косову и Метохији УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ ЗБОРНИК радова са пројекта Истраживања српског језика на Косову и Метохији Књига 3 (2010) КОСОВСКА МИТРОВИЦА 2011 ЗБОРНИК РАДОВА са пројекта Истраживања српског језика на Косову и Метохији Књига 3(2010) ISBN 978-86-80273-60-0 ISBN 978-86-80273-48-8 (за издавачку целину) Филозофски факултет Универзитета у Приштини 2011. година Главни и одговорни уредник Проф. др Драги Маликовић Уредник Проф. др Милета Букумирић Секретар редакције Доц. др Голуб Јашовић Редакција Проф. др Драгољуб Петровић, проф. др Милосав Вукићевић, проф. др Не- дељко Богдановић, проф. др Софија Милорадовић, доц. др Драган Лилић, доц. др Голуб Јашовић Рецензенти Проф. др Радмила Жугић Проф. др Љубисав Ћирић Проф. др Јордана Марковић Лектура и коректура Оливера Шолаја Компјутерска припрема за штампу Бобан Станојевић (

) Штампа Либро компани Тираж 300 примерака РЕЧ НА ПОЧЕТКУ Трећа књига Зборника радова са пројекта Истраживања српског јези- ка на Косову и Метохији, који финансира Министарство за науку и техно- лошки развој Републике Србије (ЕДБ 157002) садржи девет радова професо- ра Филозофског факултета Универзитета у Приштини ангажованих на поменутом пројекту. У њима се обрађују теме из области ономастике (Ономастика подручја Преководе, Антонимија у топонимији Косова и Ме- тохије, Именослов „неизмишљених ликова” Глигорија Божовића, Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића), затим етимологије (О пореклу ет- нонима Албанци – Албанци и(ли) Шиптари), лексикологије (Османско кул- турно наслеђе у Речнику косовско-метохиског дијалекта Глигорија Елезо- вића (Кроз призму лексике јела и пића)), методологије (Методички приступи обради садржаја из граматике у основним школама на Космету, Истражи- вање наставне праксе), и положаја српског језика у присуству Унмик адми- нистрације (О једном (не)српском језичком изразу на Косову и Метохији да- нас). У радовима из области ономастике доноси се грађа са дела територије северне Метохије, анализира и систематизује топонимија и антропонимија са терена као и она из књижевних дела аутора са подручја Косова и Метохије, или из средњовековних повеља ктитора и владара средњовековне Србије. Незавидан положај српског језика на подручју јужне покрајине понудио је разноврсност тема, од оних које се односе на покушај да се искористи по- литичка ситуација у смислу фаворизовања већинске нације кроз етимологију етника (О пореклу и етнонимима Албанаца), па до потпуног маргинализо- вања значаја и потискивања српског језика кроз широку употребу албанског и енглеског језика, који је до те мере оптерећен погрешним облицима, арти- кулацијом, као и правописним правилима (О једном (не)српском језичком из- разу на Косову и Метохији данас). Политичке прилике у историји једног на- рода неминовно се одражавају и у области његовог језика, првенствено кроз његову лексику (Османско културно наслеђе у Речнику косовско-мето- хиског дијалекта Глигорија Елезовића (кроз призму лексике јела и пића)), као и кроз систем образовања (Методички приступи обради садржаја у ос- новним школама на Космету (истраживање наставе праксе)). За сараднике на пројекту Истраживања српског језика на Косову и Метохији, проф. др Милета Букумирић, руководилац САДРЖАЈ МИЛЕТА БУКУМИРИЋ Ономастикa подручја Преководе .................................................................... 3 ДРАГАН ЛИЛИЋ Антонимија у топонимији Косова и Метохије ............................................ 75 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића......................... 85 ГОЛУБ ЈАШОВИЋ Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића................................ 121 МИТРА РЕЉИЋ О пореклу и етнонимима Албанаца – Албанци и(или) Шиптари............. 161 СМИЉА ВАСИЋ Антропоними и топоними у Грачаничкој повељи...................................... 173 БРАНИСЛАВА ДИЛПАРИЋ, СТАНИСЛАВ СТАНКОВИЋ О једном (не)српском језичком изразу на Косову и Метохији данас ....... 183 ЈЕЛЕНА Д. МИХАЈЛОВИЋ Методички приступи обради садржаја из граматике у основним школама на Космету (истраживање наставне праксе) ...... 197 САЊА МИКЕТИЋ Османско културно наслеђе у Речнику косовско-метохиског дијалекта Глигорија Елезовића (Кроз призму лексике јела и пића) ........................... 223 УДК 811.163.41’373.21/.231(497.115-17) МИЛЕТА БУКУМИРИЋ ОНОМАСТИКA ПОДРУЧЈА ПРЕКОВОДЕ Apstrakt. Onomasti_ka gra|a 22 sela na severozapadu Metohije predstavqa deo gra|e bele$ene za potrebe Odbora za onomastiku SANU. Ona ne samo da pru$a podatke za izu_avawe srpskog imenoslova, ve} i ne{to druga_iju sliku nacionalne strukture stanovni{tva Metohije iz perioda osamdesetih godina HH veka. Kqu_ne re_i. toponimija, antroponimija, prezimena, imena, hipoko- ristici, nadimci. УВОД Podru_je Prekovode „je celina koja obuhvata prostor od De_anske Bi- strice pa daqe izme|u Pe}ke Bistrice i Belog Drima”(Bojovi}, 10). Belim Drimom je ome|eno sa severne i isto_ne strane, a De_anskom Bistricom sa ju$ne, dok se sa zapadne strane uzdi$u Koprivnik i Streo_ke planine. Po- red reka pru$a se dolina Baranski qug1 u pravcu istok-zapad. Ve}i deo ovde obuhva}enih naseqa nalazi se u Baranskom qugu, koji je tako nazvan po naj- ve}em selu u toj dolini: Glo|ane, Barane, Kosuri}, Kotradi}, Broli}, Ra{i}, Dubovik, Papra}ane. Nekoliko sela le$i nedaleko od u{}a Pe}ke Bistrice u Beli Drim (Kpuz, Dolovo, Grabanica i Bok{i}), a ostala su raz- bacana po izbre{cima i doqama severno od Baranske doline. Na tom podru_ju bele$ena je onomasti_ka gra|a u toku leta 1977. i 1978. godine za potrebe Odbora za onomastiku Srpske akademije nauka i 1 alb. lug 'dolina' 4 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) umetnosti u porodicama kojim je bio materwi jezik srpskohrvatski. Tom prilikom pose}ena su slede}a sela: Kpuz, Dolovo, Grabanica, Bok{i}, Ro- suqe, Lo|a, Lo$ane, Rau{i}, Zlopek, Dubo_ak, Kru{evac, Ra{i}, Gorwi Streoc, Dubovik, Papra}ane, Turjak, Barane, Kotradi}, Broli}, ^elopek, Kosuri} i Glo|ane. U wima je popisana toponimija i antroponimija. Idu}i od Pe}i prema jugu na ovde ome|enom podru_ju nalaze se i sela: Qubeni}, Zagrmqe, Belo Poqe (u ju$nom delu Pe}kog podgora), a jugoisto- _no od Pe}i i sela: Bre$anik, Ora{je, Gora$devac2, Po_e{}e, Milovanac, Babi}e, Vragovac, Krstovac, Pi{tane i Dobri Do, u kojima je gra|u bele$io Svetozar Stijovi} i selo Dugowevo u ataru op{tine Klina, u kojem je gra|u zabele$io Alija Xogovi}. U wima je srazmerno bilo vi{e Srba nego u ovde obuhva}enim selima. Gra|a je bele$ena po ustaqenom metodu. Uo_qive su pojedinosti o se- lu koje se odnose: na polo$aj, tip naseqa, istorijske spomenike ili wihove tragove, toponimija i antroponimija stanovni{tva sa materwim srpskim je- zikom. Zabele$ena je i bo{wa_ka antroponimija, koja je u radu izlo$ena na odgovaraju}em mestu posle antroponimje stanovni{tva pravoslavne verois- povesti. Podru_je Prekovode je veoma plodno i pogodno za poqoprivredne de- latnosti, pa je bilo naseqeno i u sredwem veku. U sredwovekovnim poveqa- ma i tefterima popisana su mnoga od, ovim radom obuhva}enih, naseqa. U manastirskim poveqama pomiwu se sela Brodli}i (Broli}), Grabovnica (Grabanica), Doqani (Dolovo), Kosori}i (Kosuri}), Kru{ev©c, Pra- pra|ane, StrÇl©c (Streoc), kao i Istini}, koji radom nije obuhva}en po{to u wemu $ive stanovnici kojim srpski jezik nije materwi. Sva ova sela i mnoga druga pomiwu se u Tefteru skadarskog sanxaka iz 1485. godine (Puljaha 1974): Gorwi Barani, Dolwi Barani, Brodni} (Bro- li}), Gorni Bu}ani, Dolwi Bu}ani, Gorwi Glo|ani, Grabovnica (Grabani- ca), Dolovo, Ko(r)sori} (Kosuri}), Kotradi}, Kru{evce, La$ani, Pa- pra}ani, Strelc(i) i Isteni} (Puljaha 1974: 283). Vremenom se mewala nacionalna struktura stanovni{tva na {tetu Srba. U vezi s tim Giqferding ka$e: „Ranije su Duka|in naseqavali samo Srbi. Koncem XVII i po_etkom pro{log vijeka preplavi{e ga Albanci, kao i druge dijelove Stare Srbije. Albanci su ovdje do{li s juga sa planinskih masiva oko Crnog Drima.” (Giqferding 1972: 154). I drugi izvori pru$aju sli_ne podatke. Tako Ami Bue i Jozef Miler наводе da udeo muslimanskog stanovni{tva u pe}kom ne{to je mawi od udela u |akova_kom i prizrenskom okrugu, ali je i tu struktura bitno poreme}ena. 2 Onomasti_ka gra|a iz Gora$devca objavqena je u monografiji autora ovih redova @ivot Srba u Gora$devcu, str. 25–95. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 5 Iz wih se vidi da ni sredinom XIX veka neka sela u gorwoj Metohiji nisu po_ela prelaziti u islam kao dana{we najve}e arbana{ko selo Istini}, u kojem je tada $ivelo „iskqu_ivo srpsko stanovni{tvo” (Stojan_evi}, 1988: 108). Sredwovekovni dokumenti pru$aju nam najdragocenije podatke o pro{losti na podru_ju Metohije. Na osnovu li_nih imena, koja se nalaze u tim dokumentima, nije te{ko odrediti nacionalnu pripadnost stanov- ni{tva. Ona nedvosmisleno potvr|uju da su tada $iveli Srbi i u nekim se- lima gde sada $ive iskqu_ivo Albanci. Као ilustracijа navodi se primer sela Istini}a kod De_ana koje je zapisano u De_anskim hrisovuqama (Ivi}-Grkovi} 1976: 77). U wemu su tada popisana 92 mu{karca u 33 ku}e. Wihova imena ve}inom su slovenskog porekla: Bogoje, Bogoslav, Dabi$iv, Damjan, Dobromir, Dobroslav, Dragi}, Dragojlo, Dragomil, Milovan, Milo- slav, Milo{, Prequb, Radovan, Radoslav. Analize pokazuju da su od ukup- nog broja tih imena 86,73% slovenskog porekla, 10,2% су hri{}anska, dok na ostala otpada svega 3,6% од ukupnog broja (Grkovi} 1983: 25). Analiziraju}i li_na imena Pe{ikan dolazi do zakqu_ka da „ni u jed- nom gorwometohijskom nasequ nije zapa$en neki primetniji udeo albanske onomastike koji bi opravdavao da se govori o me{ovitom stanovni{tvu.”3 Sli_ne podatke navodi Dimitrije Bogdanovi} pozivaju}i se na Puqahu: „prema defteru iz 1485, u pe}koj nahiji evidentirano je 4910 slovenskih imena prema 164 albanska.” (Pe{ikan 1983: 220). U promeni nacionalnog sastava stanovni{tva migracija nije imala udela koliko islamizacija4. Primawe islama po_elo je u XVI veku, ali su to jo{ usamqeni slu_ajevi koji ne uti_u bitno na promenu nacionalne struk- ture stanovni{tva, i ne}e uticati sve dok se ne intenzivira posle austrij- sko-turskog rata 1683. godine, u kojem su u_estvovali i Srbi nadaju}i se da }e se osloboditi Turaka. 3 Pe{ikan, Imena, 220. 4 U vezi sa primawem islama na ovom podru_ju postoji usmeno predawe da su u selu Bu}ane, koje se nalazi na levoj strani De_anske Bistrice nedaleko od wenog u{}a u Beli Drim, nekada $iveli iskqu_ivo Srbi. Po predawu, jedne ve_eri u ku}u Stojkovi}a do{ao je aga sa pratwom. Stojkovi}i su ga do_ekali i dobro ugostili, ali se aga nije zadovoqio jelom i pi}em, pa je zahtevao da mu dovedu nevestu. Iako su bili pot_iweni Turcima, doma}ini su to do$iveli kao uvredu pa su re{ili da odbrane _ast. Obe}ali su da }e im dovesti nevestu, ali treba da pri_ekaju dok se spremi. U me|uvremenu neprestano su terali Turke da piju s namerom da ih opiju. Kad su polupijani Turci postali nestrpqivi, Stojkovi}i su organizo- vano sekirama na wih udarili i poubijali ih. Tim _inom $ivoti _lanova familije bili su ugro$eni, jer im posle toga nije bilo opstanka. Trebalo je pobe}i bez traga, potur_iti se i ostati na imawu ili izginuti. Po{to nisu imali izgleda da pobegnu, primorani su bili da pre|u u islam. Predawe potkrepquje staro srpsko grobqe koje se nalazi u sastavu sa sa- da{wim albanskim. 6 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Izme|u dva svetska rata izvr{ena je kolonizacija Srba iz Crne Гore da bi se uspostavila nacionalna ravnote$a. U 22 ovde obuhva}ena sela ko- lonizovano je 747 ku}a Crnogoraca: Dolovo (13 ku}a), Grabanica (5 ku}a), Bok{i} (14 ku}a), Kpuz, (44 ku}e), Glo|ane (44 ku}e), Kosuri} (49 ku}a), ^elopek (18 ku}a), Rosuqe (52 ku}e), Kotradi} (35 ku}a), Broli} (17 ku}a), Gorwe Barane (19 ku}a), Dowe Barane (11 ku}a), Ra{i} (18 ku}a), Turjak (21 ku}a), Kru{evac 104 ku}e), Lo$ane (8 ku}a), Zlopek (46 ku}a), Rau{i} (37 ku}a). Gorwi Streoc (13 ku}a), Dowi Streoc (7 ku}a), Dubovik (122 ku}e), Papra}ane (40 ku}a), Papi} (8 ku}a), Vranovac (2 ku}e); (v. Sekuli} 1994: 67–68; 75–76; 87–88). Sva su navedena sela Srbi napustili 1998. godine i nema podataka da se iko u wih vratio. Za ove potrebe popisano je 194 pravoslavnih i 85 ku}a Bo{waka. Pra- voslavci su prete$no doseqeni iz Crne Gore, od kojih 156 izme|u dva svet- ska rata, 18 ku}a pre po_etka ХХ veka, i {est ku}a posle zavr{etka Drugog svetskog rata. Tri ku}e doseqene su iz Vrake izme|u dva svetska rata, kad i tri iz centralne Srbije i jedna iz Bosne. Posle Drugog svetskog rata dose- lilo se osam ku}a iz nekoliko mesta severne Metohije, od kojih se {est ku}a u Metohiju doselilo iz Crne Gore. Prose_an je broj _lanova u srpskoj porodici 4,55, a u bo{wa_koj 7,00 чланова. Veoma nizak broj zabele$enih toponima tuma_i se razlozima {to je to ravni_arski predeo gde konfiguracija zemqi{ta ne pru$a motivaciju za imenovawe kao brdskoplaninski. Sude}i po malobrojnoj toponimiji i u se- lima naseqenim starincima (Dolovao i Grabanica) reklo bi se da _iwenica {to su stanovnici bili kolonisti nije bitno uticala na brojnost toponima, tako da je zabele$eno je ne{to vi{e od 120 mikrotoponima. Mikrotoponimi kojima se ozna_ava pojam iz oblasti geografske ter- minologije prete$no su dvo_lane sintagme. U osnovi odredbenog _lana stoji ime sela ili zaseoka, bratstva ili osobe kojoj je pripadao objekat ozna_en geografskim terminom: Gräbova_ka bînxa, Zlopë_ka bînxa; Verïjski pötok, Grivâlski pötok, Dobrodölski pötok, Duböki pö- tok, Dubo_â_ki pötok, Zlopë_ki pötok, Nikölin pötok, Stríkovi}a pö- tok, >umûrski pötok, {uma, Cücin pötok; Zlopë_ki ïzvor, Ikonïjin ïzvor, Kalü|erova _ësma, Qubenïcki iz- vöri; Bînxa, Jëzero, Mâkva5. 5 Mo$da bi se ovoj kategoriji mogao prikqu_iti i hidronim Bãrwä_a. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 7 Nazivi motivisani osobenostima objekata koji se imenuje odnose se na prostranstvo: Vël’ike wïve, Vël’iki pötok, <irïne; oblik: Grn_âr, izvor u udubqewu koje li_i na grne, Rav{ïne, <ïpke; polo$aj: Kösa; boju: Belínca, Bëovac, Cœni kämen; odsustvo vlage: Sûve liväde; mogu}nost kori{}ewa vode za zalivawe: Podvädnica; nemogu}nost kori{}ewa vode za zalivawe: Bezvädnica; tipove tla: Smõnïca; starost: Növi Zlöpek, Növi Kötradi}, Növo Päpra}ane, Stari Zlö- pek, Stâro Päpra}ane; temperaturu: Töpluk; i druge kvalifikacije: Bïstrica, Püsto sëlo. Mikrotoponimi kojima se ozna_avaju lokaliteti prete$no su dvo_la- ni nazivi s pridevima gorwi, dowi, a od ostalih potvr|eni su oblici koji- ma se ozna_ava mesto pojma u osnovi mikrotoponima: Güvwi{te, Sël’i{ta; Gôrwa Gräbanica, Gôrwe Bärane, Gôrwe Glö|ane, Gôrwi Bök{i}, Gôrwe Rosüqe; Gôrwa wïva; Dôwa Gräbanica, Dôwa wïva, Dôwe Bärane, Dôwe Glö|ane, Dôwe Ro- süqe, Dôwe wïve, Dôwi Bök{i}. Nazivi sa zoonimom u osnovi potvr|eni su u slede}im slu_ajevima: Lisi_âk, Jäzbinski pötok, Svñwskî pötok. Od fitonima potvr|eni su nazivi drve}a, vo}a, $buwa: Bóri}, Glög, Dubo_âk, Jabukâr; Léska, Tÿna; Gÿma. Bilingvizam nije bio bez uticaja u imenovawu pa se bele$e pozajmqe- nice tipa: Grïka,6 Ködra;7 Qüg8 Võjîn, Qüg \ön, Qüg mul’în, Qüg romäe, Qüg Cân, Qüg {evâr, L’üga bök{i}ka, Qüga zlopë_ka; ^äir. 6 alb. grykë -a geogr. tesnac, prelaz, prevoj, u{}e, luka. 7 alb. kodër/-dra breg, brdo. 8 lug -u dolina kotlina 8 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Muslimanska antroponimija zabele$ena je u slede}im mikrotoponi- mima: Griváli, Kasträt, Morïna, Zç}ïno pöl’e, Kúla Ajdïnova. Te{ko je povezati naziv Belvëder (potok) sa zna_ewem koje nalazimo u Velikom re_niku stranih re_i i izraza (Klajn i <ipka 2007). Toponimi nastali na osnovu karaktera povr{inskog svojstva i wiho- ve kategorizacije prema mogu}nosti obrade ili kori{}ewa prete$no su sintagme: An|elî}a wïve, Wïve kod Bandçrê, Popöva wïva; \ökina liväda, Liväda na brêg, Strëo_ke liväde; Imáwe generála Bç{övi}a; Vïnograd; Zábel, Lûg, <üme, <üma na kösu. Od toponima koji ozna_avaju pojmove nastale kao rezultat qudske de- latnosti zabele$en je naziv Naseqewe. Prezimena kod pravoslavaca prete$no су patronimi_na, li_na imena ve}inom су slovenskog porekla (v. Grkovi}, 1977) i ne razlikuju se od li_- nih imena starinaca metohijskih Srba severno od Pe}ke Bistrice. Dvo- slo$ni mu{ki hipokoristici kod kolonista se zavr{avaju na -o Blá$o, Váso, Vújo, Déjo i mewaju се kao imenice mu{kog roda (gen. Blá$a, Vása, Vúja, Déja), a kod starinaca na -a i mewaju kao imenice $enskog roda: Míra, Mí}a, Mí{a, Péra (gen. Mñrê, Mñ}ê, Mñ{ê, Pçrê). Bo{wa_ka li_na imena su, naravno, orijentalnog porekla (v. Smailo- vi} 1977), a dvoslo$ni hipokoristici mu{kog roda sa uzlaznim akcentom na -o: Mújo, Ráfo, Rú$do, Hájro, Hámdo, Najvi{e zajedni_kog za obe konfesionalne grupe ima kod nadimaka, jer su malobrojni i kod Bo{waka i kod Srba, a ni motivacija za imenovawa ne razlikuje se bitno od motivacije kod Srba: Búqo (Sadrija), @ûti (Ri- fat), Béla (\ulbijaza), Béca (Ismeta), Gära (Hasnija); Bêlka (Jelena i Dragica), Gäl’a (Ol’ivera), Cœnka (Stanojka). Na ovde obuhva}enom podru_ju uo_avaju se razlike u govoru starinaca u selima Dolovo i Grabanica prema govoru novijih doseqenika u drugim se- lima. Te razlike ti_u se artikulacije glasova, kao i zavr{etaka i deklina- cije pojedinih oblika. Kod starinaca se bele$i zatvoreno a kad je pod dugim akcentom ili nenagla{enim kvantitetom: Rân|o, Rânko, Sáva, Du{ânka, Slobodânka, zatim sonant l je umek{an ispred palatalnih vokala, a sonant q je postao ne{to tvr|i i fonolo{ki izjedna_en sa sonantoм q (u radu su obele$avani sa l’), {to nije odlika govora novijih doseqenika. Na drugoj Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 9 strani, kod novijih doseqenika bele$i se umek{avawe frikativa { (u radu obele$avano s’): Bös’a (Neboj{a), Gös’a (Gorica), S’óba (Slobodan), S’éle, {to nije karakteristi_no za govor starinaca. Bo{waci izgovaraju grleno h: ȣásim, Maȣïja, Sëȣija, {to ne postoji u govoru stanovnika pravoslavne ve- roispovesti. OНОМАСТИЧКА ГРАЂА ДОЛОВО (Dölovo) Skupilo se на osojnoj strani bre$uqka u dolini pored desne obale Pe}ke Bistrice, nedaleko od wenog u{}a u Beli Drim. Nalazi se jugozapad- no od Kline od koje je udaqeno 7 km. Sa ju$ne strane uzdi$e se bre$uqak a sa isto_ne, zapadne i severne pru$a се metohijska ravnica kroz koju proti_u Beli Drim i Pe}ka Bistrica. U selu nema {kole, pa deca u_e u susednoj Gra- banici. U Tefteru Skadarskog sanxaka zabele$eno je selo Dolovo sa 25 ku}a. (Puljaha 1974, 299–300). Ve}inu stanovni{tva _ine Albanci. Srpskih ku}a ima devet, i sve su iz istog bratstva. Poreklo vezuju za bratstvo Kadi} iz Bjelopavli}a i _uvaju predawe da su im se preci otuda doselili sredinom ХIX veka. Prose_an je broj _lanova u ku}i 11,33. Etnici: Dolov_änin i Dolov_ânka; ktetik: dölovski. Informator Petar Gari}, 1905. Топонимија Grïka, tesnac izme|u dva bre$uqka. Güvwi{te, wive u dolini pored reke. Ködra, pa{wak na visoravni. Sël’i{ta, wive pored sela. <irïne, kompleks wiva i livada pored reke. Антропонимија Gári}, devet ku}a. Preci su im se doselili iz Bjelopavli}a u obli$we selo Dolac oko 1860, a odatle u Dolovo oko 1880. godine. Dolaskom u Dolac staro prezime Kadi} zamenili su novim prezimenom Gari}. Slava Petkôvdan, mala slava Petkövica. Informator Petar Gari}, 1905. Kadî}, ranije prezime Gari}a. Informator Petar Gari}. 10 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Mu{ka imena Bo$ïdar Mârko Rädovan Vêl’ko Mïodrag Rädoje Vïdosav Mïlorad Rädomir Vladïmir Mïl’eta Radosav Vü_ko Mil’ïvoje Rädo{ Göran (1970) Mïl’i} Rân|o Dragân Mîrko Rânko Drägoje Mïroslav Sávo @ïvan Mí{a Srëtko Zöran Möm_ilo Stânko Il’ïja Nënad Stänoje Jovân Pëtar Tóma Kðsto Prëdrag (h 2) Cvëtko L’ubïsav Rädivoje ^ëdomir. @enska imena An|el’ïja Dragäna Öl’ivera Ânkica Drägica Rädica Bil’äna (1972) Dostäna Rädmila Blägica \ûr|a Silväna (1977) Bogdäna @akl’ína (1973) Simöna (1975) Bo$äna Zörica Bôrka Zôrka Slävica Bosîl’ka Ïnosava Sla|äna (1974) Brânkica Jävorka Slobodânka Vërica Katarína Sne$äna (h 2; 1969) Vësna (1972) L’îdija (1977) Stanïja Vînka L’il’äna Stanïsava Vôjka L’übica Stanôjka Gordäna (h 2) Mïlosava Stanomîrka Görica Mil’ëna Danijéla (1974) Mil’ijána Stojäna Danïca Mïlka Stojânka Desânka Náda Stêvka Drága Näta{a (1968) Suzäna (1977). Mu{ki hipokoristici Bïsa (L’ubisav) Vïtko (Vidosav) Gï{a (Dragi{a) Bó$a (Bo$idar) Vláda (Vladimir) Zöki (Zoran) Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 11 Jóva (Jovan) Mí}a (Mil’i}) Rája (Radosav) Kïka (Krsto) Mï{ko (Miodrag) Ráca (Radivoje) L’ïka (Vidosav) Móma (Mom_ilo) Rä{ko (Radovan) Míka (Mirko) Në{ko (Nenad) Míl’e (Mil’ivoje) Péra (Petar) Sréta (Srëtko) Míra (Miroslav) Préda (h 2; Predrag) Céka (Cvetko) Mí{a (Mil’eta) Ráde (Radoje) ^éda (^edomir). @enski hipokoristici Ága (Draga) Dána (Danica) L’íl’a (L’ilana) Án|a (An|el’ija) Désa (Desanka) L’úba (L’ubica) Ânka (Ankica) Dóka (Dostana) Mïka (Stanomirka) Bíl’a (Bil’ana) Zóra (Zorica i Zorka) Mïla (Milosava) Bösa (Bosil’ka) Zôrka (Zorica) Náta (Nata{a) Brânka (Brankica) Ína (Inosava) Ráda (Radmila) Vëra (Verica) Jána (Mil’ijana) Vója (Vojka) Káta (Katarina) Rätka (Radica) Gäna (Dragana) Kína (@akl’ina) Sïm{a (Simona) Gän_e (Dragäna) Léla (Danijela) Slá|a (Sla|ana) Góra (Gorica) Lóla (Slobodanka) Sné$a (h 2; Sne$ana) Góca (h 2; Gordana) L’ída (L’idija) Súza (Suzana). Mu{ki nadimci Gára (Mileta; osoba je crnpurasta). @enski nadimci Gäl’a (Ol’ivera, crnpurasta je). Cœnka (Stanojka, crnpurasta je). ГРАБАНИЦА (Gräbanica) Nalazi se oko 5 km jugozapadno od Kline u dolini pored desne obale Pe}ke Bistrice, nedaleko od wenog u{}a u Beli Drim. Selo je zbijenog tipa. Deli se na Gorwu i Dowu Grabanicu. U Tefteru Skadarskog sanxaka pomiwe se selo Grabonica sa 10 ku}a (Puljaha 1974: 248), a pomiwe se i u Devi_kom katastigu 1780. godine. Osnovna {kola je otvorena 1951. godine. 12 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Ve}inu stanovni{tva _ine Albanci. Srpskih ku}a ima 10. Od wih, devet ku}a poreklo vezuju za Kraqe (Vasojevi}i), a jedna je doseqena iz obli$weg Doca oko balkanskih ratova. Prose_an broj _lanova u ku}i je 7,3. Etnici: Grabanñ_änin i Grabanñ_ânka; ktetik: gräbani_ki. Informator Stojan \uri_i}, 1930. i Marko \uri_i}, 1942. Топонимија Vël’ike wïve, kompleks wiva i livada. Verïjski pötok, izvor i potok od izvora. Gôrwa Gräbanica, deo sela. Dôwa Gräbanica, deo sela. Dôwe wïve, wive ni$e sela na u{}u Bistrice u Beli Drim. Zç}ïno pöl’e, wive u dolini koje je nekada obra|ivao _if_ija Ze}a. Jäzbinski pötok, potok u jazbinskoj {umi. Kúla Ajdïnova, {uma. Räji{te, wive u dolini vi{e sela. Smõnïca, wive. >umûrski pötok, {uma. ^äir, do 1971. pa{wak na kojem su napasali telad, sada wive. <ïpke, duge, a uske wive. <ïrine, kompleks wiva u dolini. <üme, {ume vi{e sela. Антропонимија Prezimena \üri_i}, devet ku}a. ^uvaju predawe da su im se preci doselili iz Kraqa kod Andrijevice „pre 500 godina” u obli$we selo Grebnik gde su ostali tri godine, zatim pre{li u susedno selo Dei_, odakle su posle pet godina zbog krvne osvete pre{li u Grabanicu. U Vasojevi}ima su slavili Al’esêndrovdan, a dolaskom u Metohiju uzeli su Petrovdan i Petröve verïge. Informator Stojan \uri_i}, 1930. Ráji}, jedna ku}a. Doselila se iz obli$weg Doca 1912. godine. Slava Arân|elovdan mala slava Aran|elovdan letwi. Informator Nikola Raji}, 1905. Mu{ka imena Bo$ïdar Vladïmir Dëjan Brânko Göran (1971) Dragï{a Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 13 Drägol’ub Mïlovan Râjko @ârko Mïloje Rânko @ïvan Mïlosav Rätko @îvko Mïlo{ Sä{a (1978) Zöran Mil’ênko Slavï{a Jägo{ Mïl’i} Slävol’ub Jeremïja Mîrko Slobodân Jördan Möm_ilo Kðsta Nëboj{a Späsoje Läzar Nënad Stëvan L’ubï{a Niköla Stöjan Mârko Prëdrag Töma Mïodrag Rädo{ Cvëtko. @enska imena Bïserka Du{ânka Mïl’ica Bogdäna @îvka Mîrka Brânka Zlatäna Plána Vânka Jävorka Rú$a Vësna (1970) Krstäna Rósa Vükosava L’übica Grozdäna Marïja Slâvka Desânka Mïla Slobodânka Drägica Milânka Stána Dragüna Mïlosava Cvéta. Mu{ki hipokoristici Bó$a (Bo$idar) L’úba (L’ubi{a) Préda (Predag) Böj{a (Neboj{a) Mája (Miodrag) Sláva (Slavol’ub) Vláda (Vladimir) Míl’e (Jeremija) Slóba (Slobodan) Jórda (Jordan) Mí}a (Mil’i}) Stéva (Stevan) Kól’a (Nikola) Móma (Mom_ilo) Cvéja (Cvetko). Láza (Lazar) Néna (Nenad) @enski hipokoristici Grózda (Grozdana) Dü{ka (Du{anka) Mïla (Milosava) Désa (Desanka) Zláta (Zlatana) Rü$ica (Ru$a) Dóbra (Dobrila) Läla (Javorka) Slóba (Slobodanka). Drága (Draguna) L’úba (L’ubica) 14 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Nadimci Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. БОКШИЋ (Bök{i}) Nalazi se jugozapadno od Kline od koje je udaqen 8 km. Deli se na Gorwi i Dowi Bok{i}. Gorwi se nalazi u dolini pored desne obale Pe}ke Bistrice, a Dowi u dolini izme|u dva bre$uqka jugoisto_no od Gorweg Bok{i}a. Me{tani veruju da su u ovom selu nekada davno $ivela dva ista- knuta _oveka: Bo{ko u Gorwem Bok{i}u, a Mili} u Dowem, pa se Dowi Bok{i} naziva i Mili}evi}. Deca u_e u susednoj Grabanici. Neposredno posle Drugog svetskog rata u selu je bilo oko 20 srpskih ku}a, a u vreme kad je za ove potrebe bele$ena gra|a u Gorwem Bok{i}u nije bilo nijedne, dok su u Dowem Bok{i}u zabele$ene samo _etiri. Sve _etiri ku}e su noviji doseqenici doseљени izme|u dva svetska rata, od kojih tri iz okoline Berana, a jedna je iz Sjenice. Prose_an broj _lanova u ku}i jeste 5,75. Etnici: Bök{i}anin i Bök{i}anka; ktetik: bök{i}ki. Informator Saveta Ralevi}, 1923. Топонимија Vël’iki pötok, dolina izme|u dva bre$uqka. Gôrwi Bök{i}, deo sela naseqen Albancima. Grïka, tesnac izme|u dva bre$uqka. Dôwi Bök{i}, zaselak. L’üga bök{i}ka, dolina izme|u dva bre$uqka i izvor u woj. Svñwskî pötok, potok i izvor u {umi u kojoj je bilo divqih sviwa. Cücin pötok, suvi potok i {uma oko wega (naziv dobio po Jovanu Cuci koji je tu $iveo). Антропонимија Prezimena \urä{kovi}, ranije prezime Ralevi}a. Informator Saveta Ralevi}. Lûkovi}, jedna ku}a. Doselili su se iz Kijevaca kod Sjenice 1934. Slava Sveti Jövan, malu slavu nemaju. Informator Radoje Lukovi}, 1959. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 15 Rãl’ëvi}, tri ku}e. Doselili su se iz Kaludre kod Berana 1934. godine. Daqe poreklo vezuju za Ceklin kod Cetiwa i pripadaju bratstvu \ura{kovi}. Novo prezime su uzeli dolaskom u Kaludru za vreme vla- dike Danila. Slava Sveti Al’êmpije, mala slava \ür|evdan. Infor- mator Saveta Ralevi}, 1923. Mu{ka imena Vêqko Mîrko Ranko Mïodrag Nenad Rätomir Mïlowa Predrag Tïkomir. Milisav Rädoje @enska imena Vëra Marína Radôjka Vïdosava Milânka Rätka Danica Mîrka Sãvëta Zörica Rädmila Sâvka. Mu{ki hipokoristici Véqo (Veqko) Míjo (Tïkomir) Né{o (Nenad) Mígo (Miodrag) Mí}o (Rätomir) Prédo (Predrag) Mïgud (Miodrag) Në{ko (Nenad) Rä{ko (Radoje). @enski hipokoristici Vïtka (Vidosava) Mïla (Radmila). Mu{ki nadimci Nije zabele$en nijedan oblik. @enski nadimci Mújo (Zorica). КПУЗ (Kpûz) Nalazi se na uzvi{ewu pored leve obale De_anske Bistrice i desne obale Belog Drima, oko 15 km ju$no od Kline. Selo naseqeno iskqu_ivo Al- bancima, a zaselak Naseqewe, koje je sme{eteno u dolini na u{}u De_anske 16 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Bistrice u Beli Drim, naseqeno iskqu_ivo Srbima. Za razliku od starog dela sela koji je zbijenog tipa, u zaseoku su ku}e rasturene po dolini i stra- nama bre$uqaka. Naseqewe je udaqeno od sela, te nema puta ni struje. Bli$i su Klini no Pe}i, ali komunikaciju sa Klinom ote$ava Beli Drim koji u vreme sa- kupqawa gra|e nije bio premo{}en. U selu se nalazi {kola u kojoj se posle Drugog svetskog rata izvodila nastava na srpskom i albanskom jeziku. Zbog migracije Srba i smawewa broja u_enika nastava na srpskom jeziku je uki- nuta. U Naseqewu ima 11 srpskih ku}a. Devet ku}a se doselilo izme|u dva svetska rata, (osam iz okoline Berana, a jedna iz okoline Kur{umlije). Dve ku}e su do{le iz okoline Berana desetak godina po zavr{etku rata. Prose_an broj _lanova u ku}i je 3,36. Etnici: Kpuzänac i Kpuzânka; ktetik: kpuski i kpuzânski. Informatori Milorad Radunovi}, 1909. i Vaso Vojinovi}, 1903. Топонимија Duböki pötok, potok (presu{uje). \ökina liväda, livada. Kalü|erova _ësma, _esma. Qüm, zaselak. Naseqewe, zaselak na u{}u De_anske Bistrice u Beli Drim. Nikölin pötok, potok. Popöva wïva, wiva. Rástok, zaselak pored Belog Drima. Cœni kämen, stena tamne boje kod Belog Drima. Антропонимија Prezimena Bogävac, tri ku}e. Doselili su se iz Veli|e kod Berana 1932. godine. Daqe poreklo vezuju za Bogutov Do i _uvaju predawe da su se prezivali Bu- latovi}. Novo prezime su dobili po{to su se doselili u Veli|u. Sla- va Sveti Lûka, mala slava im je Sveti Ilïja. Informator Qubica Bogavac 1914. Böri_i}, jedna ku}a. Doselili se sa Polica kod Berana 1932. godine. Pre- zivali su se Vuki}evi}, ali su po Boriki (prababa informatorkinog mu$a), koja je osvetila mu$a, dobili ovo prezime. Slavili su Savin- dan, a sada slave Aran|elovdan. Informator \ur|a Bori_i}, 1912. Bulätovi}, ranije prezime Bogavaca. Informator Qubica Bogavac. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 17 Voïnovi}, dve ku}e. Doselili su se iz Lozne kod Berana, od kojih prva 1932, a druga 1955. godine. U Loznu su im se preci doselili oko 1800. go- dine. Slavili su Nikoqdan, a sada slave Svetog Evstatija. Informa- tor Vaso Vojinovi}, 1903. Vukï}evi}, ranije prezime Bori_i}a. Informator \ur|a Bori_i}. Mãlëvi}, jedna ku}a. Doselila se iz Budimqe kod Berana 1933. godine. Sla- vili su Lesendrovdan, a sada slave Aran|elovdan. Informator Stani- ca Malevi}, 1909. Nédovi}, dve ku}e. Doselili su se iz Rovaca 1932. godine. Daqe poreklo ve- zuju za Tu{ine kod <avnika. Pre dolaska u Rovca prezivali su se Ce- rovi}. Slava \ur|evdan, mala slava im je Sveti Ilija. Informator Novo Nedovi}, 1898. Perï{i}, ranije prezime Cvetkovi}a. Informator Zorka Cvetkovi}. Radünovi}, jedna ku}a. Doselili su se iz Budimqe kod Berana 1933. godine. Poreklo vezuju za Lijevu Rijeku. Slavili su Lesendrovdan, a sada Aran|elovdan. Informator Milorad Radunovi}, 1899. Rõv_änin, prezime devoj_ice koju je majka dovela kad se preudala 1978. Rov_ani su iz Ivawa kod Berana. Slava im je Lu_indan. Informator Vaso Vojinovi}, 1903. Cvëkovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Dobrog Dola kod Kur{umlije. 1932. go- dine. Daqe poreklo veziju za Durmitor. Ranije su se prezivali Pe- ri{i}. Slave Petkovdan, malu slavu nemaju. Informator Zorka Cvetkovi}, 1929. Cérovi}, ranije prezime Nedovi}a. Informator Novo Nedovi}. Mu{ka imena Váso Zöran Nóvo Göran Miloje Ráde Danïlo Mìlorãd Rânko Drägan Mïlosav Slâvko. Drägoje Mïlo{ Dragoqub Nédo @enska imena Biqäna (1977) Zôrka Polçksïja Velïka Ikönija Rädmila (h 2) Görica Jevrösima Rosânda Danïca Jelëna Dostäna Qübica Stána Drägica Märica Stänica \ûr|a Milânka Sne$äna 1968). 18 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Mu{ki hipokoristici Däga (Dragoje) Drägan (Dragoqub) Ráno (Ranko) Gös’a (Goran) Mílo (Milorad) @enski hipokoristici Vëra (Velika) Jéka (Jevrosima) Néna (Sne$ana) Góra (Gorica) Jéla (Jelena) Ráda (Radmila) Dána (Danica) Léksa (Poleksija) Rätka (Radmila) Drága (Dragica) Qú{a (Qubica) Rósa (Rosanda) @ána (Dostana) Míca (Milanka) Xäna (Dostana). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. ГЛОЂАНЕ (Glö|ane) Nalazi se u dolini i na prisojnoj strani bre$uqka jugoisto_no od Pe}i od koje je udaqeno 25 km. Deli se na Gorwe i Dowe Glo|ane. Gorwe Glo|ane je zbijenog tipa. Delom je u dolini, a delom u strani bre$uqka. U wemu $ive Albanci katoli_ke veroispovesti. Selo Gorwi Glo|ani pomiwe se u Tefteru Skadarskog sanxaka (Puljaha 1974: 290–291). Dowe Glo|ane nalazi se isto_no od Gorweg, a razbacano je po prisoj- noj strani bre$uqka. Po zavr{etku Drugog svetskog rata u selu je otvorena _etvororazredna osnovna {kola. Od V do VIII razreda deca su u_ila u Drenovcu koji pripada op{tini Klina, a udaqen je od Glo|ana dva sata hoda. Ogromnu ve}inu stanovni{tva (oko 92%) _ine Albanci. Srpskih ku}a ima deset i svi su noviji doseqenici kolonizovani izme|u dva svetska rata iz Crne Gore. Dodeqena im je zemqa na bre$uqku koja je slabijeg kvaliteta i nije mogla da se navodwava kao ona u dolini koja je u svojini Albanaca. U selu su $iveli i Boji}i, Ivanovi}i i Mijanovi}i koji su napustili zemqu i oti{li za boqim uslovima $ivota. Zate_ena je i jedna bo{wa_ka ku}a, koja je u Metohiju do{la iz Plava sredinom HH veka. Prose_an je broj _lanova u ku}i 5,36, a bo{wa_ka porodica je dvo_lana. Etnici: Glo|ánac i Glo|ânka; ktetik: glo|ânski. Informatori Petar Bo$ovi}, 1913. i Vasilije Trifunovi}, 1928. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 19 Топонимија Gôrwe Glö|ane, deo sela. Dôwe Glö|ane deo sela. Qüg \ön, dolina. Qüg mul’în, dolina. Qüg Cân, dolina. Антропонимија Prezimena Bo$änovi}, jedna ku}a. Doselili su se iz okoline Podgorice 1932. godine. Slava Aran|elovdan, malu slavu nemaju. Informator Jovanka Bo$ano- vi}, 1930. Bõ$övi}, jedna ku}a. Doselili su se iz Spu$a kod Danilovgrada 1932. godi- ne, a u Spu$ iz Pipera krajem XIX veka. Slava Mitrovdan, malu slavu nemaju. Informator Petar Bo$ovi}, 1913. Drä{kovi}, jedna ku}a. Doseqena je iz Mojkovca 1932. godine. Slava Sveti Luka, malu slavu nemaju. Informator Malina Dra{kovi}, 1928. Mârkovi}, jedna ku}a. Doselili su se iz Kiselice (Bratono$i}i) 1933. go- dine. Slava Sveti Nikola. Informator Jelena Markovi}, 1913. Prçmövi}, tri ku}e. Doselili su se iz Peleva Brijega 1932. godine. Slava Nikoqdan. Informator Radmila Premovi}, 1936. Radünovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Lijeve Rijeke 1931. godine. Slava Aran|elovdan, mala slava Alesendrovdan. Informator Zorka Raduno- vi}, 1917. Trifýnövi}, dve ku}e. Doselili su se iz Zagra|a kod Berana 1933. godine. Daqe poreklo vezuju za Ku_e. Slava Pantelijevdan. Informator Vaso Trifunovi}, 1928. Mu{ka imena Blägoje Kósto Milütin Väsilije Mârko Mihâjlo Vukâjlo Mïodrag (h 2) Pëtar Vükota Mïomir Radïsav Dëjan Milädin Rädovan Drägan Mïlan Radoje @ârko Mïlovan Slobödan Zöran Mïlorad Stëfan. 20 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) @enska imena Vësna (h 2; 1971) Jéla Rädmila Danïca Jelëna (h 2) Rözika (1948) Darînka Jovânka Rú$a Dragäna Lëposava Svetläna (1971) Drägica Malïna Slävica Dü{anka Marína (1974) Söwa (1963) @êqka Milânka (h 2) Stojânka. Zörica Milijána Zôrka Mîrka Mu{ki hipokoristici Blá$o (Blagoje) Zöki (Zoran) Ráde (Milorad i Rado- Váso (Vasilije) Kíko (Mihajlo) van) Vújo (Vukota) Míjo (Miodrag i Mi- Slóbo (Slobodan) Déjo (Dejan) ladin) Cále (Milutin). Dïsko (Radisav) Péro (Petar) @enski hipokoristici Béba (Stojanka) Dü{ka (Du{anka) Nána (Svetlana) Däda (Danica) Zóra (Zorica) Rätka (Radmila) Dána (Danica) Jéla (Jelena) Slóba (Slobodanka). Dára (Darinka) Läla (Milanka) Mu{ki nadimci Bücko (Miodrag; debequ{kast je) Näka (Miomir). @enski nadimci Bêlka (Dragica; plavokosa je) Béwa (Leposava) Láda (Dragana). Бошњачка антропонимија Prezime Ivänovi}, jedna ku}a. Doselila se iz obli$weg Kru{evca 1976, a tu iz Pla- va 1952. godine. Informator Ibrahim Ivanovi}, 1947. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 21 Mu{ka imena Ëlvis Ibrähim. @enska imena Gilñmsëra El’ída. Mu{ki hipokoristici Víso (Elvis) Íbro (Ibrahim). @enski hipokoristici \üla (Gilimsera) Nína (Elida). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. КОСУРИЋ (Kösuri}) Razbacan je po dolini i stranama bre$uqaka oko 20 km jugoisto_no od Pe}i. Selu pripadaju i tri zaseoka odvojena bre$uqcima: Drézga, Quksära i Tamnîk. Zaselak Drezga sme{ten je na bre$uqku i predstavqa ju$ni deo sela. U wenim padinama sa severne strane le$i zaselak Quksara, a severno od we uzdi$e se bre$uqak koji je odvaja od susednog Tamnika. U selu nema {kole, te deca u_e u susednom Glo|anu. Kosuri} se pomiwe u Karejskoj poveqi cara Du{ana iz 1348. godine kao Kosori}i: „I selo Kosori}i sa me|ama i svim pravima” (Poveqe 1987: 355). U Tefteru Skadarskog sanxaka zapisano je 47 ku}a u selu Kosuri}u (Puljaha 1974: 211–212). Pored velikog broja Albanaca, kojih ima u odnosu na Srbe 23:1, u selu ima i jedna bo{wa_ka ku}a. Srpskih ku}a ima 12, od kojih su sedam u Quksari. Srbi su kolonisti iz Crne Gore, kolonizovani 1932, a bo{wa_ka porodica doseqena je iz oko- line Bijelog Poqa 1955. godine. Prose_an je broj _lanova u srpskoj ku}i 5,25, a bo{wa_ka porodica je _etvoro_lana. 22 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Etnici: Kosurï}anin i Kosurï}anka; ktetik: kosurï}ki. Informator Milun Tmu{i}, 1903. i Rade Deliba{i}, 1896. Топонимија Drézga, zaselak. Quksära, zaselak. Wïve kod Bandçrê, wive na uzvi{ewu na kojem se nalazi kota. Tamnîk, zaselak. Антропонимија Prezimena Delibä{i}, dve ku}e. Doselili su se iz Nik{i}kih Rudina 1932. godine. Slava Nikoqdan. Informator Rade Deliba{i}, 1896. Dýlövi}, ranije prezime Tmu{i}a. Informator Milun Tmu{i}. Jévri}, jedna ku}a. Doselila se iz Tmu{i}a kod Berana 1932. godine. Daqe poreklo vezuju za Ku_e. Slava Pantelejevdan. Informator Vukosav Je- vri}, 1896. Mä{kovi}, jedna klu}a. Doseqena je iz Mora_e 1932. godine. Informator Milun Tmu{i}. Nïk_evi}, jedna ku}a. Doselila se iz Nik{i}a 1932. godine. Slava Jovan- dan, malu slavu nemaju. Informator Milun Tmu{i}. Prçmövi}, jedna ku}a. Doselila se iz Pelevog Brijega 1932. godine. Slava Nikoqdan, mala slava Nikoqdan letwi. Informator Radmila Premo- vi}, 1934. Tmü{i}, _etiri ku}e. Doselili su se iz Zagra|e kod Berana 1932. godine. U Zagra|u su im se preci doselili iz Mora_e oko 1860. godine. Tamo su se prezivali Dulovi}. Slava Sveti Stevan. Informator Milun Tmu{i}, 1903. <}ëki}, dve ku}e. Doselili su se iz Crqevine kod Berana 1932. godine, a u Crqevinu iz Gusiwa sredinom XIX veka. Daqe poreklo vezuju za Pi- pere. Slavili su Aran|elovdan, a sada slave Petkovdan. Informator Vaso <}eki}, 1901. Mu{ka imena Branïslav Vüki} Jânko Váso Vükosav Mârko Velïmir Dü{ko Mïlan Vêqko Ilïja Mïlovãn Vladïmir Jägo{ Mïloje. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 23 Mïlorad (h 3) Nënad (h 2) Rätko Mïlun Niköla Svëtozar Mom_ïlo Prëdrag Slobödan Nëboj{a Ráde Tïhomir. @enska imena Brânka Jêlka Náta Vasilïja Joväna Nevênka Vërica Kovîqka Nôvka Görica Qübica Rädmila Dobríla Mára Svetläna (1976) Drága Mîlka Sênka Dragäna Mïlosava Drägica (h 2) Milü{a Slâvka Zlatäna Miléva Stána Zörica Mïlica Stânka Jevrösima Mítra Stôjna. Mu{ki hipokoristici Bráno (Branïslav) Íko (Ilija) Niködin (Nikola) Bös’a (Neboj{a) Mï}a (Milovan) Prédo (Predrag) Véqo (Velimir i Mí}o (Milan) Ráco (Ratko) Veqko) Mí{o (Milorad) Svéto (Svetozar) Vládo (Vladimir) Mómo (Mom_ilo) Tíko (Tihomir) Vújo (Vuki}) Néno (Nenad) ^ïlo (Mom_ilo) Dúle (Du{ko) Né|o (Nenad) S’óbo (Slobodan). @enski hipokoristici Drága (Dragica) Näna (Svetlana) Béba (Mileva) Zláta (Zlatana) Ráda (Radmila) Váka (Vasilija) Véra Jévra (Jevrosima) Rú$a (Jelka) (Verica) Slävica (Slavka). Qúba (Qubica) Gäga (Dragana) Mára (Mitra) Gös’a (Gorica) Mîlka (Milosava) Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. 24 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Бошњачка антропонимија Prezimena Pu}urïca, jedna ku}a. Doselila se iz Rodijeqa kod Bijelog Poqa 1955. go- dine. Informator Vaso <}eki}, 1901. Mu{ka imena Müzlija. @enska imena Ankïja Selíma Hêdija. Od mu{kih hipokoristika nije zabele$en nijedan oblik. @enski hipokoristici Míma (Selima) Héda (Hedija). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. ЧЕЛОПЕК (^elöpek) Nalazi se u dolini i prisojnoj strani bre$uqka 22 km jugoisto_no od Pe}i. Ju$no od sela pru$a se dolina, a severno se uzdi$e bre$uqak na kojem se nalazi napu{teno srpsko grobqe, jer se od 1968. na wemu Srbi ne sa- hrawuju. Selo je zbijenog tipa. Srpskih ku}a ima tri, od kojih je jedna kolonizovana izme|u dva svet- ska rata, a dve su do{le za poslom sedamdesetih godina pro{log veka. Prose_an broj _lanova u ku}i je 3,66. Etnici: ^elopë_anin i ^elopë_anka; ktetik: _elopë_ki. Informa- tor Zlatija Jovanovi}, 1920. Топонимија Lék{a, {uma na bre$uqku. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 25 Антропонимија Prezimena Jovãnövi}, jedna ku}a. Doseqena je iz Spu$a 1932. godine. Slava Petkovdan, mala slava Petkovdan letwi. Informator Zlatija Jovanovi}, 1920. Kðsti}, jedna ku}a. Doseqena je za poslom iz Gora$devca kod Pe}i. Slava \ur|evdan, malu slavu nemaju. Informator Milo{ Krsti}, 1946. Míl’i}, jedna ku}a. Doseqena je za poslom iz Dobru{e kod Pe}i 1972. godi- ne. U Dobru{u su se doselili iz Bjelice kod Cetiwa 1912. godine. Slava Sveti Jovan, malu slavu nemaju. Mu{ka imena Ïvan Mïodrag Mïlo{ Ïgor (1974) Mïlan Sä{a (1971). @enska imena Väwa (1970) Zlatïja Ôlga. Vësna (1976) Kovîqka Mu{ki hipokoristici Ívo (Ivan) Gïl’ica (Igor) Mí{o (Miodrag). Gíl’e (Igor) Mï{ko (Milo{) @enski hipokoristici Zláta (Zlatija) Kója (Koviqka). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. РОСУЉЕ (Rosüqe) Sme{teno je u dolini izme|u dva bre$uqka jugoisto_no od Pe}i od koje je udaqeno oko 25 km. Ku}e su razbacane po prisojnoj strani jednog i osojnoj strani drugog bre$uqka, izme|u kojih se pru$a dolina u pravcu istok – zapad. Selo se deli na Gorwe i Dowe Rosuqe. U Gorwem Rosuqu ima pet ku}a Srba, dve Albanaca katoli_ke veroispovesti i jedna albanska ku}a musli- manske veroispovesti. U Dowem Rosuqu $ive Albanci kojih ima oko 20 ku}a. 26 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Izme|u dva svetska rata u selu je bilo oko 70 srpskih ku}a, od kojih su ostale pet. Sve su kolonizovane iz Crne Gore izme|u dva svetska rata. Prose_an je broj _lanova 3,8. Etnici Rosüqanin i Rosüqanka; ktetik: rosüqski. Informator Darinka Sai_i}, 1931. i Vidra Jankovi}, 1936. Топонимија Gôrwe Rosüqe, deo sela. Dôwe Rosüqe, deo sela. Dubo_âk, {uma. Lûg, {uma. Mâkva, potok. Антропонимија Prezimena \öki}, jedna ku}a. Doseлила се iz Kola{ina 1928. godine. Slava Sveti Lu- ka. Informator Mirka \oki}, 1928. Jânkovi}, jedna ku}a. Doseqena je iz Velike kod Plava 1924. godine. Slava Sveti Nikola. Informator Vidra Jankovi}, 1936. Mïni}, jedna ku}a. Doseqena je iz Lipove kod Kola{ina 1933. godine. Sla- va Petkovdan, malu slavu nemaju. Informator Stanojka Mini}, 1933. Säi_i}, jedna ku}a. Doseлила се iz Vinicke kod Berana 1933. godine. Slava Aleksendrovdan. Informator Darinka Sai_i}, 1931. Stânkovi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Mora_e 1932. godine. Slava Sveti Nikola, malu slavu nemaju. Informator Aleksandra Stankovi}, 1930. Mu{ka imena Vasïlije Dü{ko (h 2) Pävi} Drägi} Zöran Radoïca. Drágo Mïlorad Drägoqub Mom_ïlo @enska imena Aleksândra Milânka Natâlija Vïdra Milëna Ráda Darînka Mîrka Stanôjka. Jovânka Náda Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 27 Mu{ki hipokoristici Váso (Vasilije) Zöki (Zoran) Pájo (Pavi}). Drâgi (Dragoqub) Mí{o (Drago) Dúle (Du{ko) Mómo (Mom_ilo) @enski hipokoristici Vânka (Jovanka) Léksa (Aleksandra) Râjka (Rada) Dára (Darinka) Náta (Natalija) Söwa (Náda). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. КОТРАДИЋ (Kötradi}) Delom le$i u dolini, a delom na bre$uqku koji se uzdi$e ju$no od se- la. Isto_no od starog dela sela razbacan je zaselak Novi Kotradi}. Selo je zbijenog, a zaselak razbijenog tipa. U Kotradi}u nema {kole pa deca u_e u Kru{evcu. Kotradi} se pomiwe u Tefteru Skadarskog sanxaka. Tada je imao 16 ku}a (Puljaha 1974: 294). U selu $ive Albanci, koji _ine ve}inu stanovni{tva, a u zaseoku Srbi i Bo{waci. Pet srpskih i {est bo{wa_kih ku}a _ine mawinu stanov- ni{tva sela. ^etiri srpske ku}e su kolonizovane iz Crne Gore, od kojih tri iz- me|u dva svetska rata, kad i jedna ku}a iz okoline Kur{umlije. Jedna ku}a se doselila iz Crne Gore desetak godina posle oslobo|ewa. Bo{waci su se iz Vasojevi}a doselili izme|u 1960. i 1970. godine. Prose_an broj _lanova u srpskoj ku}i iznosi 3,2, a u bo{wa_koj 10. Etnici: Kotradï}anin i Kotradï}anka; ktetik: kötradi}ki. Informatori Nasto Markovi}, 1894. i Savo Perovi}, 1936. Топонимија Kösa, strana bre$uqka. Lisi_âk, {uma u dolini i strani. Növi Kötradi}, zaselak formiran pred Drugi svetski rat. 28 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Антропонимија Prezimena \urä{kovi}, ranije prezime Radovani}a. Informator Miqan Radovani}. Jani}ijevi}, jedna ku}a. Doseqena je iz Vrela kod Kur{umlije 1928. godine. Slava Sveti Stevan. Informator Jevrosima Jani}ijevi}, 1901. Läban, ranije prezime Perovi}a. Informator Savo Perovi}. Mârkovi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Kiseqice (Bratono$i}i) 1928. godi- ne. Slava Sveti Nikola, mala slava Sveta Petka. Informator Nasto Markovi}, 1894. Pçrövi}, jedna ku}a. Doseqena je iz Gra_anice kod Plava 1956. godine. ^uvaju predawe da su im se preci u Gra_anicu doselili iz Lijeve Ri- jeke po_etkom XIX veka. Pre dolaska u okolinu Plava prezivali su se Laban. Novo prezime su uzeli po informatorovom pradedi. Slava Aran|elovdan. Informator Savo Perovi}, 1936. Radoväni}, dve ku}e. Doselile su se iz R$enice kod Berana 1928. godine. ^uvaju predawe da su im se preci u Vasojevi}e doselili iz Ceklina kod Danilovgrada sredinom XIX veka. Dolaskom u R$enicu prezime \ura{kovi} zamenili su novim prezimenom po informatorovom pra- dedi. Slava \ur|evdan. Informator Miqan Radovani}, 1923. Mu{ka imena Vöjin Milo{ Rätko Mârko Mïlun Sávo. Mïlovan (sek. Mïqan od Vojin) Násto @enska imena Darînka Milijána Söwa(1975) Zôrka Mára Stojadînka Jevrösima Sne$äna (1975) Stojäna. Mu{ki hipokoristici Mílo (Milun). @enski hipokoristci Dára (Darinka) Qána (Milijana) Jévra (Jevrosima) Sné$a (Sne$ana). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 29 Бошњачка антропонимија Prezimena \urä{kovi}, ranije prezime Hadrovi}a. Informator Muratka Hadrovi}. Köji}, dve ku}e. Doselili su se iz Plava 1960. godine. Informator Cako Koji}, 1900. Kü_, jedna ku}a. Doseqena je iz Bori{i}a kod Bijelog Poqa 1970. godine. Informator <u}ro Ku_, 1941. Mçhövi}, jedna ku}a. Doseqena je iz Lozne kod Bijelog Poqa 1965. godine. Daqe poreklo vezuju za Medun (Ku_i). Informator Halil Mehovi}, 1908. Hädrovi}/Ádrovi}, dve ku}e. Doseqene su iz Vrbice kod Berana 1961. godi- ne. Poreklo vezuju za Ceklin kod Danilovgrada i _uvaju predawe da su se prezivali \ura{kovi}, i da im se predak Andro potur_io zato {to ga je rodbina potcewivala. Po wemu su potomci uzeli prezime Adro- vi}. Informator Muratka Hadrovi}, 1914. Mu{ka imena Ámir Nãfïja Hásim Bäjram Nëxad Há{in Dënis Omër Cáko Ëlvir Ráfet Xemâl Ëmir Rahmän Xémo Ënas Säfet <émo Envër Sefër Ësat Suléjman <érbo Ïqaz Hazbïja <efkïja (h 2) Ïsmet Halïl <ú}o Mïsin Hamdïja <ú}ro. @enska imena Báza Esmína Rukíja Vasaïja Zñnëta Sëlva Vësma Züma Sináda Vësna Ïsmeta Suváda Elvíra Munîrka Hankíja Ëlza Murätka Hasnïja Elmáza Nãïl’a Fëhima Elída Néima <ëmsa Ësma Rãzïja <ehrïja. 30 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Mu{ki hipokoristici Ásko (Esat) Házbo (Hazbïja) Hä{ko (Ha{in) Máne (Rahmän) Hámdo (Hamdija) <éfko (<efkija). Sájo (Safet) Häsko (Hasim) @enski hipokoristici Îl’ka (Nãïl’a) Rúka (Rukija) <ëha (<ehrija). Néna (Senéda) Fêrka (Fehima) Ráza (Razija) Húnka (Hankíja) Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. БРОЛИЋ (Bróli}) Nalazi se jugoisto_no od Pe}i, od koje je udaqen oko 15 km. Delom le$i u dolini, a delom na uzvi{ewu koje se uzdi$e sa ju$ne strane. Neko- liko razbacanih ku}a na tom uzvi{ewu sa_iwavaju zaselak Bigovicu, u kojem ima sedam srpskih i dve bo{wa_ke ku}e. Deo sela koji se nalazi u dolini zbijenog je tipa i naseqen je Albancima kojih ima oko 80 ku}a. U selu nema {kole pa deca u_e u Kru{evcu. Selo Brodli}i pomiwe se u De_anskoj hrisovuqi u me|ama sela Kru{evca i Streoca (Ivi} i Grkovi} 1976: 79). U tefteru Skadarskog san- xaka pomiwe se pod imenom Brodni} sa 9 ku}a (Puljaha 1974: 270). Posle 1965. godine iselilo se oko 15 srpskih ku}a. Srbi su kolonizovani izme|u dva svetska rata, od kojih {est kuћа iz Vasojevi}a, a jedna iz Rovaca. Bo{waci su se doseqavali iz Crne Gore na imawa koja su kupovali od Srba posle 1955. godine. Prose_an broj _lanova u srpskoj jku}i iznosi четири, a u bo{wa_koj 7,2. Etnici: Brõlï}anin i Brõlï}anka; ktetik: brõlï}ki. Informator Mili_ko Ste{evi}, 1911. Топонимија Bígovica, zaselak. Lisi_âk, {uma u strani i wive u dolini. Lö|a, wive i pa{waci na uzvi{ewu. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 31 Антропонимија Prezimena Bãbövi}, jedna ku}a. Doseqena je iz \uli}a kod Andrijevice 1932. godine. Slava Aran|elovdan. Informator Vasilije Babovi}, 1925. Bulätovi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Rovaca 1927. godine. Slava Lu_indan. Informator Ra{o Bulatovi}, 1918. Vúkovi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Velike kod Plava 1926. godine. U Ve- lici su se prezivali Mrwa{evi}. Slava \ur|evdan. Informator No- vica Vukovi}, 1927. Dëleti}, jedna ku}a. Doseлила се iz Grudica kod Andrijevice 1932. godine, a u Grudicu iz Lijeve Rijeke sredinom XIX veka. Slava Aran|elovdan, mala slava Alesendrovdan. Informator Radovan Deleti}, 1905. Jöki}, jedna ku}a. Doseлила се iz Velike kod Plava 1930. godine. Slava Sve- ti Nikola, mala Slava Simowdan. Informator Poleksija Joki}, 1914. Lon_ãrëvi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Gusiwa 1930. godine. U Gusiwe su im se preci doselilи iz Cuca oko 1860. godine. Tamo su se preziвali Mili}. Slava Nikoqdan, mala slava Sveti Stevan. Informator Vu- ka{in Lon_arevi}, 1934. Míli}, ranije prezime Lon_arevi}a. Informator Vuka{in Lon_arevi}. Mÿwa{evi}, ranije prezime Vukovi}a. Informator Novica Vukovi}. Stç{ëvi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Velike 1927. godine. Daqe poreklo ve- zuju za ^evo. Slava Sveti Alempije, mala slava \ur|evdan. Informa- tor Mili_ko Ste{evi}, 1911. Mu{ka imena Väsilije Milï_ko Rädovan (h 2) Vukä{in Mïlovan Rädomir Grüica Mïodrag Rânko Drägan Mïomir Rá{o Drägoqub Mîrko Sávo. @enska imena Danïca Magdaléna Sâvka Zörica Milëna Sênka Jelëna Poleksïja Slävica. Kosära Rädosava 32 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Mu{ki hipokoristici Váko (Vasilije) Drägan (Dragoqub) Rá{o (Radomir). Vúle (Vuka{in) Mï{ko (Miomir) Grújo (Gruica) Rä{ko (Radomir) @enski hipokoristici Kósa (Kosara) Ména (Milena) Ráka (Radosava). Mágra (Magdalena) Pôqka (Poleksija) Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. Бошњачка антропонимија Prezimena Kü_, jedna ku}a. Doseлила се iz Ro$aja 1956. godine. Informator >azim Ku_, 1936. Mçhövi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Lozne kod Bijelog Poqa 1964. godine. Informator Adil Mehovi}, 1956. Mu{ka imena Ádil Rámiz >ázim Mëhmed Sáfet Hál’it. Müsa Séjdo @enska imena Bãdëma Sãnïja Sofïja. Ïfeta Sãfëta Nüsreta Sëvda Mu{ki hipokoristici Mél’o (Mehmed) Mého (Mehmed) Rájo (Ramiz). БАРАНЕ (Bärane) Ve}im delom le$i u dolini, a mаwim u prisojnoj strani bre$uqka jugoisto_no od Pe}i, od koje je udaqeno 13 km. Deli se na Gorwe i Dowe Ba- Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 33 rane. Gorwe je razbijenog tipa, za razliku od Doweg Barana i predstavqa glavni deo sela. U wemu su {kola, po{ta, dom kulture i zdravstvena ambu- lanta. Zaseoci su udaqeni jedan od drugog oko 2 km. U Tefteru Skadarskog sanxaka iz 1485. godine pomiwe se selo Gorwi Barani sa 21 ku}om (Puljaha 1974, 276) i selo Dolwi Barani sa 32 ku}e (Pu- ljaha 1974: 282). Tako|e, oba sela se pomiwu u Devi_kom katastigu iz 1772. godine. Ogromnu ve}inu stanovni{tva sela Barana _ine Albanci. Srpskih ku}a ima deset i sve su noviji doseqenici doseqeni iz Crne Gore u periodu od 1931. do 1936. godine. Prose_an је broj _lanova u ku}i 4,5. Etnici: Baránac i Barânka; ktetik: бaränski. Informator Mirko Cavni}, 1900. Топонимија Gôrwe Bärane, zaselak. Dôwe Bärane, deo sela. Антропонимија Prezimena Bõ$övi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Plava 1931. godine, пре тога u Plav iz Бajice kod Podgorice oko 1850. godine. Dolaskom u Plav prezime Martиnovi} zamenili novim prezimenom Bo$ovi}. Slava Sveti Jo- van. Informator Dragoqub Bo$ovi}, 1928. Brãjövi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Kosovog Luga (Bjelopavli}i) 1931. go- dine. Slava Petkovdan. Informator Stanica Brajovi}, 1905. Vû{ovi}, jedna kui}a. Doseлила се iz Velike kod Plava 1931. godine. Pre- zivaju se Vukovi}, ali je mati_ar gre{kom uneo slovo ,,{” умesto ,,k”. Slava \ur|evdan. Informator Danica Vu{ovi}, 1913. Dëliba{i}, jedna ku}a. Doseлила се iz Kli_eva kod Nik{i}a 1932. godine u susedno Glo|ane, a odatle u Barane 1968. godine. Slava Sveti Niko- la. Informator Rade Deliba{i}, 1896. Martïnovi}, ranije prezime Bo$ovi}a. Informator Dragoqub Bo$ovi}. Radënovi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Meteha kod Plava u obli$we Rosuqe 1932, a odatle u Barane 1970. godine. Slava Ilindan. Informator Da- nica Vu{ovi}. Säveli}, ranije prezime Cavni}a. Informator Mirko Cavni}. 34 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Säi_i}, jedna ku}a. Doselila se iz Vinicke kod Berana u obli$we Rosuqe 1934, a odatle u Barane 1975. godine. Slava Alesendrovdan. Informa- tor Senka Sai_i}, 1934. Strñkövi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Bijele kod <avnika 1936, a u Bijelu iz Pje{ivaca kod Nik{i}a 1870. godine. Slava Sveti Jovan (6. X). Informator Veselin Strikovi}, 1935. Cävni}, tri ku}e. Doselili su se iz Golubovaca kod Podgorice 1932. godi- ne. Daqe poreklo vezuju za Bjelopavli}e. Poti_u od bratstva Saveli}. Slava Sveta Petka, mala slava Sveta Petka letwa. Informator Mirko Cavni}, 1900. Mu{ka imena Aleksândar (h 2) Jövan Növak (h 2) Andrïja Mïodrag Növica Vesëlin Mílo Rânko Vujädin Milütin (h 2) Slavï{a (h 2) Vúko Milïvoje Tömica. Grüjica Mîrko Drägoqub Nënad @enska imena Vërica Mïlodarka Sênka Vükosava Milûnka Slävica (h 2) Danïca Milijána Slä|ana (1971) Zlatäna Mïroslava Ikonïja Nôvka (h 2) Söwa (1963) Jelisãvëta Rädmila Stänica Qiqäna Rú$a Tämara (1967). Mu{ki hipokoristici Áco (Aleksandar) Mï{ko (Miodrag i Töta (Tomica) Vújo (Vujadin) Milutin) S’éle (Vesëlin). Drágo (Dragoqub) Në{ko (Nenad) Mí}o (Milutin) Slâvko (Slavi{a h 2) @enski hipokoristici Búta (Vükosava) Íka (Ikonija) Míra (Milijana i Mi- Vúka (Vükosava) Qíqa (Qiqana) roslava) Dána (Danica) Mïla (Milodarka ) Ráda (Radmila) Zláta (Zlatana) Slâvka (Slavica) Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 35 Slá|a (Sla|ana) Täwa (Tamara) Cáka (Jelisaveta). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. РАШИЋ (Rá{i}) Nalazi se u dolini jugoisto_no od Pe}i od koje je udaqen 12 km. Deli se na Gorwi i Dowi Ra{i}. Severno od sela uzdi$e se bre$uqak i pru$a u pravcu istok – zapad, na kojem je po predawu, bila crkva. U selu nema {kole pa deca u_e u Kru{evcu. Veliku ve}inu stanovni{tva _ine Albanci, a sem wih ima nekoliko ku}a Roma i dve srpske ku}e. Posle 1960. godine iselilo se 16 srpskih ku}a, od kojih se ve}i deo naselio na podru_ju centralne Sr- bije. Obe srpske ku}e doseqene su iz Crne Gore izme|u dva svetska rata. Prose_an broj _lanova u ku}i jeсте 4,5. Etnici: Rã{ï}anin i Rã{ï}anka; ktetik: rã{ï}ki. Informator Vidak \uri_kovi}, 1895. Топонимија Beâxa, izvor. Bëovac, potok koji te_e kroza selo. Bïgovica, bara i livada pored we. Gÿma, izvor koji izvire ispod grma. Ikonïjin ïzvor, izvor koji je uredila Ikonija Dragovi}. Qüg Võjîn, wive i livade u dolini. Sûve liväde, livade na bre$uqku. Tÿna, iзvor u trwu. Антропонимија Prezimena \urï_kovi}, jedna ku}a. Doseлила се iz Zagara_a kod Danilovgrada 1935. go- dine. Slavili su Svetog Jovana, ali su je ostavili zato {to im je neki predak promrzao u Wegu{ima kad je i{ao po vino u Kotor. Sada slave Malu Gospojinu. Informator Vidak \uri_kovi}, 1895. <}ëki}, jedna ku}a. Doсељена је iz Skakavca kod Berana 1933. godine. Sla- va Sveta Petka. Informator Vidak \uri{kovi}. 36 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Mu{ka imena Vïdak Milïvoje Slobödan. Vladïmir Rädomir @enska imena Vükosava Radü{a Drägica Stána. Mu{ki hipokoristici Báto (Slobodan) Mïs’a (Milivoje) Vládo (Vladimir) Râjko (Radomir). @enski hipokoristici Vúka (Vukosava) Gäga (Dragica) Ráka (Radu{a). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. ТУРЈАК (Turjâk) Mawim delom le$i na osojnoj strani bre$uqka, a ve}im u dolini koja se pru$a u pravcu istok–zapad. Selo je razbijenog tipa. U selu nema {kole pa deca u_e u Kru{evcu. Turjak spada u mawa metohijska sela. Ima oko 40 albanskih ku}a i jed- nu srpsku, mada je neposredno po zavr{etku Drugog svetskog rata u selu bilo ukupno 16 srpskih ku}a. Porodice 15 ku}a napustile su zemqu i preselile su se u Vojvodinu. Kao i u susednim selima i u Turjaku su kolonizovane porodice iz Cr- ne Gore u periodu izme|u dva svetska rata. Preostala porodica je doseqena iz okoline Podgorice. Porodica je sedmo_lana. Etnici: Turja_änin i Turja_ânka; ktetik: тurjâ_ki. Informator Zorka Mila_i}, 1927. Топонимија Qüg romäe, dolina. Qüg {evâr, dolina u kojoj ima {evara. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 37 Антропонимија Prezimena Milä_i}, jedna ku}a. Doseлила се iz Brskuta kod Podgorice 1933. godine. Slava Nïkoqdan. Informator Zorka Mila_i}, 1927. Mu{ka imena Vü_ko Jäk{a Milorad. Danïlo Mïlovan @enska imena Döbrica Zôrka. Mu{ki hipokoristici Vúle (Vü_ko) Jál’e (Jak{a) Dáne (Danilo) Mí}o (Milorad). @enski hipokoristici Dóbra (Dobrica) Zé}a (Zorka). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. КРУШЕВАЦ (Krü{evac) Nalazi se jugoisto_no od Pe}i, od koje je udaqen 12 km. Kroz selo teku tri potoka pored kojih zemqi{te predstavqa pravу oazу. Ku}e su prete$no pore|ane s obe strane seoskog puta koji vodi prema susednom selu Turjaku. Me{tani veruju da je selo postojalo pre velike seobe pod Arsenijem ^arnojevi}em, i da je u selu bila crkva, ali to wihovo verovawe nije bez osnova iako ga ne potkrepquju nikakvi ostaci. To predawe potvr|uju pisani sredњovekovni izvori. Selo je zapisano u De_anskim hrisovuqama u me|ama Papra}ana i Broli}a: ,,A me|e Prapra}anima s Kru{evcem i sa Brodli}ima do Preke stene na Ozrislaqe ku}e.” (Ivi} i Grkovi} 1976: 79). U Tefter Skadarskog sanxaka selo zapisano je Kru{evica sa 58 ku}a, verovatno se od- nosi na dana{we selo Kru{evac (Puljaha 1974: 240). 38 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) ^etvororazredna osnovna {kola u Kru{evcu otvorena је 1924. godine, koja je 1958. godine prerasla u osmogodi{wu. Jugozapadno od sela nalazi se zaselak Grivali, naseqen Albancima, koji preдstavqaju ve}inu stanovni{tva sela. Uo_i Drugog svetskog rata u Kru{evcu je bilo vi{e od 100 srpskih ku}a, od kojih je ve}a polovina iseqena. Petnaest ku}a je neposredno po za- vr{etku Drugog svetskog rata napustilo zemqu i preselilo se u Vojvodinu, a neke su се kasnije selile и u centralnu Srbiju, Crnu Goru ili grad Pe}. Srpskih ku}a ima 40. Izuzev jedne, sve su doseqene iz Crne Gore, od kojih 37 izme|u dva svetska rata, a jedna trinaest godina posle oslobo|ewa, kad i jedna ku}a iz obli$weg Krstovca. U Kru{evcu ima i jedna bo{wa_ka ku}a. Ona je doseqena iz okoline Berana 1971. godine. Prose_an је broj _lanova u srpskoj ku}i 4,60, a bo{wa_ka porodica je {esto_lana. Etnici: Krü{ev_anin i Krü{ev_anka; ktetik: krü{eva_ki. Informatori Milutin Markovi}, 1910, Radovan Vlahovi}, 1925. i Du{an Gojkovi}, 1909. Топонимија Griváli, zaselak. Dobrodölski pötok, potok koji te_e prema Dobrom Dolu. Dubo_âk, potok. Zñmnïca, {ume i wive na uzvi{ewu. Stríkovi}a pötok, potok koji te_e pored ku}e Strikovi}a. Антропонимија Prezimena Bç{övi}, tri ku}e. Doseлиле су се iz Seo{tice (Bratono$i}i) 1928. godine. Slava Nikoqdan. Informator Milica Be{ovi}, 1929. Bõ$övi}, tri ku}e. Doseлиле су се iz Stijene Piperske 1928. godine. Sla- vili su Aran|elovdan, koju su jo{ u tursko vreme promenili i slave Mitrovdan. Informator Slobodan Bo$ovi}, 1944. Böji}, jedna ku}a. Doseлила се iz Mora_e 1933. godine. Slava Aran|elovdan. Informator Branko Boji}, 1930. Bö{kovi}, dve ku}e. Doselili su se iz Mora_e 1922. godine. Slava Sÿ|ev- dan. Informator Velimir Bo{kovi}, 1928. Bö{kovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Orje Luke (Bjelopavli}i) 1922. godi- ne. Slava Sveta Petka. Informator Vladimir Bo{kovi}, 1936. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 39 Bulätovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Rovaca 1921. godine. Slava Lu_indan. Informator ^edomila Bulatovi}, 1938. Vlähovi}, dve ku}e. Doselile su se iz Rovaca 1927. godine. Imaju sekundar- no prezime Martinovi}, po Martinu, _ukundedi informatora. Slava Sveti Luka. Informator Radomir Vlahovi}, 1925. Výjövi}, jedna ku}a. Doselila se iz ^eva 1922. godine. Slava Aran|elovdan. Informator Ruselena Vujovi}, 1927. Vulänovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Stra{evine kod Nik{i}a 1922. godi- ne. Slava Jovawdan (6. oktobar) Informator Mirko Vulanovi}, 1932. Gôjkovi}, jedna ku}a Doselila se iz Velike kod Plava 1930. godine. Daqe po- reklo vezuje za <aqu. Slava Nikoqdan, mala slava Simowdan. Infor- mator Du{an Gojkovi}, 1909. \urï_anin, jedna ku}a. Doselila se iz \uri_ke Rijeke kod Plava 1956. go- dine. Slava \ur|evica. Informator Milosava \uri_anin, 1895. @îvkovi}, dve ku}e. Doselile su se iz Kupinova kod Danilovgrada 1928. go- dine. Slava Petkovdan. Informator Radivoje @ivkovi}, 1911. Izgãrëvi}, jedna ku}a. Doselila se iz Kupinova kod Danilovgrada 1929. go- dine. Slava Petkovdan. Informator Milica Izgarevi}, 1908. Jöki}, jedna ku}a. Doselila se iz obli$weg Papra}ana 1962, a u Papra}ane iz Velike 1923. godine. Slava Sveti Nikola. Informator Milan Jo- ki}, 1938. Lakï}evi}, jedna ku}a. Doselila se iz Piperske Stijene 1928. godine. Slava Aran|elovdan. Informator Bosiqka Laki}evi}, 1941. Läli}, jedna ku}a. Doselili su se iz Cecuna kod Andrijevice 1920. godine. Slava Aran|elovdan. Informator Mili} Lali}, 1903. Mârkovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Kola{ina 1921. godine. . Slava \ur|evdan, mala slava Aran|elovdan. Informator Milutin Marko- vi}, 1910. Mârkovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Stijene Piperske 1928. godine. Slava Aran|elovdan. Informator David Markovi}, 1951. Martïnovi}, sekundarno prezime dve ku}e Vlahovi}a. Informator Radomir Vlahovi}. Mñqëvi}, jedna ku}a. Doselila se iz okoline Danilovgrada 1928. godine. Slava Petkovdan. Informator Vaso Miqevi}, 1938. Míli}, jedna ku}a. Doselila se iz Oravqe (Ku_i) 1928. godine. Slava Mi- trovdan. Informator Jelena Mili}, 1928. Mï{qen, dve ku}e. Doselile se iz Gluhog Dola kod Virpazara 1930. godine. Slava Aran|elovdan. Informator Qubica Mi{qen, 1917. Radõ{ëvi}, jedna ku}a. Doselila se iz Seo{tice (Bratono$i}i) 1933. godi- ne. Slava Nikoqdan. Informator Novica Rado{evi}, 1948. 40 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Säveqi}, dve ku}e. Doselile se iz Martini}a kod Danilovgrada 1928. godi- ne. Slava Sveta Petka. Informator Velimir Bo{kovi}, 1927. Stânkovi}, dve ku}e. Doselile se iz Gra_anice kod Plava 1931. godine. Sla- va Sveti Nikola. Informator Darinka Stankovi}, 1932. Stríkovi}, dve ku}e. Doselile su se iz Stubice kod Nik{i}a 1926. godine. Slava Sveti Jovan (6. oktobar). Informator ^edomir Strikovi}, 1929. Tõmövi}, jedna ku}a. Doselila se iz Krstovca kod Pe}i 1958. godine. Slava Sveti Alempije. Informator Vukman Tomovi}, 1958. <ö{ki}, jedna ku}a. Doselila se iz Meteha kod Plava 1955. godine. Slava Nikoqdan. Informator Stojna <o{ki}, 1935. <}epãnövi}, dve ku}e. Doselile se iz Lipova kod Kola{ina 1925. U Lipo- vo su im se preci doselili iz Rovaca po_etkom XIX veka. Slava Sveti Luka. Informator Vojin <}epanovi}, 1921. Mu{ka imena Ävro Dü{an Nënad (h 2) Andrïja Dü{ko Níko Bätri} @ârko (h 2) Növak Bögdan @êqko Növica Bo$ïdar @îvko Öliver Branïslav Zdrâvko Prëdrag Brânko (h 3) Zöran Ráde Budïslav Ilïja Váso Jövan (h 2) Rädivoje (h 2) Velïbor Mârko (h 2) Rädovan Velïmir (h 2) Märtin Rädoje Vesëlin (h 2) Mïodrag (h 2) Radojïca (h 2) Vladïmir Mïomir Rädoslav Vöjin Mïlan (h 2) Rânko Vujädin Milädin (h 3) Rätko Vûk (h 2) Mïlomir Svetïslav Vükman Milorad Sinï{a Dávid Mïlo{ Slavï{a Dëjan Milütin Drägan (h 3) Mïqan Slâvko Dragï{a Mirko (h 2) Slävoqub Drágo Nëboj{a (h 2) Slobodan Drägoslav Nedêqko ^ëdomir. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 41 @enska imena Angelína Jëlica (h 2) Olivëra Biqäna (h 2) Latînka (1967) Ráda (h 2) Bôrka Lëposava Rädmila Bosîqka Lída Radôjka Brânka Qiqäna (1963) Rädoquba (h 2) Väska (1957) Qubînka Radü{a Vësna Qübica (h 2) Râjka Vladäna Mára Rósa Gördana/Gordäna Má{a Rosânda Gospäva Milânka Ruseléna (1928) Danijéla (1972) Miléva Sâvka (h 2) Dànica/Danïca (h 2) Milëna Svetläna (h 2; 1969) Darînka (h 4) Mïlosava Dijäna (1972) Milijána Sla|äna (1976) Dobríla Mïlica Sne|äna (h 3; 1965) Drägana/Dragäna Mîlka (h 2) Söwa (1963) Drägica (h 2) Míra (h 2) Stána \ur|ína Mirjäna Stânka @iväna Mïroslava Stojânka Zagôrka Mömirka Stôjna Zörica (h 2) Náda (h 2) Fçmïja Jelëna Näta{a (h 2; 1963) ^ëdomila. Mu{ki hipokoristici Bájo (Batri}) Vúko (Vuk) Mï{ko (Miodrag) Báne (Branko) Gägi (Dragan) Näne (Dragoslav) Bö{ko (Bo$idar) Déjo (Dejan) Né|o (Nedeqko) Brânko (Branislav) Dëki (Dejan) Néno (Nenad) Bráno (Branko) Déle (Dragi{a) Né{o (Nenad) Bücko (Budislav) @äre (@arko) Nóvo (Novica) Vëki (Velibor) Íxo (Ilija) Pë|a (Predrag) Veqko (Velimir) Läla (Radovan) Ráde (Rädoje i Radoji- Véqo (Velibor) Qäka (Andrija) ca) Vësko (Veselin) Májo (Martin) Rájo (Dragan) Véso (Veselin) Míjo (Miodrag i Mio- Ráco (Radoslav) Vládo (Vladimir) mir) Rä{ko (Radivoje) Vójo (Vojin h 2) Mïki (Milan) Slóbo (Slobodan) Vújo (Vujadin) Mílo (Milorad) ^édo (^edomir). 42 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) @enski hipokoristici Bíqa (h 2; Biqana) Quba (Qubinka i Qu- Néla (Danijéla) Bósa (Bosiqka) bica) Ôlga (Olivera) Vëki (Vesna) Qïqa (Qiqana) Ráda (h 2; Radmila) Gäga (Dragana) Mára (Svetlana) Gína (Angelina) Mïka (Milijana) Ráka (Radu{a) Dána (h 2; Danica) Mïqa (Mileva) Röska (Rosanda) Dára (h 3; Darinka) Míqa (Milijana i Mi- Slá|a (Sla|ana) Drága (h 2; Dragica) lica) Sné$a (h 2; Sne$ana) @äna (Sne$äna) Míta (Milena) Tána (^edomila) @îvka (@ivana) Míca (h 2; Milica) Zláta (\ur|ina) Mós’a (Jelica) Cáka (Radoquba) Lépa (Leposava) Nätka (Nata{a) Cúka (Dijana). Mu{ki nadimci Gáro (Miladin, bio je garav kad je bio mali) Mújo (Vuk) Mürat (Oliver) Púco (Svetislav) Rüski (Vuka{in) <ále (Bogdan, duhovit je). @enski nadimci Bú}a (Radojka) Bü}ka (Momirka) Vúka (Radoquba). Бошњачка антропонимија Prezimena Rastöder, jedna ku}a. Doselila se iz Savinog Bora kod Berana 1971. godine. Informator Hafiz Rastoder, 1913. Mu{ka imena Vehbo Fäik Säit Hafiz. @enska imena Báhta Ïzeta. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 43 Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. ДУБОЧАК (Dubo_âk) Dubo_ak le$i na zaravni jugozapadno od Pe}i i udaqen je od we oko 10 km. Sa severne strane grani_i se са Lo$anom, sa zapada Zlopekom, sa juga Du- bovikom, a sa istoka Kru{evcom. Kroz selo proti_e potok i gradi nizиju u vidu oaze. Selo je razbijenog tipa te su ku}e razdvojene {umarcima, wivama i livadama. Do IV razreda deca u_e u susednom Zlopeku, a od V do VIII u Kru{evcu. Posle Drugog svetskog rata iz sela su se iselile 42 srpske ku}e, od ko- jih je dvadeset ku}a prodalo, a 22 su napustile imawa. I pored toga ve}inu stanovni{tva _ine Srbi. U selu ima 11 srpskih i dve muslimanske ku}e. Srbi su kolonizovani iz Crne Gore, izme|u dva svetska rata, i to sedam iz okoline Plava, dve iz okoline Kola{ina, jedna iz Rovaca i jedna iz Ku_a. Bo{waci su se doseqavali kasnije posle (1960) godine. Jedna ku}a je do- seqena iz Ro$aja a druga iz Plava. Prose_an broj _lanova u srpskoj ku}i je 4,36, a u bo{wa_koj 10,00. Etnici: Dubo_ã_änin i Dubo_ã_ânka; ktetik: дubo_â_ki. Informatori Marko Ilin_i}, 1904. Radowa Joki}, 1904. и ^edomir Joki}, 1931. Топонимија Dubo_â_ki pötok, potok koji te_e periferijom sela. Антропонимија Prezimena Bulätovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Lipova kod Kola{ina 1919. godine. Slava Lu_indan. Informator Tomislav Bulatovi}, 1937. Gojkovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Velike kod Plava 1927. godine. Slava Nikoqdan. Informator Gavrilo Gojkovi}, 1950. Ilîn_i}, jedna ku}a. Doselila se iz Rovaca 1933. godine. Slava Lu_indan, mala slava Savindan. Informator Marko Ilin_i}, 1904. Jöki}, _etiri ku}e. Doselile su se iz Velike, od kojih tri 1927, godine, a _etvrta deset godina kasnije. Informator Radowa Joki}, 1904. Miló{evi}, jedna ku}a. Doselila se iz Plane kod Kola{ina 1928. godine. ^uvaju predawe da su u Planu Do{li iz Osrdaca kod Mora_e. Tamo su 44 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) se prezivali Pejovi}. Slava Sveti Nikola. Informator Momir Mi- lo{evi}, 1926. Pçjövi}, ranije prezime Milo{evi}a. Informator Momir Milo{evi}. Rã{övi}, jedna ku}a. Doselila se iz Fundine (Ku_i) 1923. godine. Slava Nikoqdan. Informator Puni{a Ra{ovi}, 1930. Stânkovi}, dve ku}e. Doselile se iz Gra_anice kod Plava 1927. godine. Sla- va Sveti Nikola. Informator Raka Stankovi}, 1936. Mu{ka imena Alëksa Qubï{a Punï{a Gavrïlo Mârko Rädovan Dragoqub Mïlan Rädomir Drägomir Mïlovan (h 2) Rädowa Dü{an (h 2) Mïlo{ Slävoqub Dü{ko Mïleta Tomïslav @ârko Mömir ^ëdomir. @êqko Mom_ïlo Zöran Niköla @enska imena Ânka Jelëna Milijána Bo$äna Jelïka Mïlica Vërica Kósa Ráka Dobríla Qubînka @ârka Qübica Slävica Zörica Milânka Sofïja Zôrka Mïlosava Stânka. Mu{ki hipokoristici Gávro (Gavrilo) Mïki (Milovan) Slâvko (Slavoqub) Dü{ko (Du{an) Mómo (Mömir) Tómo (Tomislav) @äre (@arko) Mómo (Mom_ïlo) ^édo (^edomir). @éqo (@eqko) Púno (Punï{a) Zöki (Zoran) Rá{o (Radovan) @enski hipokoristici Ânkica (Anka) Désa (Desanka) Jéta (Jelika) Bína (Quбinka) Dóbra (Dobrila) Qúba (Qubica) Vëra (Verica) Zóra (Zorka) Sláva (Slavica). Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 45 Mu{ki nadimci Nije zabele$en nijedan oblik. @enski nadimci Bêlka (Jelena; kad je bila mala imala je plavu kosu). Бошњачка антропонимија Prezimena Käla_, jedna ku}a. Doselila se iz Kala_a kod Ro$aja 1964. godine. Poreklo vezuju za Brskute i _uvaju predawe da su se prezivali Mila_i}. In- formator <aban Kala_, 1911. Kÿci}, jedna ku}a. Doselila se iz Prwavora kod Plava 1970. godine. Infor- mator Hamdija Krci}, 1938. Milä_i}, ranije prezime Kala_a. Informator <aban Kala_. Mu{ka imena Ádem Mïrsad Hamdïja Bájro Nüsret <ú}o. Báhto Rámiz Ïsmet Ru$dïja @enska imena Bahrïja Pá{a Fatíma Elmáza Rãmïza Hãjküna. Kumrïja Sabrïja Munîrka Sãnïja Mu{ki hipokoristici Ïsko (Ismet) Nüsko (Nusret) Hámdo (Hamdija). Mírso (Mirsad) Rú$do (Ru$dija) @enski hipokoristici Báhra (Bahrija) Kúmra (Kumrija). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. 46 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) ЛОЖАНЕ (Lö$ane, Lä$ane) Verovatno se selo La$ani iz Teftera Skadarskog sanxaka (Puljaha 1974: 73) odnosi na dana{we selo Lo$ane, koje se u lokalnoj komunikaciji _uje i u glasovnom liku La$ane. Le$i na dvema zaravnima izme|u kojih se spu{ta nizija. Ve}i deo ku}a nalazi se na jednoj zaravni, gde su оне zbijene. U tom delu sela prete$no $ive Albanci, a pored wih ima i {est romskih i jedna bo{wa_ka ku}a. Mahale su dobile nazive po bratstvima koji u tom delu sela $ive: Hoxi}a mahala, Mulali}a mahala. Selu pripada i zaselak Gusar koji se nalazi u osojnoj strani bre$uqka isto_no od sela. U wemu ima nekoliko ku}a Albanaca katoli_ke veroispo- vesti. Bo{wa_ke ku}e su razbacane na drugoj zaravni, na ju$noj periferiji sela. U selu se nalazi istureno odeqewe osnovne {kole iz Gora$devca, u kojoj u_e deca koja prate nastavu na albanskom jeziku. Bo{wa_ka deca u_e u Gora$devcu. Na trome|i Lo$ana, Zlopeka i Grabovca nalazi se muslimansko gro- bqe на коме se sahrawuju Bo{waci i Albanci. Pre drugog svetskog rata i nekoliko godina posle wega u selu je bilo i nekoliko srpskih ku}a. Posledwa se iselila 1962. godine. Ve}inu stanov- ni{tva _ine Albanci. Bo{wa_kih ku}a ima deset. Doselile su se u periodu od 1952. do 1964. godine iz okoline Ro$aja i Berana. Prose_an broj _lanova u ku}i je 8,1. Etnici: Lo$ánac i Lo$ânka; ktetik: лö$anski. Informator <efkija Muratovi}, 1920. Топонимија Bezvädnica, wive na zaravni. Belínca, kompleks livada u dolini. Glög, wive i livade. Gräbova_ka bînxa, jaruga. Grn_âr, izvor u udubqewu koje li_i na grne. Gusâr, zaselak. Zlopë_ka bînxa, jaruga koja te_e od Zlopeka. Léska, {uma i wive pored we. Kalú{a, wive u dolini. Podvädnica, wive u dolini. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 47 Антропонимија Prezimena Käla_, tri ku}e, Doselile su se iz Kala_a kod Ro$aja 1964. godine. Daqe po- reklo vezuju za Brskut i _uvaju predawe da su se prezivali Mila_i}. Informator <aban Kala_, 1911. Käl’i}, jedna ku}a. Doselila se iz Petwice kod Berana 1954. godine. Daqe poreklo vezuju za Kali}a rijeku kod Kola{ina. Informator Ramo Ka- li}, 1925. Milä_i}, ranije prezime Kala_a. Informator <aban Kala_. Murätovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Petwice kod Berana 1952. godine. Informator <efkija Muratovi}, 1920. Múri}, tri ku}e. Doselile se iz Lomnice kod Ro$aja 1956. godine. Infor- mator Ramo Muri}, 1899. <krïeq, dve ku}e. Doselile se iz Javorove kod Berana 1954. godine. Infor- mator Rasim <krieq, 1916. Mu{ka imena Ávdo Nëxad Sënad (h 2) Á}im Wëgo{ Sefëdin Bäjram Ösman Súqo Biwäka Ráif >ázim Dáno Ramzïja Fádil Dé{o Rámo (h 2) Hádro \úle Rásim ȣázbo Erdîn Rëfko Hárun Ërnãt Rëxep ȣásim Ïsmet Rifât Hivzïja Jüsuf Sáit Hýsnïja Kemâl Sáfet Xëvad Müsa Sëad <äban. @enska imena Ãmïra Zëmira Mirsáda Atíxa Zñnëta Nãfïja Vezîrka Ibríma Nëxiba Viol’ïta Ïsmeta Räȣida Emína (h 2) Jasmína Sãnïja Ësma Karçnfïla Sãfëta Esmína Maȣïja Sebína 48 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Senáda Sofïja Hatíxa Sëniha Fatíma ^éba Sçrbëza Hãmïda Xemíqa Sëfida Hasnïja <ädija. Sëȣija Háta Mu{ki hipokoristici \ülko (\úle) Ósmo (Osman) >ázo (>azim) Íqo (Ismet) Réxo (Rexep) Hívzo (Hivzija). @enski hipokoristici Ësma (Esmina) Säfka (Safeta) Fätka (Fatima). Mu{ki nadimci Nije zabele$en nijedan oblik. @enski nadimci Düda (Hata) Plâvka (Sofija). ЗЛОПЕК (Zlöpek) Nalazi se desetak klilometara jugoisto_no od Pe}i. Sa severne strane sela pru$a se dolina u pravcu istok–zapad. Druga se pru$a kroz selo i deli ga na dva nejednaka dela. Zlopek se deli na Stari i Novi Zlopek. Novi Zlopek nalazi се isto_no od Starog i naseqen je prete$no Bo{wacima. U selu se nalazi _etvororazredna osnovna {kola. Od V do VIII razreda deca u_e u Rau{i}u ili Gora$devcu. U selu su 1922. godine formirali grobqe, me|utim, u posledwe vreme se ne sahrawuju u wemu, ve} u pe}kom, a neki prekopavaju grobove i prenose posmrtne ostatke. Neposredno posle Drugog svetskog rata Zlopek je imao oko 60 srpskih ku}a. Od 1956. godine oni su po_eli da se iseqavaju, te su do 1978. godine, kada je za ove potrebe bele$ena gra|a, 42 ku}e, prodale ili napustile imo- Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 49 vinu, tako da sada ve}inu stanovni{tva _ine Bo{waci, kojih ima 39, srp- skih 18 i oko 20 romskih ku}a. Srbi su kolonizovani izme|u dva svetska rata prete$no iz Crne Gore (12 ku}a iz Ku_a, Bratono$i}a, okoline Kola{ina i okoline Plava). Tri ku}e su se doselile iz Vrake i jedna iz Bosne). Dve ku}e su doseqene {ezde- setih godina ХХ veka iz \akovice. Ve}i deo Bo{waka se doselio kasnije. Samo {est ku}a bilo je pre Drugog svetskog rata (_etiri su doseqene iz okoline Ro$aja, a dve iz okoli- ne Berana), a 33 su doseqene u periodu od 1950. do 1973. godine. Prete$no su se doseqavali iz limske doline: Gusiwa, Plava, Berana, Bijelog Poqa (25 ku}a); _etiri su doseqene iz Ro$aja, tri iz \akovice i jedna iz okoline Istoka). Prose_an broj _lanova u srpskoj ku}i iznosi 3,66, a u bo{wa_koj 7,72. Etnici: Zlopë_anin i Zlopë_anka; ktetik: zlopë_ki. Informatori: ^edomir Jak{i}, 1900, Vojislav Joki}, 1914. i Bo$idar Ili}, 1950. Топонимија Belvëder, potok. Bînxa, jaruga. Zlopë_ki ïzvor, izvor. Zlopë_ki pötok, potok. Jëzero, bara veli_ine oko 15 ari. Qüga zlopë_ka, dolina. Mâkva, bara. Növi Zlöpek, zaselak isto_no od Starog Zlopeka. Püsto selo, wive i {ume, predeo gde se nalazi Novi Zlopek. Rav{ïne, wive i livade u ravnici. Stari Zlöpek, deo sela. >ötka, potok. Антропонимија Prezimena Vüisi}, tri ku}e. Doselile su se iz Kri_awa kod Kola{ina 1925. godine. Slava Aran|elovdan. Informator Spasenija Vuisi}, 1920. Vüjo{evi}, jedna ku}a. Doselila se iz Puno{evca kod \akovice 1961, a tu iz Mom_a (Ku_i) 1918. godine. U Ku_ima su se prezivali Palevi}. No- vo prezime uzeli су oko 1925. Slava Sveti Nikola. Informator Paun Vujo{evi}, 1900. 50 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Gäri}, jedna ku}a. Doselila se iz Brskuta 1924. goddine. Slava Nikoqdan. Informator Danilo Gari}, 1924. Darmänovi}, pet ku}a. Doselili su se iz Brskuta u Pe} 1919, a odatle u Zlo- pek 1923. Slava Ivawdan. Informator Milo{ Darmanovi}, 1900. Ivänovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Sjeno$eta kod Andrijevice u Grgoc kod \akovice 1930, a odatle u Zlopek 1954. godine. Daqe poreklo ve- zuju za Lijevu Rijeku. Slava Aran|elovdan. Informator Milorad Ivanovi}, 1908. Ilî}, jedna ku}a. Doselila se iz Laza (Bratono$i}i) 1925. godine. Do 1909. godine prezivali su se Jankovi}. Novo prezime uzeli су po Iliji in- formatorovom _ukundedi. Slavili su Svetog Jovana zimskog i ostavi- li zato {to im je, po predawu, neki od predaka nastradao od hladno}e na putu za Kotor kad je i{ao da nabavi vino za slavu. Sada slave Sve- tog Jovana jeseweg (6. oktobar). Informator Bo$idar Ili}, 1950. Jäk{i}, jedna ku}a. Doselila se iz Sokoca kod Mrkowi}a 1921. godine. Sla- va Sveti Nikola, mala slava Aran|elovdan. Informator ^edo Jak{i}, 1900. Jânkovi}, ranije prezime Ili}a. Informator Bo$idar Ili}. Jöki}, dve ku}e. Doselile su se iz Velike 1938. godine. Daqe poreklo vezuju za <aqu. Slava Sveti Nikola, mala slava Simowdan. Informator Vo- jislav Joki}, 1914. Pãlëvi}, ranije prezime Vujo{evi}a. Informator Paun Vujo{evi}. Pçlëvi}, tri ku}e. Doselile su se iz Vrake 1934. godine, a u Vraku sa Peleva Brijega. Slava Sveti Nikola, mala slava Sveti Nikola letwi. Infor- mator Ikonija Pelevi}, 1927. Mu{ka imena Äran|el Mílo Ráde Bo$ïdar (h 2) Mïlomir Rädovan Vesëlin Mïlorad Radôjko Vojïslav Mïlo{ Rädomir Vúko Mihäilo Ränko (h 2) Danïlo Nëboj{a Rätko Dragï{a Öbrad Svetïslav Dü{an Päun Svëtozar \úro Prëdrag Tomïslav Ïvan (h 2) Rädun ^ëdomir. @enska imena An|elïja Bosîqka (h 2) Veselînka (h 2) Biqäna (1971) Vëra Vïdosava Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 51 Vukäna Jëlica Ôlga Gordäna Qiqäna (1976) Ráda Danïca Qübica Rädica Darînka Mïlosava Rânka Zôrka Miléva Rü$ica Îvka Milëna (h 2) Sáva Ikonïja Mïlica Sne$äna Ilînka Nädica Spasenïja. Mu{ki hipokoristici Áco (Aran|el) Ïvica (Ivan) Rátko (Radovan) Bó$o (Bo$idar h 2) Ívo (Ivan) Rä{ko (Radovan i Ra- Vësko (Veselin) Mï{ko (Mihajlo) de) Vójo (Vojislav) Né{o (Neboj{a) Rá{o (Radovan) Gíro (Dragi{a) Péro (Petar) Svéto (Svetozar) Dújo (Du{an) Rájo (Ranko) Tómo (Tomislav) Dü{ko (Du{an) Ráko (Radomir) ^édo (^edomir). @enski hipokoristici Bíqa (Biqana) Dána (Danica) Mïlica (Milosava) Bósa (Bosiqka h 2) Dára (Darinka) Náda (Nadica) Vësna (Veselinka) \ína (An|elija) Náka (Veselinka) Vëra (Veselinka i Mi- Zóra (Zorka) Ráda (Radica) leva) Kóna (Ikonija) Rädmila (Rada) Vída (Vidosava) Qíka (Qiqana) Rú$a (Rü$ica) Góca (Gordana) Qúba (Qubica) Spása (Spasenija). Mu{ki nadimci Méso (Miomir). @enski nadimci Nije zabele$en nijedan oblik. Бошњачка антропонимија Prezimena Ãgóvi}, jedna ku}a. Doselila se iz Vrbice kod Berana 1954. godine Infor- mator Hata Agovi}, 1918. Güti}, tri ku}e. Doselile su se iz Komora_e kod Plava 1966. godine. In- formator >amila Guti}, 1918. 52 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) \urä{kovi}, ranije prezime dve ku}e Hadrovi}a. Informator Meho Hadro- vi}. Käla_, dve ku}e. Doselile su se iz Kala_a kod Ro$aja 1963. godine. Infor- mator Mu{ka Kala_, 1930. Klïca, jedna ku}a. Doselila se iz Savinog Bora kod Berana 1971. godine. In- formator Ramiz Klica 1957. Kovã_ëvi}, jedna ku}a. Doselila se iz Boqanine kod Bijelog Poqa 1960. go- dine. Informator Ago Kova_evi}, 1905. Kö_an, dve ku}e. Doselile su se iz Godo_eqa kod Berana 1958. godine. In- formator Meho Hadrovi}. Kÿci}, tri ku}e. Doselile su se iz Vojnog Sela kod Plava u Brdeli} kod \akovice 1949. godine, a godinu dana kasnije u Zlopek. Informator Fatima Krci}, 1941. Lýcëvi}, jedna ku}a. Doselila se iz Kru{eva kod Gusiwa 1956. godine. In- formator Meho Hadrovi}. Mçhövi}, jedna ku}a. Doselila se iz Bora kod Berana 1973. godine. Daqe po- reklo vezuju za Tuzi kod Podgorice. Informator Hamo Mehovi}, 1941. Müri}, dve ku}e. Doselile su se iz Lovnice kod Ro$aja 1965. godine. In- formator Husein Muri}, 1955. Rästoder, jedna ku}a. Doselila se iz Savinog Bora kod Berana 1958. godine. Informator E}rem Rastoder, 1956. Sefërovi}, tri ku}e. Doselili su se iz Pau_ine kod Ro$aja 1912. godine. Informator Juka Seferovi}, 1907. Tigãwëvi}, dve ku}e. Doselile su se iz Bukovice kod Berana 1923. godine. Informator Mujo Tigawevi}, 1908. Hädrovi}, dve ku}e. Doselile su se iz Vrbice kod Berana 1953. godine. ^uvaju predawe da su od \ura{kovi}a iz Ceklina kod Danilovgrada. Informator Meho Hadrovi}, 1911. Hädrovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Bora kod Berana 1954. godine. Infor- mator Meho Hadrovi}. Hädrovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Godu{e kod Bijelog Poqa 1973. godi- ne. Informator Nusreta Hadrovi}, 1954. Hädrovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Vrbice kod Berana u Dobru{u kod Pe}i 1957, a tri godine kasnije iz Dobru{e u Zlopek. Informator Meho Hadrovi}. Höxi}, dve ku}e. Doselile su se iz Trpeza kod Berana 1959. godine. Infor- mator Ferka Hoxi}, 1946. Cämi}, jedna ku}a. Doselila se iz Pau_ine kod Ro$aja 1940. godine. Infor- mator Alija Cami}, 1950. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 53 <aqünovi}, dve ku}e. Doselile su se iz Plava 1958. godine. Informator ^eba <aqunovi}, 1908. <krïeq, {est ku}a. Doselile su se iz okoline Berana sukcesivno u periodu od 1953. do 1972. godine. Informator Bajro <krieq, 1890. Mu{ka imena Avdïja (h 2) Ïsad Rëxep (h 2) / Rezxëp (h Avdulä (h 2) Ágo Ïsmet (h 2) 1) Ádis Íso (h 2) Réxo Al’ïja (h 3) Jenüz Ré{mo Áqo Jüka Rizvân Ámir (h 2) Júso Rifât Asän Jüsuf Rü$dija (h 1) / Ru$dïja Á}im Kadrïja (h 1) Ähmet Kemïja Sabahudîn Bäjram Kemâl Sábit Bájro Kújo Sábro Bahtijâr Mehdija Sadrïja Bë}ir (h 1) / Be}îr (h Mëhmed (h 2) Säit 1) Mého (h 2) Sál’ih (h 2) / Sãl’ïh Véjsel Mijâz Sáfet (h 3) Gãnïja Mïrsad (h 2) / Mirsâd Sëãd (h 2) Dáno (h 1) / Mírsad (h 1) Senâd Démo Mïthad Smájo Ëdin Mújo (h 2) Suléjman Ëlvis Mürat >ázim (h 2) Ëlmir Mustäfa (h 2) Ënver (h 2) Muhamer >erïm (h 1) / >erîm (h Ënis Muhãmët 2) Ërvin Muhedîn Uzëir Ernâd Nëxad Fádil (h 2) Ësad (h 2) Nurádin Fäik (h 3) Ë}rem Nüsret (h 2) Féjzo Zámo Ömer (h 3) Fetïja Zámfir Räif (h 1) /Ráif (h 1) Fehîm Záhto Rámiz (h 2) Fïkret Zéjnel Rámo Hajrädin Zë}ir Ráfet Häjran Ibrahïm Rahîm Hájro Izët (h 2) Rahmân (h 2) Haqîq Iqâz Rá{id Háqim 54 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Hal’ït (h 1) / Hál’it (h Hílmo Xemâl 1) Hísen <äban (h 2) Hamdïja Husëin (h 2) <émso Hámo Husnïja <efkïja (h 2). Häsan Húso Hásim Xeväd @enska imena Äbida Igbála Rãmïza Avü{a Ïzeta Refãdïja Áza Îqka Rukíja Azemína Ïsmeta (h 2) Sabahëta Äzra Ïfeta (h 2) Sabrïja Ájka Ï{a Sâqka Ãjkïna Jasmína (h 4) Sämra Ajrïja Káda Sãnïja (h 3) Ãjküna Karçnfïla Sevdïja (h 2) Ãl’ëma Kîma Sel’íma Äl’isa L’îdija Semíja Äsna Qûqka Senáda (h 3) Bãdëma Mãl’ï}a Söfija Bájra Mãhïja (h 2) Sultána Vãhïda Méjra >ãmïla Drága Mçjrëma Umihána (h 3) \úla (h 2) Mervána Fáta \ulbijáza Mehdïja Fatíma (h 3) \ûlka Mehrïja Fãhrïja Edïta Mirsáda (h 4) Fërida Elvíra Mîqka Fêrka Ël’ifa (h 2) Münira Fetíja (h 2) Éma Murätka Hajrïja (h 9) Emína Mú{ka Hajrü{a Ëmira Nãzï}a Hasnïja (h 3) Ermína Nája Háta Ësma Nãfïja Hedíja Záda Nurïja ^éba Zêjna Nüsreta Xíba Zulfïja Rába <ëmsa Zurãfëta Ráza <ëfka (h 2). Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 55 Mu{ki hipokoristici Ávdo (Avdija i Avdu- Qäka (Hajran) Rú$do (h 2; Ru$dija) lah) Qäqa (Ramiz) Sáqo (h 2; Salih) Áqo (Al’ija) Médo (Mehmed) Säka (Salih) Ätko (Adis) Méqo (Mehmed) Säfko (Safet) Báko (Bajram i Bahti- Mé{o (Mehdija) Süka (Sulejman) jar) Méjo (Mijaz) Bë}ko (Be}ir) Mïki (Mirsad) >äka (>azim) Bé}o (Be}ir h 2) Mírso (h 3; Mirsad) >áko (>azim) Gáno (Ganija) Mújo (h 2; Mustafa) Fáko (Faik) Däka (Dano) Mürta (Muhedin) Féro (Rafet) Dïka (Sabahudin) Néxo (Nexad) Féto (Fetija) Ërko (Ernad) Nüka (Nuradin) Hájro (Hajradin) Ësko (h 2; Esad) Núno (Nüsret) Hámdo (Hamdija) Ë}ko (E}rem) Nüsko (Jenuz) Hüqa (h 2: Husein) Zéko (h 2; Izet) Räka (Ramiz) Íbro (Ibrahim) Ráfo (Raif) Húle (Huseina) Íqo (Iqaz) Rá{o (Raif) Xéko (Xemal) Ïsko (Isad) Rësko (Rexep) <ábo (h 2; <aban) Kémo (Kemal) Rë_ko (Rexep) <éfko (<efkija). @enski hipokoristici Âjka (Ajkuna) Müna (Munirka) Séma (Semija) Béba (Fahrija) Múna (Muratka) Séna (Senada) Víja (Elvíra) Náka (Nafija) Söfka (Söfija) Dïtka (Edita) Näna (Hasnija) >úka (Zurafeta) Éqa (El’ifa) Nína (Jasmina) Fáta (h 2; Fatima) Ërna (Ermina) Nüna (Nüsreta) Fêrka (Ferida) Ïska (Izeta) Nüska (Nüsreta) Féta (Fetija) Lída (Lidija) Réfa (Refadija) Hájra (h 7; Hajrija) Máka (Mirsada) Rúka (Rukija) Häsna (Hasnija) Méjra (Mejrema) Sábra (Sabrija) Héda (Hedija) Mína (Jasmina) Sána (Sanija h 3) Cíca (Mirsada) Míra (Mirsada) Sévda (Sevdija) Cüna (Mehdija). Mu{ki nadimci Béli (Avdula, plavokos je) Bëqa (Sabit) Búqo (Sadrija) @ûti (Rifat, mr{av je a ima i $u}kastu kosu). 56 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) @enski nadimci Béla (\ulbijaza, plavokosa je) Béca (Ismeta) Gära (Hasnija, crnpurasta je). РАУШИЋ (Räu{i}) Selo se rasulo 5 km ju$no od Pe}i, a isto_no od puta Pe}–De_ani. Me{tani _uvaju predawe da se selo nekada zvalo Ora{i} i da je dobilo ime po orasima kojih u selu ima dosta. Deli se na Stari i Novi Rau{i}. U De_anskim хrisovuqama zabele$eno je selo Orahov_i}i u me|ama sela Quboli}a (Poveqe 1987: 330). Budu}i da se dana{we selo Rau{i} na- lazi u susedstvu sela Qubeni}a, a u wegovom ataru i hidronim Su{ica, koja se pomiwe kad mu se utvr|uju me|e sa Orahov_i}ima, ne iskqu_uje se mo- gu}nost da se toponim Orahov_i}i odnosi na dana{wi Rau{i}. Stari Rau{i} je zbijenog tipa i naseqen iskqu_ivo Albancima. Od zavr{etka Drugog svetskog rata u wemu radi osmogodi{wa {kola u kojoj se izvodi nastava na srpskom i albanskom jeziku. Pored {kole se nalaze mesna kancelarija, dom kulture i zdravstvena ambulanta. Novi Rau{i} je ra{trkan severoisto_no od Starog Rau{i}a. U wemu ima 13 srpskih i osam bo{wa_kih ku}a. Srbi su se doselili u periodu od 1919. do 1938. godine iz Ku_a, Bratono$i}a, Rovaca, Vasojevi}a i okoline Nik{i}a, a Bo{waci iz okoline Plava i Berana u periodu od 1954. do 1964. godine. Prose_an broj _lanova u srpskoj ku}i iznosi 4,46, a u bo{wa_koj 8,12. Etnici: Räu{i}anin i Räu{i}anka; ktetik: räu{i}ki. Informatori Milo{ Brnovi}, 1912. i Bo$idar Gari}, 1917. Топонимија Bînxa, jaruga izme|u Lo|e i Rau{i}a. Imáwe generála Bç{övi}a, imawe povr{ine 101 hektar. Qubenïcki izvöri, izvori. Strëo_ke liväde, livade prema susednom Streocu. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 57 Антропонимија Prezimena Bðnovi}, jedna ku}a, doselila se iz Bre$ina kod Podgorice 1929. godine. Slava Petkovdan, mala slava Sveti Jovan (20. januar). Informator Milo{ Brnovi}, 1912. Vlähovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Re_ina (Rovci) 1925. godine. Slava Lu_indan. Informator Miqa Vlahovi}, 1906. Vüjoti}, jedna ku}a. Doselila se iz Duge (Bratono$i}i) 1938. godine. Slava Nikoqdan, mala slava Petkovdan. Informator Ilinka Vujoti}, 1934. Výkövi}, dve ku}e. Doselile su se iz \uli}a kod Andrijevice 1925. godine. Slava Aran|elovdan, mala slava Alesendrovdan. Informator Du{an Vukovi}, 1932. Gäri}, jedna ku}a. Doselila se iz Brskuta (Ku_i) 1934. godine. Slava Sveti Nikola, mala slava Sveta Petka letwa. Informator Bo$idar Gari}, 1917. Gïli}, jedna ku}a. Doselila se iz Vilaca (Bratono$i}i) 1919. godine. Slava Sveti Nikola, mala slava Sveta Petka. Informator Rabija Gili}, 1911. Jöki}, jedna ku}a. Doselila se iz Velike 1936. godine. Slava Sveti Nikola. Informator Ru$ica Joki}, 1941. Lãbövi}, jedna ku}a. Doselila se iz Oblog Brda kod Andrijevice 1932. go- dine. Slava Aran|elovdan. Informator Marija Labovi}, 1911. Paünovi}, _etiri ku}e. Doselile su se iz Velike 1936. godine. Slava \ur|evica, mala slava \ur|evdan. Informator Rado{ Paunovi}, 1941. Sävi}, prezime deteta koje je do{lo sa majkom iz Drenovca kod Kline 1973. godine. Mu{ka imena Bo$ïdar (h 2) Ïgor (1976) Rädoslav Bójan Mïodrag Rädo{ Góran Mïlowa Râjko Drägan Mïlo{ Rätko Drägoslav Milïja Sávo Dragütin Mïli} Svetïslav Dü{an (h 2) Nënad Slavï{a Zlätko Ráde Slâvko (h 2) Zóran Rädivoje Slobödan. 58 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) @enska imena An|elïja Milü{a Rü$ica Bosîqka Míqa Sênka Veselînka Milëna Slävica Görica Náda Slâvka Desânka Nädica Söwa (1966) Drägica Natâlija Stanïja Ilînka Nevênka Stânka Marïja Rabïja Stojânka Milûnka Rädmila Fíma (1914). Mu{ki hipokoristici Bó$o (h 2; Bo$ïdar) Míle (Milowa) Ró|o (Radoslav) Böban (Bojan) Mí}o (Milo{) Slóbo (Slobodan) Drágo (Dragutin) Mï{ko (Milija) >öbi (Slobodan) Dújo (Du{an) Müjko (Slâvko) Cökan (Dragoslav) Qäko{ (Rado{) Rä{ko (Radivoje) ^édo (Svetislav). @enski hipokoristici Án|a (An|elija) Lütka (Stojanka) Náta (Natalija) Vësna (Veselinka) Má{a (Marija) Ráda (Radmila) Góca (Görica) Mïlica (Dragica) Rú$a (Rü$ica) Désa (Desanka) Mína (Milunka) Séna (Senka) Íka (Ilinka) Náda (Nadica) Tára (Stanka). Mu{ki nadimci Mújo (Miodrag, profilakti_no) Púco (Du{an, kad je bio mali imao je si}u{ne o_i) Püs’ko (Slavko puna_ak je) Täkule (Nenad, moralo je biti tako kako on ka$e) S’érgo (Dragan, plavokos je, s’ergav). @enski nadimci <ó}a (Nevenka). Бошњачка антропонимија Prezimena Güti}, tri ku}e. Doselile су se iz Komora_e kod Plava 1964. godine. In- formator Isqam Guti}, 1935. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 59 Kadî}, ranije prezime Kandi}a. Informator Rahman Kandi}. Kändi}, tri ku}e. Doselile су se iz Meteha kod Plava 1962. godine. Poreklo vezuju za Kandi}e kod Danilovgrada. Informator Rahman Kandi}, 1935. <krïeq, dve ku}e. Doselile su se iz Javorove kod Berana 1954. godine. In- formator \ulka <krieq, 1950. Mu{ka imena Ámir Mïrsad Rízo Gãnïja Muamët Fëriz Démo Nëxad Hãkïja Zájo Rágip Hálil Zámo Rámiz Häsan (h 1)/ Hasän (h 1) Izët Rámo Hiqmïja Ïsqam Ráfet Husëin Íso Ráhman Xevät Junüz Rexëp <ábo Júso Réxo <á}ir. @enska imena Bahtïja (h 2) Karçnfïla Sevdïja \úlka (h 1) / \ûlka (h Qûqka Selíma 1) Mirsáda (h 2) Senáda \ulizára Nãfïja Suváda Éma Nýrïja (h 3) >ãmïla Emína Sabrïja Fïkreta Ërna Sãdëta Hajrïja Esmína Säqka Xemïqa. Ïfeta Sãnïja (h 2) Ï{a Sãfëta Mu{ki hipokoristici Ämko (Amir) Räfko (Rafet) Híqmo (Hiqmïja) Gáno (Ganija) Ráfo (Rafet) Húso (Husein) Mírso (Mirsad) Féko (Feriz) <ä}ko (<á}ir). Në_ko (Nexad) Háko (Hakija) Néxo (Nexad) Háso (Hasan) @enski hipokoristici Báka (Bahtija) Béra (Erna) \úla (\ulizara) 60 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) \úa (\ulka) Náka (Nafija) >ämka (>amila) Ësma (Esmina) Rája (Sadeta) Fíka (Fikreta) Lütka (Bahtija) Sábra (Sabrija) Hájra (Hajrija) Mína (Emina) Sána (h 2; Sanija) Cára (Safeta) Míra (Mirsada) Sévda (Sevdija) Xêqka (Xemiqa). Mu{ki nadimci Béko (Xevat, plavokos je). @enski nadimci ^üma (Mirsada) Múta (Karenfila). ЛОЂА (L’ö|a) Nalazi se ju$no od grada Pe}i, nedaleko od desne obale Pe}ke Bistri- ce. Zbijenog je tipa i deli se na tri dela: Lö|a, Kastrat i Morina (nazivi Kastrat i Morina dobijeni su po bratstvima koja u tim delovima sela $ive). U selu se nalazi osmogodi{wa {kola, otvorena 1971. godine, u kojoj se izvo- di nastava na albanskom jeziku. Selo ima oko 100 ku}a, od kojih su samo tri porodice pravoslavne ve- roispovesti. Doseqene su iz Ku_a 1919. godine. Prose_an broj _lanova iznosi 5,33. Etnici: L’ö|anin i L’ö|anka; ktetik: l’öcki. Informator \uro Vujo{evi}, 1925. Топонимија Bînxa, jaruga. Gôrwa wïva, wiva vi{e ku}e. Dôwa wïva, wiva ni$e ku}e. Kasträt, deo sela u kojem $ivi bratstvо Kastrat. Morïna, deo sela u kojem $ivi bratstvo Morina. Антропонимија Prezimena Vujö{evi}, tri ku}e. Doselili su se iz Oraova (Ku_i) 1919. godine. Slava Mitrovdan. Informator \uro Vujo{evi}, 1925. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 61 Mu{ka imena Blägota Zvônko Qubï{a Vlädimir Ïgor (1973) Sÿ|an. \úro Ilïja @enska imena Zagôrka Milânka Stänica Zôrka Mirüna Stânka. Qiqäna Nevênka Mu{ki hipokoristici Blä{ko (Blagota) Ígo (Igor) Qúbo (Qubi{a) Vládo (Vladimir) Ïka (Ilija) Sðgo (Sr|an). @enski hipokoristici Béba (Zôrka) Qïqi (Qiqana) Në{ka (Nevenka). Zága (Zagorka) Míqa (Miruna) Qíqa (Qiqana) Néna (Nevenka) Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. ГОРЊИ СТРЕОЦ (Gôrwi Strëoc) Streoc je ve}e metohijsko selo sme{teno u podno$ju Prokletija, de- setak kilometara ju$no od Pe}i, a pet km severno od De_ana. Asfaltni put Pe}–De_ani prolazi kroz selo i deli ga na dvа nejednaka dela (ve}i deo na- lazi се isto_no od puta). Neposredno sa zapadne strane uzdi$e se {umovita padina \eravice. Selo je zbijenog tipa. U wemu se nalazi osmogodi{wa {kola u kojoj se izvodi nastava na albanskom jeziku. Srpska deca u_e u Rau{i}u ili De_anima. U selu nema srpskog grobqa pa su se Srbi sahrawi- vali u Qubeni}u. Svakako je u sredwem veku postojao jedan Streoc za razliku od da- na{wih Gorweg i Doweg Streoca. U De_anskim hrisovuqama pomiwe se se- lo Strelac: „A ovo su Strelcu me|e: na Stefanovu crkvu, na Zablatje, na Te- kli{te, na Bogojevo seli{te…” (Ivi} i Grkovi} 1976: 81). Selo Strelec u Tefteru Skadarskog sanxaka (Puljaha 1974: 307) nesumwivo se odnosi na da- na{wi Streoc, ali je nejasno na koji, da li Dowi ili Gorwi Streoc. 62 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Gorwi Streoc ima oko 300 albanskih i tri srpske ku}e. Prema poda- cima od informatora selo je oko Drugog svetskog rata imalo oko 20 srpskih ku}a. Sve tri ku}e su noviji doseqenici iz Crne Gore, doseqene oko Prvog svetskog rata. Prose_an broj _lanova u ku}i je 6,66. Etnici: Strëo_anin i Strëo_anka; ktetik: strëo_ki. Informatori <ajka Mijovi}, 1907. i Sofija Nik_evi}, 1926. Топонимија U selu nije zabele$en nijedan toponim. Антропонимија Prezimena Mñjövi}, jedna ku}a. Doselila se iz Kosora kod Podgorice 1912. godine. Slava Sveti Nikola. Informator <ajka Mijovi}, 1907. Nïk_evi}, dve ku}e. Doselile su se iz Stubice kod Nik{i}a 1916. godine. Slava Sveti Jovan (6. oktobar). Informator Sofija Nik_evi} 1926. Mu{ka imena Bo$ïdar Mitar Rädomir Drágo Pëtar Sávo. Mïodrag Ráde Milütin Radöjica @enska imena Vërica Ikonïja Sofïja Dobríla Milijána <âjka (1907). Dü{ica Mirjäna Mu{ki hipokoristici Bó$o (Bo$idar) Drägan (Drago) Péro (Pëtar). Dïca (Radojica) Míjo (Miodrag) @enski hipokoristici Béba (Du{ica) Mána (Milijana) Näna (Mirjana) Vëra (Verica) Míka (Milanka) Sófa (Sofija). Döbrica (Dobrila) Míra (Mirjana) Dös’ka (Dobrila) Náka (Mirjana) Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 63 Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. ДУБОВИК (Dubovîk) Nalazi se u dolini 11 km ju$no od Pe}i. Na severnoj strani sela na zaravni nalazi se zaselak Bori} sa pet sрpskih i _etiri bo{wa_ke ku}e. Na osnovu podataka iz sredwovekovnih poveqa i turskih teftera sa sigur- no{}u se mo$e tvrditi da su Bohori}i iz De_anskih hrisovuqa, odnosno se- lo Bohori}(i), iz Teftera Skadarskog sanxaka sa 6 srpskih ku}a (Puljaha 1974: 237) – dana{wi Bori}, zaselak sela Dubovika kod Pe}i. Izme|u dva svetska rata u Dуbovik su kolonizovane 122 porodice (Sekuli} 1994: 67). Za vreme Drugog svetskog rata svi su se morali iseliti. Po oslobo|ewu mali broj se vratio, tako da je neposredno posle Drugog svetskog rata u selu bilo 18 srpskih ku}a. Mnoge porodice nisu videle mogu}nost za normalan $ivot u sredini gde je veoma bitno poreme}ena nacionalna struktura stanov- ni{tva, pa su deset ku}a prodale zemqu, a pet je napustile. Neke su se vra- tile u Crnu Goru, a neke naselile na podru_ju centralne Srbije. Odlaskom Srba doseqavaju se Bo{qaci, tako da, pored Albanaca koji $ive u starom de- lu sela ima i pet bo{wa_kih i _etiri srpske ku}e. Srbi su se doselili u periodu od 1922. do 1932. godine iz Vasojevi}a, a Bo{waci iz iste sredine u periodu od 1952. do 1960. godine. Prose_an је broj _lanova u srpskoj ku}i 7,80, a u bo{wa_koj 5,55. Etnici: Dubovñ_änin i Dubovñ_ânka; ktetik: dubovî_ki. Informatori Radovan Popovi}, 1930. i Du{an Juki} 1930. Топонимија An|elî}a wïve, wive, nekada{wa svojina An|eli}a. Bëovac, potok koji te_e od Streoca i kad nado|e nosi beli_astu zemqu. Bóri}, zaselak. Grivâlski pötok, potok koji te_e izme|u zaselaka Grivali i Bori}a. Dubovî_ki pötok, potok koji te_e kroza selo. Zábel, izvor u {umi. Антропонимија Prezimena Vûkovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Velike kod Plava 1927. godine. Slava \ur|evdan. Informator Zarija Vukovi}, 1906. Däbeti}, ranije prezime Lali}a. Informator radovan Lali}, 1930. 64 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Jüki}, jedna ku}a. Doselila se iz Bo$i}a kod Andrijevice 1922. godine. U okolini Andrijevice su se prezivali Kova_evi}. Slava Aran|elov- dan. Informator Du{an Juki}, 1930. Kovã_ëvi}, ranije prezime Juki}a. Informator Du{an Juki}. Lãzövi}, sekundarno prezime Popovi}a. Informator Рadomir Popovi}. Läli}, jedna ku}a. Doselila se iz Cecuna kod Andrijevice 1922. godine. Po- reklo vezuju za bratstvo Dabeti} iz Lijeve Rijeke. Slava Aran|elov- dan, mala slava Alesendrovdan. Informator Vojka Lali}, 1938. Popövi}, jedna ku}a. Doselila se iz Brezojevice kod Plava 1932. godine. Imaju sekundarno prezime Lazovi}. Slava Aran|elovdan. Informa- tor Radomir Popovi}, 1930. Mu{ka imena Báto Dobrä{in Jéro Bögdan Drägan Nëboj{a Brânko Dü{an Radojïca Vukä{in Dü{ko Rädomir (h 2) Vüki} Zãrïja Rânko Vú{o Zöran Slobödan. @enska imena Brânka Dü{ica Rädmila Vërica Zörica (h 2) Rädojka Vôjka Jovânka Rü$ica (h 2) Danïca Lîdija Slobodânka Drägica Miroslava Stanïmirka Du{ânka Pérsa Stänica. Mu{ki hipokoristici Bögica (Bogdan) Dújo (Du{an) Ráde (Radojica) Vü_i} (Vuki}) Jerïslav (Jero) Rá{o (Radomir) Döbri (Dobra{in) Né{o (Neboj{a) Slóbo (Slobodan). @enski hipokoristici Béba (Jovanka) Zóra (Zorica) Nána (Radmila) Vëra (Verica) Lütka (Stanimirka) Rätka (Radojka) Dána (Danica) Lída (Lidija) Rú$a (Ru$ica) Dü{ka (Du{anka) Míra (Miroslava) Rü{ka (Ru$ica) Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 65 Slóba (Slobodanka) Tána (Stanica). Od nadimaka nije zabele$en nijedan oblik. Бошњачка антропонимија Prezimena Vujö{evi}, Ranije prezime Radon_i}a. Informator Mujo Radon_i}. Ivänovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Plava 1952. godine. Informator Sa- feta Ivanovi}, 1955. Nikö_evi}, tri ku}e. Doselile su se iz Zagra|a kod Gusiwa 1956. godine. Poreklo vezuju za Nik_u (Albanija) odakle su im se preci doselili u okolinu Gusiwa oko 1790. godine. Informator <efka Niko_evi}, 1922. Radôn_i}, jedna ku}a. Doselila se iz Gusiwa 1960. godine. U Gusiwe su se doselili iz Ku_a, gde su se prezivali Vujo{evi}. ^uvaju predawe da im je predak Radowa pre{ao u islam. Informator Mujo Radon_i}, 1920. Mu{ka imena Ávdo Mújo Rifät Bajräm Nëxad Hajradïn. Ïsmet Rágip Këmal Rëxep @enska imena Äzra Ënisa Säqka Bãdëma Mërita Sãmïra \úka Nãfïja Sãfëta Ëdita Nãxïja (h 2) Senãbïja Ëlvisa Nëvquda <ëfka. Ëlma Rãmïza Mu{ki hipokoristici Bäcko (Bajram) Néno (Nexad) Rïfko (Rifat) Kémo (Kemal) Rë_ko (Rexep) Hájro (Hajradin). @enski nadimci Dïtka (Edita) Náka (Nafija) Sämka (Samira) Méjra (Merita) Náxa (Naxija) 66 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Mu{ki nadimci Nije zabele$en nijedan oblik. @enski nadimci Béca (Ramiza, plavokosa je). ПАПРАЋАНЕ (Päpra}ane) Nalazi se {est km severoisto_no od De_ana pored leve obale De_anske Bistrice. Sa zapadne strane grani_i se са Istini}em, sa severne Dubovi- kom, a sa isto_ne Broli}em. Deli se na Staro i Novo Papra}ane i zaselak Papi}. Staro Papra}ane je zbijenog tipa. U wemu ima oko 30 ku}a Albanaca. Isto_no od Starog nalazi se Novo Papra}ane, formirano izme|u dva svet- ska rata. U jednom {umarku Novog Papra}ana nalazi se srpsko grobqe, a ne- daleko od wega osnovna {kola. Naseqeno je Srbima i Bo{wacima. Ju$no od wega nalazi se zaselak Papi}, u kojem pored Srba i Albanaca muhamedanaca ima i nekoliko ku}a Albanaca katoli_ke veroispovesti. Selo je postojalo i u sredwem вeku. Zapisano je u de_anskim hriso- vuqama u glasovnom liku Prapra}anne „Selo Papra}ane, a u wemu Priboje i brat mu Belko, i Predak i Vojihna, Rajko Pribojevi} . . . ” (Ivi} i Grkovi} 1976: 77). U Tefteru Skadarskog sanxaka zapisano je selo Papra|ani sa 19 ku}a (Puljaha 1974: 350). Ve}inu stanovni{tva Papra}ana _ine Albanci, a sem wih u selu ima i 13 srpskih i 10 bo{wa_kih ku}a. Migracija stanovni{tva pravoslavne veroispovesti veoma je iзражена kod kolonista. Tako je i iz Papra}ana iseqen dvostruko ve}i broj ku}a nego {to je ostao. Iselili su se Bigovi}i (1 ku}a), Bojovi}i (2 ku}e), Vlahovi}i (2 ku}e), Vukovi}i (2 ku}e), Gojkovi}i (2 ku}e), Dedovi}i (1 ku}a), Dragovi}i (5 ku}a), Joki}i (6 ku}a), Lali}i (2 ku}e), Mirkovi}i (1 ku}a), Nenadovi}i (1 ku}a), Petrovi}i (2 ku}e), Radovanovi}i (1 ku}a), Ra{_ani (2 ku}e), Saveli}i (2 ku}e), ^ubranovi}i (2 ku}e) i <o{ki}i (2 ku}e). Polovina raseqenih ku}a oti{la je u centralnu Srbiju ili se vrati- la u Crnu Goru, a polovina u Pe} ili neposrednu okolinu Pe}i. Srbi su se doselili iz Crne Gore (11 ku}a iz Vasojevi}a, a jedna iz Bratono$i}a) u periodu od 1918. do 1930. godine), izuzev jedne ku}e koja je do{la iz obli$weg Dobrog Dola kod Pe}i 1963. godine. Dve bo{wa_ke ku}e doselile su se iz okoline Ro$aja pre бalkanskih ratova, a ostale iz okoline Plava u periodu od 1957. do 1972. godine. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 67 Prose_an је broj _lanova u srpskoj ku}i 4,24, a u bo{wa_koj 8,90. Etnici: Päpra}anac i Päpra}anka; ktetik: päpra}anski. Informatori Ilija Petrovi}, 1902, Milan Zowi}, 1906. i Vojislav Guberini}, 1925. Топонимија Balabö}nice, wive u dolini. Bãrwä_a, podbarqiva livada. Vïnograd, wive i livade na mestu gde je bio vиnograd. Dë_anska Bïstrica, reka. Jabukâr, livade. Liväda na brêg, livade na obali Bistrice. Növo Päpra}ane, zaselak. Päpi}, zaselak. Stâro Päpra}ane, deo sela. Töpluk, izvor. <üma na kösu, {uma na uzvi{ewu. Антропонимија Prezimena Bãjovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Vilaca (Bratono$i}i) 1930. godine. Slava Nikoqdan. Informator Petar Bajovi}, 1959. Vçjsövi}, Ranije prezime Guberini}a. Informator Vojislav Guberini}. Guberïni}, tri ku}e. Doselili su se iz Seoca kod Andrijevice 1923. godine. U okolinu Andrijevice su se doselili iz Lijeve Rijeke. Tamo su se prezivali Vejsovi}. Slava Aran|elovdan. Informator Vojislav Gube- rini}, 1925. \ä{i}, ranije prezime To{i}a. Informator Julka To{i}. \urï{i}, dve ku}e. Doseqene su iz Kraqa kod Andrijevice 1918. godine. Slava Aran|elovdan. Informator Mom_ilo \uri{i}, 1929. godine. Zöwi}, dve ku}e. Doselile su se iz Oblog Brda kod Andrijevice 1921. godi- ne. Slava Aran|elovdan, mala slava Krstovdan. Informator Miqan Zowi}, 1906. Läban, jedna ku}a. Doselila se iz Gra_anice kod Plava 1924. godine. Do 1957. godine prezivali su se Mirkovi}. Slava Aran|elovdan. Infor- mator Dragoqub Laban 1928. Milõ{ëvi}, jedna ku}a. Doselila se iz Anxelata kod Andrijevice 1927. go- dine. Slava Aran|elovdan, mala slava Alesendrovdan. Informator Milorad Milo{evi}, 1931. 68 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Mîrkovi}, jedna ku}a. Doselili su se iz Gra_anice kod Plava 1924. godine. U Gra_anici su se prezivali Laban. Po dolasku u Papra}ane uzeli su novo prezime. Slava Aran|elovdan. Informator Stanica Mirkovi}, 1933. Pëtrovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Velike 1925. godine. Daqe poreklo ve- zuju za Ceklin. Slava Sveti Alempije, mala slava \ur|evdan. Infor- mator Ilija Petrovi}, 1902. Tö{i}, jedna ku}a. Doselila se iz Dobrog Dola kod Pe}i 1963. godine, a tu iz De_ana krajem XIX veka. Ranije su se prezivali \a{i}. Slava Ni- koqdan. Informator Julka To{i}, 1938. Mu{ka imena Bö{ko Zöran Pëtar Vojïslav Ilïja Ráde (h 2) Vukädin Qübomir Rädivoje Danïlo Milorad Rädovan Drägan Milan Rädosav Dragï{a Milênko Rädoslav Drägoqub Mom_ïlo Rânko (h 2) Dü{an Ögwen Símo. @enska imena An|elïja Lîdija (1954) Mîrka (h 2) Bosîqka Qiqäna (h 2) Rädmila Vësna Qubînka Rädosava Vïdosava Qübica Râjka Dragiwa Marïja Rätka Zôrka Mïqka Rü$ica Jûlka Mïlica Stänica Krstína (h 2) Mirjäna Stânka. Mu{ki hipokoristici Bóro (Bo{ko) Zöki (Zöran) Mómo (Mom_ilo) Vójo (Vojislav i Radi- Íxo (Ilija) Ógo (Ogwen) voje) Qäki (Ranko) Péro (Petar) Dáno (Danilo) Qúbo (Qubomir) Rájo (Radosav) Dí{o (Dragi{a) Mïki (Miomir) <ájo (Radosav). Drágo (Dragoqub) Mí{o (Vukadin i Mi- Dújo (Du{an) lorad) Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 69 @enski hipokoristici Béba (Marija) Kðsta (Krstina) Mïta (Milica) Bósa (Bosiqka) Lída (Lidija) Mïcka (Stanka) Vída (Vidosava) Qíqa (h 2; Qiqana) Ráda (Radmila) Drága (Dragiwa) Qúba (Qubinka i Qu- Ráka (Radosava) \úka (An|elija) bica) Rú$a (Ru$ica). Zóra (Zorka) Míra (Mirjana) Mu{ki nadimci Zêc (Radovan, brzo tr_i). @enski nadimci <árga (Milka). Бошњачка антропонимија Prezimena Güti}, jedna ku}a. Doselila se iz Komora{e kod Plava 1957. godine. Infor- mator Avdija Guti}, 1954. Köji}, jedna ku}a. Doselila se iz Prwavora kod Plava 1959. godine. Infor- mator Badema Koji}, 1935. Mârkovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Prwavora kod Plava 1961. godine. In- formator Hasnija Markovi}, 1936. Müri}, dve ku}e. Doselile se iz Klanca kod Ro$aja po_etkom XX veka. In- formator Murat Muri}, 1947. Pçj_ïnovi}, dve ku}e. Doselile su se iz Prwavora kod Plava 1958. godine. Informator Hajka Pej_inovi}, 1937. Rexemätovi}, jedna ku}a. Doselila se iz Korita kod Plava 1972. godine. In- formator Sabrija Rexematovi}, 1950. Xûrli}, jedna ku}a. Doselila se iz Prwavora kod Plava 1966. godine. In- formator Jusuf Xurli}, 1933. <arõvövi}, jedna ku}a. Doselila se iz Prwavora kod Plava 1960. godine. Informator Hako <arovovi} 1925. Mu{ka imena Abäz Bajräm Zümber Avdïja Bësim Zufër Al’ïja Ënis Íbro Äsmir Ësad Ismët Bajazït Ëxad Jüsuf 70 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Mëhmed Sälmir Haqîl Mïrsad Sal’ïja Hámo Mürat Sáfet Häsan Nüsret Sëad Húso Osmän (h 2) Sëjdija Fáruk Pajazït Sëlman Rágip Sënad Fïkret Rámiz (h 2) Sïnan Xáfer Rámo Sul’adïn Xëlal Rahmän (h 2) Háko <abän (h 2). @enska imena Bãdëma Remzïja Sofíja Bahrïja Rëmka >áma Bahtíja Rësmija Umihána Véza Sabahëta Ënisa Sabrïja Fáta Züma Sadïja Fatíma Igbála Sadíka Fahrïja Kumrïja Sälmira Fetïja (h 2) Kü{a Säqka Hâjka Medína Sanéla Náza Sçjdëfa Hajrïja (h 2) Ráza Seqvëta Hasnïja Rãmïza Seqvïja Hatïja. Mu{ki hipokoristici Äqko (Alija) Qíqo (Haqil) Süqa (Suqadin) Áqo (Alija) Mál’e (Mirsad) Féro (Zufer) Bájro (Bajram) Në_ko (Exad) Fíkro (Fëkret) Bäka (Bajazït i Paja- Nüsko (Nusret) Cáne (Senad) zit) Sáqo (Sal’ija) Cáno (Hasan) Béko (Bësim) Séjdo (Sejdija) Xëka (Xelal) Ësko (Esad) Së{ko (Senad) <ábo (<aban). @enski hipokoristici Bëta (Seqveta) Rëmka (Remzija) Fáta (Fahrija i Fati- Mïza (Ramiza) Säqka (Sabrija) ma) Mïqa (Sälmira) Séva (Seqvija) Fëta (Fetija) Náka (Naza) Sôjka (Sofija) Hâjka (h 2; Hajrija) Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 71 Háka (Hatija). Mu{ki nadimci Béko (<aban, plavokos je) Búco (Faruk) Micäq (Rahman). @enski nadimci Béqa (Umihana) Cüra (Bahtija). LITERATURA Bojovi} 1979. Dr Bojko Bojovi}, Metohija (monografija). – Pri{tina (Jedinstvo) 1979, str. 255. Giqferding 1972. A. F. Giqferding, Putovawe po Hercegovini, Bosni i Staroj Srbiji, Sarajevo, (Veselin Masle{a), 1972, str. 404. Grkovi} 1977. Milica Grkovi}, Re_nik li_nih imena kod Srba, Beograd (Vuk Karaxi}), 1977. str. 326. Grkovi} 1983. Milica Grkovi}, Imena u De_anskim hrisovuqama, Filozofski fakultet u Novom Sadu, Иnstitut za ju$noslovenske jezike, Novi Sad, 1983, str. 220. Ivi} i Grkovi} 1976. Pavle Ivi} i Milica Grkovi}, De_anske hrisovuqe, Novi Sad, 1976, str. 340. Klajn i <ipka 2007. Ivan Klajn i Milan <ipka, Veliki re_nik stranih re_i i izraza, Prometej, Novi Sad, 2007. Ndreca 1980. Mikel Ndreca, Fjalor shqip-serbokroatisht, Prishtinë (Rilindja) 1980, 377. Pe{ikan 1983. Mitar Pe{ikan, Zetsko-humsko-ra{ka imena na po_etku turskoga doba. – OP III, Beograd 1982, 1–121, kw. IV Beograd, 1983, 1–135. Pe{ikan 1988. Mitar Pe{ikan, O istorijskoj onomastici Kosova. – Zbornik okruglog stola o nau_nom istra$ivawu Kosova, Beograd (SANU. Nau_ni skupovi XLII. Odeqewe jezika i kwi$evnosti, Odbor za prou_avawe Kosova, 1), 1988, 1–228. Poveqe 1987. Poveqe o zemqama i zadu$binama Kosova, priredio Dimitrije Bogdanovi}, Zadu$bine Kosova. Spomenici i znamewa srpskog naroda. – Eparhija ra{ko-prizrenska, Bogoslovski fakultet u Beogradu, 1987, str. 876. Puljaha 1974. Tefter Skadarskog sandžaka iz 1485. godine. Priredio Selami Pulaha, Tirana 1974, str. 488. Sekuli} 1994. Tomislav Sekuli}, Seobe kao sudbina, Pri{tina (Novi svet), 1994, str. 170. Smailović 1977. Ismet Smailović, Muslimanska imena u Bosni i Hercegovini. Institut za jezik i književnost u Sarajevu, Odjeljenje za jezik, Monografije I, Sarajevo, 1977 str. 577. 72 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Stankovi} 1988. Todor Stankovi}, Putne bele{ke po staroj Srbiji 1871–1898, Savremenici o Kosovu i Metohiji 1852–1912, SKZ, Beograd, 1988, 229–260. Stojan_evi} 1988. Vladimir Stojan_evi}, Etni_ke, konfesionalne i demografske prilike u Metohiji 1830-ih godina. Zbornik okruglog stola o nau_nom istra$ivawu Kosova, Beograd (SANU. Nau_ni skupovi XLII. Odeqewe jezika i kwi$evnosti, Odbor za prou_avawe Kosova 1), 1988, 99–114. Милета Букумирић: ономастикa подручја Преководе 73 Mileta Bukumirić ONOMASTIQUE DE LA RÉGION DE PREKOVODE Résumé La population était multiéthnique dans la région située entre les rivières de la Bis- trica de Peć et la Bistrica de Dečani à l’époque où les matériaux pour les besoins de ce texte ont été recueillis. La grande majorité en était d’origine albanienne, les Serbes étant beau- coup moins nombreux, et les Bosniaques avaient cessé d’immigrer dans la région. Des po- pulations mixtes de Serbes et d’Albanais habitaient dans onze villages, dix villages étaient peuplés d’Albanais, de Serbes et de Bosniaques, un village seulement d’Albanais et de Bosniaques. Dans vingt villages, des Serbes du Monténegro ont été colonisé pendant dans la pé- riode entre les deux guerres mondiales. Les Bosniaques ont immigré de la région du Polim- lje et des alentours de Rožaje au milieu du XXième siècle. Chacun de ces trois groupes a conservé certaines de ses caractéristiques linguistiques propres. Les anciens habitants du pays, à l’extrême nord-est de la région, articulaient le long a fermé qu’il soit sous accent ou pas: Rânko, Sáva; ils palatalisaient la sonante /l/ devant les voyelles antérieures: Mil’éva, Mil’ijána, l’assimilant à la sonante /ʎ/, qui était prononcée plus en retrait que dans le language standard: L’il’ȁna, L’ȕbica; les hypocoristiques mas- culins disyllabiques finissent en -a et se déclinaient comme les noms féminins: Čéda, Čēdê. Les colons venus du Monténégro palatalisent la consonne /ʃ/ en /ɕ/, et les hypoco- ristiques masculins disyllabiques finissent en -o et se déclinent comme les noms mascu- lins: Bóžo, Míjo, Péro; gen: Bóža, Míja, Péra. УДК 811.163.41’373.21/.231(497.115-17) ДРАГАН ЛИЛИЋ АНТОНИМИЈА У ТОПОНИМИЈИ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ Апстракт. У раду се анализира антонимија у топонимији Косова и Метохије. Опозиција, као један од принципа у именовању географских обје- ката, јавља се у функцији раздвајања нарочито суседних а сличних објеката у простору. Често се они разликују по неком детаљу, а када је тај детаљ су- протстављен, или се доживљава као супротан, онда су у називљу присутни антоними. Главни циљ анализе јесте да се идентификују антоними и опише њи- хова улога у ономастичкој функцији. Кључне речи. антонимија, антоними, антонимски пар, антонимски образац, Косово и Метохија. Географска имена или топоними називи су реалија у простору и чине сложен систем именовања у зависности од физиогеографских карактеристи- ка простора: конфигурације терена, састава, особитости и изгледа тла, по- стојања вода, биљног покривача, животињског света који обитава или је обитавао остављајући траг на тлу. Топоними су настајали и под утицајем чо- векова деловања на искоришћавању простора. Настајали су и по именима људи, етничким групама, по стварним или измишљеним догађајима, случаје- вима, али и према разним садржајима из материјалне и духовне културе. Топоними су, дакле, језички знаци који одражавају човеков суживот са простором и служе му да га на најбољи могући начин упозна, идентификује и оријентише се у њему, и та своја сазнања о њему пренесе другима. 76 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) У систему називља врло често се препознају и откривају преслојавања и прожимања различитих језика и култура које су се током времена мењале на неком простору. Топоними, као и остала ономастичка грађа, имају неку себи својствену привлачност за научна истраживања, па је састављен велики број топоними- кона и о њима објављен велики број специјализованих студија из различитих научних области. Проучавањем топонима бави се највише лингвистика, тач- није топономастика као лингвистичка грана у окриљу ономастике, али и дру- ге науке као што су географија, историја, картографија, археологија и др. У ономастици се уочава и антонимија као један од типова деривације. Антонимија као лексичко-семантичка категорија је језичка пројекција једног од основних својстава човековог сазнања да разликује објекте упо- ређујући их, и при том поређењу открива се супротност између два објекта. Израз логичке категорије супротности на језичком плану јесте антонимија као појава и антоними као лексеми супротног значења. Антонимија се очи- тује не само на лексичком нивоу, где је и највише има и најочигледнија је, по- себно међу придевима и глаголима, ређе именицама, па и неким непро- менљивим речима, предлозима и везницима, већ и у синтакси (Ковачевић, 2000: 118). Супротност код антонима је само у једној семи, једној значењској ди- мензији, док су остале семе заједничке, исте. То и доводи до закључка који је помало парадоксалан да су они најближи синонимима, речима истог или блиског значења. Антоними се остварују у супротстављеном односу парова, тј. као бинарне опозиције. У проучавању антонимије углавном је посвећивана пажња њеној тео- ретској природи. Та разматрања припадају теоријским, семантичким, лекси- колошким и лексикографским описима, посебно оним који разрађују синтаг- матске и парадигматске односе у лексичком систему. При том се разматра однос антонимије и полисемије, синонимије и хомонимије. У анализи се до- лази и до бројних класификација уз опис различитих типова.1 Мало је радова који обрађују функционисање антонимије у стварној језичкој употреби. Антонимизацијом у топонимији остварује се оделитост једног гео- графског објекта од свих осталих, а нарочито оделитост међу сличним објек- тима2. Изразито је условљена екстралингвистичким факторима, релацијом, односом између објеката. И управо је карактеристика тзв. односних топони- 1 Лексиколози према разним критеријумима разликују праве и неправе антониме, сте- пеноване и нестепеноване, разнокоренске и истокоренске и др. В. Грицкат, И. (1961/1962: 287–290); Драгићевић Р (2007: 264–290). 2 О опозицији и њеној функцији у двочланим топонимима уз навођење већег броја примера говори Н. БогдановиЋ. В. (1986: 496–497). Драган Лилић: Антонимија у топонимији Косова и Метохије 77 ма. У ту групу сврставају се топоними одређени околним објектима и другим топонимима. Тај однос међу релацијским топонимима изражен је антоним- ским најчешће придевима (доњи – горњи, мали – велики) и, ређе, предлозима од који су неки постали и афиксима (Присоје – Осоје). Увидом у прикупљену топонимијску грађу с простора Косова и Мето- хије запажа се постојање антонима нарочито у двочланим и ретким трочла- ним топонимима а незнатно у једночланим топонимима.3 Ономастичка опозиција горњи : доњи образује паралелизме. Изведена је према положају, висини коју заузимају суседни објекати. Та је диферен- цијација и најчешћа у истраживаном називљу. Такви су следећи примери за- бележени у Изморнику: Доња мала Горња мала Доњи пут Горњи пут Доње бучало Горње бучало Доњи ћуковци Горњи ћуковци Доњи рид Горњи рид Доња главичица Горња главичица Доње разкрсје Горње раскрсје Доња јеленка Горња јеленка Доње рамњиште Горње рамњиште Доње пландиште Горње пландиште Доња лисичина Горња лисичина Доња ровине Горња ровине Доње ливаде Горње ливаде у северном делу Колашина: Дољња Витакова Горња Витакова Дољња врба Горња врба Дољње врело Горње врело Дољње Драиновиће Горње Драиновиће Доњи јагодњак Горњи јагодњак Доња језерина Горња језерина Доње ланиште Горње ланиште Доња њива Горња њива Доњи састанци Горњи састанци Доња седлина Горња седлина Доња трлина Горња трлина 3 Ономастичка грађа, а у оквиру ње топономастичка, која нам је послужила за анализу антонимије у именовању места, углавном је публикована у Ономатолошким прилозима. Изво- ре наводимо на крају рада. 78 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Доњи чукарак Горњи чукарак у јужној Метохији: Доња мала Горња мала Доња каменица Горња каменица Мали је број топонима у којима је присутна антонимија, а иначе и мали број топонима у овом крају условљен је једноличношћу рељефа. У дечанском крају: Дол’ње гуриње Горње гуриње Дол’њи Црнобрег Горњи Црнобрег Доњи Прилеп Горњи Прилеп Доња Раставица Горња Раставица У поречју Кујавче: Долња мала Горња мала Дол’ња л’еша Горња л’еша Дол’ње поље Горње поље Доњи ступови Горњи ступови У Ђаковици и суседним селима: Доње Пискоте Горње Пискоте Доњи Брековац Горњи Брековац Доња малаа Горња малаа У јужном Косову: Доњи Некодим Горњи Некодим Доња рупа Горња рупа Доње Појатиште Горње Појатиште Доње л’иваде Горње л’иваде Доње поље Горње поље У суворечком крају: Доња река Горња река Доња мала Горња мала Доња бука Горња бука Доњи лаз Горњи лаз Опозиција велики/големи : мали забележена у Изморнику: Голем камен Мал камен Драган Лилић: Антонимија у топонимији Косова и Метохије 79 Големи голак Мали голак Велики очићевац Мали очићевац Велика честа дубица Мала честа дубица Велико Ропотово Мало Ропотово У северном делу Ибарског Колашина: Велика долина Мала долина Велико завршје Мало завршје Велики заподак Мали зап Велика кривача Мала кривача Велика крчевина Мала крчевина Велики крш Мали крш Велики лаз Мали лаз Велика ливада Мала ливада Велики поток Мали поток Велико присоје Мало присоје Велика раван Мала раван Велико равниште Мало равниште Велике раздвојке Мале раздвојке Велико солило Мало солило Велика чумурница Мала чумурница Велике штетине Мале штетине Опозиција дуг(ачак) : кратак: Дугачке њиве Кратке њиве (јужно Косово) Ономастичка опозиција се карактерише крајњом поларношћу али се у неким случајевима може да изрази и с градационим прелазом: Доњи рид Средњи рид Горњи рид (Изморник) Мали липови Средњи липови Велики липови (јужно Косово) Мало бјегиште Средње бјегиште Велико бјегиште (Ибарски Кола- шин) Мали ливадак Средњи ливадак Велики ливадак (Ибарски Кола- шин) Специфичност ономастичке антонимије јесте опозиција по обрасцу назив: назив с детерминативом према првом називу: Тучеп Нови Тучеп (слив реке Кујавче) Камен Мали камен, Меки камен (Изморник) Голак Мали голак (Изморник) Мањевац Мали мањевац (Изморник) 80 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Чукаљ Суви чукаљ (Изморник) Брег Голи брег (Изморник) Падина Дибока падина (Изморник) Водица Велика водица, Мала водица (Ибарски Колашин) До Горњи до, Суви до, Широки до (Ибарски Колашин) Крушка Крива крушка, Слатка крушка (Ибарски Колашин) Паљево Долње Палево (Ибарски Колашин) Поток Велики суви поток, Мали суви поток (Ибарски Колашин) Бројни су примери двочланих топонима с придевом као детерминати- вом који у речнику има антоним, али у топономастичком систему не чини опозицију и у том случају функција му је да истакне неко својство локалите- та. Осим придева као детерминатива у сложеним називима појављују се и предлози који, истина мали број њих, могу чинити опозицију: на : под На главици Под главицом (јужно Косово) испод : више Испод села Више села (јужно Косово) Шума испод вртљаге Шума више вртљаге (Ибарски Колашин) Испод сокака Више сокака (слив реке Кујавче) подно : више Подно воде Више воде (Ибарски Колашин) више : ниже Њиве више пруге Њиве ниже пруге (јужна Метохија) У наведеним предлошко-падешким синтагмама само је предлог више антоним предлогу ниже у последњем примеру. У претходним примерима употребљени предлози су синоними предлозима ниже и више. У структурном погледу наведени примери су с лексичким, разнокоре- ним антонимима. Код граматичких, једнокорених антонима се обично одри- че садржај једног од чланова антонимског пара. Такава је пример: Резине Нерезине (суворечки крај) Драган Лилић: Антонимија у топонимији Косова и Метохије 81 Наведени топонимски пар је реалан. Примери: Неродимље, Неродимка (јужно Косово), Неређе (поречје реке Кујавче) представљају нереалне ономастичке парове с подразумевајућим другим чла- ном, јер према њима не постоји супротан назив, ни апелатив, или је, и ако је постојао, он ишчезао. У многим топонимима појављује се детерминатив као ознака појма квалитета, времена или простора уз апелатив. Поред тога што указује на неку реалну особину неке релације у простору, при његовом помињању интуитив- но се јавља представа о логички супротном појму, који иначе као такав у реч- нику језика постоји, и с којим је он у корелацији. Бројни су примери таквих корелација: стар : нов Стара лојза, Стара река (суворечки крај), Стара ливада, Старо селиште, Стари мос, Стара чешма, Стари лојзиња, Стар забел, Ново насеље, Старо село, Старо џаде (Изморник), Стара бачија, Стара колиба, Стара корита, Ста- ро село, Стар њива, Нови ан, Старо село, Старо гробље (јужно Косово), Ново насеље, Нова улица, Ново гробље (Ђаковица). Неки од наведених топонима као што су Старо село, Ново насеље, Старо селиште сигнали су локалне миграције становништва. бео : црн Бела вода, Бела река, Црни врх (суворечки крај), Бела земља, Беле воде, Бели камен, Бело дрво, Беле ровине (Изморник), Црни крш (Ибарски Кола- шин), Бела земља, Бели брег, Бела слива (поречје реке Кујавче), Црни камен (јужно Косово), Црни поток (Ђаковица). Бинарна опозиција црн – бео у ономастици често означава ’тамнији од суседних’ – ’светлији од суседних’. прав : крив Крива река, Криве врбе, Криве луке, Криве њиве (Изморник), Криво брдо, Криви бријег (Ибарски Колашин), Крива крушка (јужно Косово), 82 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) дубок : плитак Дубоки поток (суворечки крај), Дубока раван (Ибарски Колашин), Ду- бока рупа, Дубоке ројине (јужна Метохија), Дибоки дол (Изморник). широк : тесан Широка падина, Широк пут, Широке њиве (Изморник), Широки до, Широка долина (Ибарски Колашин), Широка ледина (поречје реке Кујавче), Широке њиве (јужно Косово). густ : редак Густа страна (ибарски Колашин). оштар : туп Остри крш (Ибарски Колашин). раван : стрм Равне шуме (јужна Метохија), Равна њива, Равно брдо (Ибарски Кола- шин), Равне ливаде (поречје реке Кујавче). Од лексема које чине овај опозитни пар изведени су и топоними: Стрмица (јужна Метохија), Равнице, Равниште (поречје реке Кујавче). сув : водни Суви чукаљ (Изморник), Суве ливаде, Суви луг (јужно Косово). добар : лош, зао Лоша глина (Ђаковица), Зли дол (Изморник). Топоними са лексемама зао и добар могу и да садрже емоционални став давалаца имена на основу кога су и изведени, као што је случај с другим наведеним примером Зли до. У анализираном корпусу није пронађен пример Добри до, иначе чест у топонимији. Анализа антонимије у топонимији са неких делова простора Косова и Метохије, а тако је и на другим просторима, показује функционисање овог семантичког односа у стварној језичкој употреби, и открива специфичности антонима у српској ономастици. Драган Лилић: Антонимија у топонимији Косова и Метохије 83 ИЗВОРИ Букумирић 1984: Милета Букумирић, Из ономастике јужне Метохије, Ономато- лошки прилози V, Београд: САНУ. Букумирић 1997: Млета Букумирић, Ономастика јужног Косова, Ономатолошки прилозиVII, Београд: САНУ. Букумирић 2008: Милета Букумирић, Топонимија северног дела Ибарског Колашина, Зборник радова Филозофског факултета XXXVII, Косовска Митровица: Фи- лозофски факултет. Стијовић 1984: Светозар Стијовић, Ономастика једног дела поречја Кујавче, Онома- толошки прилози V, Београд: САНУ. Ћирић 1989: Љубисав Ћирић, Ономастика Изморника, Ономатолошки прилози X, Београд: САНУ. Џоговић 1985: Алија Џоговић, Ономастика Дечана и околних села, Ономатолошки прилози VI, Београд: САНУ. Џоговић 1987: Алија Џоговић, Ономастика Ђаковице и суседних села, Ономатоло- шки прилози VIII, Београд: САНУ. ЛИТЕРАТУРА Богдановић 1986: Недељко Богдановић, Микротопонимија Голака, Ономатолошки прилози VII, Београд: САНУ. Богдановић 2005: Недељко Богдановић, Микротопонимија Сврљига, Ономатолошки прилози XVIII, Београд: САНУ. Ковачевић 2000: Милош Ковачевић, Стилистика и граматика стилских фигура, Крагујевац: Кантакузин. Грицкат 1961/1962: Ирена Грицкат, О антонимији, Зборник за филологију и лин- гвистику IV–V, Нови Сад: Матица Српска. Драгићевић 2007: Рајна Драгићевић, Лексикологија српског језика, Београд: Завод за уџбенике. 84 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Dragan Lilić L’ANTONYMIE DANS LA TOPONYMIE DU KOSSOVO-ET-MÉTOCHIE Résumé Nous avons entrepris l’analyse de l’antonymie dans la toponymie du territoire du Kos- sovo-et-Métochie, et nous démontrons par de nombreux exemples sa spécificité. Mots-clés: Kossovo-et-Métochie, toponymie, antonymie, antonyme, paire antonymi- que, système antonymique. УДК 811.163.41’231 821.163.41-34.09 БОЖОВИЋ Г. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ „НЕИЗМИШЉЕНИХ ЛИКОВА” ГРИГОРИЈА БОЖОВИЋА Апстракт. Предмет нашег истраживања јесте именослов познатог кос- метског приповедача и путописца Григорија Божовића. Грађу за овај рад пре- узели смо из збирке изабраних приповедака које је за штампу под насловом „Неизмишљени ликови” приредио Гојко Тешић а објавило приштинско Је- динство 1990. године. Садржину именослова чине мушка и женска лична имена, мушки и женски хипокористици, презимена, секундарна презимена, лични мушки и женски надимци, породични надимци, месна и крајевна имена, микротопони- мија, хидронимија, ојконимија, оронимија, етнонимија. Пописани су и називи улица, тргова, познатих грађевина, споменика, космичка имена, теонимија и слично. Ономастичка грађа објављена у овом раду биће саставни део будућег Речника имена, писаца са Косова и Метохије. Кључне речи. Григорије Божовић, приповетке, Стара Србија, лична имена, надимци, микротопонимија, крајевна имена. Григорије Божовић је најзначајнији косметски књижевник прве поло- вине двадесетог века. Написао је велики број кратких прича, приповедака и путописа. 86 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Први текст објавио је у Београду, августа 1904, у часопису Нова Искра, путописна белешка под насловом На Косову, и одломак из приповетке Мина Кечкемиш штампан исте године у октобарском броју под насловом Дели поп-Павле.1 Његов последњи текст штампан је у Политици почетком априла 1941. године.2 Божовић је безмало четири деценије сарађивао са редакцијама бројних листова и часописа који су му редовно из броја у број објављивали припове- дну и путописну прозу. Навешћемо неке од њих: Нова искра, Дело, Браник, Политика, Цариградски гласник, Српски књижевни гласник, Мисао, Де- мократија, Вардар, Венац, загребачка Младост. Предмет нашег истраживања у овом раду јесте именослов Григорија Бо- жовића у збирци приповедака коју је под насловом Неизмишљени ликови, приредио и приповетке изабрао Гојко Тешић. Књигу је објавила Издавачка кућа Јединство у Приштини 1990. године.3 Проучавано дело садржи 32 прозне творевине преузете из збирки при- поведака које је испитивани писац објавио за живота у периоду од 1926. до 1940. године. Једино је приповетка Заранци мојега Санча Пансе преузета из Политике.4 Грађу за овај рад ексцерпирали смо из следећих приповедака: Мучних дана (Мд), Код јунака приче (Кј), Оклопници без страха и мане (Об), Стри- ко Долгач (СД), Арнаутин (А), поменуте приповетке Тешић је преузео из књиге Приповетке објављене у издању „Геце Кона” 1924; из збирке под на- словом Приповетке објављене у издању СКЗ 1926. године преузете су четири приповетке: Рако Козаревац (РК), Битољски богаљи (Бб), Злате из Слати- не (ЗС), Стал Кијева (СК); из књиге Приповетке, СКЗ 1940: Суљ-капетан (Ск), За верата (Зв), Чипчија Дабижив (ЧД); из збирке прича „Робље за- робљено”: Маниташко котило (Мк), Кобни заточник (Кз), Хасан-чауш (ХЧ), Два мученика (Дм), Наша загонетка (Нз), У небраном грожђу (Нг), Песма (П), Кад се царства мијењају (Цм), Заостали ждрал (Зж); из збирке приповедака „Под законом”: Из душе (Ид), Љеворечко чојство (Љч), Чудна освета (Чо); из збирке „Тешка искушења”: Војводин стриц (Вс), Чудни под- вижник (Чп), У дреничкој тиваиди (ДТ), Брат (Б); из књиге приповедака „Неизмишљени ликови”: Емро Нумановић (ЕН), Рам Јела (РЈ), Чудна освет (Чо).5 Именослов збирке приповедака Неизмишљени ликови Григорија Божо- 1 Приповетка Мина Кечкемиш никада није објавиљена у целини нити је сачувана у за- оставштини Г. Божовића. 2 Политика, година XXXVIII, број 11887, Београд 1941, стр. 8. 3 Исте 1990. године у издању Јединства у Приштини објављене су три Божовићеве књиге: Неизмишљени ликови, Робље заробљено и Чудесни кутови. Све три књиге су у издању истог издавача прештампане 1998. године. 4 Политика, XXXVIII, број 11715, 14. јануар 1941. године, стр. 15–16. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 87 вића представља део пројекта Именослов српских писаца са Косова и Мето- хије на којем ради група истраживача са Катедре за српски језик и књижев- ност Филозофског факултета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.6 Григорије Божовић је приповедач и путописац који је у српску књижев- ност ушао на размеђу двају векова. Његове приповетке садрже завичајне мо- тиве, описе људи и догађаја из родног краја, живот и амбијент завичаја.7 Ње- гов књижевни свет чине стварни и реални људи који живе у одређеном историјском времену и на одређеном географском простору.8 Јунаци Божовићевих приповедака и путописа су Старосрбијанци: Срби, Турци, Арнаути и Арнауташи, затим њихови суседи: Грци, Цинцари, Власи и Бугари. Све то ће се одразити и на садржину именослова овог писца. Речник забележених назива саставни је део рада. Називи су класифико- вани у више група: лична имена (ЛИ), лични надимци (ЛН), презимена (Пр), фамилијарни надимци (ФН), племенска имена (ПИ), библијска имена (БИ), имена празника (ИП), теоними (Тм), месна имена (МИ), имена насеља (ИН), крајевна имена (КИ), хидроними (Хд), хрематоними (Хр). Као одреднице у Речнику назива налазе се и називи за припаднике народа, етноними (Етн) и називи за становнике неког места или краја, етници (Етк).9 Азот, КИ, – … потурица из села Црнилишта у Азоту Кз 146. Азотски, ЛН, (војвода ~), – Он се тад само осмехнуо на овај шапат Азотскога војводе и значајно махнуо главом СД 121. Азоћанин, Етк, – А никад, никад и никако Азоћанин и Маћедонац, бабунски потурица и торбеш Кз 147. Ајдић, Пр, – У само свануће… на плочом покривеном крову камене куле Сел- мана Ајдића као нечастиви чучаше Сава Маниташ Мк 140. Ајрула, ЛИ, в. Чантрић Мк 145. Александар, ЛИ, (цар ~), – Он је први поднео цару Александру план за даљ- но-источна освајања и сибирску железницу Бб 41; ~ Велики, – … а ње- гов родословник и све што је доказивало да је прави потомак 5 Скраћенице написане у заградама иза наведених приповедака користићемо у даљем тексту уместо пуних њихових назива. 6 У првој књизи Именослова српских писаца са Косова и Метохије наћи ће се још и именослови прозних писаца: Зарије Р. Поповића, Петра Д. Петровића и Манојла Ђорђевића Призренца. 7 Миленко Јевтовић, Живот и књижевно дело Григорија Божовића, Зубин Поток– Приштина 1996, стр. 36. 8 Скерлић Григорија Божовића сврстава у писце лирске реалисте због стваралачког сензибилитета и поетског стила којим су написане. 9 Поред скраћеница наведених у заградама уз сваки назив, насловну реч именослова, наведен је и кратицом означен назив извора и страница са које је пример преузет. 88 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Александра Великога отео је и закључао у царску ризницу Бб 41; ~ Маћедонски, – … него као књаз Донгар, прави непосредни потомак Александра Маћедонског Бб 41. Александрија, ИН, – Био је у Цариграду, Александрији, Трсту и Бечу Ск 110. Али, ЛИ, в. Драга Нг 168. Америка, КИ, – … а помогнут арнаутском пропагандом из Америке и Египта Зв 197. Анадол, КИ, – … већ одјекују гочеви и зурле, и то не циганске но праве горан- ске направљене по неком из далеког Анадола донетом препочетку Ск 106. Анадолац, Етк, – Али чудан је човек Анадолац: Пиљи туђим женама у очи грђе но какав задригли калуђер кад у рано доба зађе по селу тобоже да свети водицу Нг 169. Анђелко, ЛИ, (Војвода~) – … страховита погибија … Војводе Анђелка и ње- гових једанаест другова ХЧ 154. Антоније, ЛИ, – Не бој се! … Антоније, мили и ненагледани, не гурај ме, е ћу сад у Лим! П 177. Апче, ЛН, … да воли Косово повеће… од поп Апче Кј 83. Арабија, КИ, – Преносиш се у древна времена, прелазиш на крилима маште у Арабију Бб 38. Арабљанин, Етн, – Два Арабљанина слепца узела се за руке и одмерено иду уздуж средином улице… Бб 38. Арбанија, КИ, – Сличан Арнаутину са реке Фане у Арбанији Мк 140. Арбанасин, Етн, – Прави Мина Арбанасин, само уклесан а не рођен, тако ока- мењен, а не растао и уобличаван Мк 141. Арнауд, Етн, – Треснуо њиме о тле и почео да се безобразно кези: Арнауд? … Бошњак?… Нг 169. Арнаут, Етн, – … да су уз њега осим Влаха и сви Арнаути Бб 41; ~ Махала, МИ, – … Арнаути у Арнаут – Махали Зв 194. Арнаутин, Етн, – Арнаутин бацио револвер у воду, па сви у Гилане, у суд Об 89. Арнаутка, Етн, – Наговорили једну Арнаутку да насрне на њега Об 89. Арнаутлук, КИ, – Он се давно боју научио и по Aрнаутлуку и по Арабији са Бедовинима ХЧ 157. Арнаутче, Етн, – На неколико корака унапред једно голобрадо и издрпано Ар- наутче држаше за продају једну омицу А 130. Арсеније, ЛИ, (Св. ~), – И одликовала ме повеће, но да ми је дала престо Св. Арсенија Кј 82. Асан, ЛИ, в. Штавица Мк 145. Атанас, ЛИ, в. Цолакис Зв 196. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 89 Аустријанац, Етн, – Kао да су се здоговорили и тврдо затекли Аустријанци, Арнаути и месец новембар Цм 180. Ахметов, Пр, – Њихов Исмаил Ахметов и за њих није био више човек према којем ваља имати милосрђа и мекоте Кз 146. Бабињача, МИ, – Досудили му својину и тек тада видели, да ће коњ појести се- бе докле пређе Бабињачу изнад Сјенице Мд 76. Бабо, ЛН, арнаути су имали право кад су у својим песмама туркога цара звали Бабом, својим рођеним татком КЗ 152. Балкан, КИ, – Он је прави Диоген, и ваљда на целом Балкану најближи вели- кому цинику коринтскому Бб 33. Бабуна, МИ, – Упорност овог човека више га умори, но кад је по Бабуни тр- чао за Глигором Соколовићем ЗС 57. Бабунски, Пр, – Али га на прагу задржао Бабунски, жут у лицу и беспомоћна изгледа… СД 121. Баварац, Етн, – Доле на реци, у општинској судници, застао је гомилу уморних и изнемоглих Бавараца Цм 182. Бајир, МИ, – Са Букова и са Бајира, где су велика наша гробља Зв 195. Бајрам, ИП, – Е, њему од народа као бајаги бакшиш за Бајрам, десет лира Кј 84. Баново Брдо, МИ, – … дојуристе на ову лазину усред пола ноћи кад вјештице играју коло с ђаволима око усамљених воденица испод Банова Брда по Жаревима… РК 24. Бањска, ИН, – Из Бањске, старче, ближа је! – процеди јадница искрај наћава РК 11. Бањскалија, Етк, – Кад друге вечери по свадби затекао наш Бањскалија своју жену испред куће са српом на рамену, а намештену као о Бајраму Нг 170. Бањштанин, Етк, – Допао јој се наш Бањштанин и нагнала оца да их привенча и да му препише све своје имање Нг 169. Баца, ЛН, – Само те је Баца поздравио да идеш доље у кућу код чељади Цм 183. Бедуин, Етн, – … видиш како је Бедуин у ноћној самоћи упро поглед у неиз- мерно море сјајних звезда Бб 38. Бедовин, Етн, – … и по Арабији са Бедовинима ХЧ 157. Бела Чешма, Хд, – … На Хат-Мејдану и Белој Чешми Зв 194. Белопољац, Етк, – Турци Белопољци ће, само ако спазе или чују да је њихова девојка била у нашој цркви, скочити сви као један и све нас поклати П 175. Белошевић, Пр, – … Белошевића у Црколезу и Ристовића у истом Кијеву СК 95. 90 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Белград, ИН, – Од Белград ако сакаш СД 117. Белиград, ИН, (славни~), – … и богорада свога милога да се дуго не задржи кад отиде у славни Белиград Зв 195. Београд, ИН, – … но још своју децу шаљу у Београд на школе Ск 108. Беране, ИН, – … те његов главни повереник и надзорник школа у Беранима могаше само да се једи и прети П 173. Беримски крш, МИ, – … да не гледа својега страшнога мужа, чија јој се осен- чена прилика, час светлија час мрачнија, чинила као да није човечја не- го онога што је подвио реп и плази свој нечастиви језик тамо негде по Беримском кршу – камен му под лево колено! РК 10. Бериша, ПИ, – Његови сељаци Арнаути вољаху га као да је прави Бериша, по- зивајући га да им помаже на невољи као и своје блиске рођаке СК 93. Беришанац, Етк, – Напред иђаше један висок и сурово озбиљан Беришанац, са нехатно обешеном пушком о лево раме и привезаном белом марамом о њен танки грлић СК 92. Бесарабија, КИ, – Стриц му је отишао на печалбу у Бесарабију, где се доста обогатио… Бб 40. Беч, ИН, – Зато га обузе бес, па збаци гуњ и рашири се на простирачу као бег и као да његова војска опсађује Беч Цм 185. Бијело Брдо, МИ, – … те сви спазише снажно и снежно Бијело Брдо, покрај којега ће ући негде у слободну Топлицу РК 22. Бијело Поље, ИН, – На једну годину пре тога бејаху ме упутили из Приштине у Бијело Поље за управитеља наших школа П 172. Биљача, ИН, – И после два дана, једнога тихога вечера поведох га са Вуком преко турске границе пут Биљаче Дм 139. Бинч-Морава, КИ, – … само извори Бинч-Мораве и класичнога Лаба нашег Об 87. Бистрик, МИ, – … сутеска између Коритника и Бистрика којом војска и из- беглице јаве у незнану даљ Зж 188. Бистрица, ХД, – Лутају са својим стадима до благих приморја докусурили их снежаника Бистрице и Кораба Ск 106. Битољ, ИН, – Иду они и певају неку дивну песму свога завичаја, различито од свега онога на шта је ухо у Битољу навикнуто Бб 38. Битољско, КИ, – Kраљ – Марко је и господар на Прилепско, Битољско … ЗС 66. Бихор, КИ, – … беше из Бихора, из виђене породице А 129. Бихорац, Етк, – … или Бошњаци како их Митровица називље… Бихорци и Пештерци 128. Благовести, ИП, – Ово беше пред Благовести ЗС 69. Благоје, ЛИ, – Док им Михаило Црни, жеднији крви но ракије није рекао да им брат Благоје још није освећен Мк 141. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 91 Блгарин, Етн, – … ће бидиш Блгарин, али останаш како до сега што беше – Србин? ЗС 52. Бог, Тм, – Невољник који ти смерно, а отворено Бога ради тражи милостињу да се прехрани Бб 30. Богићевић, Пр, – Станиша Богићевић и Тодор Миленковић из пећке Нахије који кесама по околини дају новац на камату Об 90. Богумила, ИН, – Тај миран и добар даскал из Богумиле лепо га дочекивао … Кз 150. Божана, ЛИ, – Нека му се смеју колико год хоће што му је стрина Божана још Божана и то баш у Броду Ск 107. Божин, ЛИ, в. Јаковчетов ЗС 51. Божић, ИП, – Од светога, од Божића, сачуваће она за њега филџан каве … до- маћица је то РК 11. Бојерка, Хр, – И топи се у свирци. Изређа им „Бојерку”… Бб 36. Бојковић, Пр, – Али пристаде да дођемо сви у кафану код Стојана Бојковића где нас чича-Мојсил широке руке почасти Об 91. Борјанка, ЛИ, – Борјано, Борјанке сал ти ли си мома Кз 153. Бортњански, Пр, – Те отпева уз нашу пратњу „Многаја љета” Бортњанскога Бб 46. Босна, КИ, – Турчин је Турчин, а Хасан, олсун од Босна, од Ерцеговина, од Белград ако сакаш СД 117. Бошњак, Етн, – Само су врло весели стасите Потурице, или Бошњаци како их Митровица називље А 128. Брод, ИН, – Зато се већ по Броду пеку халве, месе баклаве и разни колачи, ка- кве је само Цариград могао изумети Ск 106. Брођанин, Етк, – На прекор свих хоџа и улема, Брођани су га одржали Ск 106. Брсјаци, Етк, – Он му говораше да Брсјаци нису Срби, него Бугари, потомци оних који основаше Самуилово Царство ЗС 52. Бугарија, КИ, – Он плакаше пред дубином маћедонскога срца… мишљаше да је засићено цинцарством и да у Бугарији с правом називљу Маћедонце балканским Јеврејима ЗС 59. Бугарин, Етн, – Можете, господине, силата ја имате в раце, само ја Бугарин не бидувам ЗС 52. Бугарска, КИ, – Са руским официрима био је у рату у Бугарској Бб 41. Будалић, Пр, – Један Будалић с пушком на рамену промицаше испод цркве СК 98. Букефалос, Хп, – Затутњаће овуда копите мојега бојнога коња као некада Бу- кефалоса мојега великога родоначелника Бб 48. Буково, МИ, – Са Букова и са Бајира где су велика наша гробља Зв 195. Буњак, ФН, – А преварио се био грешни поп Буњак и изостао у својем селу иза војске Цм 181. 92 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Буријан, ЛИ, – Пресекао га на глобу Дин Буријан Об 86. Вајани, Пр, – Православни свештеник Христо Вајани, арнаутски парох из не- ке жупе код Корче Зв 197. Ванђеље, Хр, – Заклињем ти се! – Ванђеља ми П 178. Вардар, Хд, – Крајем лета након две године после овога спусташе се низ Вар- дар кроз Демир-Капију караван са призренским трговцима Ск 109. Васјат, ИН, – Од Сереза до Васјата, и од Дебра до Ћустендила … Ск 107. Васо, ЛИ, – Кад тамо, а оно нашега прота син, учитељ Васо Мд 78. Васојевић, ПИ, – Тамо, западно, изнемогла војска чинила је последње напоре да продре у Васојевиће Цм 181. Велес, ИН, – … његов Исмаил, постати у најмању руку српски капетан, чим српска војска заузме Велес Кз 151. Велика Хоча, ИН, – Подранио беше јутрос овамо из Велике Хоче са својом Браћом, па се уз принете Јасикове лествице попео на кулу Мк 140. Велики Инквизитор, ЛН лит., – Ох, како сам и то на себи испитао и дубоко, дубоко осетио светост Великог Инквизитора у Достојевскога Дм 136. Венедик, МИ, в. Скендербег СК 96–97. Весна, ЛИ, – Седео је тако Рако на троножици,… гледао своју жену Весну, добро, уплашено и сиротињом убивено створење сељачко РК 10. Видосав, ЛИ, – Ханџија Видосав стаде у недоумици РК 15. Висока Порта, Хр, – У том је познат био на Високу Порту, где му је саоп- штено да му је за Русију на свагда затворен пут Бб 42. Вински Хан, Хр, – … да од власти узме допуст за отварање српске школе у својем селу, и кад се враћао у Вински Хан где беше на боравишту, срете га овај стежени момчић ЗС 50. Вјерују, Хр, – Пуним баритоном … отпевао нам је руско „Отче наш” и „Вје- рују” Бб 46. Влах, Етн, – … начинио план за васкрснуће маћедонске државе, придобивши цара за његово остварење тиме што га увери да су уз њега осим Влаха и сви Арнаути Бб 41. Влашче, Етн, – Ља, Влашче, а кога си питао да носиш ту пушку! Зж 190. Војмислиће, ИН, – На Олуновицу, Војмислиће, па право у Србију РК 21. Врањско Подрумче, Хр, – Знате ли, – рекох му оштро уљудним гласом, – за Врањско Подрумче Дм 137. Врапчиште, ИН, – Преноћивши у Врапчишту, он је изјутра изашао да види и суди похватане СД 120. Врапчиштанац, Етк, – А он се окренуо Врапчиштанцу – Али ме познаваш, море Арнаут? СД 120. Вртогош, ИН, (Долни~), – От Долни Вртогош Дм 135; (Горњи~), Од којега села? – Од Горњи Вртогош Дм 134. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 93 Вук, ЛИ, в. Дулан Мд 75; ~ војвода, – Кад су му у почетку светскога рата са- општили позив од војводе Вука и понудили слободу… СД 114. Вукашин, ЛИ, – И тамо писујет старо-српски: благоверни краљ српски Вука- шин, господин од Прилепа ЗС 66. Вукашиновић, Пр, – Гласити првак из Ораховца крај Призрена, Хамза Вука- шиновић Нз 160. Вукојица, ЛИ, – Вукојица одмах дочепа с надно куће неку овећу цепаницу, а сестра га поче соколити РК 12. Вуча, ИМ, – Једнога јесењега дана примицаше се он к хану у Вучи, у Доњем Ибру РК 14. Вучитрн, ИН, – Срећно је утекао и ено га сад у Вучитрну, али не сме ником ни да се изјада Нг 170. Вучји поток, Хд, – Погинуо је сад усред огромне гомиле света на мосту Вучје- га потока који просеца Широки Сокак Зв 197. Гази-Местан, МИ, – … и Гази-Местана, који Преполац непрестано бодро поздравља низ лапску долину Мд 75. Галичник, ИН, – Најизразитији у овом погледу, Галичник има свој Петровдан Ск 106. Гапо, ЛН, – Добро сте дошли!… Евет-Неисе!… Гапо, Гапо, слатко, каву, коњак! Кј 80. Гаши, ПИ, – Јер сам Арнаутин и арнаутски син, из Гаша, а не са реке Фани, море образи и јунаци! СК 97. Гаша Ракошанин, ЛИ, в. Рака Доманек СК 95. Гашани, ПИ, – Опколили Гашани као читава војска, испели се на дубове и оп- корачили зидове, па пуштају плотун за плотуном СК 102. Гилане, ИН, – Дошао је у Гилане и плаћао и законски откуп и нудио мито пуну шаку лира Об 89. Глигор, ЛИ, в. Соколовић ЗС 57; капудан- ~, – Брзо је он упознао капу- дан-Глигора од Небрегова, Михајла из Брода, Копоран Чауша, Долгача и остале Кз 150. Голгота, БИ, – … који ће кроз кратко време понети свој тешки крст уз ову је- зовиту језовитију Голготу ЗС 72. Гомора, БИ, – Тука повећа Гомора од она Јахудијска! Господ да брани! Кј 81. Гора, КИ, – У Броду, главном месту потурчене Горе, чија су села нежно обгр- лила гротласти Коритник Ск 106. Горња Морава, КИ, – … из села Каменице у Горњој Морави Об 88. Горњи Вртогош, ИН, в. Вртигош Дм 134. Господ, Тм, – Не дам да ми се погази очево име… Господа ми Бога! РК 12. Гостивар, ИН, – На путу ка Кичеву и Гостивару накупио је повољнију дру- жину и узео повељнији став СД 122. 94 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Гостиража, ИН, – … једна чета … из Гостираже Кз 151. Град, ИН, – … ишчекује како Бугари још нису заузели Суву Реку и Град Зж 191. Грахов карабин, Хр, – Његов га је метак из Грахова карабина на триста ко- рака нагнао да опет причека у локви крви СД 116. Грачаница, ИН, – Да није још Грачанице са њеним оскрвњеним фрескама и Гази-Местана … Мд 75. Грк, Етн, – Будући правим Грком и истинским пријатељем српским, њега оштро по души шибаше овакво родољубље ЗС 72. Гркајски поток, Хд, – Говорило се само да су пронађене неке кости у Гркај- ском потоку РК 26. Грковић, Пр, – Подрима је имала… све за песму и причу. Имала Грковиће, Леденичане и Јовичиће Зж 189. Грујев, Пр, – Дамњан Грујев послао му је дивну пушку најновијега система ЗС 63. Давидовић, Пр, – Чак ми помену и народне посланике за округ врањски, па и самога Љубу Давидовића, чији је он присталица и гласач Дм 136. Дамњан, ЛИ, в. Грујев ЗС 63. Дане, ЛИ, в. Крапчанин ЗС 67. Дебар, ИН, – … и од Дебра до Ћустендила спомињано је његово име и про- ношена хајдучка слава Ск 107. Дева, Пр, – Дође неки Арнаутин дахија код питомога Ибрахим Деве, па све смејући се изузме, каве, шећера… А 128. Девезенски, Пр, – Међу присутнима спазио је своје скорашње другове… Де- везенскога и Трбића СД 123. Девич, Хр, – Кад је чуо на своје уши како му кћи саветује мајци и брату да би најбоље било да га одведу у Девич и предаду духовнику на лечење РК 14. Дедић, Пр, – У Ораховцу бејаху дошли Дедићи у сукоб са силним Будалићима СК 97. Демир-Капија, ИН, … Качаник, Демир-Капија и велики путови ка Серезу и Битољу бејаху његово поприште Ск 107–108. Дервиш-бег, ЛИ, – Нови- ца Прележанин би се мање зачудио кад би на његову месту видео Де- рвиш-бега који је до својега бегства толика зла починио! Нг 166. Дечани, ИН, – Чува их Свети Краљ у Дечанима СК 96. Диван-Јол, МИ, – … те без каваза и оружја пођосмо низ Диван-Јол право на Газиместан Об 91. Димиш, ЛИ, в. Мишетевић Ск 110. Диоген, ЛН, – Он је један од жалосних градских Диогена Бб 32. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 95 Дин, ЛИ, – Дин је узалудно на њега опалио неколико пута, па потрчао низа се- ло РК 20; ~ Буријан, в. Буријан Об 86. Довлетагић, Пр, – Баш иза мене на првој степеници владичанскога стола, као каква прикојаса, стојаше Љушка Довлетагића, моја скорашња позна- ница и прва муслиманска лепотица у граду П 174. Долгавац, ИН, – … чета сељака из Прилепскога Поља из Долгавца, Маргара, Гостираже Кз 151. Долгач, ЛН, – А он, Долгач, усташ и војвода, који је проливао само неприја- тељску крв, турску и бугарску, зар он да буде посрамљен и осуђен као преступник СД 115. Долни Вртогош, ИН, в. Вртогош Дм 135. Донгар, ЛИ, – Тако прича несрећни Књаз Јевангелије Николајевич Донгар, који се увек наљути ако га не ословљаваш или: „Јевангелије Николаје- вичу” на руски начин, или „Књаже” Бб 42. Дон Кихот, ЛН, – Прави шпански хидалго: Дон Кихот залутао у Битољ … Бб 40. Доњи Ибар, КИ, – … у Доњем Ибру где је познавао све добре домаћине, а ње- га нико РК 14. Доњи Пореч, КИ, – он се дохвати Доњега Пореча и закле се да ће га сасвим очистити од бугарштине ЗС 62. Достојевски, Пр, в. Велики Инквизитор Дм 136. Драга, Пр, – Већ десету каву испијам као Омер из Рибарића кад је ишао са Али Драгом Нг 168. Драгор, МИ, – … иђаше кривудавом улицом с оне стране Драгора ЗС 50. Дражевиће, ИН, – … нека узме од Вука Дулана из Дражевића, па нека дадне кому невољному брату Србину Мд 78. Дреница, КИ, – Поп ослушкиваше како се врста плотун за плотуном, најпре по пограничним селима његова Колашина према Дреници, а затим све дубље ка Митровици Цм 181. Дреничанин, Етк, – За њиме наступаху око стотину Дреничана све један за другим, са пушкама у руци, које се тако код њих носе само у приликама озбиљне опрезе СК 92. Друштина, Пр, – По својем сасвим изненадном повратку из Анадола, Селим Друштина тихо и некако снуждено сеђаше на простирачу поред оџака Нг 166. Дудак, ФН, – Једно момче из куће Дудака, крадом доскочи до Сталете, загрли га и поче својим мецима да пуни његов испражњени реденик СК 105. Дукађин, КИ, – Колико и тебе у Дукађину, оном што је тамо далеко преко планина, барјактару! СК 96. Дулан, Пр, – … кад му наочит каваз пријави Вука Дулана из некога села са шумовита Златара Мд 75. 96 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Дунав, Хд, – Скићу по печалби од мора до мора и далеко преко Дунава Ск 106. Дурут, ФН, – … а други на челу са познатим качаром Сеном Дурутом оправ- љали више недеља укопане у виници огромне каце сличне великим сто- говима Нз 160. Ђуптин, ЛН, – У – а, Нестор Ђуптин, за… Бб 37. Ђурановић, Пр, – Зато ме поп Ристо Ђурановић позва да дођем рано у цркву П 173. Ђура, ЛИ, в. Зочишки Зж 191; ~ Хочанин, в. Хочанин СК 95. Евет-Неисе, ЛН, – Моје запрепашћење није имало краја, кад сазнадох да је за митрополитскога заступника одређен он, Евет-Неисе Кј 80. Европа, КИ, – Њега је притискао Енглез и сваки ђаво из Европе и опоганио, а Турска је онамо преко мора Нг 169. Европљанин, Етк, – С лица му бије загонетност танана лудила, а цело тело представља још сачуване развалине некад збиља господски сложена чо- века, умнога и образованога, правога Европљанина Бб 40. Егзархиста, Хр, – … Егзархисти на Хат-Мејдану и Белој Чешми Зв 194. Египат, КИ, – … а помогнут арнаутском пропагандом из Америке и Египта Зв 197. Енвер-бег Солунски, ЛИ, – Одмах за првом гомилом низама појави се омале- но обличје знаменитога Енвер-бега Солунскога, који као гладан вук беше зажагрио очима ЗС 54. Ерцеговина, КИ, – … од Ерцеговина, од Белград ако сакаш СД 117. Ески-шехер, ИН, – Пошао и затражио да га настане око Ески-шехера Нг 169. Жареви, МИ, –… кад вјештице играју коло с ђаволима око усамљених воде- ница испод Банова Брда по Жаревима… РК 25. Жбевац, ИН, – … пошто отидоше оба воза, и к Београду и к Скопљу, ја пођох пешке преко моста у Жбевац… ХЧ 154. Жеровница, ИН, – Ја сам убио човјека… Турчина… Чујете ли, Турчина… Ви- ше Жеровнице, доље у нашој ријеци РК 20. Живана, ЛИ, – Ћути, Живана дијете… добро би што дођосте на вријеме… РК 12. Жидов, Етн, – Он је средоземни Жидов, који плаче што није био у Јерусалиму Бб 43. Жљебови, КИ, – Пун месец заплео се у наломљене црне тмине изнад Жљебо- ва као опсађени јунак, па се готово не миче… Цм 180. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 97 Зајасе, ИН, – Извели му два Арнаутина, једнога из Врапчишта, а другога из Зајаса СД 120. Зајашанин, Етк, – … он је наредио да му доведу и Зајашанина, скромна, уп- лашена и по свима изгледима добра човека СД 121. Зафировић, Пр, – Ми ћемо вас искрено помагати! – додаде наш трећи друг За- фировић, Приштинац Кј 84. Зибевче, ИН, – … ја пођох пешке преко моста у Жбевац, онда турско и швап- ско Зибевче ХЧ 154. Златановић, Пр, – Зваше се чича Мојсил Златановић из села Каменице у Горњој Морави Об 88. Златар, МИ, в. Дулан Мд 75. Златарац, Етк, – А сад један Златарац. Као да је с неба као какво знамење пао у Косово Мд 76. Злате из Слатине, ЛИ, – Злате из Слатине иђаше кривудавом улицом с оне стране Драгора кроз Јени махалу пред једним бугарским терористом ЗС 50. Златни Рог, КИ, – Зато се већ по Броду пеку Халве … какве је само Цариград могао изумети, а Горанин научити, било као кувар код каквога јешнога паше, било као посластичар с оне стране Златнога Рога Ск 107. Злоногић, Пр, – … и Љаха Злоногића, па им кажеш све ово како је било и ка- ко си ми два пута натурао аман Мк 145. Зоти, Тм, – Паша Зотин: (тако ми Бога), Новица, ђаурскијега места не може бити на свету! Нг 169. Зочишки, ЛН, (Ђура ~), – Зар поп – Ђура Зочишки није већи родољуб од Му- ла-Зеке? Зж 191. Ибар, Хд, – У том погледу Ибар је био потребнији њему но свима осталим Чабранима Нз 167. Ибо, ЛИ, – И агиница моја, моја госпођа, тако каже. – Амана ти, Ибо, доведи Влаха дако га оджели и смири се П 177. Ибрајим, ЛН, – Ако викате да несам јас Ибрајим, онда сте вије сите СД 124. Ибровац, Етн, – У хану поред огњишта сеђаше већи број узалудних Иброваца сркућући ракију РК 15. Игуманов, Пр, – … одговорио је у Призрену, понизно као роб клечећи пред Симом Игумановим СК 96. Илија, ЛИ, (Куч~), в. Рака Доманек СК 95; (~ Поповић), – Тих дана, у том ина- че питомом месту погину берански кајмекам Илија Поповић, те на мене сви гракнуше П 172. Исмаил, ЛИ, в. Малечко Кз 146. 98 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Исток, КИ, – Фес му је тако приљубљен за лобању, а притом неразговетне боје да даје утисак потпуно ћелавога човека, какав се може видети само на Истоку Бб 32. Јавор, МИ, – … но ће још помоћи да избежемо у Црну Гору, или преко Јавора П 176. Јаковчетов, Пр, – … и локвичкога војводу Божина Јаковчетова ЗС 51. Јанићије, ЛИ, (Свети ~), – … И Свети Јанићије више твоје куле СК 96. Јанче, ЛН, – Већ је почео да се љути на своје братанце Јанчета и Косту што се не турче, но још шаљу своју децу у Београд на школе Ск 108. Јевангелије, ЛИ, в. Донгар Бб 42. Јеврејин, Етн, – Стари, ружан и каљав Јеврејин, одмерено корача, са празном извешталом врећом пребаченом преко рамена Бб 27. Јевропа, КИ, – Може, сакате свирки од Јевропа – нагло прекида ћутање Бб 36. Јени махала, МИ, – Иђаше кроз Јени махалу пред једним бугарским терори- стом, који га са тврдо шчепаним и згодно прикривеним бровингом не испушташе из очију ЗС 50. Јерусалим, ИН, – Уска, кривудава и прљава улица као у Јерусалиму Бб 27. Јехудил, Етн, – А Јехудил претвара се да те не види, иако добро зна да сте ста- ри познаници Бб 27. Јован Кећол, ЛИ, в. Рака Доманек СК 95. Јован, ИП, (свети ~), – Је ли тако, брате Миљко а, срећан ти свети Јован, у пркачком бучју!? РК 25; ~ Фанда, в. Фанда Мк 140. Јовањ-дан, ИП, – Тако је то трајало све до зимњега Јовањ-дана, крснога имена свих Козареваца РК 19. Јовичић, Пр, в. Симић Мк 143. Јосиф, БИ, – Ето, звал сам денеска попа Јосифа да ми свети водица Кј 81. Јуда, БИ, – … у Јерусалиму да отме Јуди његову славу Бб 43. Јужна Србија, КИ, … те га је од тога тренутка цела Јужна Србија звала само Евет-Неисе Кј 80. Кадијача, МИ, – И коња је оставио на Кадијачи, а сам прибор на њему вреди пет лира РК 16. Каиро, ИН, – А изговор му је такав, да га цео дан можеш слушати и не раза- брати како жели дрва да цепа, па да си у Каиру учио турски и арапски Бб 29. Кајафа, ИН, – Што сакаш овде бре мајмун на Кајафа? Бб 47. Калемиш, Пр, – Онако као што су радили Мина Калемиш… РК 23. Капетан, ЛН, – … јер се одликовао у свим ратовима и угушивању побуна, да му је надимак Капетан пристајао и као пустоловном атаману и као рат- ном стотинашу Ск 108. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 99 Карађорђе, ЛН, – Вук жустро скочио к чардаку… готов да прасне као некад Карађорђе СД 121. Караман ЛИ, – Покојни Стијепо Караман упознаде ме с Турцима, на које учи- них врло добар утисак П 173. Карановац, ИН, – … дед којега је побегао испред Карађорђа из негдашњега Карановца Нз 163. Катлабанов, Пр, – Аз сам генералштабнијат капитен Катлабанов, Дм 139. Качандолац, Етк, – Арнаутин Качандолац их само злобно премери А 130. Качаник, МИ, – У, какви су ово попови?!… А, бре, поарани смо ми од Кача- ник надоле! Кј 81. Кијево, ИН, – Јер нисам ни дошљак ни копиле, но ми се у Кијеву на колиби пушио дим барем нешто више година него теби на кули у Лауши, о го- сподар барјактару СК 96. Кијевљанин, ИН, – Покупивши у ћемере злато, он сву другу имовину остави Кијевљанима на поруку СК 100. Кичево, ИН, – … па пође у Кичево да се види са митрополитом и управитељем школа и да се с њима спорезуме за неке народне ствари ЗС 69. Кичевско, КИ, в. краљ – Марко ЗС 66. Кладница, МИ, – … који би пре погинуо но признао да овакав човек нешто вреди, докажем како и поља дају добре људе, често боље но моја Клад- ница или његова Морача Дм 134. Кожана, ИН, – … Атанас Цолакис … из Кожане на грчкој граници Зв 196. Козаревац, Пр – Кроз неколико дана Рако Козаревац одиста је дојавио овце својој кући и поносито узвикнуо да изиђу и да га сретну РК 17. Козарево, МИ, – У Козареву, брежуљкастом и присојном селу, врло старин- ском, простом и скрајнутом насељу колашинском, на једној заравни не- далеко изнад заједничкога кладенца, била је његова почађала, сура и бедна кривача РК 9. Козаревска ријека, Хд, – Има ваљалица: четири ступе на Козаревској; и двије на Чечевској ријеци РК 16. Колашин, КИ, – Још је живо у Колашину сећање на његове безбројне чудно- ватости и загонетни нестанак из околине РК 9. Колашинац, Етк – Некад је то био крупан, црномањаст Колашинац, великих очију, космат и широкоплећаст планинац РК 9. Колашинац, ЛН, (Лалош ~), – Причаће се за Рака Козаревца као што се прича за Лалоша Колашинца! РК 22. Кончул, ИН, – Две године неједнакога рвања донели му сломљену ногу на Кончулу, пролом и одступање Зж 191. Кончулски Кланац, МИ, – Био је рањен у ногу још у Кончулском Кланцу, не- како га донели дома да сад муку мучи Зж 188. 100 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Копаоник, МИ, – … одрашће тамо на слободи и до пушке и ножа, па ће као змајеви прелетати преко Копаоника у свој родни завичај… РК 23. Копоран Чауш, ЛИ, – Брзо је он упознао … Копоран Чауша, Долгача и остале Кз 150. Кораб, МИ, – … до посурелих снежаника Бистрице и Кораба Ск 106. Коритник, МИ, – … који му кућу разорише и тисућна стричава стада прегна- ше преко Коритника Ск 107. Корча, ИН, Из неке жупе код Корче који је наслањајући се на руски консу- лат… хтео национално да одвоји православне Арнауте Јужне Албаније од Грка Зв 197. Косово, КИ – … довела ме на наше српско Косово, да га чувам и да јој га учи- ним теслим, ако је божја воља! Кј 82. Косовац, Етк, – Косовац кука кад му Арнаутин одводи јединицу кћер и кука- вички изговара: „Слатка је душа, господине!” Об 90. Коста, ЛИ, в. Јанче Ск 108. Костинце, ИН, – … непознати наредник и Сокол Сенковић из Костинаца Кз 151. Костић, Пр, – Ту лежаху два четника, до њега Милош Костић, а нешто даље неки… ах, да! СД 117. Коце, ЛИ, – Зато оставих Вука ту, па пођох у станичну крчму Коцета Цинца- рина ХЧ 155. Кошаре, ИН, – … који је у Кошарама јуришао на топове самога Дервиш-паше Зж 192. Кошино, ИН, – То је био једини смисао његова живота од онога тренутка кад је напустио своје село Кошино, убивши својега бега што га је нагнао да му по други пут донесе воде с извора СД 116. Краљ Марко/краљ-Марко, ЛИ, – знајеш, тој беше татко краљ-Марко је и го- сподар на Прилепско, Битољско, Кичевско, Пореч и Охридско ЗС 66; Внук од Краља Марко СД 121. Краљица, МИ, – … али Краљица окићена дивном гором, заиста изгледаше као краљица међу својим другама у Дреници СК 94. Крапчанин, Пр, – По Златетову наговору једнога јесењега дана изненада дође у Слатину војвода Дане Крапчанин са неколико четника ЗС 67. Кремештак, МИ, – Враћајући се данас са трга, ударио је на Жеровницу и баш испод Кремештака стигао га Шајин-бег Пештерец РК 20. Кривогаштанац, Етк, – … А негде на углу сирак Сребрен Кривогаштанац својом мађијском свиралом окупио око себе и гркоманску и бугароман- ску и нашу децу Зв 195. Криволак, МИ, – … од рана које је добио на Куманову и Криволаку СД 114. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 101 Крста, ЛИ, (~ учитељ), – Најсличнији Сави, Крста учитељ чува лествице низ које ваља да му брат сиђе кад горе сврши посао Мк 140; (брат~), – Опет његов брат Крста пао је усред Ораховца у најчуднијем двобоју Зж 190. Крсто, ЛИ, в. Шибутан РК 23. Крушево, ИН, – … да их потроши за вуну, ћебета, тамо у Крушеву или у Ма- гареву Бб 43. Куманово, ИН, – И још неизвидан од рана које је добио на Куманову и Кри- волаку СД 114. Кунар-планина, МИ, – … Краљевића Марка, који је после својим чудним мег- даном на Кунар-планини учинио да стара пашиница дочека у дворима дивну снаху Нз 164. Куршумли хан, Хр, – У једној влажној ћелији на сводове мемљива Куршумли хана у Скопљу, у којој је баш за младоси под Турцима тамновао… СД 114. Лаб, Хд, – … само извори Бинч-Мораве и класичнога Лаба нашег Об 87. Лазар, ЛИ, – Бре, да случајно не чуваш Лазареве тапије на ову земљу? СК 96; ~Ћаја, ЛИ в. Ћаја Ск 107. Лалош, ЛИ, в. Колашинац РК 22. Лауша, ИН – … Стаљетин синчић испод Лауше пређе реку и кроз шуме стиже пред кулу Рама Љутана СК 101. Лаушанин, Етк, Поштено једем хлеб Светога Јанићија … опет Лаушанин, бе- зобразно ухвати шаруљу за поводник СК 101. Леденичанин, Пр, – … док је међутим сваке славе код Трифуна Леденичани- на пио ракију до зоре и благосиљао уза сваку чашу лепше но какав најправославнији Рогожњанин Нз 161. Лековац, ФН, – Лековац је он. А од Лековаца неки су већ муфтије и мудеризи Ск 107. Лепчинско (утврђење), Хр, в. Нерадовачко Дм 135. Ликовачка шума, МИ, – Поворка се одмах крену преко Ликовачких шума пут Кијева у истом поретку СК 105. Лим, Хд, – Муслиманске девојке често прелажаху преко Лима у наш Никољац П 175. Локвица, ИН, – … пресрете га један сељак из Локвице и испоручи му поздраве од Јаковчетова ЗС 69. Лондон, ИН, – Спремио се да … види Лондон Ск 110. Љамо Метин, ЛИ, – Он се присети данашње посете својега суседа Љаме Ме- тинога Зж 191. Љумљанин, ФН, – … није ваљда могао гледати да му Љумљани и даље отимљу стоку и пресецају глобу Ск 107. 102 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Љушка, ЛИ, в. Довлетагић П 174. Маврокордато, Пр, – Кнез Маврокордато учинио му је љубазност да буде његов пуномоћник Бб 42. Магарево, ИН, – … тамо у Крушеву или Магареву Бб 43. Мала Река, КИ, – Ваља да тражи такве, какве је навикао по Поречу и Малој Реци СД 122. Малесија, КИ, Кад нешто затражим, не реците „нема”, но „сад ћемо доније- ти”, па мирна Малесија РК 13. Малечко, ЛН, – Исмаил Малечко очекиваше своју последњу зору у Велешкој судској тамници Кз 146. Малисорац, Етк, – Дакле, скривио нешто Малисорац цару па га довели у Ска- дар. А 132. Малић, Пр, – Имам, бре Малић. Несам арамија ни копук… ага во село Кз 149. Мамуша, ИН, – … да се и циганска Мамуша смеје с нама?! Мк 142. Мамушки Цигани, Етн, – … једне је године, у невољи, најмио Мамушке Ци- гане Нз 162. Маниташ, ФН, – Маниташи као Маниташи – нису узалудно тако прозвани Мк 141. Маргаре, ИН, – … наоружана чета сељака из Прилепскога Поља, из Долгавца, Маргара, Гостираже Кз 151. Марсељ, ИН, – Каравани са вуном и сахтијаном стигли су још раније у Солун, где се утоварују у лађе за Трст и Марсељ Ск 109. Мартин, ЛИ, – Човек како мене је свегда салте Ибрајим… Ибрајим, Мартин, будала СД 124. Матов, Пр, – Међу њима он одмах познаде начелника организације Христа Матова ЗС 51. Маћедонац, Етн, – Видиш да је Маћедонац, видиш како га потреса ова песма Бб 36. Маћедонија, КИ, – … Мајчичка Србија… таја мајчичка, ето, голема брига има за Маћедонија Кј 82. Маћедонска буна, Хр, – Некако, пошто се прилично стишала Маћедонска бу- на ЗС 50. Мемет (~ каваз), ЛИ, – … а и Мемет каваз, качанички Арнаутин, брижним изразом на лицу као да се устезаше да нам изрази саучешће Об 86. Метохија, КИ, – Сетан као и песме његове, под туробним утисцима с пута по Метохији, Милан Ракић даваше последњи облик својем страшном Христу Мд 75. Мијајло, ЛИ, – Добро рече Мијајло!… што?!… У, зар несмо више Маниташи, да се и циганска Мамуша смеје с нама?! Мк 142. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 103 Мијајловић, Пр, – Тома Мијајловић из Велике Хоче, често прилазаше прозо- рима своје одаје Зж 188. Милан, ЛИ, в. Ракић Мд 78. Миленко, ЛИ, – Трећи пут је баш твој стриц Миленко дошао и готово на силу од жена узео гребене за вуну Цм 186. Миленковић, Пр, в. Богићевић Об 90. Милер фон Богхој, ЛИ, в. Недков ХЧ 154. Мило, ЛИ, в. Ћоро П 175. Милован, ЛИ, в. Миловановић Кј 80. Миловановић, Пр, – Најзад ми Ракић показа депешу покојнога Милована Ми- ловановића, и ја збуњено као на губилиште пођох у митрополију Кј 80. Милосав, ЛИ, в. Чкајо РК 23. Милош, ЛИ, в. Костић СД 117. Миљко, ЛИ, – Ја… главом Миљко син Обрена Козаревца – слага Рако, по- мињући свога брата РК 15. Мина, ЛИ, в. Калемиш РК23; Мина, в. Арбанасин Мк 141. Мирлић, Пр, в. Штавица Мк 145. Митровдан, ИП, – Било је уочи Митровдана Кз 151. Митровица, ИМ, – … А првога тржнога дана сагна у Митровицу десет брава и продаде за добре новце РК 18. Митрополија, Хр, – Сутрадан он купи у Кичеву велику свећу и држећи је у ру- кама пође у Митрополију ЗС 70. Михајло, ЛИ, (кнез~), – И на новац гледа као кнез Михајло Об 90; ~ из Брода, – брзо је он упознао … Михајла из Брода Кз 150. Миц-Сокољ, ЛИ, – Зар Трифа Леденичанин није био већи јунак од Миц-Со- коља Зж192. Мицко, ЛИ, в. Поречки Кз 150. Миџа-Шабан, ЛИ, – И једва промуца да су његов бабо и Миџа-Шабан јамач- но већ погинули, СК 101. Мишетевић, Пр, – Спремио се са Димишем Мишетевићем да види Лондон Ск 110. Младотурци, Хр, – Али да не викаш да идеме со Младотурци да го бркаме Стамбол Бб 48; Младо-Турци, – Младо-Турци беху одлучно наумили да нас излече од косовске бољке Об 86. Многаја љета, Хр, – … те отпава, уз нашу пратњу „Многаја љета” Бб 46. Мојсил, ЛИ, в. Златановић Об 88. Монако, ЛИ, (доктор~), – Духовити доктор Монако, старешина грчкога из- вршнога одбора Зв 194. Морава, КИ, – Да ли те у Морави, куда често крадом одлазиш, научише да се толико плетеш у наше арнаутске послове, о Стал-Кијева СК 96. Моравац, Етк, – Познадох да је Моравац из гиланске околине Об 87. 104 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Морача, КИ, в. Кладница Дм 134. Московија, КИ, – … па ако хоћеш и од велике но доста милостивне Московије Кз 152. Мостарац, ЛН, в. Хасан СД 117. Мрњавчевић, Пр, – … као да сведочаше да овај старац има вољу и крепост јед- нога Вукашина Мрњавчевића иако је сад бедни рајетин Об 88. Мрсуљче, ЛН, – То вам је Тасе Мрсуљче Бб 33. Мујо и Алил, ЛИ, – … Час опет дуге десетерске јуначке песме о Мују и Алилу на арнаутском језику Нз 163. Мухамет, ЛИ, – Тој нивнијо… знајеш де… Мухамет… салте ако те једнош фане за рака, више човек нема да станаш… СД 118. Мухарем-ефендија, ЛИ, – Кад једне ноћи упао у његову кућу готово без даха Мухарем-ефендија из Бањске Нг 169. Наполеон, ЛИ, – Јер имам стрпљења колико Христос, а јачине духа колико Наполеон Бб 48. Небрегово, ИН, – Једном приликом он је са својим четницима крај Небрего- ва, још док је био млад, ухватио неколико Турака и одмах их погубио како је навикао СД 122. Недков, Пр, – … не марећи ни мало што су бугарски Недков и аустријски Ми- лер фон Богхој хитали својим престоницама да их обрадују нашим све- жим поразом ХЧ 154. Нерадовачка крчма, Хр, – Недалеко од Нерадовачке крчме у којој сам са Ву- ком доручковао и мало се поткрепио, на друму сустигох једнога сељака Дм 134. Нерадовачко (утврђење), Хр, – Не одмакосмо ни стотину корака кад ми по- глед паде у даљини на два наша утврђења, Нерадовачко и Лепчинско, Дм 135. Нестор Црни, ЛН, – Однекуда на раскршће избија Нестор Црни, некадашњи велики богаташ са Баира Бб 33. Никола, ЛИ, (кнез~), – … са нарочитим задатком да ометам тамо незгодне трудбе кнеза Николе, који хоћаше по сваку цену да привуче к себи Санџак П 172; (Св.~), … побожан свештеник и згодне светитељске спољашности као да је извађен из иконостасног оквира Св. Никола Кј 79. Николајевич, Пр, в. Донгар Бб 42. Николајевска академија, Хр, – … Он је врло брзо успео да се истакне и буде запажен; живо радећи по свршетку Николајевске академије… Бб 41. Николов, Пр, (доктор ~), – … слатко се подсмеваше доктору Николову своје- му бугарашком сабрату Зв 194. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 105 Никољац, Хр, – Муслиманске девојке често прелажаху преко Лима у наш Ни- кољац П 175. Нићифор, ЛИ, в. Перић Кј 79. Нови Пазар, ИН, – Налијеш је у филџан, па се пуши на пријекладу, а ти ми- слиш, није друге, бег си правцати, ако не из Нова Пазара а оно, божја је најтврђа из Бихора или Пештери РК 11. Ново Брдо, ИН, – Био је некад диван планински плавушан, какве даје само она наша верига горска од Новога Брда Об 87. Његош, ФН, – Један од оних људи нашега села чију мало показану вредност, а титанску снагу за дела, не уклеса ни наш еп, ни Његош СК 93. Обрен, ЛИ, – Не био Рако син Обрена Козаревца, ако те не умекшао као па- мук РК 12. Обриња, ЛН, – … и његов помоћник, управо врховни дренички судац, умни и оштри Џемаил Обриња СК 94. Олуновица, МИ, – Но никад није био тако сретан као кад сутрадан његов син појави овце кроза село ка Олуновици РК 18. Ораховац, ИН, – У Ораховцу бејаху дошли Дедићи у сукоб са силним Буда- лићима СК 97. Оризари, ИН, – В Оризари ће спијеш ЗС 60. Орланце, ИН, – Сутрадан му неки сељак из Орланца донесе записку и поруку од војводе да ће му послати изуђена сина у врећи, ако за то време не пређе на њихову страну ЗС 64. Орман, МИ, – … али ће дојдеш код него тамо в Орман, али тој да дојде код те- бе дома? ЗС 62. Острозуб, МИ, – Томин отац погинуо је усред Острозуба, убивши најпре са- мога барјактара и два његова сејменина Зж 189. Острозубљанин, Етк, – Само колико да му се на говору подсмехну Дреничани и Острозубљани Нз 161. Отоманска банка, Хр, – … ја сам се погодио са оним у Цариграду да ми Ото- манска банка овде издаје половину порезе и чисто крунских доходака Бб 43. Отче наш, Хр, – … отпевао нам је руско „Отче наш” и „Вјерују” Бб 46. Охридско, КИ, в. краљ – Марко ЗС 66. Охридско језеро, Хд, – Он целим телом прави нервне покрете… као да хоће да овапути тренутак како маћедонска невеста са обала Охридскога језера, или Црнога Дрима … изводи беснога дорију Бб 36. Охриђанин, Етк, – Ведар Охриђанин Маћедонац… Зв 194. Павле, БИ, (апостол~) – Моје посланице народу ће бидну поарне од послани- ца апостола Павла Кј 83. 106 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Пазар, ИМ, в. Нови Пазар РК 11. Палигорић, Пр, – … кавана „Солун” Ташка Палигорића, маловиштанскога Крагујевчанина Зв 196. Паљури, ФН, – … као Јовичић, као Паљури Мк 143. К? Пајевић, Пр, – Дођу оне, на пример, код богатога Пајевића, заузму целу кућу, двориште и башту, па подигну урнебес до неко доба ноћи П 175. Пајевићева Лира, Хр, – У стану опет нађем цвећа, колача, везене марамице и читаве бошчалуке са спроводним китицама из Пајевићеве Лире П 173. Пантелејица, ИП, – Средина је дивнога планинскога лета, а сутра је Панте- лејица Ск 106. Пантелијевдан, ИП, – То исто је за Брод Пантелијевдан, садашња Пантелеји- ца, остатак њихове хришћанске заветине код цркве св. Пантелије у Бро- ду Ск 106. Патријаршија, Хр, – … те из дана у дан падаше у незгоде и пред Патријар- шијом и пред турском владом Кј 79. Патрика, КР, – Нећемо како дели Нићифор врц-врц будалаштина на Патри- ка и Диван него паметно со есап Кј 83. Пашарику, Пр, – … да у пивницу не уђе Јеврејин, микрокефалос Пашарику, један од одбачене Богом братије битољске Бб 47. Паша од Тирана, ЛН лит., – Дуруту не би мило, али на велико Хамзино на- ваљивање узе гусле и кликну као вила, озбиљно ређајући Женидбу Па- ше од Тирана Нз 164. Пера, ЛИ, в. Симић Мк 143. Перистер, МИ, – Преда мном цео Перистер, обасјан тужном месечином Зв 201. Перић, Пр, – Покојни митрополит Нићифор Перић, ћудљив и неуравнотежен калуђер, бејаше дојадио свакому Кј 79. Петар Костин, ЛИ, – Хе, а како је диван, на пример, Петар Костин Ск 108. Петровдан, ИП, в. Галичник Ск 106. Петроград, ИН, – … молим дипломатско тело за посредништво, тражим зајма до Петрограда, било за трећу класу Бб 44. Пећ, ИН, – Њена тржишта и улице већ препуне народа из околине Пазара, Ву- читрна, Приштине и Пећи А 127. Пећанин, Етк, – А овај Моравац, за кога би и Пећанин и Колашинац помислио да је заиста каурин и просјак, зубима држи комад српске земље да га са- чува Србији Об 90. Пештер, МИ, – Као да није растао у топлом Азоту, недалеко од Вардара, но у Пештери или Премћанима Кз 147. Пештерац, Етк, – Бихорци и Пештерци А 128. Пилатовица, МИ, – … као да очима мераше да ли је ближи Преполац или Пи- латовица Ск 94. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 107 Плав, ИН, – … да свакe године лучи много више овнова за Солун и Цариград но Феровић из Плава, који живи на седам кула… РК 16. Плоче, МИ, – Сталета узе два брата и једнога Арнаутина из села и заустави се код Плоча изнад Ораховца Ск 97–98. Повардарац, Етк, – … он врло мало личаше на смирена и ситно забринута По- вардарца Кз 147. Подгор, КИ, – … који је његовом помоћу тако добро прошао за трогодишње наше владавине и од којега вазда стрепи и Дреница и Подгор Цм 182. Подгорица, ИН, – Као да су сви из Подгорице А 128. Подрима, КИ, – … он је са још неколико таквих истих људи силнички запове- дао свеколиком Подримом Нз 160. Подримац, Етк, – … пут Суве Реке и на југ, пут Града, како Подримци само и зову стари царски Призрен Зж 188. Пола, ЛН, – Онако као што су чинили Мина Калемиш, Коста Пола… РК 23. Поликарп, ЛИ,(митрополит ~), – Митрополит Поликарп са секретаром и управитељем школа беше у канцеларији и спазивши Златета… нареди кавазу да га одмах пусти ЗС 70. Поповић, Пр, в. Илија П 172. Пореч, МИ, – Јер он зна само за један страх – онај с којим га мајка у Поречу донела на Божје видело ЗС 50. Поречки, ФН, – Дотле је Мицко Поречки дочекао под крушком опакога Џему и убио Кз 150. Поречки манастир, Хр, – Еве, синко, бил си во манастир Поречки ЗС 66. Прекорупље, КИ, – Убио га пре две године, за крв неку у Прекорупљу, горе у виноградима Селман Ајдић Мк 141. Прекорупчанка, Етк, – Само неколико корака за Арнаутима вођаше у повод- нику омалену шарену краву као за сабор обучена једна отмена Преко- рупчанка СК 92. Прележанин, Етк, – … на простирачу поред оџака у одаји Новице Прележа- нина Нг 166. Прелез, ИН, – … ту према Прелезу Нг 166. Премћани, ИН, – … но у Пештери или Премћанима код Пљеваља Кз 147. Преполац, МИ, – Милан Ракић застаде и окрену се Преполцу Об 91. Пржени Бунар, ИМ, – Кад изиђоше код Пржена Бунара, чауш једва успеваше да направи пролаз А 129. Призрен, ИН, – … носио је царску комору из Призрена за Гостивар Мд 76. Призренац, Етк, – То је очајничка пушка. Јер је чудноват Призренац, потули се путем, постане скроман… Ск 110. Пријепоље, ИН, – Скиде с главе прљаву црвену чалму од вуне и поклони се ниско и вично, као пред својим агом или кајмекамом у Пријепољу Мд 75. 108 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Прилеп, ИН, – Испративши сина у Србију и ујемчивши ред у селу, Злате сиђе до Прилепа ЗС 69. Прилепско, КИ, в. краљ-Марко ЗС 66. Прилепско Поље, МИ, – Јер су камом почели бугарити његово родно Прилеп- ско Поље, а њега осудили на смрт само зато што је остао Србин СД 116. Прилепчанац, Етк, – … питајући се да ли га је страх од бугарске организације и овога Прилепчанца у затворено-црвеним бечвама и копорану ЗС 50. Принцезино коло, Хр, – … „Принцезино коло”, „Сарајевку” и још много дру- гих кола и песама, које су, ко зна како, до њега дошле Бб 36. Приштина, ИН, – Јер тешко беше живети у прљавој и веома непријатељској Приштини Мд 75. Приштинац, Етк, – Беше дојадио … и Приштинцима, који у својој паланачкој простоти не могаху да му опросте ноћна банчења и харемске навике Кј 79. Пркач МИ, – Њих двојица стадоше на чело престрављене поворке и поведоше је на север ка Пркачу РК 22. Проклетије, МИ, – Са урвина Проклетија и Жљебова учестано одјекиваху брдске батерије Цм 181. Прокупље, ИН, – … О бојевима код града Прокупља и код Кадијаче РК 23. „Пшор”, Хр, – … те је било људи који би читав час чекали на чашу „Пшора”, само да би је Цолакис донео Зв 196. Рака Доманек, ЛИ, – Рака Доманек, Илија Куч, Гаша Ракошанин, Ђура Хо- чанин, Трифа Леденичанин и Јован Кећол попут старинских јунака брањаху задње остатке по Подрими и Прекорупљу СК 95. Ракић, Пр, (Милан ~), – Милан Ракић нечујно притовори врата и поносито осети да је вредно мучити се у прљавој и азијатски намрштеној При- штини … Мд 78. Рако, ЛИ, в. Козаревац РК 17; (~Обренов), – Хоћете ли још, е синци мајчини, да знате ко је Рако Обренов из Козарева?! РК 26. Рам Љутан, ЛИ, – Непосредно за њим јежђаху на својим парипима две дре- ничке поглавице: крупни и дебели Рам Љутан, поглавар племена Бе- рише и његов први помоћник … СК 93–94. Рамановци, ИН, – По свршеној бици четници преноћише у Рамановцима, и спремаху се за даља наступања СД 118. Рамиз-ага, ЛИ, – … па прави Турчин не станав: остави прилепскијо Рамиз-ага или каков дебарскијот бег Кз 150. Рибариће, ИН, – … каву испијам као Омер из Рибарића кад је ишао са Али Драгом, па није жалио његове огромне кесе са кавом и шећером … Нг 168. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 109 Риљево, ИН, – … Риљево, Небрегово никад не могу заборавити Исмаила Ма- лечка Кз 152. Ристо, ЛИ, – Ах, златен мој Ристо Кј 84; (поп~), в. Ђурановић П 173. Ристовац, ИН, – Враћао сам се у кочијама из Врања у Ристовац Дм 133. Ристовец, ИН, – Ето, врвим си вов Ристовец да си продам овчички Дм 135. Ристовић, Пр, в. Белошевић СК 95. Рогозно, МИ, – Рогозно већ отупело од агинскога јарма Мд 75. Рогожњанин, Етк, – Рогожњанин скрсти руке, па трпи зулум Об 90. Рожајац, Етк, в. Бошњак 128. Романов, Пр, – … рекавши, да му тиме само част чини, јер је дом његов ста- рији од дома Романова Бб 41. Рудник, ИН, – Но кад је по суснежици на Руднику видео огромне добро уређе- не војничке поворке дошао је к себи Цм 182. Румунија, КИ, – … који је недавно отишао, срамећи се да је честито поздрави, на печалбу у Румунију Зв 195. Рурик, Пр, – … па да су Романови од самога великога јарла Рурика Бб 41. Русија, КИ, – И кад је био у јеку младости, њему се у Русији догодило нешто страшно Бб 41. Рустем Босанац, ЛИ, – … као Рустема Босанца и многе Ћуприлиће Ск 107. Сава, ЛИ, в. Тетовац Кј 79. Салко, ЛИ, в. Црнишанин РК 18. Самуилово Царство, КИ, – Брсјаци нису Срби, него Бугари, потомци оних који основаше Самуилово Царство … ЗС 52. Санчо Панса, ЛИ лит., – … кад је држао придике својему славному оружено- сцу Санчу Панси… Бб 48. Санџак, КИ, – … који хоћаше по сваку цену да привуче себи Санџак П 172. Сарајевка, Хр, – … „Сарајевку” и још много других кола и песама, које су, ко зна како, до њега дошле Бб 36. Сарајево, ИН, в. Смирна Ск 107. Сарафов, Пр, – Дамњан Грујев послао му је дивну пушку најновијега система … а Сарафов прекрасан часовник ЗС 63. Сенковић, Пр, – Ту чету водио је неки непознати наредник и Сокол Сенковић из Костинаца Кз 151. Симо, ЛИ, в. Игуманов СК 96. Синадин Хочанин, ЛИ, – … како и ваља да носе они које мужевима зову, и ка- ко су вазда носили Синадин Хочанин и други заточници његове несрет- не постојбине СК 93. Синан-паша, ЛИ, – … јамачно би и њега уочио као и његова земљака Синан- -пашу Ск 107. 110 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Краљ, ЛН, (Свети ~), – Мали сам за то, господару… Чува их Свети Краљ у Дечанима СК 96. Светац, Тм, – Јер би Светац дигао берићет од њих СК 103. Селим, ЛИ, в. Друштина Нз 166. Селим из Чабра, ЛИ, – Па се доселе нико са села из Турске не поврати осим његова суседа Селима из Чабра, ту према Прелезу Нг 166. Селман, ЛИ, в. Ајдић Мк 140; Селман, в. Чибуковић Нз 163. Серез, ИН, – Од Сереза до Васјата, и од Дебра до Ћустендила спомињано је његово име и проношена хајдучка слава Ск 107. Сиљан, ЛИ, – Сиљан, нешто из простоте, нешто опет од страха, поче да по- пушта и да верује, као вели може бити да је све и истина ЗС 65. Симић, Пр, – Баш као они Срби: као њихова кућа, као Пера Симић, као Јови- чић Мк 143. Синај, БИ, – Бијело Брдо им беше као некад некоме Синај РК 22. Сириниће, КИ, – Сириниће изједна гине Мд 75. Сјеница, ИН, – Он стизаше на своме хату за дан из Сјенице у Митровицу, и за други одатле у Призрен А 129. Сјеничка Нахија, КИ, – … поведем га у Сјеничку Нахију, те поћерасмо грдне овце РК 18. Скадар, ИН, – Скривио нешто Малисорац цару па га довели у Скадар А 132. Скакаљевић, Пр, – Изађосмо на диванану. Скакаљевић га увераваше да ће би- ти успеха, да се ни мало не плаши Кј 84. Скендер-бег, ЛИ, – Скендер-бег је имао некога ближега, ако их, по причању, није однео собом у Венедик СК 96–97. Слатина, ИН, – Дошавши у Слатину Злате паде на постељу за читав месец да- на ЗС 61. Слатинчани, Етк, – Изведе их повезане на сред села, где беху свикани сви Слатинчани са децом и женама ЗС 67. Слепче, ИН, – … шта нису чинили? Слепче, Долгавац, Богомила, Риљево, Не- брегово Кз 152. Словени, Етн, – Ви Словени проналаском овога имена показали сте да умете добро да завирите у душу човекову и да је оцените Бб 43. Словенин, Етн, – Од Златетова држања у Битољу при Енверовој опсади сви су у усхићењу. Сви веле како је он велики Словенин ЗС 62. Сјеница, ИН, – Он стизаше на своме хату за дан из Сјенице у Митровицу, и за други одатле у Призрен А 129. Смирна, ИН, – Не може он ићи у Смирну и Сарајево да гради халву и продаје бозу Ск 107. Содом, БИ, – Тука Содом је бил Кј 81. Сокол, ЛИ, в. Сенковић Кз 151. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 111 Соколовић, Пр, – … но кад је по Бабуни трчао за Глигором Соколовићем ЗС 57. Солун, ИН, – Бејаше свратио с пута из Солуна, камо је гонио волове и овнове на трг, пуних бисага златних и белих меџидија РК 15. „Солун”, Хр, – … збориште … подједнако за све топло и пријатељско, кавана „Солун” Ташка Палигорића Зв 196. Спаса, ЛИ, в. Чемерикић Ск 109. Србија, КИ, – Само да се једном живо стигне у Србију; у благословено и сло- бодно царство своје РК 23; Стара~, КИ, – Тада средиште за Стару Ср- бију беше Приштина са митрополијом и консулатом Об 86. Србијанац, Етн, – Кроз њихове застрашене свести прођоше све песме које су до јуче по пропланцима певали о Србији и Србијанцима, о бојевима код града Прокупља и код Кадијаче РК 23. Србин, Етн, – А ја, тако ми душе, никога нијесам убио… ни Турчина ни Ср- бина!… РК 25. Сребрен, ЛИ, в. Кривогаштанац Зв 195. Средска, ИН, – Зато је његова пушка почела светити по Средској и Косову СК 95. Стал-Кијева, ЛИ, – Не, зар не знаш како је пријатно умрети крај сокола, о Стал-Кијева? СК 101. Сталета Кијевљанин, ЛИ, – А одмах за дечком… са уљудно затуреном мар- тинком на раме, са готово празним фишектором око паса, скромно ко- рачаше његов отац Сталета Кијевљанин СК 93. Станиша, ЛИ, в. Богићевић Об 90. Станко, ЛИ, в. Трпко Дм 134. Старина Новак, ЛИ лит., Настао је да собом продужи мутно помешане завете и Старине Новака и разних балканских кесеџија Ск 107. Стијепо, ЛИ, в. Караман П 173. Стојан, ЛИ, в. Бојковић Об 91. Стрезо, ЛИ, – … изданци оних јунака које је повардарски крез Стрезо водио противу првога српскога краља ЗС 52. Сува Река, ИН, – Погледаше на исток пут Суве Реке и на југ, пут града Зж 188. Сулејман, ЛИ, (~ Лековац), – Ти се поздравил – да му речеш – ага ми Сулеј- ман Лековац со здраво живо Ск 109. Султан Хамид, ЛИ, – Видећи се на невољи, Султан Хамид изабра свога нег- дашњега хајдука да гони садашње хајдуке А 129. Суљ – Капетан, ЛИ, в. Капетан Ск 108. Сухо Рудиште, МИ, – … од Новога Брда до Сухога Рудишта Об 87. Тасе, ЛИ, – Тасе, исправи мало искривљену главу, премери даме уколико је то могао… Бб 33. 112 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Татари, Етн, – Да је сачува од Турци и проклети Татари – Бугари Кј 82. Татарин, Етн, – … но никад од својега брата, од хришћанина па постао он и Татарином, ако хоће, а не само Бугарином ЗС 50. Тетовац, Пр, – … за митрополитског заступника одредише архимандрита Са- ву Тетовца, вечитога заступника упражњених митрополија Кј 79. Тетово, ИН, – И штета што је у Тетову заклопио своје умне очи само са архи- мандритском митром Кј 85. Тетоец, Етк, – Е, видели би, што ће направеше за славно Косово један Те- тоец! Кј 84. Тиквешанац, Етк, – … но опет ни Турчин ни Арнаутин већ Тиквешанац Ма- лић Хаждер Кз 146. Тома, ЛИ, в. Мијајловић Зж 188. Тодор, ЛИ, в. Миленковић Об 90. Тонче, ЛИ, – Поп како поп! Како поп Јосиф, како поп Тонче, како сите попови што су Кј 84. Топлица, КИ, – Жене се пренуле: било да просе по Топлици опет је боље, неће више готовити Турчину цицвару! РК 23. Торбеш, Етн, – Види, и Торбеши пак у рат! СД 126. Торбешин, Етк, – А бре Исмаил Малечко, … не биди кусо петле до века, не биди више Торбешин, но љут Турчин како од Анадол Кз 151. Трајче, ЛН, – … да воли Косово повеће од поп Трајче Кј 83. Трапезунт, ИН, – Он је стегао срце, није дао сину да побегне по обичају у Ср- бију, него му напунио ћемер новаца и послао га чак у Трапезунт Об 89. Трбић, Пр, – … спазио је своје скорашње другове… Девезенскога и Трбића СД 123. Трпков, Пр, – У Доњем Вртогошу нема ни једног Станка Трпкова, а још мање Трпка Станкова Дм 136. Трифа Леденичанин, ЛИ, в. Рака Доманеке СК 95. Трифун, ЛИ, в. Леденичанин Нз 161. Трст, ИН, – … где се утоварују лађе за Трст Ск 109. Турско Царство, КИ, – Ниједно село, ниједан крај није дао толико јунака, ни толико невероватних подвига у Турском Царству Зж 189. Турћија, КИ, – Ово је Турћија, а оно тамо црни образ Нг 171. Турци, Етн, – Сетили се Турци и било им криво, па га одагнали Об 89. Турчин, Етн, – Он је добро знао да му их је Турчин уступио лако, јер је као и сваки Турчин рачунао да му код Србина не може пропасти РК 17. Тута Саката, ЛН, – Бог нека даде жена да носи моју пушку а ја каљаву прегља- чу просјакиње Туте Сакате Мк 142. Ћаја, ЛН, – Синовац чувенога Лазара Ћаје Ск 107. Ћерим, ЛИ, – Па позва старога слугу Ћерима Ск 109. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 113 Ћирко-паша, ЛН, – А наш Ћирко-паша, сасвим слатко, поткупљиваше запо- веднике турских јуришних чета Зв 195. Ћоро, ЛН, – Истерају напоље све мушкарце, а увуку унутра само Мила Ћора П 175. Ћоровића Махала, МИ, – Пронађоше га чак у Ћоровића Махали, у неком оџа- ку и доведоше пред пашу А 131. Ћуприлић, Пр, – … као Рустема Босанца и многе Ћуприлиће Ск 107. Ћустендил, ИН, – … од Дебра до Ћустендила спомињано је његово име и проношена хајдучка слава Ск 107. Ужички округ, КИ, – У Ужичком округу продају и бакраче да би се ова кућа могла држати у Приштини Мд 77. Фана, Хд, – … сличан Арнаутину са реке Фане у Арбанији Мк 140. Фанар, ЛН, – … у проклети Фанар, а моје посланице народу ће бидну поарне од посланица апостола Павла! Кј 83. Фанда, ЛН, – Запрепашћени Фанда скиде пушку с рамена и позелене, машући руком на остале да се скрајну од Саве Мк 145; Јован~, – Други брат, Јо- ван Фанда (прозван тако што је био сличан Арнаутима са реке Фане у Арбанији) бејаше ухватио главна врата Мк 140. Фани, Хд, – Јер сам Арнаутин и арнаутски син, из Гаша, а не са реке Фани, мо- ре образи и јунаци! СК 97. Феровић из Плава, ЛИ, – … но Феровић из Плава који живи у седам кула и има више чобана него краљ Никола стајаће војске РК 16. Хаждер, Пр, – Мераба! – поздрави Хаждер Малечка нежно и својски Кз 147. Хамза, ЛИ, – Он тада подиже главу и обори очи на Хамзу крај оџака, који га побожно слушаше Нз 164. Хамлет, ЛИ, – Књаз Донгар у најмању руку игра улогу несрећнога Хамлета, служи као глупи август за разоноду Бб 44. Хасан, ЛИ, – Хасан, стрико. Али Србин као ја и ти! … Хасан и Србин не бива на овој свет, а на тој може СД 117. Хасан-ага, ЛИ, – Да мастику, Хасан-ага. Једно елитерче? ХЧ 156. Хасан Чауш, ЛИ, – Хасан Чауш бејаше ту из Биљаче, нека чудна мешавина по крви: колико је био Турчин, толико … Арнаутин или Србин ХЧ 155. Хат-Мејдан, МИ, – … На Хат-Мејдану и Белој Чешми Зв 194. Хаџи-Алијага, ЛИ, – Ортак је Хаџи-Алијаге у многим воденицама од Бањске до Митровице РК 16. Хаџи-Зека, ЛИ, Хаџи-Зека већ прича да сам се покрстио – имадни мало ми- лости према мени бар! СК 100. 114 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Хаџи-Лазовић, ЛИ, – Тихо и мирно је Сталета Кијевљанин кућио своју кућу, док му она не постаде четврта по реду у свој Метохији: после Хаџи-Ла- зовића изнад саме Патријаршије… СК 95. Хаџи-Спаса, ЛИ, – Зар Хаџи-Спаса није био већи праведник од свакога њи- ховога шеха од Ђаковице до Солуна Зж 191. Хаџић, Пр, – Каљав и тучен целога дана новембарским невременом, стојаше у мраку пред ограђеном кулом Хаџића у Црколезу поп Буњак Цм 180. Херцеговац, Етн, – Херцеговац – поче Милош с поносом да уверава: Србин муслиманске вере… бољи од мене! СД 117. Хочанин, Етк, – … Ђура Хочанин, Трифа Леденичанин … попут старинских јунака брањаху последње остатке по Подрими и Прекорупљу СК 95. Христ, Хр, (Страшни~), – … Ракић даваше последњи облик својем „Стра- шном Христу” из опустеле цркве негде у Прекорупљу Мд 75. Христо, ЛИ, в. Матов ЗС 51. Христо, ЛИ, в. Вајани Зв 197. Христос, БИ, – Ну, Христос с вама! Бб 45. Хришћанин, Етн, – Тад им лица потпуно губе онај слепачки вид, који њихови другови Хришћани увек задржавају… Бб 39. х Хусејин, ЛИ, – Брго, Хасан, Хусејин, од Босна, од враг нека је – Турчин је СД 118. Цариград, ИМ, – Шајин Пештерац… сваке године лучи много више овнова за Солун и Цариград но Феровић из Плава који живи у седам кула и има више чобана него краљ Никола стајаће војске РК 16. Циганин, Етн, – … те му лице добило мораву маст, а појава одавала обличје Циганина котловара, какав се по том крају чешће виђао РК 9. Циганка, Етк, – Па бјежи свако, па и Циганка има образа Нз 163. Цинцарин, Етн, – Донгар је пореклом Цинцарин, и у Битољу има родбину Бб 40. Цинцарче, Етн, – Хоћемо ли пива и томе Донгару? Заједљиво и навлаш про- говара Цинцарче, које је у Србији изучило крчмарски посао Бб 45. Цолакис, Пр, (Атанас~), – Но мени беше најмилији кавански момак Атанас Цолакис Зв 196. Црепуља, ИН, – У Црепуљи на крају Колашина, држао се он под Турцима на пушци и својем јаком братству Цм 181. Црколез, ИН, – Зато је окренуо десно подгорином ка Црколезу Цм 182. Црна Гора, КИ, – Не противи се добра Нена, но ће још помоћи да побежемо у Црну Гору, или преко Јавора П 176. Црни, ЛН, (Михаило~), – Тек је недавно ожењен, али су га јутрос опет повели на наваљивање својте Михаила Црнога, који их је пре тога грубо преко- рио Мк 141. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 115 Црнилиште, ИН, – … та потурица из села Црнилишта у Азоту, ни на беломе хлебу није могао изазвати сажаљења ни муслимана ни хришћана Кз 146. Црнишанин, Пр, – Отиднем код Салка Црнишанина, поведем га у Сјеничку нахију, те поћерамо грдне овце РК 18. Црногорац, Етн, – Са мном је седео на боку жандарм Вуко Црногорац,моја де- сна рука … Дм 134. Црни Дрим, Хд, – … маћедонска невеста са обала Охридскога језера или Цр- нога Дрима изводи беснога дорију Бб 36. Црнолуг, ИН, – На једној скупштини у Црнолугу, на коју не дође Рам Љутан, прву реч вођаше лаушки барјактар, поглавица Гаша СК 96. Чабар, ИН, – Крио је своје жене више но тржним даном кад кроз Чабар про- лази безбројан свет за пазар Нг 169. Чабранин, Пр, – Прокљувио то бег, па повео собом оног опаснога зликовца Дина Чабранина да му кућу запале и чељад поробе РК 20. Чакор, МИ, – … стравични трагови малаксале војске која је одступала на Ча- кор Цм 180. Чантрић, Пр, – … но да још јутрос изиђеш у каву, позовеш Ајрула Чантрића Мк 145. Чаршија, МИ, – … Грци у Чаршији Зв 194. Чауљев, Пр, – За кратко време посмицао је много пређашњих бугарских чет- ника, да му само Чауљев утече у Албанију СД 123. Чемерика, ЛН, – „Бог потурска душа” – „Да не ми је земе, море Чемерико, док не ти направим добро” Ск 112. Чемерикић, Пр, – Баш тих дана бејаше дошао у Брод богати призренски трго- вац Спаса Чемерикић са пуним бисагама злата и сребра Ск 109. Четирце, ИН, – Ни до данас није потпуно расветљена страховита погибија код села Четирца Војводе Анђелка ХЧ 154. Чечевска ријека, Хд, – Има ваљалица: четири ступе на Козаревској; и двије на Чечевској ријеци РК 16. Чибуковић, Пр, – С леве опет агина званица и пријатељ, чувена злица Селман Чибуковић Нз 163. Чичавица, МИ, – Огољена Чичавица суморно протезаше свој хрбат са где- којим дубом СК 94. Чкајо, ЛН, – Онако као што су радили… Милосав Чкајо, Крсто Шибутан РК 23. Чолак, ФН, – … ваљда погрчени Словенин Чолак Зв 196. Џелат, ЛН, – Усташи су пребледели видевши какве он живце има… Да, био је диван Џелат… СД 116. Џемаил, в. Обриња СК 94. 116 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Џенет, Хр, – Ћа те испратим право у Џенет СД 120. Шабан-Сокол, ЛИ, – Ето, питај Шабан-Сокола да нисам крив – покорно про- збори Сталета Љутану кад изиђе из цркве, држећи пушку наниже окре- нуту СК 102. Шабан, в. Штавица Мк 145. Шајин-бег, ЛИ, – Враћајући се данас са трга, ударио је кроз Жеровницу и баш испод Кремештака стигао га Шајин-бег Пештерац, од кога је он јесенас у истину купио овце РК 20. Шар, МИ, – Чудан је Шар са својим гредама и огранцима Ск 106. Шара, МИ, – На путу му испод Шаре нестало једнога коња Мд 76. Шар-планина, МИ, – Архимандрит Сава је од Шар-планина и има право да воли Косово повеће од попа Јосиф?, од поп Апче, од поп Трајче, Неисе! Кј 83. „Шарк”, Хр, – … па ће га после сам повести у „Шарк” да слушају певачице и да се веселе Зв 198. Шваба, Етн, – И за Турчина је и за Швабу, па и за поганога Бугарина, али за вас, за Влаа – јок, џанум Зж 191. Шедрван, МИ, – Свакога петка у подне силазио је у џамију да отклања, а ончас после тога у каву код Шедрвана Нз 161. Шемси-паша, ЛИ, – Шемси-паша беше из Бихора, из виђене породице А 129. Шибутан, ФН, – Онако као… Крсто Шибутан РК 23. Широки Сокак, МИ, – Власи око своје гимназије, а ми у Широком Сокаку Зв 194. Шишковић, Пр, – Благо њему за њу, зашто – господар је код ње у Козареву као један Шишковић у Вучитрну, који држи лире по одајама као пшени- цу по амбарима РК 11. Штавица, Пр, – … но да још јутрос … позовеш Асана Штавицу, Шабана Мирлића, Хамзу Будалића и Љаху Злоногића, па да им кажеш све ово како је било Мк 145. Штавичанин, Етк, в. Бошњаци А 128. Шумадија, КИ, – У леденој стварности сама ова појава као да каже да смо још живи, да Шумадије има и с ове стране тмурнога Јавора Мд 76. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 117 У испитиваним приповеткама на 285 страница текста забележено је 625 назива. Од тога 268 антропонима или 43 % и 225 топонима или 36 % од укуп- ног броја регистрованих назива. Забележено је: личних имена 132, презимена 75, личних надимака 33, фамилијарних надимака 11, библијских имена 8, те- онима 3, имена празника 9, хрематонима 31, имена насеља 101, крајевних имена 56, месних имена 54 и хидронима 15. ЛИТЕРАТУРА Богдановић 2009: Богдановић, Недељко, Именослови српских писаца, Зборник радо- ва „Именослови српских писаца”, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 5–11. Богдановић 2009: Богдановић, Недељко, Терминологија именослова, Центар за науч- на истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 12–16. Богдановић 2009: Богдановић, Недељко, Именослов „Медовине” Слободана Џунића, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српс- ки језик, Ниш, стр. 105–125. Божовић 1990: Божовић, Григорије, Неизмишљени ликови, изабрао и приредио Гојко Тешић, „Јединство”, Приштина 1990, стр. 9–294. Вукановић 1940: Вукановић, Татомир, Лична имена код Срба, Гласник Етнограф- ског музеја XV, Београд, стр. 56–73. Грковић 1977: Грковић Милица, Речник личних имена код Срба, „Вук Караџић”, Београд, стр. 7–325. Димитријевић 2009: Димитријевић, Јања, Именослов „Ивкове славе”, Центар за на- учна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 35–60. Јашовић 2010: Јашовић, Голуб, Антропонимија села Угљара код Приштине, Збор- ник радова са пројекта Истраживања српског језика на Косову и Метохији II, Косовска Митровица. Јашовић 2008: Јашовић, Голуб, Лексика оријенталног порекла у приповедној прози Григорија Божовића, Књижевно друштво Косова и Метохије – Филозофски факултет, Косовска Митровица, стр. 5–179. Јевтовић 1996: Јевтовић, Миленко, Личност и књижевно дело Григорија Божовића, Приштина 1996. Лилић 2009: Лилић, Драган, Структура именослова романа Слободана Џунића, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за срп- ски језик, Ниш, стр. 85–104. Милојковић 2009: Милојковић, Милица, Именослов „Зоне Замфирове” Стевана Сремца, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 17–33. 118 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Савић-Грујић 2009: Савић-Грујић, Ана, Именослов „Божјих људи” Борисава Стан- ковића, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 78–84. Ћирић 2006: Љубисав Ћирић, О говорима и именима Понишавља и суседних обла- сти, Стање и паралеле у историјској перспективи, Филозофски факултет у Ни- шу – Просвета, стр. 9–197. Стошић 2009: Стошић Јелена, Именослов „Нечисте крви”, Центар за научна истра- живања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 61–77. Храсте 1961/1962: Храсте, Мате, Властито име у Југословена, Језик IX, Загреб, стр. 33–34. Голуб Јашовић: Именослов „Неизмишљених ликова” Григорија Божовића 119 Golub Jašović THE LIST OF NAMES IN THE COLLECTION OF SHORT STORIES CALLED “UNIMAGINED CHARACTERS” BY GRIGORIJE BOZOVIĆ Abstract The topic of this paper is onomastic research of the works of Grigorije Bozović, a well known Kosovo and Metohija narrator and a travel writer. The materials for this work were taken from a collection of selected short stories called “Unimagined characters” that was edited by Gojko Tešić and published in Jedinstvo from Priština in 1990. The list of names is composed of personal names, both male and female, hypocoris- tics, surnames, secondary surnames, personal nicknames, family nicknames, names of places and regions, names of settlements, microtoponymes, hydronyms, oikonyms and oronyms, ethnonyms. We have also recorded names of streets, squares, famous buildings, monuments, celestial bodies, cosmic phenomena, theonyms etc. Onomastic research which is published in this paper will become integral part of the Dictionary which will be dealing with names used by Kosovo and Metohija writers in their works. УДК 811.163.41’231 821.163.41-3.09 ПЕТРОВИЋ П. ГОЛУБ ЈАШОВИЋ ИМЕНОСЛОВ ПРОЗНИХ ТВОРЕВИНА ПЕТРА Д. ПЕТРОВИЋА Апстракт. У раду се говори о именима забележеним у прозним творе- винама учитеља Петра Д. Петровића Пећанца. Саставни део именослова су мушка и женска лична имена, мушки и женски хипокористици, презимена, се- кундарна презимена, лични мушки и женски надимци, породични надимци, имена празника, месна и крајевна имена, имена насеља, хидроними, етнони- ми, етници. Пописани су и називи улица, тргова, познатих грађевина, споме- ника, космичка имена, имена божанстава и слично. Ономастичка грађа објављена у овом раду биће саставни део будућег Речника имена у делима пи- саца Косова и Метохије. Кључне речи. Петар Д. Петровић, Речник имена, антропонимија, топо- нимија, етноними, етници, хрематонимија. Петар Димитријев Петровић рођен је 22. децембра 1881. године у једној од најугледнијих и најутицајнијих породица која је живела у Пећи током XIX и XX века. Основно образовање стекао је код учитеља Цветка Стаматовића у Основној школи на Ђенавији у Пећи, а од 1895 до 1900. године био је ученик Богословије у Призрену. Од 1901. године почиње да ради као учитељ, а касније и као школски ревизор и штампар у Гњилану, Приштини, Призрену и Пећи. Из поменутих 122 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) градова шаље редакцијама разних листова и часописа (новосадска Застава, Цариградски гласник, Српска школа, Домаћица) приповетке, цртице и тек- стове у којима пише о веровањима и празноверицама записаним у Пећи и око- лини.1 За живота Петровић (погинуо је у Београду 1963. године) није објавио ни једну књигу. Крајем 1998. године у Приштини излази из штампе прва Петровићева књига под насловом Споменуло се, не повратило се, у којој су описани до- гађаји из окупираног Призрена 1915. године. Пет година касније објављена је друга Петровићева књига под насловом Арслан-паша и Прћанци.2 У књизи је описан поход капетана Хусеина Градашчевића са босанском војском на Косо- во и њихова похара Пећи која се догодила за време владавине Арслан-паше Махмудбеговића. Други, нешто обимнији део књиге чине анегдоте и легенде о Арслан-паши Махмутбеговићу забележене у северној Метохији. Исте, 2003. године изашле су из штампе две књиге Петрових припове- дака: Метохијске ледене јабуке, у којој је штампано 28 приповедака3 и Из Метохије – Блага Готован и друге приче, књига у којој је објављено шеснаест необјављених приповедака и цртица у којима су описани људи и догађаји у Пећи и околини у последњој деценији турске владавине на овим просторима. Учитељ Петар Д. Петровић писао је и драме. Сачувана су два драмска текста: Свети Сава у Пећи и Игра забита, објављене 2009. године у издању Филозофског факултета у Косовској Митровици и Института за проучавање српске културе у Лепосавићу. Грађа за именослов Петра Д. Петровића преузета је из следећих књига: Споменуло се, не повратило се (Спо), Приштина 1998; Арслан-паша и Пе- ћанци (Ап), Лепосавић–Грачаница; Метохијске ледене јабуке (Мл), Ис- ток–Лепосавић; Из Метохије (ИМ), Лепосавић–Исток 2003; Свети Сава у Пећи (СС), К. Митровица–Приштина–Лепосавић 2009. године.4 Учитељ Петар Д. Петровић је рођен у Пећи. У родном граду је провео део радног и животног века па је и природно да је о Пећанцима најчешће и најрадије писао. Петар је писао и о Призренцима, Приштинцима, о животу Срба и Турака у околини Гњилана и Новог Брда. 1 Петар Д. Петровић је за живота објавио 27 приповедака и један драмски текст „Свети Сава у Пећи” који је штампан у Споменици педагошко-верског, националног и културно-про- светног рада богословско-литерарне дружине „Растко” у Призрену 1889–1939, Скопље 1940, стр. 211–218. 2 Рукопис Петра Д. Петровића штампан у поменутој књизи пронашли смо у Архиву Ко- сова у Приштини под насловом Из Mетохије где ледене јабуке рађају. 3 У књизи је штампана и приповетка Јашмак – цртица из Нушићева живота, која је пре тога објављена на страницама листа Јединство, Приштина 5–6. септембар 2008. године. 4 Скраћенице написане у заградама користићемо у даљем тексту за означавање извора из којег је пример преузет. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 123 У прозним творевинама нашег писца (приповетке, цртице, легенде, ане- гдоте, хронике, драме) описане су различите средине и крајеви, углавном је то део Старе Србије који данас припада Косову и Метохији. У њима се говори о људима и њиховим судбинама. Обрађени су и ликови који долазе из других делова Османског царства, затим, Бугари, Босанци, Херцеговци, Руси, Цинца- ри који службено бораве у средини која је предмет литерарне обраде испити- ваног ствараоца. Петровић у поднаслову својих приповедака често пише да је то истини- та прича, истинита прича из живота Срба Пећанаца, Призренаца, Новобрђа- на, истинска црта из живота пећких Турака и слично. Будући да су јунаци Петрових казивања често људи које је лично позна- вао, каткад и његови најближи сродници, писац често њих и места њиховог становања именује иницијалима: „за варош Г… , двадесет сељака из Д, варош С, у радњи Т… трговца, калуђер Р, учитељ Т, генерал Н, двадесет сељака из Д, од родитеља Н.Н, па хаџи В… „дјевица”.5 Авдуљ, ЛИ, в. Резак-паша Ап 27. 6 Авзи-паша, ЛИ, – … а Авзи-пашу ранили су подобро … Ап 43. Абдулах, ЛИ, (мудериз ~), – Онда је узео реч имам капешнички, мудериз Аб- дулах ефендија ИМ 44. Абдулрахман-паша, ЛИ, – … као: Али-паша, Абдулрахман-паша, … Ап 28. Азија, КИ, – Нису Турке из Азије довеле наше црне очи, него наше богатство, наши рудници … ИМ 46. Азијат, Етк, – Кроз она бурна времена, кад је Азијат могао све уништити а да никоме не одговара… Ап 19. Аксентије, ЛИ, – Научивши код свога брата Аксентија, игумана манастира светог у Кориши код Призрена да чита и пише старовремски … ИМ 58. Алах, Тм, – Сутра ћете вадити билет па можда ће дати Алах да теби не падне! Мл 114. Албанија, КИ, – Мајка ми је донела торбу а већ спрема већу за пут преко Ал- баније … Спо 19. Александра, ЛИ, – … а највише је дертовао са сестром Александром, кад би остали сами Мл 216; дилбер ~, – У младости су је сви звали „дил- 5 Називи људи и насеља именовани иницијалима саставни су део Речника имена у дели- ма Петра Д. Петровића. 6 У Речнику имена уз сваку одредницу стоји скраћеница којом се означава тип власти- тог имена о ком се ради: лично име (ЛИ), лични надимак (ЛН), презиме (Пр), фамилијарно име (ФИ), фамилијарни надимак (ФН), племенско име (ПИ), библијско име (БИ), теоним (Тм), име празника (ИП), име насеља (ИН), месно име (МИ), крајевно име (КИ), хидроним (Хд), етноним (Етн), етник (Етк), хрематоним (Хр). 124 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) бер-Александра”, јер од ње није било лепше девојке у целоме граду… Мл 216. Алексија Ј., ЛИ, – Један је као први Алексија Ј… и по паметнијег не може да буде, из његових усти тече мед и млеко Мл 70. Али-паша, ЛИ, – Једни, да је убедио султана да је коленовић и да су му преци били покорни и браниоци Османлијског царства, као: Али-паша, … Ап 28; ~ Гусињац, – После њега долази Али-паша Гусињац Ап 58. Алиџиковић, Пр, – Зове те један час стари Алиџиковић! ИМ 65. Америка, КИ, – Али се зна да је Русија велика и Америка неисцрпна и њу нико не може победити … Спо 56. Ана, ЛН, – Ти си Ано – тако је Димитрије звао мајку – све крива! Мл 62. Анадолац, Етк, – Али та стомачна грозница и дизентерија била је за Анадолце као обична грозница… ИМ 37. Андра, ЛИ, в. Рајевић ИМ 63. Андреја, ЛИ, в. Карачирез Спо 25. Aндрејевић, Пр, – Године 1859. крене у прошњу по Србији хаџи Ћирило Ан- дрејевић, архимандрит и настојатељ Високих Дечана ИМ 77; адвокат ~, – … Андрејевић, адвокат, полицајци, начелник … Спо 16; ~ Милан, – Ја сам! … одазва се адвокат Милан Андрејевић Спо 32. Апотеоза, Хр, – … нешто ниже слика Апотеоза Љ. Ненадовића … СС 31. Аранђел, Хр, (св.), – У соби је био мрак и кандилце је жмиркало и прскало, го- тово да издахне те је слабо светлило да се једва распознавала икона св. Аранђела, наше крсно име Мл 61. Аранђео, ИП, (св.), – Једанпут, онако узгред да кажем, потрефи се, те св. Аранђео, наше крсно име паде у пазаран дан у суботу Мл 94. Арнаут, Етн, – Као терзија ишао је често по селима, код својих муштерија Ар- наута и Срба и код куће им шио Мл 97. Арнаутин, Етн, – … никад не би човек помислио да је Србин него прави гор- штак – Арнаутин Мл 157. Арнаутка, Етн, – … него је пошла једна девојка Арнаутка из Ругова, која је би- ла слушкиња у кући … Ап 55–56. Арслан-паша, ЛИ, в. Махмудбеговић Ап 20. Арсов, ФИ, – Кога изабрасте? Милутина Арсовог СС 78. Аџић, Пр, – А за Павлом Филипе Аџићу… ИМ 28. Б… , ИН, – Свршивши у Б. вечерњи факултет, или како је доцније назват ве- черњи правни курс… Мл 138–139. Бабарогић, Пр, – Ми спустисмо глас и седох до Симе Бабарогића на један пра- зан војнички кревет Спо 16. Бабин Мост, ИН, – Између Глободера и Бабиног Моста на Косову… ИМ 37. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 125 Баждарана, МИ, – … тако око десет сати, викну један мајор са балкона оп- штинског да се пође и пођосмо пут Баждаране Спо 20. Бајазит, ЛИ, (Султан ~), – … и отишао у Цариград код Султана Бајазита II… Ап 49. Бајракли џамија, Хр, – Иди код Махмута терзибаше и кажи му да узме авдес и на вратима чаршијским код Бајракли џамије да га обесиш Ап 68. Бајрамовић, Пр, – У Ругови се појавио Зенел Бајрамовић, врло храбар и само- вољан, који није хтео признати Арслан-пашу … Ап 52. Балкан, КИ, – … његов рад и путовање по Балкану и Русији … ИМ 58. Балканско полуострво, КИ, – … и карта Балканског полуострва од Јоксића, не би рекао, Боже сачувај, да је ово школа, него проста појата за стоку Мл 199. Бања, ИН, – … село Рудник и недалеко од њега село Бања СС 64. Баничин, ФИ, – То су, као што су: Јован Шуга, Марко Буга… Јова Баничин… ИМ 15. Бат, ЛН, в. Мулић Ап 45. – … један грађанин, Бат Мулић, видећи да ће изго- рети или погинути, појури уз мунаре Ап 45. Батал, ЛН, – У Пећи ко не познаје Диму Батала, за тога би се рекло да ништа не зна – да је теље Мл 71; Ђоље ~, – А Ђоље Батал само гунђа и псује… ИМ 21. в. Дима Батал Мл 71. Бекташ, Пр, (хаџи Вели ~), – … стари Дервиш хаџи Вели Бекташ благослови те нове војнике – јаничаре – покривши својим рукама првог јаничара … Ап 21. Бела Студеница, в. Мала Студеница СС 57. Бели Дрим, Хд, – … у селу Радавцу на извору Белог Дрима Ап 74. Бело Поље, ИН, – Блага поче изостајати и ватати маглу са Пером Бугарином и другим ђацима пут Белога Поља и Патријаршије ИМ 14. Београд, ИН, – Ја сам свршила – настави она – вишу девојачку школу у Београду и ја чикам сваку и свакога са својом спремом Мл 181. Београђанка, Етк, – Оженио се Београђанком, лепом, богатом и доста интели- гентном девојком ИМ 86. Беране, ИН, – … кад ће бити Јосиф на венчање, ја ћу писат лист књиге бијеле, па ћу пратит у пусто Беране… ИМ 29. Бистрица, Хд, – Ту је разно воће а на више места бузлија јабука а до Бистрце шири се бела мурика Мл 112. Блага, ЛИ, (~ Готован), – Блага му више у смеху одврати! Не – пита Вана Бла- гу Готована! него – Зове Вана Благу Готована! ИМ 30; ~ Станишић, в. Станишић ИМ 29; ~ Костић, в. Костић ИМ 88. Блаце, ИН, – … хајдмо напред – десно па ћемо преноћити код мојих прија- теља у Блацу! Спо 50. 126 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Бог, Тм, – Ух, Боже, сачувај, ти си гостинка, зар да нам радиш!… Мл 31. Богословија, Хр, – Он је сматрао да Богословија треба да буде отворена у Де- чанима или у Патријаршији … ИМ 47. Божа, ЛИ, (~ кујунџија), – А за њиме Божа кујунџија,… ИМ 28. Божић, ИП, – Као што каза, имала сам својих дванаест година, кад једног дана после Божића, дође један најближи рођак мога оца код нас Мл 28. Божји гроб, Хр, – С њом оде на Божји гроб и тамо добише једно драгоцено благо, да је лепи Р… .као последица тога, потпуно оћелавио! Мл 66. Боривоје, ЛИ, – … Боривоје, Бранислав, Озрислав и друга имена, којих нема у календару… ИМ 33. Борис, ЛИ, (престолонаследник ~), – Из предострожности да се не би десило зло, јер је имао доћи престолонаследник Борис, нас су поново затвори- ли а кад се Борис вратио и нас су ослободили Спо 58. Боса, ЛИ, – Сто, сто! … умеша се мала Боса, којој је тада била прошла трећа година Мл 57. Босанац, Етк, – То вас је одржало и одржаће вас, но ми Босанци и Херцеговци … СС 43. Босанка, Етк, – … Турци презиру Босанце, нерадо дају своје кћери за њих или Босанкама жене синове … Ап 20. Босна, КИ, – … кад се „за крст часни и слободу златну” отпочела очајна и крвава борба у Босни поносној … Мл 108. Бостане, ИН, – Ех, ех, што се смејеш, да ми је да их видим на сабору у Боста- ну! дирао га је трговац Мл 81. Босфор, Хд, – … морали су на позив султанов доћи у Цариград и њему се зна- ло: или „кафа” или „свилен гајтан” па у Босфор Ап 24–25. Бошковић, Пр, – … а до Јаће Чкрапљу Бошковића… ИМ 28. Бошњак, Етн, – Док су Бошњаци били у Пећи, Авдуљ Резак-паша је дошао на власт, али су га грађани презирали… Ап 40. Браић, Пр, – У Исток, код Браића! одговори Ђорђе Мл 162. Брана, ЛИ, – Ама Брано, што си ми ти петком нешто узнемирен… Мл 208. Бранислав, ЛИ, – … Бранислав, Озрислав и друга имена … ИМ 33; ~ Нушић, – Шеф му је Бранислав Нушић, конзул у Приштини… ИМ 55. Бранко ЛИ, – Једни су били да се зове Бранко … ИМ 47. Брестовик, ИН, – … по околним селима: Љевоши… Сиги и Брестовику ИМ 39. Буга, ЛН, – То су, као што су: Јован Шуга, Марко Буга… ИМ 15. Бугари, Етн, – И Дуље-хан је пуст, па ко би сад радио кад Бугари нису плаћали што су узимали … Спо 50. Бугарин, ФН, – … али када је видео једнога дана како је Тома у фалаке исту- као Перу Бугарина, док се кукавац упишао… ИМ 14. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 127 Бурунџија, ФН, – Сазивачи збора: Илија поп Матић, Младен Гојковић … Ћи- ра Бурунџија … ИМ 45. Бурунџић, Пр, – Први књижничар је постао Ђура Бурунџић ИМ 49. Бушатлија, ФН, (Мустај-паша ~), – У то време беше се одметнуо од султана скадарски паша Мустај-паша Бушатлија Ап 31; Махмуд-бег ~, – Свака- ко да је Махмуд-бег Бушатлија дошао у Пећ као бег а доцније добија ти- тулу паше … Ап 50. В… ., ЛИ, (~ дјевица), – Ту је хаџи Ката старија, па хаџи В… „дјевица”, јер се од велике памети претеране побожности није удавала… Мл 64; ~ село, ИН, – Село В… занемело, рекао бих остало пусто Мл 89. Ваљевска победа, Хр, в. Церска победа Спо 23. Вана, ЛИ, (мајка ~), – Разуме се да га је мајка Вана, у почетку школске године, одвела код учитеља Томе да га упише ИМ 14. Ванка, ЛИ, – … испроси Ванку, ћерку Ристе Мицића … ИМ 82. Ванче, ЛН, – Али, Ванче гурне Манчета, и тихим гласом подругљиво рекне: кркајте, кркајте ИМ 87. Вардар, Хд, – Преко Качаника за Скопље сигурно да би нас код Вардара све побили Спо 47. Варна, ИН, – Управитељ дошао из Варне Спо 37. Варош-махала, ИН, – Причали смо о које чему, само да се говори, кад уђе јед- на жена из Варош-махале, лепо је познајем… Мл 77. Васа Машин, ЛИ, – Али на црноме сукну … нико се није могао мерити у це- ломе еснафу са Васом Машиним Мл 148. Велигдан, ИП, – Ја знам да је Велигдан кроз дванаест дана кад празнују Срби Ап 83. Велика Госпођа, ИП, – То је било на дан Велике Госпође 1856. године ИМ 35. Велика планина, МИ, – Па кад се попну девојке и жене из Јасеновине на врх Велике планине, пркосиће сунцу и месецу Мл 76. Веља, ЛИ, – … па Веља из Истинића … СС 56. Весељ, ЛИ, в. Шаља Ап 64. Вета, ЛН, – Пре један дан осташе саме у соби са плетивом Вета и Мага Мл 57. Видајић, Пр, – Али-паша Видајић, који је нешто више назирао чему води ово, хтједе поћи за њим да га убије, али га задржа Хусејин Ап 44. Видаковић, Пр, – Прве недеље устао је хаџи Лука и изнео да је прочитао Љу- бомира у Јелисијуму од Милована Видаковића … ИМ 49. Високи Дечани, Хр, – Помишљао је да је отвори у манастиру Високи Дечани ИМ 59. Витомирица, ИН, – Кад изађе из вароши, осврну се па брзим кораком удари преко … Витомирице за село „Врело” Мл 156. 128 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Вићентије, ЛИ, (митрополит ~), – Те вечери био је затворен с нама и блаже- нопочивши митрополит скопљански Вићентије … Спо 18. Врело, ИН, – Босанци напусте варош и крену… преко Новог села, Студенице, Врела, … Ап 42. Воја, ЛН, – Томо, зови Воју! Мл 211. Војводина, КИ, – … трговац који је од добрих и родољубивих Срба … у Вој- водини прикупио ИМ 54. Војислав, ЛИ, (песник), в. Илић Мл 212. Врање, ИН, – … да су нас повели … преко Гњилана за Врање и даље Спо 17. Врело, ИН, в. Витомирица Мл 156. Вукајло, ЛИ, в. Зубан ИМ 29. Вуксан, ЛИ, – Како сте Вуксане, како сви на дому? СС 83. Вуча, ЛН, в. Стањевић ИМ 28. Вучитрн, ИН, – … у Косовску Митровицу и Вучитрн… ИМ 37. Вучко, ЛИ, в. Ћела ИМ 29. Г… .., ИН, (варош ~), – Један сељак из села Понеша, немарно је корачао идући на пазар за варош Г… .. Мл 26. Газикаловић, Пр, – Сазивачи збора: хаџи Лука Газикаловић, Илија поп Ма- тић… ИМ 45. Гашанин, ПИ, – Па Гашани па Кросничани… Мл 169. Германи, Етн, – … а ви знате да Германи мрзе Словене Спо 55. Германија, КИ, – Он није дошао за срећу славенског народа него да се нађе Германији у даном моменту … Спо 55. Гашић, Пр, – Блага је као дунђерин морао чешће пута да свраћа после рада са друговима у кафану код Тоде Гашића или Петра и Саве Гашића на Пе- ску ИМ 25; Лазар ~, – … и онога Лазара Гашића, јер се много Лазар наљутио… ИМ 28. Гилане, ИН, – За време борављења српске војске у Гилану, један је сељак лу- тао по вароши, продајући добро угојеног ћурана Мл 134. Гиле, ЛИ, – Моно! скакутао је Гиле на једну ногу к`о враг на Дечане – отац није ту, начини нам мало сутлијаша за вечеру Мл 97. Гица, ЛН, – Де, Благо, душе ти очеве, кажи је, умоли гс Гица ИМ 15. Главан, ЛН, – То су, као што су: Јован Шуга, Марко Буга, Миљан Спаран, Си- ма Главан… ИМ 15. Главичица, ИН, – … а трећи део преко Главичице и Клине … Ап 42. Глашић, Пр, – Спасоје Глашић био је човек средњег имовног стања, колико је као кујунџија могао зарадити и сачувати ИМ 36. Глигорије, Хр, (св. ~), – Доле код св. Глигорија, на крају вароши источно, то ће бити састанак нових војника и одмах морају поћи пут Митровице – Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 129 пешке Мл 123–124; ~ Шотић, в. Шотић ИМ 53–54; ~ сестрић, – То је био сестрић Ристин, Глигорије ИМ 82. Глободер, ИН, – Између Глободера и Бабиног Моста на Косову логоровао је један батаљон анадолске војске… ИМ 37. Гњилане, ИН, – Они напишу тужбу митрополиту Мелентију, који се тих дана налазио у Гњилану … ИМ 51. Гојко, ЛИ, (~ Циганин из Крстовца), – Осуди Арслан-паша за крађу на вешала једног српског Циганина Гојка из Крстовца Ап 66. Гојковић, Пр, – Сазивачи збора: Илија поп Матић, Младен Гојковић … ИМ 45. Голубовић, Пр, – Јован Голубовић, младић мало брзоплет, мало као бећар, био је револтиран … ИМ 84. Гора, ЛН, – Сви су му скупо тражили и онда оде код Синан Горе да му он про- да Ап 89. Горња чаршија, МИ, – … изгореше џамију у Горњу чаршију и хан … Ап 35. Горски Вијенац, Хр, – Весео кад гутне коју чашу више, смицалица кад је тре- зан и са знањем долази у линију или у коло „Поп Кићиних из „Горског Вијенца” Мл 83. Господ, Тм, – Ех, до зла Бога, што ме унакаради Господ! Мл 214. Госпођин дан, ИП, – Дознаћу како му је име, а како је скоро Госпођин дан, а има сабор у Бостану, баш ћу умолити тамошњег учитеља да све види и дозна! Мл 82. Готован, ЛН, в. Блага ИМ 30. Градашчевић, Пр, – На данашњи дан … навршило се равно стотину година од када је капетан Хусеин Градашчевић напао варош Пећ… Ап 19. Гребник, ИН, – … те буде принуђена да напусти Гребник и пресели се у Др- сник … Ап 76. Грк, Етн, – За Грке је био симбол спасења – новац, а да дођу до тог циља нису се стидели и бојали Бога да употребе сва могућа средства Мл 83. Гусињац, Етк, – Док је био Али-паша Гусињци су говорили: Наш паша, наша Пећ… Ап 58. Гусиње, ИН, – … ударили на Плав и Гусиње те јавили у град за потеру Мл 169. Д… , ИН, (село), – Једног магловитог дана… бану у ићумат једно двадесет сељака из Д… сви задувани и ознојени од трчања… Мл 128. Дабижљевић, Пр, – … и то силан домаћин из породице Дабижљевића СС 56; ~ Мара, – Мара Дабижљевића била је родом из реке више Ђаковице … Ап 76; ~ Арса, – Ја, Арслан-паша, поклањам воденицу са три витла на реци Клинавцу… Арси Дабижљевићу, домаћину и свом чипчији из села Дрсника… Ап 81. 130 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Давид, БИ, (цар), – Море, Бога ми, кад може да ужива плодове онога света цар Давид, познати у свету као велики препредени грешник, па што не бих и ја Мл 56. Данић, Пр, – … он је повео са собом сељака Крсту Данића из села Дечана ИМ 77. Данка, ЛИ, (~ учитељица) – Учитељице се разудаше, ето Данка … Мл 176. Дара, ЛИ, – Ето, Дара је већ стасала, па сам дошао да је просим, ако је суђено и ако је Бог рекао! Мл 141. Девич, Хр, – … отићи на сабор у Пачаршију, Дечане и Девичу … СС 85. Дежева, ИН, – По Дежеви Трнави покупили су многе волове и коње Ап 33. Деспотовић, Пр, – … два трговца из Урошевца: Марко Синадиновић и Марко Деспотовић … Спо 16. Дечане, ИН, – А ко ти зна, они сви једнаки, али Истинићани око Дечана, они су били, чини ми се, најјачи, и они су први трчали, хоћеш на град или на Карадаг Мл 169. Дечански првенац, Хр, – … наводим и други извор из Дечанског првенца од Г. Јуришића Ап 35. Дима, ЛИ, – Ја крива!?… У… Димо, како то говориш!… Мл 62; Дима, ЛИ, в. Батал Мл 71. Димитрије, ЛИ, (отац ~), – Е… Ано, никад нисам изео ћутек од оца, често би пребацивао мој отац Димитрије, својој мајци, али та твоја проклета пита учинила је те сам изео она два добра шамара Мл 95. Добридо, ИН, – Па после и са Јелом из Добродола … СС 64. Добруша, ИН, – … други део преко Витомирице, Добруше и Ђураковца … Ап 42. Долац, ИН, – … из Ђураковца, Долца и ко ти зна још из којих села, па сви из добрих и богатих кућа … СС 73. Донка, ЛИ, – … његова жена Донка беше рањена, и седам карабињера погибе Ап 46. Доња чаршија, МИ, – … докле је дошао у Доњу чаршију у којој му је била радња ИМ 65. Доста, ЛИ, – Шта ко о чему, Доста о песмама СС 52. Драганачка планина, МИ, – … а с десне Макрешке и Драганачке планине … Мл 183. Драгутин, ЛИ, – Добро, а ако домаћин има име: Живко, Стојан, Драгутин… ИМ 32–33. Дрим, Хд, – На пола сахата од вароши она почиње, па се простире чак до реке Дрима… Мл 157. Дрсник, ИН, – Јевка је пре радио у вароши, али не знам како пође му назад и он оде у село Дрсник на пет сати источно од вароши Пећи Мл 40. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 131 Дугачка чаршија, МИ, – Идући Дугачком чаршијом, свет се освртао, а занат- лије су извиривале на прозоре или врата … ИМ 65. Дугачко гробље, МИ, – Поведу прифта преко Дугачког гробља за Подгор со- как … Ап 84. Дуље, МИ, – Ево нас на врх Дуље одакле се види Призрен и сва села око ва- роши Спо 42. Дуље-хан, Хр, – Хајдемо у Дуље-хан, можда је отворен! … предложи бата-Ма- не Спо 50. Дуња, ЛИ, – У… ага, и ти зар жалиш моју Дуњу!? … болно упита чивчија Мл 136. Душан, ЛИ, – Зар и тебе, упита Душан … Спо 16. Душица, ЛИ, – Нека нам Душица пева ону градску што је зимус научила кад је у град код пријатеља била … СС 66. Ђаковац, Етк, – Пред полазак ето ти га терзи баша Махмуд Ђаковац Ап 68. Ђаковица, ИН, – Ђаковица извештава: Гром у коприве не бије … ИМ 38. Ђаковичка нахија, КИ, – … обилазећи Ђаковичку нахију сврати у реку Ап 76. Ђиколи, Пр, – Прошао је радњу Алиџиковића, па Ћерим Ђиколину… ИМ 65. Ђаур Султан, ЛН, – … који су називали султана – „Ђаур Султан” и отворено су се бунили Ап 30. Ђоље, ЛИ, в. Батал ИМ 21. Ђорђе ЛИ, (даја ~), – Баш је велики обешењак овај мој даја Ђорђе, ама, обе- шењак прве врсте… прва мустра шеретлука у вароши Мл 39; поп ~, – Шта ће да пита, кога да пита и који је поп Ђорђе Мл 43; ~ Кукат, ЛН, (калфа), в. Кукат Мл 95; ~ абаџија, – Ђорђе ради абаџилук, а тај је занат научио од оца Мл 148. Ђул, ЛН, в. Мустаф Ап 33. Ђура, ЛИ, в. Бурунџић ИМ 49. Ђураковац, ИН, – … из Синаја, Ракоша, Истока, Ђураковца … СС 73. Ђурђе, ЛИ, в. Црнојевић 49. Ђурђевдан, ИП, – Она зна сво црквено правило, од црвеног петка до кусог че- твртка, који пада пред Ђурђевдан, па и лепо пева на грчки „мекам” Мл 64–65. Ђурђица, ИП, в. Свети Ђорђе ИМ 27. Ђурић, Пр, – … исте вечери у кући Саве Ђурића, која се налази до чесме по- ред реке Бистрице … Спо 17–18. Ева, БИ, – Не шалте се људи са женама јер бог да те сачува оваквих Евиних бе- да Мл 70. Европа, КИ, – … појавила чума, врста колере и да је грдно много покосила љу- ди по Европи ИМ 41. 132 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Екмеџија, ЛН, – Први нам је Јова Екмеџија … ИМ 27. Емин, ЛИ, (~ ага), – … а из другог писма из Новог Пазара упућеном кнезу Ми- лошу од стране Емин-аге … Ап 33. Енглез, Етн, – Да није дошла та година колико би тек ми данас стајали пред … Енглезима и другим напредним народима ИМ 46. Жабљак, ИН, – … потомци Милоша Обренбеговића са Жабљака који се по- турчио за време женидбе Максима Црнојевића Ап 50. Живко, ЛИ, (~ шмага), – … биће кандидовани ови: Марко буца, Живко шма- га… Мл 67. Живка, ЛИ, – Онда имендан домаћице! – Ако се она зове: Живка, Станојка … ИМ 33 Житњи трг, МИ, – Хоџа на џамији код Житњег трга објави подне ИМ 20. Жлеб, КИ, – Мокра гора се протезала у низу са Жлебом, Штедимом … Ап 77. Заблаће, ИН, – Заблеће је планинско село на два сата од Дрсника, па није ни чудо, што јадни чобанин није ни знао шта је то парастос и што попа не познаје Мл 43. Заида, ЛИ, (снаха), – Заида је у црно завијена од главе до пете, а тако исто и мајке и јетрве Мл 120. Заимовић, Пр, – Кад се мало одморио од дуга путовања позове свога буљуба- шу Идриза Заимовића Ап 68. Занфировић, Пр, – Често иде он код свог пријатеља Јевке Занфировића, ханџије у селу Дрснику Мл 40. Зарија, ЛИ, в. Поповић Мл 137. Зарић, Пр, – Јован Зарић, трговац из Новог Пазара, испроси Ванку, ћерку Ри- сте Мицића … ИМ 82. Зебинце, ИН, – Моје су очи биле скупљене, засењене и ја сам само жмиркала али кад боље загледам ја приметим мало раштркано село Зебинце Мл 30. Зенел, ЛИ, в. Бајрамовић Ап 52. Зенељ, ЛИ, в. Шабанов Ап 82. Зенет, ЛИ, – Де си пошао Ђорђе?… упита га Зенет, тако му је било име Мл 162. Златаревић, Пр, – … сакупише се паше, бегови и ајани из целе Херцег- -Босне у кући богаташа Златаревића у Сарајеву … Ап 31. Златарево злато, Хр, – … продавајући јевтино књиге: Свето писмо, Златарево злато … ИМ 50. Злокућане, ИН, – … једне године дође фрат (католички прифт) из Злокућана код Арслан-паше … Ап 84. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 133 Змај, ЛН, – Једни су били за то да се зове Бранко, други предлажу Змај … ИМ 47. Зубан, ЛН, – … па ћу пратит старом барјактару, по имену Вукајлу Зубану, бр- кајлији да га Бог убије! ИМ 29. И… , ЛИ, – Овако стајаше оловком записано: „Данас испросисмо И. из куће Милуна Ј… ” Мл 143. Иван, ЛИ, (~ бег), в. Црнојевић Ап 49. Ивзи, ЛИ, (~ паша), – … и Ивзи Ризах-паше … који беше стигао тих дана у Скопље Ап 34. Ибраим, ЛИ, – Ибраим не одговори, и по лицу му се види да се чисто каје што није раније свршио с Ђорђем … Мл 162. Ибраимовић, Пр, – … а Рустем Ибраимовић и Љатиф Садиковић, младо- жење, учествовали су у борбама и обојица погинули Ап 48. Ибрахим, ЛИ, – Ибрахим се полако мицао држећи мартинку у приправности, само да опали и готово Мл 159; ~повереник, – … лупи на собна врата Ибрахим, повереник и шпијун бугарски Спо 13. Игњатије, ЛИ, (калуђер ~), – Благосиљали су како је који знао, на свој начин захваљујући на дочеку. Био је и калуђер Игњатије Мл 95. Игуманов, Пр, – Велики добротвор српског народа, чедо нашег завичаја, не- умрли Сима А. Игуманов ИМ 46. Идриз, ЛИ, (~ буљубаша), в. Заимовић Ап 68. Илија, ЛИ, (поп ~), – Поп Илија се бранио, доказивао да није крив и да није та- ко као што сестре кажу Мл 53; ~ пекар, в. Славковић ИМ 14. Илинка, ЛИ, – Ако се зове … Илинка и друга имена, којих нема у календару ИМ 33. Илић, Пр, – Такорећи за секунд, ето га на прагу Војислав Илић, песник, секре- тар конзулата Србије… Мл 212. Илиџа, ИН, – … чак до реке Дрима, на два сахата од Илиџе… Мл 157. Иловајски, Пр, – А нарочито је волео Општу историју Иловајскога … ИМ 50. Имер, ЛИ, – Ни тад нисмо приметили одговори Имер Ап 91. Ипек, ИН, – Три часа далеко од манастира Дечана на североисточној страни лежи град Пећ (Ипек) … Ап 35. Исакија, ЛИ, – … а Исакија и Серафим оба су се покалуђерила и живели су у манастиру патријаршије Мл 52. Истинић, ИН, – Пре осамнаест или деветнаест година био је на гласу лопов у целој вароши неки Рам Тишук родом из Истинића, пећске нахије Мл 23. Истиниће, ИН, – … а Суљ-паша певајући у рангу паше ма и без портфеља, право за Истиниће Ап 58. Истинићанин, Етк, – … да нападну на град Истинићани и Хоти … Мл 169. 134 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Исток, ИН, (село ~), – Сунце је високо одскочило, кад је Ђорђе пошао у петак за село Исток Мл 157. Италијан, Етн, – … за време окупације Немаца и Италијана, један Албанац ба- ци бомбу те тада погину један италијански инжењер … Ап 45. Јабланица, ИН, – Прошла су два дана од тада и Ђорђе није ни помишљао да му треба ићи у Јабланицу и свршити посао Мл 151; Доња ~, – Ибрахим му је био муштерија из Доње Јабланице… Мл 151. Јагурида, ЛН, (поп ~), – … да не рачунамо другу половину са поп Кићом и поп Јагуридом Мл 83. Јајце, ИН, – Архимандрит Софроније … био је родом из Јајца Ап 48. Јанбал, ИН, – Ми сме од Јанбал, и мие сме били под Турците! Спо 21. Јанин, ФИ, – То су, као што су: Јован Шуга, Марко Буга… Коста Јанин, … ИМ 16. Јанићије, ЛИ, – То су били Манојло, Максим и Јанићије ИМ 51. Јања, ЛИ, (кујунџија), в. Старђевић Мл 73. Јасеновик, ИН, – А одакле си, упита га трговац. И-и-з Јасеновика!… Мл 81. Јаћа, ЛИ, в. Шотић ИМ 28. Јасеновина, МИ, – Па кад се попну девојке и жене из Јасеновине на врх Велике планине, пркосиће сунцу и месецу Мл 76.7 Јастребов, ПР, – Први руски конзул у Призрену био је Јастребов ИМ 74. Јевка, ЛИ, (ханџија), в. Занфировић Мл 40. Јеглика, ЛИ, – Јеглика: На коју ћемо страну? СС 63. Једрене, ИН, – … да сам у Стамболу, Једрену и Русији… зарадио нешто новца ИМ 60. Јела, ЛИ, – Па после и са Јелом из Добродола … СС 64. Јеремија, ЛИ, – Јеремија се запопио и живео је с њим… Мл 52. Јериње, ИН, – … Погледа својим оштрим, закрвављеним очима око себе, на пут Јерињу и стане полако дизати руке Мл 108. Јерусалим, ИН, – … она угледа једног дана св. Јерусалим Мл 65. Јова, ЛИ, (благајник), – Данас ћу слатко ручати, јер сам постао благајник у оп- штини!… каже Јова Мл 67; ~ пекар, в. Шуговић ИМ 15; ~ Баничин, в. Баничин ИМ 15; ~ Екмеџија, в. Екмеџија ИМ 27. Јован, ЛИ, – Сви су дрхтали, сви се бојали и сви сажаљевали несретног Јована, кога су синоћ покрали Мл 133; ~ Шуга, в. Шуга ИМ 15; ~ Зарић, в. За- рић ИМ 82; ~ послужитељ, – Спалајковић забележи на хартију „Ком пер пјет” и позове послужитеља Јована да одмах позове чика Стеву књижа- ра … ИМ 89; ~ Обреновић, в. Обреновић Ап 43; ~ пушкар, в. Приште- вац Ап 86; ~ Шантрић, в. Шантрић Спо 27; ~ Ристић, в. Ристић Спо 35. 7 Вероватно се мисли на Јасеновик, можда је у питању штампарска грешка. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 135 Јовановић, Пр, – … Србин Милић Јовановић, брзо скиде теплак са главе и ти- ме поздрави Јастребова ИМ 75. Јово, ЛИ, – Ето нам мајстора и са Песка… Које добро?! – смеје се Јово, на- слућујући да се и њима десило што и њему … ИМ 21. Јованка, ЛИ, У том срдачном разговору, Јованка, жена конзулова … ИМ 86. Јованча, ЛИ, – Ту су Јованча, Мане, Тачи и други ИМ 86. Јоксић, Пр, – … карта Балканскога полуострва од Јоксића … Мл 199. Јосић, Пр, – Познајем, то је Јосић, професор Богословије Спо 55. Јосиф, ЛИ, (отац ~), – Кад је Станиши било око тридесет и четири године, умре му отац Јосиф и остави му прилично имања Мл 216; ~ Чкрбан, ЛН, в. Чкрбан ИМ 29; ~ Студић, в. Студић Спо 34. Јуда, БИ, – … није се ни удавала, не би ли родила, ако ништа друго, а оно ма- лог Јуду! Мл 64. Јуник, ИН, – … па Стојан из Јуника … СС 56. Јуришић Г., – Ово није тачно и Г. Јуришић је податак унео у своју књигу … Ап 35. Јусуф-паша, ЛИ, – Ћор Јусуф-пашу посекли су Бошњаци … Ап 43. К … , ИН, (село), – Чим смо, ја и чича Марко изашли из нашег села К… ја се богме лепо попнем у кола… Мл 29; учитељица ~, ЛИ, – Учитељица К… сем мајке и једне млађе сестре, другога није ни имала … Мл 230; го- спођица ~ , – Где је госпођица К… ? Мл 232. Каличане, ИН, – Начинише џамију у Врелу, Студеници и у Каличану СС 57. Каљаје, МИ, – Попесмо се више Св. Спаса на путу који води за Каљаје и из Каљаја Спо 39. Каменичка планина, МИ, – … опружиле се … Каменичке планине, а по врхо- вима беле се карауле српске и турске … Мл 183. Капешница, ИН, – Капешница је легло лопова, убица и српских крвопија … Мл 218. Каплановић, Пр, – Ја сам радио Мустафи Каплановићу Ап 92. Карагач, МИ, – … једно важно стратегијско место за рушење вароши и Кара- гача с јужне стране … Ап 38. Карадаг, КИ, – … а преко ових пространи Карадаг (скопска Црна Гора) Мл 183. Карадак, КИ, – Ми имамо своје да бранимо, од Карадака, ето нам га више гла- ве и не идемо даље Мл 111. Карадачанин, Етн, – Честити пашо, ако на нас кидишу Карадачани, шта ћемо без деце, без људи Мл 110. Караман-паша, ЛИ, – Напомињемо да Караман-пашу спомиње Његош у свом позоришном комаду … Ап 29. 136 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Карачирез, Пр, – Опет погледа у хартијицу и јачим гласом викну: Андреја Ка- рачирез! Спо 25. Катанић, Пр, – Замишљен са погнутом главом, седео је крајем месеца маја 1909. поп Михајло Катанић … Мл 182. Каурин, Етн, – Све сте ви криви, и за вас, домузи, чини моаребе „Каурин” и Карадак сас нас! Мл 129. Качаник, МИ, – … да је стигла царска војска и да се креће преко Качаника и Косова за Пећ Ап 41 Кијев, ИН, – … јединца сина Манојла, који у Кијеву, далеко од своје отаџбине сада мирно почива ИМ 58. Китана, ЛИ, – Нека Китана донесе покровац и један јастук … СС 67. Кића, ЛИ, (поп ~), – Поп Нака је јединствен поп… да не рачунамо другу по- ловину са поп Кићом… Мл 83. Клина, ИН, – … а трећи део преко Главичице и Клине … Ап 42. Клинавац, Хд, – Поред `ана протиче река Клинавац, а на пола сата река Дрим Мл 41. Кололечка планина, КИ, – Тамо даље опружиле се Кололечке планине… Мл 183. Колчаковић, Пр, – Није јој било више од осамнаест година када је пошла за Ибрахима Колчаковића, богатог Турчина у вароши Мл 202. Копривник, МИ, – И Копривник је освануо весео као и Паклена те су обасјани јутарњим зрацима, веселе се наднеле над варош те чисто жмиркају – уживају Мл 118. Коран, Хр, – … ниједан Махмудбеговић није имао по две или три жене, иако му је Коран дозвољавао и по четири … Ап 50. Коритник, МИ, – Сунце се кроз облаке спушта пут Коритника … Спо 57. Кориша, Хр, – … игумана манастира светог у Кориши код Призрена да чита и пише старовремски … ИМ 58. Косово, КИ, – … али је наш народ од Косова научио и навикао на овакве по- сластице, готов на све, бранећи своју веру и народност кроз најтежа и најцрња времена Мл 129. Косовска Митровица, ИН, – … па се брзо пренела у Косовску Митровицу и Вучитрн ИМ 37. Косовски вилајет, КИ, – … распилавили се они као да су усред Шумадије, а не у Косовском вилајету… СС 42. Коста, ЛИ, в. Јанин МИ 16; ~ калдрмџија, – Хаџи Коста калдрмџија из Пећи, буде позван једне године на свадбу у Призрен од стране једног свог рођака ИМ 69; ~ Призренац, в. Призренац Спо 51. Костић, Пр, – Ту дужност је вршио Блага Костић Приштевац ИМ 88. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 137 Котлајић, Пр, – А за Вучом Павле Котлајићу… ИМ 28; ~ Јаћа, – Јаћа Ко- тлајић, добар домаћин, досети се те са укућанима испразни женске сан- дуке и побаца по дворишту са мало прљавог веша … Ап 47. Краљевић, Пр, – … него он запрегао као Краљевић Марко мајку! СС 73. Крива река, КИ, – Носио се као сви у Кривој реци Мл 77. Крњо, ЛН, – Док је био мали махом су га сви звали Крњо… Мл 215. Кросничанин, ПИ, – … па Гашани па Кросничани па … Мл 169. Крста, ЛИ, (~ момак), – На вратима се појави калуђер Игњатије, братучед Пе- рин, са својим момком Крстом Мл 104; ~ Данић, в. Данић ИМ 77. Крстовац, ИН, – … Циганина Гојка из Крстовца Ап 66. Крстовдан, ИП, – На Крстовдан учитељица К… после цркве само што је свра- тила кући, одмах је отишла код стрица, где јој је синоћ преноћила сестра Мл 231. Крупа, ЛН, (~капетан), – Војска се спреми на челу са … Крупа капетаном,… Ап 33. Крушевац, ИН, – … Испод града бијела Крушевца … СС 37. Кукат, ЛН, – Чекај, чекај па нема, тад каже свом калфи Ђорђу Кукату, да оде на „Песак” и позове сиромахе на ручак Мл 95. Кулин Бан, ЛИ, – Паша је задовољан, прича им од Кулина Бана само да им ми- не глад, али иди причај гладном стомаку… Ап 75. Куртеш, ЛИ, в. Шабановић ИМ 80. Лаза, ЛИ, в. Шубелија ИМ 28; ~ цар, – … чији су преци славно погинули са царем Лазом на Косову равном,… Ап 41. Лазар, ЛИ, в. Гашић ИМ 28. Лазаревић, Пр, – Издвоји се учитељ Мане Лазаревић Спо 32. Лажни цар Шћепан Мали, Хр, – … Његош у свом позоришном комаду Ла- жни цар Шћепан Мали 1774. год. Ап 28. Латинска махала, ИН, – … а ја сам пошао Латинском махалом, више трчећи, само да што пре стигнем и да видим фали ли што год у припреми! СС 31–32. Лепенац; Хд, – Ђакона су закопали у јарку код Лепенца а митрополита стрпа- ли у један велики сандук Спо 48. Липљан, ИН, – Када је дошао Хусејин-капетан на Косово пожурио је да сачека царску војску код Липљана Ап 42. Лифић, ЛН, (старина ~), – … Ал` не зове старину Лифића … ИМ 28. Лоћанка, Етк, – Лоћанка се само смешкала па у један пут – бану као са стре- лом Мл 71. Лука, ЛИ, – Ђорђе је седео у дућану, разговарајући се с Луком, ни мало не слу- тећи на Ибрахима Мл 152; хаџи ~, – Сретне га на Чокалици хаџи Лука и упита га, поновивши један стих из његове песме… ИМ 30. 138 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Љатиф, ЛИ, в. Садиковић Ап 48. Љевоша, ИН, – Многи су се Срби склонили са породицама ван вароши по околним селима: Љевоши,… ИМ 39. Љођић, Пр, – Андра седе мало даље од Љођића ИМ 66. Љуба, ЛИ, в. Ненадовић ИМ 77; поп ~, – Што је Бог рекао то мора бити! … изусти поп Љуба Спо 26; ~ Репић, в. Репић Спо 31. Љубижда, ИН, – Они су свакако побегли од пута и склонили се у Љубижду и Коришу а у селу остали старци и старице Спо 54. Љубиждански поток, Хд, – … а у Љубижданском потоку, мало даље од пута, неколико пољских топова … Спо 22. Љубица, ЛИ, – Ако пристајеш, ја ћу учинити за друга све и овог ћу часа ићи (учитељици) Љубици и понудити јој твоју руку Мл 177. Љубовић, Пр, (Бег ~), – Ове године дошао вам је Бег Љубовић, крв ваше крви, али догодине!? СС 43. Љубониће, ИН, – Ја сутра идем у село Љубониће, звао ме један Арнаутин да му шијем, а ти припази децу и кућу! Мл 96. Љутоглаве, ИН, – Већ смо стигли у Љутоглаве, прво село до Призрена Спо 52. М… , ЛИ, (брат ~), – Сви смо здраво и са срећом! брат М… Мл 143. Мага, ЛН, – Мага остави плетиво и отрча у башту да се похвали браћи и се- страма МЛ 57. Магда, ЛИ, – Та Магда или боље рећи та Циганка иђаше напред а ми као клин- пови за њом Мл 33; хаџи ~, ЛИ, – Ту вам је као најпаметнија од свих же- на „барјактар” хаџи Магда Мл 65. Мађарска, КИ, – Где је српска Војводина/У Мађарској ил Угарској … СС 39. Мазић, Пр, – А шта би рекли за Мирка Мазића, човека средњега стања ИМ 26. Мазјах, МИ, – Ибрахим окрену леђа и полако изађе из дућана, непрестано гунђајући и клатећи главом и упути се право на „Мазјах” Мл 153. Макрешка планина, МИ, – … а с десне Макрешке планине … Мл 183. Максим, ЛИ, (~ калуђер), – Један искусан калуђер по имену Максим, никад паметније није рекао у своме животу но сад Мл 71; ~ Црнојевић Ап 50. Мала Азија, КИ, – Похватао је многе зулумћаре, српске крвопије и послао у Малу Азију на испаштање грехова Мл 149. Мала Госпођа, ИП, – … да су најтоплији дани између Велике и Мале Госпође … Ап 85. Мала Студеница, Хр, – Срушише лепу Малу Студеницу, Белу Студеницу и од њеног камена начинише три џамије СС 57. Малесија, КИ, – … па Малесија, пуста остала, она нам је највише муке и стра- ха задавала … Мл 169. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 139 Малесорац, Етк, – Један пут се чу да ће да нападну на град Малесорци, Исти- нићани и Хоти и да опљачкају … Мл 169. Мали, ЛН, – Тек ће Сима Мали упитати: Је ли Благо, јеси ли научио коју пе- смицу!? ИМ 15. Малисорка, Етк, – Види једна Малисорка и строго јој подвикну … Ап 53. Манда, ЛИ, (прабаба ~), – Често би и моја прабаба Манда причала и фалила би се међу женама Мл 93; ~ Манда, ЛИ, – Баба Манда би се мало ши- рила, а што не би, кад јој је Пера јединац Мл 93. Мандић, Пр, – Ах, псето Мандића! ИМ 83. Мане, ЛН, – Ту су Јованча, Мане, Тачи и други ИМ 86; поп ~, – Ја, прота Три- ва, поп Мане и још … Спо 22; учитељ ~, в. Лазаревић Спо 32; Бата ~, – Бата-Мане био је до Црнољева готов са својом флашом Спо 50. Манче, ЛН, – Али, Ванче гурне Манчета, и тихим гласом подругљиво рекне ИМ 87. Манојло, ЛИ, – То су били Манојло, Максим и Јанићије ИМ 51. Мара, ЛИ, (тетка ~), – Пред ручак дође на кафу и тетка њихова Мара, Павла Котлајића мајка … Мл 63; бела ~ , – Чим преста наскоро колера, Јања се не ожени с црном земљом, него са белом Маром Мл 74; учитељица ~, – Учитељице се разудаше, ето Данка, па Мара… Мл 176. Маревачка планина, МИ, – … јер по овом планинском венцу пружа се српско- -турска граница … С леве Маревачке планине … Мл 183. Маревчанин, Етк, – Попушише још по једну цигару, па Маревчанин уста Мл 185. Маринковић, Пр, – Хвала ти, на сестру Бошковића, јер ја ћу се јунак оженити, милом сестром Маринковић Саве … ИМ 28. Марко, ЛИ, (чича~), – Тад чича Марко навали на оца да бар мене пусти да по- седим који дан Мл 29; ~ буца, ЛН, – За идућу годину, јер се унапред зна, биће кандидовани ови: Марко буца, Живко шмага… Мл 67; ~ Буга, в. Буга ИМ 15; ~ Рајевић, в. Рајевић ИМ 27; ефенди ~, – Ефенди Марко, ко би ово трпео!? СС 42; ~ из Дрсника, – До овог часа не, али јуче по- гибе Марко из Дрсника … СС 56; ~ Синадиновић, в. Синадиновић Спо 16; ~ Деспотовић Спо 16. Матер Божија, Хр, – У среди висила је икона, наоружаног до зуба св. Архан- гела… а до ње икона Матере Божије Мл 100. Матић, Пр, (поп ~), – Сазивачи збора: Илија поп Матић, Младен Гојковић … ИМ 45. Маћедонац, Етн, – Они немају свога „ја” као Маћедонци и заносе се чак у Ро- манију, али више уз шејтанију, јер ови више лажу и више обећавају Мл 69. Маћедонија, КИ, – Он је био комита у Маћедонији за време Турака … Спо 47. 140 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Махмуд, ЛИ, (султан ~), – Потом долази за султана … Махмуд II у својој 23. години… Ап 23, ~ Ђаковац, в. Ђаковац Ап 68. Махмудбеговић, Пр, – Тако, један пут кидисаше Арнаути на Махмудбеговиће е, боже, страшно ли беше!… Мл 167; Арслан-паша ~, – Како је овај до- гађај био у вези са управом Арслан-паше Махмутбеговића … Ап 20. Мелентије, ЛИ, (митрополит ~), – Митрополит Мелентије дошао је 1854. у својој двадесет и осмој години да управља Рашко-призренском епар- хијом ИМ 31. Метохија, КИ, – Таква је била мода код Арнаута у Метохији, па су и Срби мо- рали то исто да чине … ИМ 77. Мехмед, ЛИ, (~ага), – Војска се спреми на челу са Хусеин-капетаном, мех- мед-агом, … Ап 33. Мехо, ЛИ, в. Саитовић Ап 89. Мика, ЛН, – Поп Мика, тако су га још из малена звали, полако прође сада цр- квишту Мл 182. Милан, ЛИ, в. Станин ИМ 16; ~ Андрејевић, в. Андрејевић Спо 27; поп ~, – На здравље, бата-Мане!… нуди му флашу са ракијом поп Милан Спо 50. Милановића планина, КИ, – Дрсник се налази на страни огранка Милановића планине са лепим погледом на Подгор … Ап 77. Миле, ЛИ, в. Рајевић ИМ 63. Миленко, ЛИ, (момак ~), – Чује то момак Миленко, који је служио у мана- стиру … ИМ 51. Милић, ЛИ, в. Јовановић ИМ 75; Милутин ~, Пр, – … испроси девојку у Сје- ници код Милутина Милића ИМ 84. Милица, ЛИ, (Царица ~), – Прошетала Царица Милица … СС 37. Милован, ЛИ, в. Видаковић ИМ 49. Милојевић М., Пр, – Па кад су Г. Јуришић и М. Милојевић у својим путопи- сима унели овакве велике грешке … Ап 36. Милош, ЛИ, (кнез ~), – … пише у писму… писаном кнезу Милошу … Ап 33. Милун, ЛИ, (газда ~), – Газда Милун радећи око кола обрати мало пажњу на топот коњски, али не помишљајући да су то његови коњи, јер није било време да се враћају с поља Мл 91; ~ Ј… , – „Данас испросисмо И. из куће Милуна Ј… Мл 143; ~ Ристин, в. Ристин СС 64. Милуна, ЛИ, – Нека Милуна донесе ону клупу што је пред ижину која ће да послужи место кревета СС 67. Милунка, ЛИ, – Онда приликом крштења детета дајте имена која су заступље- на у календару, а не Живка, Милунка и друга имена! ИМ 33. Милутин, ЛИ, в. Милић ИМ 84; ~ Арсов СС 78. Миљазим, ЛИ, (командир ~), – Командир чете, Миљазим командује: – Пушке на поздрав! ИМ 42. Миљан, ЛИ, в. Спаран ИМ 15. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 141 Мираш, ЛИ, – Кога је Мираш имао ја нисам знала и нисам ни трагала да знам Мл 31. Мирко, ЛИ, (војник ~), – Војник господине, викав се Мирко – такој ми рече! Мл 135; суплент ~, – О, хо!… поскочи cуплент Мирко и стаде уједанпут певати, цупкајући ногама Мл 229; ~ Мазић, в. Мазић ИМ 26. Мирковић, Пр, – Одем прво код Мирковића, јер знам да има лепу и добру де- војку за удадбу, па помислим да овде прво покушам… Мл 140. Мита, ЛИ, в. Рајевић ИМ 45. Митковић, Пр, – … Ђорђе Митковић и други, већ су били први на зборноме месту у школи ИМ 45. Митров, ФИ, – Да се напије Циља Митров, трговац, за њега би мало мекше ре- чи нашли ИМ 26. Митровица, ИН, – Неста коњака у вароши, али га брзо донеше из Митровице … ИМ 39. Митрополија, Хр, – На први поглед видео сам да је из Митрополије, пошто на омотачу с леве стране у ћошку стојаше званичан број, дакле службено Мл 186. Мифтар, ЛИ, – Мифтар ућута и погледа у земљу Мл 114. Михаил, ЛИ, в. Стефанов Спо 25. Михајло, ЛИ, – Комшије су ми били добри и готови да помогну. С једне стра- не Мица (Михајло) Симонов… Мл 166; ~ поп, – … али заузимањем поп Михајла, сељаци једног празника приону те очисте зидине и унутра- шњост цркве Мл 182. Мица, ЛН, – Они сви на ногама и Мица узео пушку дугачку па провирује до врати Мл 170. Младен, ЛИ, в. Гојковић ИМ 45. Мојстир, ИН, – Сећате се како преклане уграбише Станију из Мојстира? СС 64. Мокра гора, МИ, – У даљини се назиру огранци Мокре горе СС 64. Мона, ЛН, – Вода му потече на нос и уста од слабости, само кад помисли и ви- ди питу, па кадаиф, па им Мона још и алве направила Мл 58. Морава, Хд, – Одавде – поче поп пошто се добро искашља са осмехом – одем на Мораву, да уватим коју рибицу, јер нема рибе за мезе Мл 87. Морача, Хд, - … Стигли Турци на Морачу СС 38. Мостар, ИН, (село ~), – Оде једног дана ага у селу Мостару код свога чипчије Мл 136. Мрве хлеба, Хр, – (поклони се и потресно декламује): Мрве хлеба од чика Љу- бе Ненадовића СС 38. Мулић, Пр, – … један грађанин, Бат Мулић, видећи да ће изгорети или поги- нути, појури уз мунаре Ап 45. 142 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Мурат, ЛИ, (Султан ~), – Била је то страшна–грозна војска, коју је створио, доцније, Султан Мурат II… Ап 22. Мустај-паша, ЛИ, в. Бушатлија Ап 31. Мустаф, ЛИ, (~ ага), – … од Сарајевскога муселима и Ђул Мустаф-аге да је било 1831. године Ап 33; ~ ефендија, – После извесног времена долази за кајмакама Мустаф-ефендија родом из Смирне Ап 56, ~ паша Черкез, – … али је најзнатнији био Мустаф-паша Черкез Ап 58. Мустафа, ЛИ, (султан ~), – … као што је тражио и његов наследник султан Мустафа IV… Ап 23; ~ кајмакам, – Мустафа кајмакам је побегао за Стамбол … Ап 58; ~ Каплановић, в. Каплановић Ап 92. Мухамед, ЛИ, (хазрети ~), – Ви знате да и наш хазрети Мухамед добро каже за њу … ИМ 44. Мухарем, ЛИ, (~ из Доброг Дола), – Јула месеца, једне године, изађе Мухарем из села Доброг Дола да у Дубочаку насече дрва за домаћу употребу Ап 62–63. Н… , ЛИ, (генерал ~), – Сутра пролази из Скопља за Приштину генерал Н… Спо 47. Н. Н., ЛИ, (родитељ ~), – Г. Прока се родио … од родитеља Н. Н… Мл 138. Нака, ЛИ, (поп ~), – Но опет, поп Нака није ни тражио да се запопи, јер је увек признавао своју неспрему, али је село тако хтело! Мл 83–84. Нана, ЛН, (баба ~), – Сва повика на моју бабу Нану иако није ни за длаку била крива Мл 63. Nezir, ЛИ, (~ сарач), – Po lufton Nezir saraçi! Ап 48. Немац, Етн, – … колико би тек ми данас стајали пред Французима, Немцима, Енглезима… ИМ 46. Ненад, ЛИ, – Опрости брате Ненаде, ја се осрамоти, душе ми, с тобом СС 80. Ненадовић, Пр, – Тада је начелник министарства просвете био Љуба Ненадо- вић ИМ 77. Ника, ЛН, (~ поп Илијин), – И од мене једну оку! – викну Ника поп Илијин ИМ 29. Никола, ИП, (свети ~), – На пример, они који су се крстили на светог Николу, узели су њега за свога патрона-заштитника ИМ 34; ~ Чичкарић, в. Чич- карић Спо 38. Никшић, Пр, – … да се тек у Урошевцу после шест дана видимо у кући проте Анте Никшића Спо 18. Нића, ЛН, (~ из Црколеза), – Погибе, то већ знаш, пре кратког времена Нића из Црколеза СС 56. Нићифор, ЛИ, – Поп Илија је имао још четири брата: Јеремију, Нићифора, Исакија и Серафима Мл 52. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 143 Ниш, ИН, – Сада Томо иди и пријави код господина Нушића као да долази не- ка Туркиња родом из Ниша Мл 209. Нишлика, Етк, – Госпођице, ви сте исувише духовити, као и свака Нишлика … Мл 211. Нова искра, Хр, – Да бих прекратио време… узео сам Илустровани лист „Но- ву искру” и посматрао слике, али то се зачас сврши Мл 178. Нови Пазар, ИН, – Дошли сватови из Новог Пазара да поведу невесту ИМ 84. Ново Брдо, ИН, – То се кандиоце било угасило још 1411. год. кад је … пало Ново Брдо Мл 183. Новопазарац, Етк, – Новопазарац, Стојан Јовановић, испроси девојку у Сјени- ци… ИМ 84. Ново село, ИН, – Босанци напусте варош и крену у три правца: један део пре- ко Новог села … Ап 42. Нуман, ЛИ, (~паша), – Арслан-паша је син Нуман-паше Махмудбеговића а потомак Стефанов или Синишин … Ап 49. Нушић, Пр, – Нушић је све више падао у ватру Мл 211. Његош, ПИ, – … други предлажу Змај, Његош … ИМ 47. Обреновић, Пр, – Тада је Хусејин заробио, како једно писмо Јована Обрено- вића гласи … Ап 43. Огрејанце, ИН фиг., –- Овако озебла а село по даље на брдо, баш је за мене било Зебинце а не „Огрејанце”! Мл 30. Озрислав, ЛИ, – … Озрислав и друга имена којих нема у календару ИМ 33. Окоље, МИ, – У Окољу под муриком (дудом) Бошњаци су поставили казане за кување … Ап 40. Омер, ЛИ лит, – У Омера више Сарајева! – поче гласно „поп” певати да се орило по `ану Мл 47. Орао, Хр, – Календар Орао … и други који су имали сем календарског дела и забавни ИМ 49. Орхан, ЛИ, (султан ~), – Султан Орхан установио је прву редовну војску од за- робљених хришћанских младића … Ап 21. Османлија, Етн, – … утолико је све више расла мржња према Османлијама Ап 31. Османлијско царство, Хр, – … јаничари својим мурдарлуком, самовољом и несавесношћу, иду само на пропаст Османлијског царства … Ап 23. П… , ИН, – … а теоријско у богословији у П… Мл 138; село ~, ИН, – Још ко- лико има до села П… ? Мл 189; учитељ ~, ЛИ, – Учитељ П… је мислио да ревизије неће бити ни ове године, као што је није било ни прошле Мл 201; даскал ~, – Овде ли је даскал П… , упита мајку Спо 13. 144 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Павле, ЛИ, (поп ~), – Поп Павле је сео на један сандук до прозора и гледао у даљину Мл 44; ~ Котлајић, в. Котлајић ИМ 28. Павловић, Пр, – … Рушид-паша оде у српско село јужно од Пећи на конак код доброг домаћина Стоше Павловића Ап 57. Пазарац, Етк, – … тек ће један Пазарац запевати уобичајену њихову песму при изласку ИМ 82. Паклена, МИ, – Копривник и Паклена покуње нос и повукоше се Мл 118. Пановић, Пр, – Једне године буде позван код свога пријатеља Пановића на свадбу ИМ 24. Пантелија, МИ, – Чим смо изашли на улична врата… ми пођосмо уз Панте- лију Спо 39. Патријаршија, Хр, – Сваки је калуђер имао у Патријаршији и Дечану по једног момка – то су били сеизи! Мл 104. Паштрик, МИ, – Сунце је кроз облаке силазило иза Паштрика и Коритника Спо 51. Пеливан-мегдан, МИ, – Арслан-паша је имао сталног свог пушкара, чија се радња и стан налазио на Пеливан-мегдану … Ап 86. Пера, ЛИ, (деда ~), – Прошле су три године, као три месеца, како премину мој покојни деда Пера, Бог да му душу прости, и остави пуну кућу свега и свачега Мл 55; ђаур ~, – Кад би једновремено отишли на онај свет, нема када „ђаур Пера” позива сведоке… Мл 211; ~ Бугарин, в. Бугарин ИМ 14; ~ Симчић, в. Симчић ИМ 28. Песак, МИ, – Кад је подигнута централна основна школа на „Песку”, онда су се школе концентрисале, Спасојева кућа опет буде употребљена за си- ротињу Мл 36. Петар, ЛИ, в. Гашић ИМ 25; ~ Шора, в. Шора ИМ 26; поп ~, – … поп Мане и поп Петар предали су молбу команданту Спо 46. Петра, ЛИ, – … ти Петро, место оца – Чкрка … СС 71. Петровић М., Пр, – Бог да прости! од М. Петровића СС 37. Пећ, ИН, – У Пећи је сваки готово био бар једанпут општинар а да не говори- мо за оне, који не силазе са престола општинског… Мл 67. Пећанац, Етк, – Ако се случајно нађеш са којим Пећанцем, прво ће ти прича- ти, да би дао себи важности, како је три четири пута био општинар и ка- ко ће поново бити изабран… Мл 67. Пећанка, Етк, – У то Пећанке запеваше ИМ 83. Пећка нахија, КИ, – Истинска црта из живота Пећке нахије Мл 39. Пећка патријаршија, Хр, – … кад иноверни траже помоћ и заштиту од чудо- творне иконе… из манастира Пећка патријаршија ИМ 41. Пиливан мегдан, Хр, – Само пуца по вароши а на мосту „Пиливан мегдану” и топ… само чекамо кад ће нас… Мл 167. Пиливанџа, Хр, – Да играмо Пиливанџа? СС 66. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 145 Плав, ИН, – … и каза му да су Црногорци ударили на Плав … Мл 169. Подгор, МИ, (~ сокак ), – Само што је чаршијом отпочело живље кретање, особито на „Подгор сокак”, кад ступи пред Ђорђев дућан Ибрахим Мл 152; ~ Пећки, – … са лепим погледом на Подгор (Пећки) и Прекорупље Ап 77. Понеш, МИ, – Сад је баш правио један будак за копање бунара једном сељаку из села Понеша Мл 19–20. Понешанин, Етк, – Шта ћу купити кад будем продао млеко! – поче гласно По- нешанин Мл 26. Поп Кића, ЛИ, – … и са знањем долази у линију или у коло „Поп Кићиних из „Горског Вијенца” Мл 83. Попов, Пр, (~ из Варне), – … дошао је Попов из Варне Спо 37. Поповић, Пр, – … сви су Срби из града и околине изашли да их дочекају а г. Зарија Поповић изговорио је врло дирљиво беседу поздравивши српску војску Мл 137; Спаса ~, – Осамнаестог септембра, тако пред подне, ула- зи заптија у кућу проте Спасе Поповића ИМ 39. Прекорупље, КИ, – … са лепим погледом на Подгор и Прекорупље Ап 77. Призрен, ИН, – Да смо били срећнији данас би у Пећи била Богословија, а не у Призрену ИМ 46. Призренац, ЛН, – Мане, коме је лепо била позната Сува Река, предложи да идемо код Косте Призренца Спо 51. Приштевац, Етк, – Ту дужност је вршио Блага Костић Приштевац ИМ 88; ~ Јован, – То је био Јован, кога су сви Срби и Турци звали Јован Приште- вац, пушкар Ап 86. Приштина, ИН, – Господине консуле, ја сам родом из Ниша и пре неколико година доселили смо се са породицом овде у Приштину Мл 210. Прока, ЛИ, (г. ~), – Г. Прока је свакоме показивао да је добио дозволу за же- нидбу и то убрзо, сви су брзо дознали, цео град, па и девојке Мл 139. Пророк, Хр, – … да се са благословом Алаха и Пророка пише нов низам Мл 109. Пророковац, Етн, – … а кад се што извале по трави, онда ћемо, ефенди бенам добити слику оних хурија што их Пророковци замишљају на седмом не- бу Мл 112. Протестант, ЛН, – … враг нанесе те дође из Приштине Станко Протестант да шири протестанство… ИМ 50. Протина махала, ИН, – Ана узе симит и затвори врата, а симиџија продужи пут уз Протину махалу Мл 102. Пуовац, МИ, – Зашли су од Патријаршије па Пуовцем од куће до куће ИМ 27. Р… .., ЛИ, (калуђер), – Да би остала до века „дјевица”, она посини лепог мла- дог и побожног калуђера Р… Мл 65. 146 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Радавац/Радовац, ИН, – Приредио Арслан-паша једног лета: беговима, агама и чиновницима у сарају ручак у селу Радавцу (Радовцу) на извору Белог Дрима Ап 74. Раде, ЛИ, в. Рајевић ИМ 63. Радевић, Пр, – Петко, дај Благе и његовима једну оку ракије! – викну сав раз- драган Сима Радевић ИМ 29. Радомир, ЛИ, (учитељ ~), – … учитељ Радомир одговори ИМ 56. Радосав, ЛИ, – Је ли отишао Радосав у Исток и однео жито? СС 54. Радунка, ЛИ, – Хаџи Радунка му нареди да одмах иде у варош и све исприча Илији … ИМ 51. Рајевић, Пр, – Блага је био на слави Марка Рајевића, и ту се зачела замисао да Марку Рајевићу спева песму ИМ 27; Мита ~, – Сазивачи збора: Илија поп Матић, Младен Гојковић, Мита Рајевић … ИМ 45; Андра ~, – Ан- дра Рајевић је спадао у ред првих трговаца у Пећи ИМ 63; Раде ~, – Тако остану у трговини Раде и Миле… ИМ; Миле ~, – остану Раде и Миле, јер су волели тај рад… ИМ 63. Ракош, ИН, – Ја ти брате немам сина за женидбу, још је млад, него ти просим за Лазиног сина Милана из Ракоша СС 83. Рам, ЛИ, в. Тишук Мл 25. Рамадан, ЛИ, (~ заптија), – Заптију Рамадана сместили су у хан и договорили се, да га сви по реду хране Мл 130; ~ Турчин, ЛИ, – … преко баште Ра- мадан Турчин али добра кућа и намузлија људи… Мл 166. Рафаило, ЛИ, (хаџи ~), в. Тонић ИМ 34. Рашид, ЛИ, (~ телал), – Телал је Рашид још на неколико места по чаршији, као пре викао, али не тако јако, јер му ослабеше пусте жице, па напослетку поче и да грца као петличе кад се учи Мл 109. Резак-паша, ЛН, – Резак-паша је увек одговарао негативно: не знам, можда, може свашта бити … Ап 27. Река, КИ, – … била је родом из Реке више Ђаковице код Мурина … Ап 76. Репић, Пр, – Ја сам ! … одазва се поп Љуба Репић, који и јесте био болестан Спо 31. Реџеп, ЛИ, (ковач), – Ја сам донео Реџепу ковачу да ми то поправи, јер се у ва- роши рачуна, да је он најбољи и највештији у том раду Мл 19. Рзнић, ИН, – … па Сима из Рзнића … СС 56. Рибарев, Пр, (генерал ~), – … да си заминавате до господин генерал Рибарев, он ште вас ослобажда! Спо 33. Ризах, ЛИ, (паша), – … и Ивзи Ризах-паше, по налогу великога везира … Ап 34. Ризвановић, Пр, – … с друге Ризвановића а отуд, преко баште Рамадан… Мл 166. Риста, Пр, (~ ујак), – Викну Риста, ујак Глигоријев ИМ 83. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 147 Ристин, ФИ, – Сигурно то свира на дудуку онај добросретан Милун Ристин … СС 65. Ристић, Пр, – … накашља се Јован Ристић и замоли г. генерала … Спо 35. Рожајац, Етк, – Онда му Рожајац Мехо одговори … Ап 89. Рожаје, ИН, – Краћи је пут био преко Рожаја Ап 37. Роми Даба, ЛН, – У „шејтанији” спадају сви они који би у стању били да пре- варе и ђавола па и њиховог баш-чауша „Роми Дабу” Мл 68. Роса, ЛИ, – Љубио је Росу, љубио малога синчића, да су му капале низ сме- журане образе вреле сузе Мл 163. Ругова, МИ, – Махом су досељеници Арнаути из Ругове, из целе нахије … Мл 218. Руговац, Етк, – Сваки час тек дотрчи по неки Руговац па насред Песка испали пушку… тан!… Мл 166. Рудник, ИН, – У подножју брда види се раштркано село Рудник … СС 65. Ружа, ЛИ, – Пријатељева ћерка Ружа, беше велики мераклија, али тако лепо певаше, да оставиш ручак и вечеру па само њу да слушаш … СС 67. Румунија, КИ, – Ослобођење Србије, Грчке и Румуније имало је будног одје- ка код Босанаца … Ап 24. Рус, Етн, (~ консулос), – Од куда баш тебе лично да поздрави Рус консулус? ИМ 75. Русија, КИ, – … путовање по Балкану и Русији, створили су шири појам о про- свети и религији … ИМ 58. Рустем, ЛИ, в. Ибраимовић Ап 48. Рушид-бег, ЛИ, – Сад се Суљ-паша стане договарати, са својима, шта да ради, у то стигне Рушид-бег Ап 57. С… ., ИН, (варош ~), – Г. Прока се родио у вароши С… од родитеља Н.Н, и иде у ред образованих људи… Мл 138. Сава, ИП, (св.), – … Тако од св. Саве ја ћу бити општинар и то „председатељ’’! Мл 68; Г. ~, – Г. Сава погледа у акт па у мене и поче гласно читати… Мл 187; ~ Станичин, в. Станичин ИМ 15; газда ~, – Трећег дана коџобаша еснафа, газда Сава, не буде лењ … ИМ 16; коџобаша ~, – … уђе слуга коџобаше Саве и рече му да одмах дође… ИМ 16; Маринковић ~, в. Ма- ринковић ИМ 28; мутна ~. Хд, – Босна поносна спустила главу/И рони сузе у мутну Саву! СС 39; ~ Ђурић, в. Ђурић Спо 17–18. Савина пекара, Хр, – Постоја још мало и без збогом изађе из Савине пекаре ИМ 19. Саватије, ЛИ, – Саватија су гусињске потурице везале и мучиле у време борбе Хусејин капетана босанског 1832. са царем Ап 35. Савовић, Пр, – Неког Вуксана сретну Босанци на улици, близу куће Савовића у Протиној махали и стану претресати, не би ли нашли новаца Ап 47. 148 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Садик, ЛИ, в. Шабановић Ап 90–91. Садиковић, Пр, –… а Рустем Ибраимовић и Љатиф Садиковић, … Ап 48. Сазлија, ИН, – Хусејин га дочега код Сазлије и тако потуче, да се садразем за- брину шта даље да ради Ап 43. Саитовић, Пр, – Један Рожајац, Мехо Саитовић, имао је стотину оваца и ви- девши да их не може исхранити у Рожају, сиђе преко Жљеба у Метохију Ап 89. Сали, ЛИ, в. Тема ИМ 80. Саравија, Хд, – … вешао је на сарајима на врбама… на Саравији, Подгор со- каку … Ап 53. Сарајево, ИН, – У Омера више Сарајева Мл 47. Сафет паша, ЛИ, (валија), – Сима крене код валије Сафет-паше, да чује њего- во мишљење … ИМ 59. Света Богородица, Хр, – … а народ продужи пут за Патријаршију да отпрати чудотворну икону Свете Богородице ИМ 43. Свети Арсеније, Хр, – Ако дамо ма које друго име… Његош … Свети Арсе- није и друга … ИМ 48. Свети Василије, Хр, – На два-три месеца пре но што је основано друштво Све- ти Василије… ИМ 50. Свети Димитрије, ИП, – Спасоје је прославио своју славу Светог Димитрија, никад боље и свечаније … ИМ 35. Свети Ђорђе, ИП, – Свети Ђорђе је – Ђурђица ИМ 27. Свети Јанићије Девички, Хр, – Друштво Светог Јанићија Девичког имало је за циљ да на саборима у манастиру Девичу помогне управу манастира за дочек гостију ИМ 54. Свети Стефан Дечански, Хр, – Друштво Свети Стефан Дечански у истом циљу створено је … ИМ 54. Свето писмо, Хр, – … продавајући јевтино књиге: Свето писмо, … ИМ 50. Светолик, ЛИ, – Добро, а ако домаћин има име: … Светолик, Боривоје, Бра- нислав … ИМ 33. Селим, ЛИ, (Султан ~), – Султан Селим III увидео је да јаничари својим мур- дарлуком, самовољом и несавесношћу, иду само на пропаст Османлиј- ског царства … Ап 23. Серавија, Хд, – Свршивши на Мазјах, оде на Песак, а после се спусти на Под- гор сокак и заврши са Серавијом ИМ 20. Серафим, ЛИ, (калуђер), – … Исакија и Серафим оба су се покалуђерила… Мл 52; ~ из Јасеновика, – Серафин из Јасеновика је био срећан и пре- срећан … Мл 82. Серез, ИН, – Родом је био из Сереза ИМ 31. Сига, ИН, – … по околним селима … Сиги и Брестовику… ИМ 39. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 149 Сима, ЛИ, (суплент ~), – Тако је једнога јутра уставши из постеље, резоновао суплент Сима Мл 227; ~ Мали, в. Мали ИМ 15; ~ Главан, в. Главан ИМ 15; очух ~, – Срећна је мајка Вана и очух Сима, који с њим дивани као са братом ИМ 23; ~ Радевић, в. Радевић ИМ 29; ~ А. Игуманов, ИМ 46; ~ из Рзнића, – Погибе … Сима из Рзнића СС 56; ~ Бабарогић, в. Баба- рогић Спо 16. Симеон, ЛИ, (~ гатар), – Ако је веровати, како је сама причала, да је ту књигу добила на дар од Симеона гатара, пошто ће у будуће бити његова уче- ница и садругар Мл 66. Симонов, ФИ, – С једне стране Мица (Михајло) Симонов … Мл 166. Симић, Пр, – Архимандрит Софроније Симић, настојатељ манастира Патри- јаршије био је родом из Јајца Ап 48. Симчић, Пр, – Ту ми нађе старину Лифића, и до њега тог Перу Симчића ИМ 28. Синадиновић, Пр, – … и два трговца из Урошевца: Марко Синадиновић и … Спо 16. Синаје, ИН, – Нас су толико пута просили из Мојстира, Синаја … СС 73. Синан, ЛИ, в. Гора Ап 89. Ситница, Хд, – Војска са Хусејином стигне до Ситнице … Ап 33. Сјеница, ИН, – … испроси девојку у Сјеници код Милуна Милића … ИМ 84. Скадар, ИН, – … нити је преко Пећи и Ђаковице пошла за Скадар … Ап 41. Скендер-бег, ЛИ, – … и Скендер-бег се настани у арбанашком селу Бушати код Скадра … Ап 49. Скопље, ИН, – Који још није лизнуо у ту касу и није са тим новцем отпутовао у Солун или Скопље Мл 67. Славковић, Пр, – Једнога дана, када је прошао тринаесту годину, он се нађе у пекари Илије Славковића, да код њега научи занат ИМ 14. Словенин, Етн, – Био је прави Словенин ИМ 74. Смедерево, ИН, – Падом Смедерева избрисан је и последњи траг вазалне управе ИМ 46. Смиља, ЛИ, – Ја ћу да почнем ону, Устај, Смиљо … СС70. Смирна, ИН, – … Мустаф-ефендија родом из Смирне Ап 56. Солун, ИН, – Који још није… са тим новцем отпутовао у Солун… Мл 67. Софија, ИН, – … бог нас је спасао једне неминовне смрти само да су нас по- вели за Софију преко Скопља или преко Гњилана … Спо 17. Софроније, ЛИ, (игуман ~), – На тужби се потписао игуман Софроније, како би имала што бољи ефекат ИМ 51; ~ Симић, в. Симић Ап 48. Спалајковић, Пр, (конзул ~), – Био је Спалајковић конзул у Приштини, раније секретар у Цариграду ИМ 86. Спаран, ЛН, – То су, као што су: Јован Шуга, Марко Буга, Миљан Спаран… ИМ 15. 150 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Спаса, ЛИ, (~ старац), – … биће кандидовани ови: Марко буца… Спаса ста- рац, Тома криви и т.д., на броју десет соколова Мл 67; прота ~, – Јадан прота Спаса, да га дохватите за нос, душа би му испала Им 39; ~ ханџија, – … а место је добило име по ханџији Спаси Ап 77. Спасов дан, ИП, – Био је уторак пред Спасов дан Мл 97. Спасоје, ЛИ, в. Глашић ИМ 36. Спасојева кућа, Хр, – вазда би послао по момцима хлеба. Слао би у Спасојеву кућу сиротињи… Мл 217. Спира, ЛИ, – Која је то песма? – пита Спира ИМ 16; мајстор ~, – Кажи, кажи, ту песмицу … – накомио се мајстор Спира да је пошто-пото чује … ИМ 16. Србија, КИ, – Почеше да пљачкају, да убијају а мало богатији почеше бегати у Србију и сад оста нахија празна Мл 169. Србин, Етн, – Сви смо мислили, да ће од тад настати лепши дани за јадног Ср- бина, али његовим одласком наста још критичније доба Мл 149. Средња Гора, МИ, – Мучите, будале једне! Раздре се на њих Средња Гора – ако враг оде а ђаво остаје!… Мл 118. Српкиња, Етн, – Враћајући се кући, прота је свакога Србина или Српкињу које би срео у путу, известио да у недељу буду у цркви … ИМ 41. Српска Књижевна задруга, Хр, – … и диплома Српске књижевне задруге … СС 31. Стамбол, ИН, – Ти знаш, честити валијо, да сам у Стамболу… зарадио нешто новца ИМ 60. Станија, ЛИ, – … преклане уграбише Станију из Мојстира СС 64. Станин, ФИ, – То су, као што су: Јован Шуга, Марко Буга… Коста Јанин, Ми- лан Станин … ИМ 16. Станичин, ФИ, – То су, као што су: Јован Шуга, Марко Буга… Сава Стани- чин… ИМ 15. Станиша, ЛИ, – У почетку Станиша није ни марио, кад се забећари, кад поче по мало испод трепавица да погледује девојке,… Мл 214. Станишић, Пр, – Њу ћу пратит, а другу ћу писат, код џамије, јаза Серавије, … на колено Благи Станишићу, кој ће мене у невољи доћи… ИМ 29. Станко, ЛИ, в. Протестант ИМ 50; ~ Црнојевић Ап 49. Станојка, ЛИ, – … Ако се она назива … Станојка … ИМ 33. Стањевић, Пр, – Често се, кад су меснице, сакупе сви Стањевићи и још други на подранак, па би се у раду чикали Мл 148; ~ Вуча, ЛИ, – А за Божом Вуче Стањевићу ИМ 28. Стара Србија, КИ, – Наши су ханови оригинални у целој Старој Србији Мл 43. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 151 Стари Марђах, Хр, – … на Саравији, Подгор сокаку, на Старом Марђаху и код Бајракли џамије с две стране, где год су била врата при улазу у чаршију Ап 53. Старосрбијанац, Етк, – Видевши овог сељака, Старосрбијанца, коме се учи- нило да је ћелав … ИМ 77–78. Старђевић, Пр, – Јањи Старђевићу, кујунџији, његова лепа жена Цица, тако су јој тепали и назвали нежење, на умору је од колере Мл 73. Стева, ЛИ, (~ општинар), – Данас је ведро, биће лепо време!… каже општинар Стева Мл 66; ~ књижар, – Тако ми рече чика Стева књижар… ИМ 89. Стеван, ЛИ, (прота ~), – … Лука оде код архијерејског намесника, проте Сте- вана, на саветовање ИМ 51; ~ ученик, – Де Стеване, само пази, … лепо! СС 34. Стефанов, Пр, – Ко е тои Михаил Стефанов? Стојан, ЛИ, - (~ сиромах), – Идите код Стојана, ако је сиромах, ипак му је лепа девојка! Мл 142; ~ гаваз, – Био тамо Тома гаваз, а Стојан је био одсутан Мл 208; ~ из Јуника, – … па Стојан из Јуника … СС 56; поп ~, – … поп Мане и још … одговори поп Стојан Спо 22. Стојна, ЛИ, – Ти Стојна, само зановеташ СС 51. Стоша, ЛИ, в. Павловић Ап 57. Студеница, ИН, – Код села Студенице Босанци у путу наиђу на једну арнаут- ску девојку … поведу је са собом … Ап 42. Студић, Пр, – Генерал стоји за зеленим столом за којим је стојао недавно по- следњи начелник … покојни Јосиф Студић … Спо 34. Сува Река, ИН, – … просто су стојали са цевима упереним пут Суве Реке … Спо 22. Сулејман, ЛИ, (Султан ~), – Султан Сулејман одобрио је да се јаничари могу женити Ап 22. Суљ, ЛИ, (~ паша), – не буде криво Суљ-паши, то му је годило … Ап 57. Суља, ЛИ, (мула ~), – Мерхаба… поздрави мула Суља ушавши у дућан Мл 113. Суљо, ЛИ, (~ барјактар), – Он побуни Истинићане а вођа им је био Суљо барјактар … Ап 56; ~ Мула, – Кад је завршио Мула Суља стави мехур пашин на тапију и предаде Арси Ап 80. Сурдулица, ИН, – … предлагао је да нас пешке потерају преко Гњилана, Врања и Сурдулице за Софију … Спо 47. Сушица, ИН, – … Арслан-паша крене једнога дана право у Сушицу код Ве- сеља … Ап 64. Т… , ЛИ, (~ трговац), – Беспослен тражи беспосленога и, после дугога гурања и чешања са сељацима, свратим у радњу Т… трговца Мл 76; учитељ ~, 152 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) – Ја сам дошао, госпођице, да вам понудим руку господина Т … учите- ља… Мл 180. Тајар, Пр, – Мало даље стоји Џафер Тајар, мутесариф, у парадном оделу ИМ 42. Татари, Етн, – … ти знаш да они нису Словени него Татари … Спо 56. Тахир, ЛИ, – Послао ме Тахир, сад идем из његове куће Мл 164. Тачи, Пр, – Ту су Јованча, Мане, Тачи и други ИМ 86. Таш-ћуприја, Хр, – … чујеш ли ме старина Лифићу, да идемо преко Таш-ћу- прије … ИМ 28. Тема, Пр, – Чуди се Сали Тема зашто му пријатељ узима новац и исти после два-три сата враћа ИМ 80. Терзи махала, МИ, – Силазећи из Начелства за Терзи махалу … Спо 36. Тефтедер џамија, Хр, – Читајући све надгробне споменике у Тефтедер џами- ји, где се сахрањују само чланови породице Махмутбеговића … Ап 41. Тишук, Пр, – Поздравио ви се Рам Тишук, да му чините алал, што је синоћ био код вас и правио „сифир” Мл 25. Тода, ЛИ, в. Гашић ИМ 25. Тома, ЛИ, – Данас нећу ништа да изгубим, јер нећу да се коцкам!… каже То- ма; ~ криви, ЛН, – За идућу годину биће кандидовани… Тома криви и т. д., на броју десет соколова Мл 67; ~ Ц., – Ако се за кога каже да је па- метан они додају да би добио већу силу и превагу: –Паметан као Тома Ц… ! Мл 71; ~ гаваз, – Једног лепог летњег дана силази госпођа Нушић у гавазану. Био тамо Тома гаваз Мл 208. Тонић, Пр, – Хаџи Рафаило Тонић, архимандрит и настојатељ Патријаршије … устане и почне умиривати митрополита ИМ 34. Трива, ЛИ, (прота ~), – Ја, прота Трива … и још … одговори поп Стојан Спо 22. Трнава, ИН, – По Дежеви Трнави покупили су многе волове и коње Ап 33. Тузла, ЛН, (~ капетан), – … на челу са Тузла капетаном и Али-пашом Ви- дајићем … Ап 33. Тура, Етн, – Шта ће кадија, истина нашао се у небраном грожђу, али као сваки Тура знао се снаћи Мл 54. Турк, Етн, – У првој су ватри див јунаци и боре се херојски, јуначки, али устукне ли један и завиче ли ма који: – „Икни ковшо Турк!” Мл 111. Туркиња, Етн, – Ти си све жртвовала и ту тајну слободу што Туркиње уживају Мл 206. Турска, КИ, – Једино га је тиштало: да ли би то београдско чедо пошло за њим да живи у Турској… ИМ 55; ~ царевина, – … а не у Косовском вилајету – Турској царевини!… СС 42. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 153 Турчин, Етн, – Једне рамазанске вечери, баш кад се и Рам Тишук појавио као лопов, пође један Турчин из Јериња са својом женом и децом на поседак код пријатеља Мл 23. Ћаф-Морина, МИ, – … да се царска војска, низам упутила преко Пећи, Ђако- вице … преко Ћаф-Морине на Скадар… Ап 34. Ћела, ЛН, – … па ћу пратит у пусто Беране, див јунаку, оном Вучку-Ћели ИМ 29. Ћерим, ЛИ, в. Ђиколи ИМ 65. Ћесаревић Ј, Пр, – извештава… Ј. Ћесаревић, намесник ИМ 38. Ћира, ЛИ, в. Бурунџија ИМ 45. Ћирило, ЛИ, в. Андрејевић ИМ 77. Ћор, ЛН, (~ паша), – … добија поуздан извештај да се тек сада упутила царска војска, под командом Ћор-паше … Ап 34. Угарска, КИ, – Никад у своме животу Пећ није била живља но сад, да не ра- чунамо прву и другу сеобу Срба у Угарску Мл 118. Урошевац, ИН, - Код општине смо морали подуже чекати док су спремили спроводни лист са списком и формуларом војника који ће нас спрове- сти до Урошевца Спо 19. Фердинанд, Пр, – Да није Фердинанда не би дошло до овога Спо 55. Филип, ЛИ, в. Аџић ИМ 28. Фима, ЛН, – … направила на глави шамију, гледала Вету, смејала се и дирала Босу и Фиму Мл 59. Фишек, ЛН, – Је ли овде Фишекова мајка … ИМ 25. Француз, Етн, – … колико би тек ми данас стајали пред Французима, Немци- ма, Енглезима… ИМ 46. Хазрети Мехрема, Хр, – Причали су ми да ви у манастиру имате чудотворну икону Хазрети Мехреме ИМ 40. Хазрети Падишах, Хр, – Дошла је од Хазрети Падишаха, наредба, да се од- мах… пише нов низам, први пут код нас!… Мл 109. Хамид, ЛИ, (султан ~), – Лево од ње слика султана Хамида… СС 31; ~ Хан, – Дај, о боже, да нам живи Светли султан Хамид Хан! СС 37. Хаџи Вана, ЛИ, – Но паметнијег од Алексије нема у град, четири стотине гра- ма памети!… одговори званично Хаџи Вана Мл 71. Хаџи Јакуп, ЛИ, – Хаџи Јакуп се после затвори у собу и целу ноћ и дан провео је читајући Коран Ап 54. Хаџи Ката, ЛИ, – Тако рече Хаџи Ката за душу Мл 59; хаџи Ката, ЛИ, – Ту је хаџи Хаџи Ката, што су јој ђаволи спевали песму Мл 64. 154 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Хаџи Рафаилов конак, Хр. – У соби „оџаклији” Хаџи Рафаиловог конака у ма- настиру Високи Дечани седели смо после вечере … Ап 19. Херцег-Босна, КИ, – Сви покрети, сви покушаји да се Херцег-Босна ослободи туђина остали су само утопија Ап 30. Херцеговац, Етк, – … но ми Босанци и Херцеговци … СС 43. Херцеговина, КИ, – … очајна и крвава борба у Босни поносној и кршној Хер- цеговини Мл 108. Хоти, ПИ, – … Истинићани и Хоти и да опљачкају… Мл 169. Христ, БИ, – Из претеране велике побожности према Богу, Христу и св. угод- ницима … Мл 65. Хусеин, ЛИ, (капетан), в. Градашчевић Ап 19. Хусејиновић, Пр, – Па и ова кита Хусејиновић Срба муслимана на бојиште беше загрејана славом и именом својих предака Ап 42. Цариград, ИН, – … највише је волео валија да му Сима прича своје доживљаје из Цариграда, јер је Сафет-паша родом из Цариграда … ИМ 62. Цаца, ЛН, – Куку мене, моја лепа Цацо, што ме остави, леле!… Шта ђу са де- тетом, леле мени! Мл 73. Цветко, ЛИ, (ђакон ~), – … спроведоше из Призрена за Урошевац митропо- лита Вићентија и његовог ђакона Цветка Спо 48. Цвилен, МИ, – Кад смо стигли код потока који се спушта са Цвилена и иде по- ред Св. Спаса … Спо 39. Церовић, Пр, (прота ~), – Могло је и горе да буде да се ту није десио стари прота Церовић и својим ауторитетом довео ствар у ред ИМ 85. Церска победа, Хр, – Овде-онде наилазимо на аустријске војнике, наше за- робљенике из Церске и Ваљевске победе, где чуче поред липсаног вола … Спо 23. Циганин, Етн, – Код нас су Цигани ковачи а не Срби, јер ми остављамо тај рад искључиво Циганима Мл 19. Циганка, Етн, – Та Магда, или боље рећи та Циганка иђаше напред а ми као клинпови за њом Мл 33. Циго, Етн, – Их, ја се огреши, то је био Мираш а не Циго, али све једно, јер је више личио на Циганина него на једног сељака Мл 34. Циља, ЛН, в. Митров ИМ 26. Црколез, ИН, – Погибе … Нића из Црколеза … СС 56. Црна Вода, Хд, – Ето ту, како ви кажете, дошао више Црне Воде! Мл 168. Црна Гора, КИ, – У другим ратовима нису ишли сем на Црну Гору Мл 111; Црна Гора, МИ, – … а преко ових пространи Карадаг (скопска Црна Го- ра) Мл 183. Црни Врх, ИН, – … по околним селима: Љевоши, Црном Врху … ИМ 39. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 155 Црногорац, Етн, – Мало после дође једна була и каза ми да су Црногорци уда- рили на Плав… Мл 169. Црнојевић, Пр, – … Станка, сина Иван-бега Црнојевића из Црне Горе Ап 49; ~ Ђурђа, – … молећи га за помоћ против свога брата Ђурђа Црнојевића Ап 49; ~ Максима, – … за време Максима Црнојевића Ап 50. Црнољево, ИН, – Кад су чули призренски Турци како су Љумани прошли у Црнољеву … Спо 44. Црнољевски кланац, МИ, – … пођосмо низ Дуље Црнољевским кланцем за Штимље где нам је било преноћиште Спо 42–43. Чабић, ИН, – Одавно је било кад смо се видели у кући мазића у Чабићу СС 55. Чаршија, Хр, – Чаршија је сва затворена, ко мисли на рад па и Срби нису сме- ли отворити Мл 125. Черкез, Етн, – … но, кад она пређе међу Черкезе, који су живели у том делу Косова, она их поче косити ИМ 37. Чичкарић, Пр, – Једног дана свратим у радњу Николе Чичкарића, трговца, да нешто купим Спо 38. Чисти понедељак, ИП, - Чисти понедељак је прошао рахат без икакве промене у трбуху, јер је био довољно мастан да издржи прву навалу Мл 59. Чкрапља, ЛН, в. Бошковић ИМ 28. Чкрбан, ЛН, – … она ти је другога узела, по имену Јосифа Чкрбана ИМ 28–29. Чкрка, ЛН, (газда ~), – Мени изан, газда Чкрко СС 61. Чокалица, МИ, – Седели су преко реке Бистрице у Чокалици баш према нашој кући с оне стране Мл 112. Џафер, ЛИ, в. Тајар ИМ 42. Шабан, ЛИ, – Мене упишите!… изненада узвикну Шабан правећи се одважан и јунак а овамо му је срце било као чекић… Мл 114; ~ Р., – Нема годину дана како се удала за Шабана Р… бега у граду а сада јој је седамнаеста, да није урок, да нису зле очи Мл 112-113. Шабанов, ФИ, – Једног дана дође Зенељ Шабанов из Љубонића ради неког посла Ап 82. Шабановић, Пр, – Куртеш Шабановић, ћаја еснафа сарачког, био је истина слабог стања, али је зато био необично бистар … ИМ 80; Садик ~, – Са- дик Шабановић оженио сина Бајрама, али после непуна три месеца, јед- не нођи нестане жена Бајрамова … Ап 90–91. Шадрван, МИ, – Ако дозволите ја мислим да светимо водицу у касарни, Шадрвану и у основној школи… ИМ 40. 156 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Шаља, ПИ, – Весељ Шаља из села Сушице био је чувени јунак у Подгору и није хтео да чује за Арслан-пашу Ап 64. Шантрић, Пр, – … резоноваше Јован Шантрић Спо 27. Шваба, Етн, – Ух, баш се наједох! – узвикне гласно и прекрсти се. – Ово при- стаде као Шваби капа! Мл 102. Шеик ил’ Ислам, Хр, – … да се одмах у име Хазрети Падишаха и Шеик ил` Ислама са благословом Алаха и Пророка пише нов низам Мл 109. Шиптар, Етн, – Ради овога Италијани приреде Турцима пећким и Шиптарима прописну казну Ап 46. Шкодра, ФН, – … низамска војска беше у Пећи и Ђаковици, упућена на Шкодра-пашу Ап 33. Шора, ЛН, – Пролази средином Песка Петар Шора и прави осмице ИМ 26. Шотић, Пр, – … а до њега тог Јаћу Шотића… ИМ 28; Глигорије ~, – Да се ова- ко обогати највише је допринео Глигорије Шотић, трговац … ИМ 53–54. Штедим, КИ,– Сунце залази за Штедим планину више Дрима а од ручка ни помена Ап 75. Штимље, ИН, – Већ смо полако сишли у косовску равницу и идемо ка Штимљу Спо 45. Штупељ, ИН, – нашао је Зенела у Штупељу и убије га … Ап 52. Шубелија, ЛН, – … па извади десет карантана, те ји баци Лази Шубелији ИМ 28. Шуга, ЛН, – То су, као што су: Јован Шуга ИМ 15. Шуговић, Пр, – Једне недеље… састане се Блага са својим друговима у пекари Јове Шуговића ИМ 15. Шумадија, КИ, – Гле`те, молим вас, распилавили се они као да су усред Шу- мадије, а не у Косовском вилајету… СС42. Грађа за Именослов Петра Д. Петровића ексцерпирана је из пет Петро- вих књига, са укупно 461 странице. Урађен је азбучник назива са 695 одред- ница. Већина ономастичких јединица забележених у испитиваној прози при- пада колективном језику.8 Мећутим, пронађено је и неколико назива који су творевина самог писца, на пример: име села Огрејанце начињено према ствар- ном називу новобрдског села Зебинце, „Роми Даба”, свети Цуцур, Озрислав, старина Лифић и слично. Испитивани књижевни стваралац живео је и радио у различитим среди- нама на Косову, односно, у његовим прозним творевинама јављају се ликови 8 Драган Лилић, Структура именослова романа Слободана Џунића, Именослов срп- ских писаца, Ниш 2009, стр. 96. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 157 који припадају различитим верским и националним заједницама, различитог су социјалног статуса и социјалног порекла што ће се одразити и на структуру именослова његових творевина. Петровић неке своје јунаке именује личним именом и презименом или хипокористиком и презименом: Сима Бабарогић, Зенел Бајрамовић, Марко Рајевић, Спасоје Гашић, Пера Симчић, Брана Нушић; конструкцијама лично име или хипокористик+надимак: Јован Шуга, Марко Буга, Ђоље Батал, Блага Готован, Јован Приштевац; лични надимак+презиме: Чкрапа Бошковић, Ро- жајац Саитовић; лично име+ синтагма с месним одређењем: Гојко из Крстов- ца, Стојан из Јуника, Крста из Дечана, Зенељ из Љубонића, Мара из Реке. Бројна су и имена која говоре о породичним односима и комуникацији унутар породичне задруге: ујак Риста, очух Сима, даја Ђорђе, сестрић Глиго- рије, деда Пера, снаха Заида. Употребом апелатива уз лично име, хипокористик, надимак или прези- ме у служби детерминатора именују се лица различитог друштвеног и соци- јалног статуса: султан Бајазит, Арслан-паша, Суљ-паша, Махмут-бег, Иван- -бег, бег Љубовић, престолонаследник Борис, Лаза цар, Цар Шћепан Мали, капетан Хусеин, Крупа капетан, Емин-ага, Мустаф-ага, буљубаша Идриз, зап- тија Рамадан, генерал Рибарев, суплент Сима, прота Спаса, поп Илија, поп Ја- гурида, калфа Ђорђе, Коста калдрмџија, благајник Јова, абаџија Ђорђе и слично. На крају треба рећи да је у прозним текстовима учитеља Петра Д. Пе- тровића забележено 360 антропонима или 52% и 176 топонима или 25% од 695 регистрованих примера. ЛИТЕРАТУРА Богдановић 2009: Богдановић, Недељко, Именослов „Медовине” Слободана Џунића, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за срп- ски језик, Ниш, стр. 105–125. Вукановић 1940: Вукановић, Татомир, Лична имена код Срба, Гласник Етнограф- ског музеја XV, Београд, стр. 56–73. Грковић 1977: Грковић, Милица, Речник личних имена код Срба, „Вук Караџић”, Београд, стр. 7–325. Димитријевић 2009: Димитријевић, Јања, Именослов „Ивкове славе”, Центар за на- учна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 35–60. Јашовић 2010: Јашовић, Голуб, Антропонимија села Угљара код Приштине, Збор- ник радова са пројекта Истраживања српског језика на Косову и Метохији II, Косовска Митровица. 158 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Јашовић 2008: Јашовић, Голуб, Лексика оријенталног порекла у приповедној прози Григорија Божовића, Књижевно друштво Косова и Метохије – Филозофски факултет, Косовска Митровица, стр. 5–179. Лилић 2009: Лилић, Драган, Структура именослова романа Слободана Џунића, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за срп- ски језик, Ниш, стр. 85–104. Милојковић 2009: Милојковић, Милица, Именослов „Зоне Замфирове” Стевана Сремца, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 17–33. Петровић 1999: Петровић Д., Петар, Споменуло се, не повратило се, успомене из окупираног Призрена 1915. године, (приредили Голуб Јашовић и Љиљана Ар- совић), „Григорије Божовић” – Књижевна омладина Приштине, Приштина 1998, стр. 7–63. Петровић 2003: Петровић Д., Петар, Арслан-паша и Пећанци (приредио Голуб Јашо- вић), Дом културе „Свети Сава” – Књижевни клуб „Никанор”, Лепоса- вић–Грачаница, стр. 7–106. Петровић 2003: Петровић Д., Петар, Метохијске ледене јабуке (приредили Голуб Ја- шовић и Крста Ал. Алексић), Дом културе „Свети Сава”, Лепосавић–Исток, стр. 7–258. Петровић 2003: Петровић Д., Петар, Из Метохије, Блага Готован и друге приче (при- редио Голуб Јашовић), Дом културе „Свети Сава” – Књижевни клуб „Ника- нор”, Лепосавић–Грачаница, стр. 7–98. Петровић 2009: Петар Д. Петровић, Свети Сава у Пећи, драмски текстови Петра Д. Петровића, (приредио Голуб Јашовић), Филозофски факултет – Институт за српску културу, Приштина–Лепосавић, стр. 7–120. Савић-Грујић 2009: Савић-Грујић, Ана, Именослов „Божјих људи” Борисава Стан- ковића, Центар за научна истраживања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 78–84. Ћирић 2006: Љубисав Ћирић, О говорима и именима Понишавља и суседних обла- сти, Стање и паралеле у историјској перспективи, Филозофски факултет у Ни- шу – Просвета, стр. 9–197. Стошић 2009: Стошић Јелена, Именослов „Нечисте крви”, Центар за научна истра- живања САНУ и Универзитета у Нишу, Одсек за српски језик, Ниш, стр. 61–77. Храсте 1961/1962: Храсте, Мате, Властито име у Југословена, Језик IX, Загреб, стр. 33–34. Голуб Јашовић: Именослов прозних творевина Петра Д. Петровића 159 Golub Jašović THE LIST OF NAMES IN PROSE WORKS OF PETAR D. PETROVIĆ Abstract This paper deals with the names that are documented in prose works of Petar D. Petrović Pećanac, the teacher. The list of names is composed of personal names, both male and female, hypocoristics, surnames, secondary surnames, personal nicknames, family nicknames, names of holidays, names of places and regions, names of settlements, hydro- nyms, ethnonyms, and ethnics. We have also recorded names of streets, squares, famous buildings, monuments, celestial bodies, cosmic phenomena, theonyms etc. Published in this paper will be an integral part of the future Dictionary of Names in works of Kosovo and Metohija writers. Onomastic research which is published in this paper will become integral part of the Dictionary which will be dealing with names used by Kosovo and Metohija writers in their works. УДК 811.18’373.234’373.612 МИТРА РЕЉИЋ О ПОРЕКЛУ И ЕТНОНИМИМА АЛБАНАЦА – АЛБАНЦИ И(ИЛИ) ШИПТАРИ Апстракт: Познато је да, поред оних без икакве стручне упућености у област етнонимије, не мали број аутора, поглавито домаћих, назив Албанац држи под знаком питања сматрајући га искључиво политичком самоодредни- цом и супротстављајући му етноним Шиптар као исправнији, тим пре што он представља самоназив, како становништва државе Албаније тако и албан- ског живља на простору Косова и Метохије. У раду се, с ослонцем на факто- графске чињенице које се односе на етногенезу Албанаца те начине и прин- ципе настајања етнонима уопште, исказује резерва у погледу сврсисходности доказивања исправности и аутентичности једног или другог етнонима. Кључне речи: Албанци, Шиптари, етногенеза, етнос, етноним Етноним Албанаца, као што је познато, био је и остао чест предмет стручних интересовања, а недоследности у погледу њиховог именовања у доброј мери су везане управо за порекло дотичног корпуса на Балкану. За неке ауторе, не само српске, ово питање до данас остаје отворено. Албанска историографија, с друге стране, ишла је за тим да, приписујући Албанцима илирско порекло, докаже њихову недвосмислену укорењеност на балкан- ском простору, па и на Косову и Метохији. У оваквом свом ставу Албанци свакако нису усамљени. Од српских аутора чија мишљења иду у прилог по- 162 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) менутој тврдњи ваља поменути Ј. Цвијића који, на пример, у Балканском по- луострву констатује: „Познато је да су Арбанаси потомци старих Илира, донекле поромањени за време римске владавине, затим измешани са Слове- нима, нарочито у току Средњега Века” (Цвијић 2000: 187). Сима Ћирковић иде и даље, па, осим што истиче да су Албанци „представници остатака ан- тичког света” на Балкану (Ћирковић 1988: 324), исказује критичан став пре- ма тврдњама „да у средњем веку није било Албанаца на Косову у широком смислу територије данашње Покрајине” (Ibid.: 335). Међу не малим бројем иностраних аутора који износе тезе по угледу на оне албанске, поменућемо данског лингвисту Кристиана Сандфелда према чијем се мишљењу, поред грчког, на Балкану још једино албански језик може сматрати аутохтоним. Овако изричита тврдња проблематична је, међутим, утолико што иза ње не стоје и чињенице, јер аутор одмах затим каже: „Док нам је грчки језик познат од најстарије давнине, арбански познајемо тек у његовој савременој фази (има докумената из XV века, али нам они не показују ништа нарочито)” (Сандфелд 1936: 260). Подједнако површне и неутемељене констатације срећу се и кад је реч о развоју албанске књижевности и писмености. Тако ла- тински мисионар из 1332. г. иза чијег псеудонима аутори препознају тада- шњег барског надбискупа налази да „Албани имају језик сасвим различит од латинског. Ипак, користе латинска слова у својим књигама” (Псевдоброкар 2007: 204). „На жалост – узвраћа П. Бартл – до данас није пронађена ниједна од ових раних књига” (Бартл 2001: 83). Као прву књигу на албанском језику Бартл помиње зборник литургијских текстова под насловом Messale за коју се претпоставља да је настала у Риму 1555. године. Пронађена је два века касније у библиотеци Конгрегације за пропаганду вере. „Дело је штампано латинским писмом, са неким посебним знацима који би могли бити по- зајмљени из ћирилице” (Ibid.: 84). И сва каснија дела на албанском језику, све до поткрај XIX века, штампана су латинским, каткад грчким, потом турским и арапским писмом. На поменуте и сличне неодмерености узвраћало се, ра- зумљиво, супротним аргументацијама попут оне да од нестанка Илира у кас- ном античком добу па до првог византијског помена Албанаца средином XI века – дакле, целих осам столећа, не постоји ни један писани траг о њиховом присуству на Балкану (према Вемић-Стругар 2007: 13). „Слика коју албанска наука ствара о раној историји сопственог народа је поједностављена, некри- тичка и делује исконструисано. Језичких доказа о илирско-албанској срод- ности готово да нема” (Бартл 2001: 17). У вези са претпоставком да су Албанци приспели на Балкан као најам- ници у византијској побуњеничкој војсци, занимљиво је обратити пажњу на појам Албани у „Словару свеопштем” швајцарског лексикографа Јохана Ја- коба Хофмана, штампаном први пут 1677. године у Базелу (Никчевић 2007: Митра Рељић: О пореклу и етнонимима Албанаца – Албанци и(или) Шиптари 163 265). Због дужине текста одреднице преносимо само краћи његов део са свим, у загради датим, напоменама преводиоца. Дакле, „Албани (Albani) – другачије дошљаци (advenae), или инородци, тј. туђинци (aliengenae) или дођоши (adventitii), који се очито од сопствено- сти или поседа својих дотадашњих господара промећу у сопственост или посед других господара и ту се за стално настањују (ex dominorum suorum praediis vel dominiis, in aliorum praedia vel dominia veniunt et in iis sedes suas figunt). Ово име (Albani, Albanici, Albini) првобитно је прида- вано Скотима (Scoti, Шкоти), којима се обичај лутања по туђини претво- рио готово у природу… и отуда је реч примењивана на све извањце који прелажаху на неко место ради насељавања…” (Хофман 2007: 287). Хофманово тумачење назива Албани било је, по свему судећи, оп- штеприхваћено у Европи XVI и XVII века. Тако језуита Диканж преноси ре- чи из буле папе Бенедикта Седмог у којој, између осталог, стоји: „Свима, пак, страним људима, одакле год долазили, које називају Ал- банима, који по љубави према светињи (amore saneti) ту желе да остану, дао је удео у потпуној употреби (без својинског права) воде, шуме, за- једничког пашњака” (према Никчевић 2007: 272). Доводећи етноним Геге – традиционални племенски самоназив ста- новништва на северу Албаније у директну везу са кореном geg из северно- кавкаског – цезијског језика, В. Никчевић, поред другог, констатује: „Штавише, и једна сасвим овлашна анализа најстаријег, у правом смислу индигеног слоја арбанашке лексике, који, по француском лин- гвисти Мартинеу чини свега једну десетину речничког фонда овог језика (Андре Мартине 1987), тесно повезаног са изворним номадским начином живота ових, по свој прилици, касних досељеника из Прикавказја и са њиховом архаичном родовском организацијом, показала би необичну сродност са речником кавкаских племена и озбиљно довела у питање хи- потезу Франца Бопа из 1854. г. о илирском пореклу Албанаца, као и њену дако-месијску алтернативу…” (Никчевић 2007: 270–271). У прилог наведеној тези даље се наводи подужи списак примера из ал- банског и различитих кавкаских језика, попут алб. mal (планина, гора брег) и овој одговарајућа реч malli из цезијског језика, malu из гинукшког, lam из че- ченског, па алб. gur (камен) и цезијско khur, односно чеченско qera и qul (во- додерина, камена раселина), или алб. dite (дан, дневна светлост) и чеченско de, ингушетско di итд. (Ibid.: 271). 164 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) У оквиру најновијих стручних (али и квазинаучних) расправа напред изнето мишљење о пореклу балканских Албанаца не представља изузетак. Помињући кавкаско порекло Албанаца тек као једну од теза присутних у ли- тератури, П. Бартл (некако на трагу истих) наводи да се Албанци (под име- ном „Арвани”) први пут помињу у хроници Михаила Аталиота „у вези са устанком који је драчки заповедник Нићифор Василакиос 1078. године поди- гао против Византије. За свој наум он је користио и грчке, и бугарске и арван- ске трупе” (Бартл 2001: 20). Детаљнија обавештења о овоме даје М. Марко- вић: „До XI века, кад су Срби већ имали своје две државе – Зету и Рашку, Албанци су живели у Албанији на обали Каспијског мора. Под жестоким притиском Хазара, а на позив Арапа, нека њихова племена су, као арапска помоћна војска, доспела у јужну Италију, где су се водиле жестоке борбе између Византинаца, Арапа и Нормана. Одатле их је побуњени византиј- ски војсковођа Георгиос Манијакос довео у Епир на Балкану, у област из- међу Драча и Корче, касније прозвану Арбанон, где су, уз пристанак Срба Зећана, и остали” (Марковић 2010: 9). Албанским ауторима „кавкаска теорија” о њиховом пореклу није не- позната, нити је поричу, с тим што се приликом укључивања у ову врсту ди- скусија, не увек прецизно, позивају на оне хроничаре који првобитну кавка- ску „инвазију” на Балкан смештају у време пре Христа. „Римски хроничари а и св. Јероним у Посланици Паулини помињу да на Кавказу живи народ под именом Албани. Папа Пио II Пиколоми, који се бавио и науком (Descriptio Europae Orientalis), изнео је у XV веку тезу да су они преци данашњих Албанаца на Балкану. О том некадашњем на- роду врло мало се зна у науци. Неки сматрају да је „прву инвазију” на Балкан извршило њихово племе Илири (Hillyri), око 1300. године п. н. е., а наводно су се дефинитивно настанили у средишњој Албанији после грчко-персијског рата у V веку. Као доказ за то помиње се један број идентичних или сличних речи или имена људи у Кавкаској Албанији и Балканској Албанији…” (Имами 1998: 243). Да је повезивање Албанаца с народима Кавказа старијег датума говоре и наводи Лапинског које је својевремено преузео Хан а од овога Урошевић, према којима „Абази, черкеско племе на Кавказу, држи да су са Арбанасима један и исти народ”. Додаје се како је Лапински поуздано установио и обрну- то, наиме, да „Арбанаси доиста држе да су браћа са Абазима” (према Уроше- вић 2001: 2). Важнији од овога је податак да је сам Урошевић, бавећи се по- реклом Албанаца у обласи Горње Мораве, „у готово сваком њиховом селу” Митра Рељић: О пореклу и етнонимима Албанаца – Албанци и(или) Шиптари 165 слушао и бележио опширно истоветно предање по којем је, противно албан- ској историографији, постојбина свих Арбанаса заправо Арабија. Аутор под- влачи да, осим код Мораваца, ово предање о пореклу постоји и код других Албанаца који су доспевали из скадарске области те, преко легенде о Св. Срђу и Вакху, Јиречекових запажања о Немањином житију итд., завршава питањем: „Но, поред тога ипак остаје загонетно: откуда да ова традиција о арабијском пореклу Арбанаса има и своје варијанте код самих Арапа, па чак и Абаза?” (Ibid.: 3). Како год се у прошлости називали – Албани, Арбреши, Епироти итд., остаје чињеница да се, напоредо с етнонимом балканских Албанаца, на про- стору који су насељавали јавља мноштво топонима (градова, области) истог или сличног имена. „Претпоставља се – наводи П. Имами – да су по топони- му Арбанум настали првобитни византијски називи за Албанце: Арбанон и Албанон, а такође и латински: Arbanum и Albanum” (Имами 1998: 242). Грци ће Албанце касније прозвати Арванитима, а Османлије им наденути име Ар- навуд, одакле и српско Арнаут. Шестотомни речник српскохрватскога књи- жевног језика бележи низ изведеница овога назива: Арнауташ – онај који се поарнаутио, па арнаутити – преобратити у Арнаутина, али и арнаутка (ар- науткиња) – врста дугачке пушке, Арнаутлук – земља или крај насељен Ар- наутима и др. (Речник… 1967: 98). М. Радовановић подсећа да се грчко-тур- ски назив Арнаут (Арнавут) у време османске власти „међу Србима не само одомаћио већ су њиме у Рашкој области, Шумадији и Источној Србији нази- вани и многи српски родови досељени из Арнаутлука, односно са Косова и Метохије и Пештерско-сјеничке висоравни” (Радовановић 2008: 6). Осим овог, Албанци су у историографским и осталим писаним документима, науч- ним, публицистичким и другим приказима означавани низом других имена – Арбанаси, Албанези, Шиптари. Ово последње је, према Шуфлајевим нала- зима, само једно од скупних имена под којим разноимена албанска племена током XIV и XV века настоје да се уједине, а потиче од обитељског имена Schapuder или Schepudar у граду Дривасту (Шуфлај 1924: 200) Исцрпне по- датке о генези етнонима Албанаца, укључујући и назив Шиптар, односно Шћиптар (алб. shqiptar), као и о томе како су све Албанце именовали при- падници разних народа те како они именују друге, даје у својој књизи Петрит Имами (Имами 1998: 241–261). Он, између осталог, каже: „У средњем веку Албанци су себе називали Арбр, Арбреш или Арбнеш, а свој језик арбри- ште” (Ibid.: 241) и мало потом додаје: „Остаје и даље тајна зашто су Албанци под Турцима себе почели да зову 'Шкиптар', односно 'Шћиптар'” (Ibid.: 243). 166 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Појаву етнонима Шћиптар, позивајући се на мишљење Р. Исмајљија, В. Станишић образлаже на, сасвим прихватљив, следећи начин: „Последица исламизације била је и промена етничког имена самих Албанаца. Старо етничко име arbënesh / arbëresh сачувало се само код хришћанске мањине на католичком северу и православном југу, као и код калабријских унијата – Арбреша, и постало конфесионална разлика пре- ма муслиманској већини која је ново национално име сковала према из- разу flas shqip ’говорим разговетно’ (Станишић 1995: 37-38). У прилог овоме је и Бартлова тврдња да „Албанци који су се у средњем веку населили у Грчкој и они који су се у 15. веку и касније иселили у Италију у ствари не знају за ово име” (Бартл 2001: 20). Додаћемо само још то да међу албанским стручњацима нема потпуне сагласности у погледу етимолошког тумачења овог назива те да су поје- динци, попут Е. Чабеја, били близу тога да прихвате напред поменуту Шуф- лајеву претпоставку (Имами 1998: 244). Кад је реч о званичној употреби до- тичног етнонима, Радовановић констатује: „Термин Шиптар (Shiptar, Shqiptar) као самоназивање Албанаца – Ар- банаса потпуно доминира у службеној употреби и статистици од средине четрдесетих до краја шездесетих година XX века (пописи становништва 1948, 1953 и 1961. године), такође у медијима и у знатном делу стручне публицистике. Са добијањем статуса аутономне покрајине за дотадашњу АКМО – Аутономну Косовско-Метохијску Област (САП Косово према Уставу СФРЈ из 1963), усвајањем уставних амандмана 1968. и 1971. и концентрисаним развојем албанског националистичко-сепаратистичког покрета на Косову и Метохији, укида се појам Шиптари у службеној, по- литичкој и статистичкој терминологији и замењује појмом Албанци” (Ра- довановић 2008: 7). Иако су име Шћиптар као самоназив сачували до данас, већина Алба- наца противи се томе да их тако називају и други. Као што су у прошлости са љутњом дочекивали назив Арнаут (Имами 1998: 254), тако, слутећи у њему пежоративан призвук, посебно емотивно Албанци данас реагују на назив Шиптар ако га користе њихови словенски суседи. „Занимљиво је – пише Имами – да су урбанизовани Албанци на Косову такође своје сународнике са села погрдно називали Шиптарима, а иронични збирни назив за њих је по- стао Шиптархана, у новије време и Шиптарела” (Ibid.: 260). Колико год било тачно да се у приватним, особито пријатељским контактима Срба и Албана- ца, на пример, назив Шиптар не доживљава као увредљив и да га многи Ср- би доиста не користе с лошим примислима, не може се порећи да се он упот- Митра Рељић: О пореклу и етнонимима Албанаца – Албанци и(или) Шиптари 167 ребљава и у подругљивом контексту. Избор датог етнонима добронамеран ће образложити простом чињеницом да га користе сами Албанци, али недобро- намерном иста аргументација може послужити, а често и служи, као добар изговор за терминолошку злоупотребу. „Избор речи у говору је често избор конотације…” – не без разлога наглашава Ј. Јанићијевић сумирајући Бартово виђење феномена конотације и денотације (Јанићијевић 2000: 178). Иако би имена етникâ, као и лична имена, требало првенствено да служе именовању, не и означавању, иста се – подсећа Р. Драгићевић – „могу 'пунити значењем' под утицајем спољашњих, ванјезичких околности. Имена етникâ тако до- бијају значења обично онда уколико су њихови носиоци у суседским и кул- туралним везама са нашим народом” (Драгићевић 2010: 102). Ни назив Шкиа, чије је порекло у латинском sclavus (Словени) сам по себи не садржи никакав негативан призвук. Тако су Албанци, наводи Имами, „своје суседе Словене, Србе, Македонце и Црногорце, вековима звали” (Имами 1998: 246), а скоро идентичну констатацију изнео је у своје време Ј. Ердељановић (Ер- дељановић 1925: 54). Исто бележи Ставро Скенди: „Shkja – множина Shkje је реч коју су Албанци употребљавали за Словене. Потиче од латинског sclavus у значењу Словен” (Скенди 1967: 202). Ипак, назив Шкиа1 неретко се, у по- следње време нарочито, тенденциозно користио, и од стране Срба редовно доживљавао као увредљив. Можда се управо таквом његовом наменом (иза које стоји негативно уопштавање) може објаснити податак да су назив Шкиа Албанци преносили и на Грке. Тако В. Станишић, позивајући се на Е. П. Хемпа, између осталог, наводи да „у албанској дијаспори Софико у Коринту shklerisht означава 'грчки језик' (Станишић 1995: 37). Опредељујући се за етноним Албанац, једни аутори, разумљиво, корис- те и лингвоним који из етничког назива следи, док се неки други, не без раз- лога, до данас двоуме при избору како имена поменутог ентитета тако и ње- гова језика. Дилему, чини нам се, у приличној мери разрешава уставно одређење датог етноса, па не видимо разлог да, сагласно Уставу Републике Србије (свесни да се такав став може означити и као линија мањег отпора), не говоримо о Албанцима, односно албанском језику, подразумевајући и њихове синонимичне називе попут Арбанаси, Арнаути, Шиптари и сл. те из њих из- ведене лингвониме, и то не да би „удовољили” Албанцима, већ стога што сматрамо да питање њиховог имена представља ирелевантну чињеницу у ре- шавању међусобних односа двеју заједница. Уосталом, назив Албанци уз Немце, Грке, Швађане, само су неки од многих примера неподударања само- 1 Ваља признати да је, из арсенала погрдних, далеко више имена Србима стизало са стране „цивилизованог” Запада, поглавито из пера британских писаца XIX и прве половине XX века, у чијем су штиву читаоци Србију препознавали под именима Кравонија, Вулгарија и сл. па, у следу тога, и Србе под именом Кравонци, ако не и каквим горим (в. Голдсворти 2005). 168 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) назива и имена којим неки народ, односно етничку групу ословљава већина или поједини од других народа. Албанци нису никакав изузетак ни по томе што сами располажу са два имена – једним за спољну, другим за унутрашњу употребу. Сетимо се да је Мартин Сегон, српски писац родом из Новог Брда, своје сународнике двојако називао – Срби и Расијани (Сегон 2007), а, мис- лећи на Србе, називе Раси, Расцијани, Расијани, Рашани, Рашчани, који упућују, кад на све српске области а кад на неке од њих, користили су и други домаћи писци, почев од Попа Дукљанина преко Христифора Жефаровића и грофа Георгија Бранковића (в. Ломпар, Несторовић [прир.] 2006), све до Црњанског, Попновакова и др. Па ако је и политички мотивисано, име Ал- банци је, опет, само једно у низу на исти начин стечених. Ваља се присетити да је „формирање јединствене бугарске народности” (в. Калиганов 2003: 98–99) остварено триста година након што је и словенска чланица словен- ско-протобугарског савеза (склопљеног 681. г. у циљу пружања отпора Ви- зантији) подведена под „радни”, за политичке потребе употребљавани назив Бугари, како у Византији тако и у тадашњој Европи. Као што други углавном не одлучују о избору самоназива одређене на- родносне групације, тако иста, ако би и хтела, слабо може утицати на то како ће је називати суседни или удаљенији народи. Етноназиви који народу долазе са стране изводе се из претпостављеног порекла тог народа, назива бивше или наслеђене територије, етноса који је на тој територији раније обитавао, затим из топонима, хидронима, оронима итд., али и по основу социјалног по- ложаја, руралног или урбаног начина живота и, после свега, субјективног (позитивног или негативног) става према дотичном народу, формираног на темељу оваквих или онаквих представа о њему. Зависно од тих представа, име неког народа може бити предмет најразличитијих тумачења. Могу то би- ти и називи Албанац, односно Шиптар, но, судећи по напред презентованим фактима, упињање да се докаже исправност једног или другог етнонима представља, чини се, беспотребно трошење енергије. ЛИТЕРАТУРА Бартл 2001: Петер Бартл, Албанци од средњег века до данас / с немачког превела Љубинка Миленковић. – Београд: Clio, 2001. Вемић, Стругар 2007: Мирчета Вемић и Младен Стругар, Атлас Старе Србије: Европске карте Косова и Метохије. – Цетиње – Београд: Светигора, 2007. Голдсворти 2005: Vesna Goldsvorti, Izmišljanje Ruritanije: imperijalizam mašte / s eng. preveli Vladimir Ignjatović i Srđan Simonović. – Beograd: Geopolitika, 2005. Драгићевић 2010: Рајна Драгићевић, Вербалне асоцијације кроз српски језик и кул- туру. – Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије, 2010. Митра Рељић: О пореклу и етнонимима Албанаца – Албанци и(или) Шиптари 169 Ердељановић 1925: Јован Ердељановић, Македонски Срби. – Београд: Државна штампарија Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, 1925. Имами 1998: Petrit Imami, Srbi i Albanci kroz vekove. – Beograd : Radio B92, 1998. Јанићијевић 2000: Jasna Janićijević, Komunikacija i kultura: sa uvodom u semiotička istraživanja. – Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, 2000. Калиганов 2003: И. И. Калиганов, Культура средневековой Болгарии / Культура средневековой Сербии. – История культур славянских народов в 3-х тт. Том I: Древность и Средневековье / Отв. ред. Г. П. Мельников. – Москва: Мини- стерство образования РФ – Государственная академия славянской культуры, 2003, 98–157, 158–210. Ломпар, Несторовић (прир.) 2006: Мило Ломпар и Зорица Несторовић, Српска књижевност XVIII и XIX века: барок, просвећеност, класицизам, предро- мантизам: хрестоматија. Књига I. – Београд: Народна књига – Алфа, 2006. Марковић 2010: Михаило Марковић, Косово и европска цивилизација. – Међуна- родни тематски зборник „Косово и Метохија у цивилизацијским токовима”, књ. 1: Језик и народна традиција, Главни и одговорни уредник: проф. др Драги Маликовић, Уредник: проф. др Софија Милорадовић, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 2010, 9–16. Никчевић 2007: Весна Никчевић, ''Словар свеопшти'' Јохана Јакоба Хофмана (Предговор). – Атлас старе Србије: европске карте Косова и Метохије / прир. Мирчета Вемић и Младен Стругар. – Цетиње – Београд: Светигора, 2007, 265–274. Псевдоброкар 2007: Псевдоброкар, безимени латински мисионар (1332. г.), Упутс- тво за поступање. – Атлас старе Србије: европске карте Косова и Метохије / прир. Мирчета Вемић и Младен Стругар. – Цетиње – Београд: Светигора, 2007. Радовановић 2008: Милован Радовановић, Косово и Метохија: антропогеографске, историјскогеографске, демографске и геополитичке основе. – Београд: Служ- бени гласник, 2008. Речник 1967–1976: Речник српскохрватског књижевног језика 1–6. Нови Сад – За- греб: Матица српска – Матица хрватска. Сандфелд 1936: Кристиан Сандфелд, Балкански језици. – Књига о Балкану I. – Београд: Балкански институт, 1936, 260–267. Сегон 2007: Мартин Сегон, У земљи Трибала и Дарданаца. – Атлас старе Србије: европске карте Косова и Метохије / прир. Мирчета Вемић и Младен Стру- гар. – Цетиње – Београд: Светигора, 2007, 204–206. Скенди 1967: Stavro Skendi, The Albanian National Awakening 1877–1912. – Princeton: University Press, 1967. Станишић 1995: Вања Станишић, Српско-албански језички односи. – Београд: Бал- канолошки институт САНУ, 1995. Ћирковић 1988: Сима Ћирковић, Албанци у огледалу јужнословенских извора. – Илири и Албанци. (Научни скупови САНУ, књ. XXXIX. Одељење историјс- ких наука, књ. 10. – Београд, 1988. 170 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Урошевић 2001: Атанасије Урошевић, О Косову: антропогеографске студије и дру- ги списи / прир. Јордан Ристић и Милорад Филић. – Приштина: Народна и универзитетска библиотека ''Иво Андрић'': Институт за српску културу – Гњилане: Књижара ''Свети Сава'', 2001. Хофман 2007: Јохан Јакоб Хофман, Свеопшти словар (Базел 1677) / превела и при- редила Весна Никчевић. – Атлас старе Србије: европске карте Косова и Ме- тохије. – Цетиње – Београд: Светигора, 2007. Цвијић 2000: Јован Цвијић, Балканско полуострво / уред. Васа Чубриловић и др. – 3. изд. – Београд: САНУ – Завод за уџбенике и наставна средства, 2000 (Сабрана дела, књ. 2). Шуфлај 1925: Milan Šuflaj, Povijest sjevernih Arbanasa (sociološka študija) // Архив за арбанаску старину, језик и етнологију, књ. II (1924). – Београд, 1925. Митра Рељић: О пореклу и етнонимима Албанаца – Албанци и(или) Шиптари 171 Митра Релич О ПРОИСХОЖДЕНИИ И ЭТНОНИМАХ АЛБАНЦЕВ – АЛБАНЦЫ И(ИЛИ) ШИПТАРЫ Резюме Аннотация: Среди многих, в том числе и специалистов, до сих пор ведутся споры насчет автохтонности и обоснованности употребления этнонима албанцы, тем более, что сами его носители именуют себя шиптарами. В данной статье при- водятся противостоящие факты, касающиеся этногенеза албанцев и их этнических имен, указывается и на ряд других случаев двойных этнических наименований или самоназваний, высказываются резервы насчет целенаправленности упомянутых дискуссий. Ключевые слова: албанцы, шиптары, этногенез, этнос, этноним УДК 091=163.41”14” 811.163.41’373.21/.23(497.115 ГРАЧАНИЦА) СМИЉА ВАСИЋ АНТРОПОНИМИ И ТОПОНИМИ У ГРАЧАНИЧКОЈ ПОВЕЉИ Апстракт. У раду се анализира порекло и структура антропонима и топонима у Грачаничкој повељи. Кључне речи. Грачаничка повеља, антропоними, топоними, дериваци- ја, композиција. Средњовековни списи споменици су од изузетне вредности за познa- вање правног и културног живота српског народа у временима када је српска држава имала значајан историјски развој. Међу њима су и повеље, специфич- ни правни акти издавани од највише власти, као даровнице манастирима и црквама, на основу којих су оне касније уживале одређена права. Повеље су значајне за проучавање историје и права ондашње државе, али оне су, будући да су формулисане у језику, незамењиви извори података за проучавање српског језика одговарајућих епоха, а у оквиру таквих проуча- вања и за упознавање са ондашњим ономастиконом. Два су фонда ондашњег ономастикона који имају прворазредни значај. То су називи места (топоними) којима се означава простор над којим ужива- лац права стиче овлашћења, и имена људи за које се везују активности од- ређене повељом у тренутку њеног настанка. Будући да су повеље о каквима говоримо акти из раног средњег века (XII–XIV век), ономастичка истраживања омогућавају успостављање исто- 174 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) ријске ономастике српског народа и језика. То значи да се од фонда онома- стичких јединица које се могу наћи у повељама полази, при чему се, у начелу, може констатовати: • постојање таквих јединица, • њихово значење, односно мотивација (етимологија), • њихов облик (као језичка структура и граматичко рухо). Несумњиво се кроз историју њихова мотивација затире, или прекрива новим значењима, мења граматички облик деловањем унутрашњих закони- тости (асимилације, дисимилације, упрошћавања гласовних група, промена акцента…), али и спољашњих (утицаји других говора или других језика, де- ловање аналогија, прекрајање творбених образаца, настајање синонима, по- лисемичност…). Па ипак, могуће је коришћење ономастичких података из повеља за ос- тварење увида у савремени ономастикон. Данашња имена, у класама које се могу наћи у повељама (топоними и антропоними) показују сличности и разлике. И једно и друго је питање кон- тинуитета. Наиме, данашњи топоними према некадашњима могу се померати на плану значења, и на плану облика. Облик се може и толико удаљити да је да- нас тешко одгонетнути првобитни смисао (мотивацију за настанак топони- ма). Може доћи и до тога да се одређени локалитет данас именује сасвим другом речју, са другом мотивацијом, што је могло доћи и због промене ре- алности на дотичном простору (тамо где је била ливада, могла је постати њи- ва, а њива је могла бити именована културом која на тој њиви расте…; на месту празног простора могла је настати насеобина са сачуваним или про- мењеним именом, могла је нићи саобраћајница и сл.). Али, између старог ономастикона и оног са којим се он упоређује мо- гао се одржати и известан, за језик и језички систем, довољан континуитет. Најсигурнији поступци у том просецу јесу задржавање творбених елемена- та: корена и система наставака. Они ће, ако се потврде и у једном и у другом ономастикону, које некад дели и више векова, говорити о томе да се пракса именовања, или творба језичких јединица, или смисаона мотивација засно- вана на потреби преношења значења, одржава кроз векове и потврђује непре- кинутост језичког и кулутурног развоја, који често значе и потврду иденти- тета у комуникацији. Може топоним и променити власника, па и државу, па да доживи и сме- ну народа, а да се ипак одржи, уколико се насилно или деловањем неких дру- гих драстичних околности свесно не замени. Смиља Васић: Антропоними и топоними у Грачаничкој повељи 175 Управо оваква су наша полазишта када се обраћамо ономастикону Гра- чаничке повеље са становишта могућег континуитета са данашњим онома- стиконом српског народа. Разуме се, у обиму који нам подаци дозвољавају, а они су ипак ограничени, иако су, да то поновимо, незамењиви. Та ограни- чења надомештају се значајем које има сваки конкретни поглед, будући да проучавање једног уског питања може имати одраз на стање на ширем про- стору: одлике једне повеље, из једног времена, кореспондирају са много ши- ром праксом на подручју једног народа, цркве и језика, па свако проучавање макар и минималног питања може бити или подстицај за друга проучавања, или одговор на друга питања. Грачаничка повеља је проглас и даровница коју је донео српски краљ Стефан Урош II Милутин Немањић 1321. године којом оснива и дарива ма- настир Грачаницу. Повеља је исписана као фреска на западном зиду ђаконикона у педесет и три реда. Исписана је, дакле, у целости, што је чини нарочито интересант- ном, заједно са Великим записом исписаним под сводом пирга испред при- прате у Жичи. Испод текста у једном реду је титула владара и година изда- вања повеље. Величина фреске је 160 x 190 центиметара. Владарска златопечатена повеља на пергаменту није сачувана. Повеља има и посебан одељак „Закон стари Србљима” у коме је дата регулатива за житеље на про- стору манастирског властелинства. Овај историјски документ издаван је више пута. Три пута је преписи- вана са оригинала, а три пута прештампавана по преписима. Текст повеље обрадио је Миливој Павловић (1928). Превод овог текста дао је Димитрије Богдановић (1987). Примери антропонимије и топонимије преузимани су са преписа редо- ва повеље који је извршио Бранислав Живковић (1992) поводом обележа- вања шест векова од боја на Косову. АНТРОПОНИМИ БАЛИНЬ, може бити изведено од хипокористика Бала + суф. -ин. Уп. топ. Ба- линац, Балиновац, Балинце. 27. БАНЕ, хип. вероватно од Бранко, Бранислав. 31. БЕРИСЛАВ, сложено од основе бер + слав. Уп. Берисављевић. У бугарском реч- нику објашњено је као старо име које значи „онај који бере славу”. 3, 34. БЕРОШЬ, изведено име од основе бер + суф. - ош. 29. БИТОМИЛЬ, сложено име од основе нејасног значења и порекла + слов. мил 29. 176 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) БОГДАНЬ, порекло овог имена објашњава се на више начина. Скок сматара дa је хришћанско и теофорично а давало се детету које су родитељи дуго желели па им га напокон бог дао, а да је то преведеница од лат. Deoda- tus. Други сматарју да је ово име превод грчког θεόδοτος. Постоји и мишљење да је иранско-скитски утицај изражен у формирању имена с основом бог. 15, 27. БОЛЕМИРЬ, сложеница од општесловенског компаратива за позитив добар. Првобитно значење је било већи одакле се и развило значење „јачи” које се сачувало у старој словенској антропонимији с основом бољи. 26. БОЛИНЬ, изведено од основе које у сложеним именима нпр. Бољеслав и сл. + суф. -ин. 27. БРАТОСЛАВЬ, сложено име од основа брат + слав „онај који слави брата”. 16, 27, 34, 35. ВЛАДЬ, хип. од Владимир, Владислав и сл. Име чешће код влашког станов- ништва него код других. 35. ВОИХНА, изведено од основе вој (< Војислав и сл.) + суф. -ихна. 36. ГОИНИКЬ, изведено од основе гои „мир” (постало < Гоислав) + суф. -ник. 27. ГОИШИНЬ, изведено од основе гој (<Гојислав) + суф. -шин, или од имена Гој- ша + суф. -ин. 34. ГРУБЕШИКЬ, патроним од Грубеша. Уп. Грубеша, властелин дубровачки 1281. (Даничић И, 239). 35. ГЮРГЬ, варијанта имена Ђурађ, грчко име Γεωργιος. Измењено у народном го- вору тако што се сугласник г изговарао као ђ. Календарско име које се јавља у више варијаната што се може објаснити великим значајем Све- тог Ђорђа, ратника у фолклору и народу. 16, 35. ДЕСИМИРЬ, сложено име од основе дес + мир. Уп. Десимирь у XIII веку у Жићком властелинству (Дан. И, 266). 16. ДМИТРЬ, облик начињен од окрњене грчке основе имена ∆ηµητρος. Ненагла- шено грчко η замењено је словенским ь које се изгубило. Наглашено грчко ή дало је словенско и. Календарско име солунског светитеља Ди- митрија. Дмитар је било народна форма, а Димитрије монашко и све- тачко име. 29. ДОБРЕ, хип. од Доброслав, Добромир. 35. ДОБРИЛО, изведено име од основе добр (< Добромир, Доброслав) + суф. -ило. Уп. топ. Добриловина. 28. ДОБРИХНА, изведено име од основе добр (< Доброслав) + суф. -ихна. 30. ДОБРОМИРЬ, сложено име од добр + мир. 18. ДОБРОН, изведено име од основе добр (< Добромир и сл.) + суф. -онιа. 35. ДОБРОСЛАВЬ, сложено име од основа добр + слав. Уп. Доброславь (Дан. И 281), през. Добросављевић, топ. Доброславица (РЈА). 36. Смиља Васић: Антропоними и топоними у Грачаничкој повељи 177 ДОБРОХВА, изведено од основе добр (< Доброслав) + суф. -охна. Уп. през. Добронић, топ. Доброница (РЈА), чеш. Dobrochna, чешка кнегиња. 16. ДОИЧИНЬ, изведено од хип. Доја + суф. -ин. (Хип. Доја је од Доброслав, До- бромир и сл. Као Раја од Радослав.Уп. през. Дојановић, Дојчиновић; Дојић, Дојкић, топ. Доина, Доино Село, Дојчиновица (РЈА), мак. Дој- чин, буг. Дојо, Доико. 28. ДУБРОВЬЦЬ, Маретић мисли да је овакво име могло добити дете рођено у дуб- рави као Горе и Горчиле, за које Вук каже да су добијала деца рођена у гори. Уп. топ. Дубравац, през. Дубравчић. 35. ДРАГОВАЦЬ, изведено од основе драг (<Драгомир, Драгослав и сл) + суф. -вьц или од непотврђеног имена Драгав + суф. -ьц. 33. ДРАГОѨ, изведено од основе драг + суф. -оје. УП. буг. Драгој, през. Драгоје- вић, топ. Драгојевац. 29. ДРАГОСЛАВЬ, сложено име од основе драг + слав. 33, 34. ДРАГУНЬ, изведено од основе драг + суф. -оунь. 29. ДРАЖАНЬ, изведено од основе драж (<Дражеслав и сл.) + суф. -ан. Уп. топ. Дражањ, през. Драженовић. 33. ДРАЖУИЬ, изведено од основе драж (<Дражеслав и сл.) + суф. -уј као Драгуј, Милуј. Уп. топ. Дражујево (Дан И, 304). 29. ДРАЖОѤ, изведоно од основе друг (< Дружимир) + суф. -оје. 35. ИГНѨТИѤ, хришћанско име, лат. Ignatius. Монашко име је гласило Игнатије а народно Игњат. 15, 30. ИГНАТИЈЕ, хришћанско име, лат. Ignatius, монашко име гласило је Игнатије а народно Игњат. Уп. Игнатије, липљански епископ. 15, 42, 50. ИНЕКАВЬ, име нејасног порекла. Можда од сложеног имена Инослав. 34. КУКОЛЬ, влашко име. 34. ЛЮБАН, изведено од основе љуб (< Љубомир и сл.) + суф. -ан. Уп. през Љу- бановић, топ. Љубанце, Љубања. 16. ЛЮБЕ, хип. од Љубомир, Љубислав и сл. Уп. през. Љубић, топ. Љубић. 35. МАРЬКО, грцизирано лично име ушло у старословенски језик суфиксално, ослонивши се на постојећа словенска лична имена на -1‡, претходно одбацивши крајње грчко ς. МАРТИНЬ, лат. Мартинус, хришћанско име. У средњем веку често се јавља у приморским градовима. 34. МИЛОСЛАВЬ, сложено име од словенског мил + слав. Уп. топ. Милосавци. 16, 26. МИХОИЛО, библијско име хебрејског порекла примљено преко грчког језика. 26. МРЬША, надимак који је постао лично име, или је то, можда, давано као за- штитно име. Истог порекла је и као надимак из Црне Горе Мршко, Мр- шељ, през. Мршић. 36. 178 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) НѢЕГОСЛАВЬ, сложено име од нег + слав. Уп. топ. Негославци, през. Него- слављевић. 33 ПРВЕ, хип. од Првослав. 28. ПРѢДИВОИ, сложено име од основе пред + вој. Уп. Предивои (Дан. ИИ 484). 28. РАДИВОѤ, сложено име од рад + вој. Уп. през. Радивојевић, топ. Радивојце. 38. РАДОМИРЬ, сложено име од основе рад + мир. Једно од најраније потврђених имаена на Балкану. 36. РАДОСЛАВЬ, сложено име од основе рад + слав. 19. РАИКО, изведено од хипокористика Рај или Раја + суф. -ко. Уп. през. Рајковић, топ. Рајковац. 17. РАДѢѨ, изведено име од основе рад (<Радослав и сл.) + суф. -ьј. РАДЬ, хип. од Радомир, Радомир. 15. САВА, од Σαββας, према византијском изговору β, лично име арамејског по- рекла, распрострањено код православаца. Уп. Сава Немањић, први српски архиепископ. С обзиром на култ Св. Саве у народу изненађује да се као лично име у XIV веку ретко јавља. 24. СВѢТОСЛАВЬ, сложено име од основе свет + слав, през. Светиславић, буг. Све- тослав, рус. Святославъ, кнез у Кијеву 946. године. 27. СИМЕѠНЬ, грч. Σνµεων, монашко име. 4, 7. СТАНИМИРЬ, сложено име од основе стан + мир. Уп. Станимир (РЈА), буг. Ста- нимир, чеш. Станимир. 29. СТАНИСЛАВЬ, сложено име од основе стан + слав. Уп. Станислав, често име од најстаријих времена у српским и хрватским споменицима (РЈА), мак. Станислав, буг. Станислав, чеш. Stanislav, пољ. Stanisław. 34, 36. СТАНЬ, хип. од Станислав, Станимир и сл. 36. СТЕФАНЬ, грч. Στεφάµος венац, име првомученика светитеља Стефана. Било је често име у владарским кућама у јужнословенским земљама у сред- њем веку. Уп. Стефан (РЈА), през. Стефановић, Стефан Првовенчани, Стефан Урош, српски краљ Милутин, Стефан Драгутин, Стефан, срп- ски цар, Стефан, скопски епископ. 4, 7, 10, 21, 23, 24, 30, 50. СТРАХНИН, изв. од осн. Страхн + суф. ина. Упр. през. Страхинић итд. СТРѢЕЗ, хип. од Стрезимир (РЈА), уп. Стрезо (РЈА), топ. Стрезовце, буг. Стре- зо, през. Срезовић, мак. топ. Стрезово село. 36, патроним од Тудор, уп. презиме Тудоровић. 23. ТУДОРЬ, грч. Θεοθορος „божји дар”, имена византијских светитеља. Било је распрострањено у свим јужнословенским земљама а нарочито у сре- дњовековној Далмацији. Уп. Тудор (РЈА). 34. ТУПЕ, вероватно хипокористик нејасног порекла. 35. Смиља Васић: Антропоними и топоними у Грачаничкој повељи 179 ФИЛИПЬ, грч. календарско име Фιλιππος, „љубитељ коња”. У неким народним говорима извршена је промена иницијалног ф у п. Уп. Пилипенда у за- падној Босни и Лици (РЈА). Од XIII века нарочито je често у Котору, Дубровнику и Задру. 15. ХРАНЬ, хип. од Хранислав, нејасног порекла. 28. ЧЕСЛАВЬ, изведено од чест + лав. 29. ШАПРАНЬ, име по називу биљке шафран (ф>п као код Степан, Трипун, Пи- лип). 26. ТОПОНИМИ АРХИѤПИСКУПОВО СТАИЋЕ 20. Архиепископово седиште код Приштине. БАНЬСКА 21. Вероватно се мисли на манастир Бањску код Митровице. БАТУСИ 22. Данашње село Батусе код Косова Поља. БОГОРОДИЦЕ ГРАДЬЧАНСКИ, ХРАМ СВЕТѢѤ 7, 9, 20, 24, 30, 49. Грачанички ма- настир посвећен светој Богородици . БОРКОВО МЕСТО 12. Потез у атару села Угљара. БРОДЬ 14. Место између Сушице и Гуштерице на путу за Приштину. БРУСЬ 13. Место у околини Сушице. БРѢСТИѤ 1. Данашње Бресје код Косова Поља. БОУТОВЬЦЬ 12. Село у околини Приштине. ВЕЛЕТѢНЬ 14. Простор на међи Сушице и Гуштерице. ВОДѢНИЧИШТЕ 12. Потез у Скуланову. ВРАНѤ 39. Мисли се на данашње Врање. ВѢШЕГРАДЬ 38. Место на Ситници. ГРАЧАНИЦА, ЦРКВА 20. Грачанички манастир. ГРАДЬЧАНИЦА 11. Насеље у околини Приштине. ГРАДЬЧАНСКА РѢКА 12. Данас река Грачанка. ГРУПШИНЬ ѤѤВЬЦЬ 37. Даничић наводи да је то топоним изведен од јеј који се налази у Тополници. ГУЋЕЕРИЦА 14. И данас село Гуштерица. ДОѤКЬ 37. Место у Тополници. ЖЕГРА, У МОРАВИ 37. Село у околини Гњилана. ЖУПАНЬ СТУДЕНЬЦЬ 15. Тако се звало неко место код Приштине. ЖРѢБИЦА 43. ЗЛЕТОВА 40. Река и предео. КОРЕТИНО 37. Село у Косовском Поморављу. КРУШЕВЬЦЬ 12, 23. Село у околини Косова Поља. КРУШКА 12. Место близу Обилића. 180 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) КУМАНѨ ГЛАВА 13. Топоним на потезу од Бутовца преко Оране пољане до Бруса. ЛАЋА, У ЛАЋѢ 31. ЛИВАДА НАДЬ ЖРѢБИЦОМЬ 43. Ливада над Жребицом. ЛИПѨНЬ 39. Варошица на Косову. ЛИПЛѨНСКА ѤПИСКУПИѨ 9, 17, 18, 19, 24, 33, 42. Липљанска епископија. ЛОКВА 37. Место у Тополници. ЛѨПИИА 22. Данашње село Лепина код Липљана. ЛѨПОВЬ СЕЛО 22. Данашње Лапље Село на Косову. МАѤСЛАВЛЕ 12. Воденичиште на Грачанки. МОРАВА КРАЈ 37. Данашње Косовско Поморавље. МОРОЗВИЗДЬ 40. Област која је припадала Липљанској епископији. МАТИЧАНЬ 23. Село у близини Приштине. НЕДѢЛѨ 13. Место између Бутовца и Бруса. НИВА СТОИЋЕ КРАЛЕВЬСТВА МИ 21. Њива која је припадала цркви паунској. ОСТРИ ВРЬХЬ 13. Брдо у околини села Бруса. ѠРАНА ПОЛѨНА 13. Место између Бутовца и Кумање главе. ПАУНѤ, НА ПАУНИ 17, 18, 21. Поље у околини Урошевца. Данашње Паун поље. ПОДБРѢГЬ, У ПОДБРѢЗЕХЬ 31. Mесто близу Боркова. ПОЛОГЬ 31. Место у ком се налазила црква Светог Димитрија. ПРИЗРЕНЬСКА ѤПИСКУПИѨ 41,42. Призренска епископија. ПРИЋИНА 14. Данашњи град Приштина. РИБНИКЬ 20. Место код Паун поља. РОДИМЛѨ 38. Село на Косову, Радимље. РУДНИКЬ 37. Место у Тополници. СЕЛЦЕ 11. Место код Сушице у Липљанској епископији. СЕНОКОСЬ 19. Место у Липљанској епископији. СИНИѨКЬ 38. Место на Ситници. СИТЬНИЦА 17, 38. Река на широком Косову. СКУЛАНОВО 22. Село код Липљана. СЛАВИЋЕ 39. Место између Врања и Злетова. СОКАЛЬНИКЬ 19. Место у Липљанској епископији. СМОЛѨНЕ Вероватно данашње село Смолуша на Косову. СПАСОВА ЦРЬКВА 11. Црква између Бресја и Скуланева. СУХОГРЛО 31. Место у Епископији дебарској. СУХОДОЛЬ 22. Суви До, село код Липљана. СУШИЦА 11. Село у близини Јањева. ТИШИНА 38. Место на Ситници. ТОПОЛЬНИЦА 37, 39. Крај у околини Новог Брда. ШИРОКИ БРОДЬ, 38, Место на Ситници. Смиља Васић: Антропоними и топоними у Грачаничкој повељи 181 Грачаничка повеља, историjски споменик из времена средњовековне српске државе, сведочи о томе да су антропонимија и топонимија на Косову углавном српског порекла, од општесловенских речи. Неки од антропонима и данас су део српског антропоникома. А бројни топоними, неки с нешто из- мењеним ликом, и данас су присутни. Њихово постојање на овом простору поуздано је сведочанство о континуитету српског постојања на овим просто- рима. ИЗВОРИ Б. Живковић, Грачаничка повеља, Београд 1992, 1–102. ЛИТЕРАТУРА Грковић, Милица: Речник личних имена код Срба, ,,Вук Караџић”, Београд 1977. Грковић, Милица: Имена у дечанским хрисовуљама, Нови Сад 1983. Грковић, Милица: Речник имена Бањског, Дечанског и Призренског властелинства, Београд 1986. Грковић, Милица: Имена у повељама цара Душана, Зборник шесте ономастичке кон- ференције САНУ, Београд 1987, 247–262. Даничић, Ђуро: Речник из књижевних старина српских, I–III, Београд 1863–1864. Елезовић, Глиша: Речник косовско-метохијског дијалекта, св. I, Београд 1932, св. II, Београд 1935. Михајловић, Велимир: Име по заповести, Нолит, Београд 1992. Јовићевић, Радојица: Лична имена у старословенском језику, Београд 1992. Рјечник хрватскога или српскога језика, ЈАЗУ, Загреб 1880–1976. 182 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Smilja Vasić LES ANTHROPONYMES ET LES TOPONYMES DANS LA CHARTE DE GRAČANICA Résumé Dans ce texte nous analysons l’anthroponymie et la toponymie dans la Charte de Grača- nica, monument médiéval serbe. Mots-clés: charte de Gračanica, anthroponymes, toponymes, dérivation, composition. УДК 811.163.41’272’255.2:811.111(497.115) БРАНИСЛАВА ДИЛПАРИЋ СТАНИСЛАВ СТАНКОВИЋ О ЈЕДНОМ (НЕ)СРПСКОМ ЈЕЗИЧКОМ ИЗРАЗУ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ ДАНАС1 Апстракт. Српски језички израз у гласилима и списима Кфора и Ун- мика и званичних институција тзв. републике косово знатно одступа од срп- ског стандарднојезичког система. У раду се указује на нарочити утицај енгле- ског на српски језик, тј. на некомпетентно превођење и недовољно познавање српског стандардног језика и његове правописне норме. Кључне речи. Српски језик, енглески језик, језичка политика, контакт, превођење, Кфор, Унмик, јавна и службена гласила, институције републике косово, АП Косово и Метохија. Уводне напомене. Службену и јавну комуникацију на Косову и Мето- хији данас карактерише широка употреба албанског и енглеског језика и ре- дукована употреба српског језика.2 У текстовима информативних и иних гла- 1 Ово је скраћена и донекле измењена верзија нашег реферата Српски и енглески језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији (International Conference Languages and Cultures in Contact, Herceg Novi, 16. septembar 2007), као и незнатно измењена и двема илустрацијама допуњена верзија нашег објављеног текста O jednom (ne)srpskom jezičkom izrazu na Kosovu i Metohiji danas, Zbornik radova Jezici i kulture u kontaktu (Languages and Cultures in Contact), Institut za strane jezike Univerziteta Crne Gore, Podgorica, 2009, 36–42. 2 Од почетка мисије Кфора и Унмика (1999) употреба српског стандардног језика на Космету — како су јоште у јесен 2002. године нашли двадесет и седморо лингвиста на састанку 184 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) сила и списа међународних и институција тзв. републике косово на српском језику редовно се јавља бескрупулозно замагљивање косметске друштвене и политичке реалности: у великој мери је присутна осебујна манипулација јези- ком,3 као и непоштовање граматичке и ортографске норме српског стандард- ног језика. Добрани део нестандардних појава у језику речених гласила и спи- са продукт је нарочитог и неконтролисаног утицаја енглеског на српски језички стандард — посебно у преводилаштву (исп. Милорадовић 2002: 277–279). Дугогодишње слабљење статуса српског стандардног језика на Косову и Метохији резултира из ширења актуелних политичких парадигми супериор- нијег дела међународне друштвенополитичке заједнице чија је пажња дуго била усмерена према оснаживању албанског сепаратистичког блока, који пак настоји да с косметског просторја Републике Србије протера значајнију већи- ну припадника српског народносног и језичког корпуса. А данашњи невелики број косовскометохијских говорника српског језика и њихова веома неповољ- на лингвогеографска слика, старосна, образовна и професионална структура знатно доприноси ионако непримереном положају српског стандардног језика на Косову и Метохији (исп. Станковић 2002: 251–253). Уопште узев, српски језички израз у јавним и службеним гласилима Кфора и Унмика и установа тзв. републике косово у великој мери одступа од српског стандарднојезичког система и не завређује детерминацију — српски. Могао би се именовати једино одредбеницом — англосрпски (Дилпарић 2002). Значи, детерминативом којим се у савременој србистици обухватају неоправдане иновације које у српском језику настају под утицајем енглеског језика. Међутим, истраживани корпус реченог језичког израза представља пак екстремнији вид таквог идиома и може се детерминисати једино као тзв. англосрпски језички израз. То је изузетно накарадна мешавина српског и ен- глеског језика која је каткад још и прожета лексичким или неким другим еле- ментима албанског језика (Дилпарић 2002). Како је званични српски језички израз на Косову и Метохији данас оскрнављен и на лексичком и на грамати- чком плану а његова ортографска норма сведена (да тако кажемо у недостатку класификације одступања од прописане ортографске норме) на правописну кашу, у истраживању смо идентификовали величајан број англосрпских је- у Косовској Митровици — „ни у једном сегменту службене и јавне комуникације не може се оценити као задовољавајућа”. Више о овоме види у: „Закључци с научног скупа Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији” (Милорадовић 2002: 276–280). 3 На пример: именовање ове србијске покрајине само једночланим именом Косово [и Метохија]; именовање подељеног града на њеном северу без географске и динстинктивне од- редбенице [Косовска] Митровица; именовање становника Косова и Метохије албанизмом ко- совар/косовари; именовање косовскометохијских области у којима живе Срби неадекватном општом одредницом енклава/енклаве и др. Бранислава Дилпарић, Станислав Станковић: О једном (не)српском… 185 зичких и ортографских појава. Почев од правописних, па преко граматичких и лексичких тзв. иновација, у раду ћемо приказати само „најилустративније англосрпске креације” преносећи притом све словне погрешке и изворну употребу интерпункцијских знакова.4 Употреба писама. Данас је српско ћирилично писмо поприлично по- тиснуто из званичне употребе на Косову и Метохији. Сви текстови истражи- ваног корпуса, са изузетком текстова у новинама Данас и сутра, исписани су латиничним словима — и то веома често нестандардним или погрешним зна- ковима. Српске латиничне графеме с дијакритицима јављају се с неодговара- јућом или пак без своје разликовне надредне ознаке: … za godisnju spoljašnju reviziju ( …) i izvestavanje kvaliteta finansijskog menadžmenta … (И15). Готово редовно мешају се слова č и ć: … da se mora vratiti kuči u devet sati uveće … (И14: 24), као и графеме đ и dž: … ka dubokom deficitu kosovskog budjeta … (И12: 7). Уместо латиничног š среће се и диграф sh: Shekspira — On citira Shekspira u izobilju (И1: 23); тако се изродила и ниска различитих латиничних исписа имена највећег косметског града: Priština, Pristina, Prishtina и албан- ско Prishtinë. Писање великог слова. Осим великог броја свакојаких акронима који се почесто појављују у неадекватним ликовима, те отежавају читање и разу- мевање текста, учестало се среће и неконвенционална употреба великог по- четног слова. Поред имена месеца (в. у овом тексту код исписивања датума), великим почетним словом неправилно се пишу и: 1) све речи у вишечланим називима установа, јавних служби, организа- ција, удружења, партија, војних јединица, програма, акција, пројеката, фондо- ва и сл.: … na Prištinskom Univerzitetu … (И9: 3); … sa Institutom za Javno zdravlje … (И5); … diplomu Granične Policijske Akademije … (И2: 2); Svetska Banka je jedan od donatora koji će podržati Centre Mladih ( …) preko Depart- mana za Omladinu … (И14: 79); Sef Centralne Jedinice za Osmatranje Zdravlja Zivotinja, Veterinarska Sluzba Kosova … (И5); … da kontaktirate vasu Civilnu Kancelariju za Registraciju Manjina … (И5); НВО [невладина организација] Дечја Радост … (И3: 10); … sekretara Kosovske Biciklističke Federacije … (И9: 20); … у програм под називом Барка Мира … (И4: 10); … у акцији "Дар од Срца" … (И4: 7); У оквиру Иди и Види посете … (И3: 12); … revi- ziju Kosovskog Konsolidovanog Budžeta … (И15); 2) све речи у вишечланим називима часописа, новина, закона, докуме- ната и сл.: Нови број Данас и Сутра … (И4: 2); Kosovska Policijska Sluzba, 4 У раду су због прилагођавања рукописа датим техничким смерницама за његово штам- пање изостављени паралелни енглески кодови. 186 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Novine Kosovske Policijske Sluzbe (И11: 2); Član 9 Univerzalnog Sporazuma o Ljudskim Pravima naglašava ovo, kao i stav 5(2) Evropskog Sporazuma o Ljud- skim Pravima … (И2: 3); Kosovski Mozaik 2006 (И10: 1); U izveštaju ( …) pod nazivom “Strateški Nivo Plana Tranzicije u Kosovskoj Policijskoj Službi” … (И2: 14); Videti (…) u Službenom Listu, Beograd, 1974. … (И10: 11); 3) титуле, звања, њихове скраћенице и занимања: … kaže Gospodin Bechmann (И11: 15); Branitelj ispitao Puk Reshat Maliqi … (И2: 2); … za ime- novanje Zamenika Komesara Policije i Asistenta Zamenika Komesara Policije … (И2: 14); … g. Ekrem Gashi, Visi Sluzbenik Ljudskih Izvora, Kancelarije Ge- neralnog Revizora … (И15); Регионални Командир УНМИК Полиције … (И4: 9); Izveštavajući Višem Prevodiocu, Prevodioc je odgovoran za … (И15); Djeca u Pristini vjeruju Policajcima … (И11: 17); 4) присвојни придеви на -ски изведени од етника или других властитих имена: … Srpsle, Romske, Ashkali, I Albanske nacionalnosti (И1: 25); … od 18 Goranskih sela … (И7: 6); … ne-Srpske manjine … (И10: 8); … izuzev Skandi- navskih zemalja (И14: 82); … prezentacija Austrijskih gradova, zvukova Austrij- ske kulture … (И1: 13); … обезбеђују их Словачки војници … (И3: 6); … ра- сељених Срба из Ораховачке општине … (И4: 12); Poznavanje Albanskog Jezika … (И15); … Albanski ili Srpsko-hrvatski jezik … (И5). О интерпункцији. Неадекватна је употреба основних интерпункциј- ских знакова: тачке и запете. Тачка изостаје и на крају реченице, а особито после редног броја, што је у сагласју са енглеском ортографском нормом: …  sa kurikulima za I, 6 i 10 razreda, dok je školske 2005/2006 godine izradio kuri- kule za 4, 5 i 13 razred (И14: 42); … na 4-to mesto … (И7: 12); … na 4011tom sastanku Saveta Bezbednosti … (И2: 5). Изостављање тачке се редовно среће у писању датума које је пак прожето разноликим комбиновањем енглеских и српских правописних правила: … od 21-22 fegruara 2006 godine … (И14: 27); … od 23 marta 2005. do 01 jula 2005. … (И1: 13); … 2-og marta 2003. godine … (И11: 14); … izmedju 10-tog i 20-tog juna 2006 … (И10: 67); … od februara 2000-e godine (И11: 12); … 02 Maj 2003 (И5). Круцијални пример директне употребе енглеске норме представља следећи испис датума: 21vi Maj 2007 (И15). Под утицајем енглеске праксе у писању децималних бројева користи се тачка: … prosečan očekivani životni vek na Kosovu je 68.8 godina (67.8 za mu- škarce i 69.9 za žene) (И13: 15); а у дужем низу арапских бројки ставља се за- пета: Nekih 21,000 lica … (И6: 11). Запета се прекомерно употребљава, без икаквог поштовања српске правописне норме. У реченици се запетом одваја и субјекат од предиката: Од када је отворена, Канцеларија за везе са судовима у Осојану, није уживала посебно поверење мештана … (И4: 2). Неправилна употреба цртице и апострофа забележена је, међу остали- ма, и у наредним случајевима: Nje-n/gov maternji jezik … (И5); … pročitam Бранислава Дилпарић, Станислав Станковић: О једном (не)српском… 187 prvo izdanje Branitelj-a … (И1: 1); … svoje dvo-dnevne misije … (И7: ii); … tri pod-stanice dodate su … (И2: 7); … mi selektujemo dobro-obučene policajce … (И2: 23); … za primo-predaju (И1: 16); … na (…) međunarodnom po- lu-maratonu (И7: 12); … 4-godina star Granit Sijarina … (И2: 25); Na opšte-kosovskom nivou … (И10: 7); … za kontrolu-mase (И2: 6); … spajanje ovih šumskih-rendžera … (И2: 6); … Rdana Grupa Krađa-Auta … (И2: 24); … '90-tih godina … (И14: 39); S’moje tačke gledišta … (И1: 23); S’obzirom da … (И1: 23); … za odnose s’javnošću … (И2: 1); Pamtite svoju službu s’ponosom … (И2: 23); … s ` tim da 2006 godine … (И11: 20). Из граматике. На овом језичком плану као нарочити илустративни примери издвајају се следеће појаве које нису својствене српском стандард- нојезичком систему: 1) неправилна конгруенција у роду и/или броју: Oni su imale važnu ulo- gu … (И14: 77); Nizak stepen učešća mladih (…) praćena je krizom … (И14: 76); … govori da novi porast broja nezaposlenih su sistematski veći od … (И14: 63); … da su ove dve opštine najviše pogodjena … (И10: 35); … u trinaest opština su osnovani Omladinske skupštine mladih … (И14: 76); Stručno obrazovanje i ospo- sobljavanje odraslih je veoma ograničen (И14: 46); Ukupni troškovi za obrazo- vanje (…) nisu znatno porasla (И14: 49). 2) погрешна употреба посесивних заменица: … kada čovek počinje da izražava svoja mišljenja van njegove porodice i društvu (И14: 73); Mladi Kosova su tradicionalno vezani njihovim porodicama … (И14: 13); 3) нестандардни облици компаратива: … bez kojeg će tranzicija biti mno- go težija (И14: 31); … rast uslužnog mnogo bržiji od proizvodnog sektora … (И14: 28); … modernizacija kurikula napredovala bržije od reformi predavanja (И14: 44); … ljudi su postali više pesimističniji o sveukupnom pravcu … (И10: 8); 4) неправилна употреба падежа: … direktor (…) pri američkom Instituta za mir … (И12: 4); … da (…) udje u Vladi … (И12: 11); … bojkotovali učešće na oktobarske izbore … (И12: 5); … nakon nekoliko nedelja ispijanja kafi (…) do dna … (И7: ii); … Zavod se i dalje pridržava staroj tradiciji rada … (И14: 68); Ova transformacija je stavila Kosovo pred velikim iskušenjima i izazovima … (И14: 43); 5) неправилна употреба предлога: … u nasem web sajtu … (И15); Na pa- ralelnom sistemu nastava se odvijala … (И14: 39); … Direktor (…) u Prištinskom Univerzitetu … (И10: 4); Evropska politka o kvalifikacijama je neutralna nad Na- cionalnom politikom … (И14: 46); … da je poverenje u medije opalo ili je nepro- menjeno u odnosu sa razvijenim zemljama … (И14: 82); Mladi imaju razna mi- šljenja oko njihovog učešća … (И14: 81); … raseljeno lice u srpskoj teritoriji … (И5); 188 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) 6) неадекватна детерминативна употреба именица, акронима, фраза и реченица: Bolonjski i Kopenhagen proces … (И14: 46) [Kopenhagen proces se kasnije naziva i proces Kopenhagena: … u cilju uključenja u proces Kopenhagena (И14: 52)]; … Program Analitičar … (И10: 4); … u Roma Mahalu … (И7: 14); „Belouška“ bicikl … (И8: 22); … biznis zajednica … (И14: 88); … priprema opomen sistem za bolesti … (И5); … u fokus grupama (И14: 88); … u Policij- skom Trening Centru … (И2: 25); Iz NORBAT kancelarije za štampu i informi- sanje (И11: 15); … prevoz koji se vrši UN vozilom … (И8: 20); … LMT timovi … (И9: 3); Mesečni KFOR magazin … (И8: 1); … prethodni korak-po-korak Tran- zicioni proces … (И2: 14); On je imao dobar razlog za njegovu “protegnuti noge” rutinu (И1: 2); У оквиру "иди и види" посете … (И3: 8); … да се организује "иди и обавести" посета … (И3: 8); 7) учестала и неадекватна употреба глаголског прилога садашњег у при- девској служби: … sa padajućim trendom u opadanju kriminala … (И1: 7); … похвалио (…) одлазећег директора … (И4: 3); Udeo samoizdržavajućeg far- merstva … (И13: ix); … sveuključujuće rasprave … (И10: 6); … jedini najviše pritiskajući problem … (И10: 8); … drugo najviše preokupirajuće pitanje … (И10: 32); O uslovljajućem karakteru standarda … (И12: 3); … naspram rastu- ćih zahteva … (И14: 28); … bio je opravdavajući refren za ovo neadresiranje (И12: 4); … ne mogu da verujem "guglujućim" doktorima … [осим тога и: … vi- deo sam da "gugluje"!; … koje je on lako mogao da "izgugluje" …] (И6: 15); 8) учестала и неадекватна употреба пасивних конструкција: Podsticaji za manjine mogu biti obezbedeni (И5); Kandidati manjina i zenskoga roda su po- sebno ohrabljeni da apliciraju (И5); To je u vezi istorijskih događaja ili velikog značaja političkih događaja, koji su donešeni u toku ovog perioda … (И14: 81); Oni čija je dužnost da osiguraju da svi rade pravu stvar moraju biti viđeni da se pridržavaju zakona … (И2: ii); Zvanične Aplikacijske Forme (…) mogu da budu uzete na ulazu Kancelarije Generalnog Revizora … (И15). Из лексике. У не малом броју у текстовима истраживаног корпуса јављају се енглеске лексеме или скраћенице које су директно, без икакве адап- тације, пренесене у српски језички израз: Progress u sprovođenju mera … (И14: 26); … veruju u pravni system … (И11: 19); … tri nastavnika Likovne cul- ture … (И1: 25); Zemlje koje su postale članice Evropske Unije u 2004 su: Polj- ska, Estonia, Madjarska, Latvia, Slovakia, Slovenia, Republika Česke … (И14: 92); Dopisnici: Anonimous … (И6: 1); Treba li on/ona biti subject krivične pro- cedure … (И1: 3); Design i izvedba: … (И13: ii); … oštećene infrastructure … (И14: 27); … MA.Sabri Kicmari … (И14: 3); … Capt. Gry Remme, 1.Lt. Linda Stromsod, Sgt. Jim Pettersen … (И11: 2); Certifikat vs. Ugovora rada (И14: 67). Поред наведених, наилазимо и на „чудесне енглеско-српске комбина- ције” типа: … na četiri glavna stuba: kurrikule, školske udžbenike … (И14: 43); Бранислава Дилпарић, Станислав Станковић: О једном (не)српском… 189 … angažovanja političkog lideršipa … (И12: 23); I-mail addresa: … (И5); … do- nošenje kuote za zapošljavanje … (И14: 69); … S&M, Kosovo, Džordžia, Arme- nija, … (И14: 29); … konferencije u Nju Jorku … (И7: ii); … certifikat za polo- žene kurseve … (И14: 67); … rankiran je na vrhu liste problema (И10: 31); Nizak nivo (…) hijerarkije na Balkanu … (И14: 74); … procedura tokom rekrutacije (И14: 14); … zemlje sa razvijenom demokracijom … (И12: 5); … u inostrana fi- nancijska tržišta … (И12: 18); Universitet u Mitrovici … (И14: 49); Konser- vatizam i nepoverenje … (И14: 60); … mislim da je on svoj posao počeo na veoma energičan način i konsumira se apsolutno da bi postigao progres u standardima … (И12: 10); Provinsija obuhvata prostor … (И2: 5); Iako dialog izmedju Prištine i Beograda … (И12: 7); … 17 fakulteta na kojima se pripremaju specialisti … (И14: 46); … od volunterskog rada … (И14: 79); Riformulisanje standarda … (И12: 3); Kapt. Flora Hajra … (И1: 20); Staf UNDP na Kosovo: … (И14: 3). У случајевима када лексички фонд српског језика пак пружа могућност избора између аутохтоне и стране речи, англицизам (без обзира на временски период усвајања) редовно потискује домаћу лексему. А у појединим контек- стима среће се и занимљив, одн. неочекиван избор аутохтоне српске или ра- није адаптиране стране лексике: … тренинзи о лековитом биљу (И4: 10); … mogućnost ne nastavljanja školstva devojaka nakon određenog uzrasta (И14: 57); … ubrzavajući odliv pameti sa sela … (И13: 3); … g[r]upna doba od 14-24 go- dina (И14: 22); … kada se zna da je pouzdanost mladih u medije u znatnoj meri (И14: 83); Mnjenje je autora ovog izveštaja da … (И12: 7); Veoma nizak obuhvat u srednje visoko obrazovanje mladih iz ostalih zajednica … (И14: 44); Zado- voljenost sa javnim uslugama … (И10: 45); Prevodjenje razvoja na humano blagostanje (И13: 10); … Izveštaja Humanog Razvoja … (И14: 1); … imajući u obzir … (И12: 16); Razvoj nepoljoprivrednog sektora u ruralnim zonama zaka- šnjen (И14: 66); … policajci su dobro podešeni da se povinuju … (И2: ii); Nisam bio upoznat sa turskom kafom … (И7: ii); Aktuelno, departman sarađuje sa 40 organizacija za mlade (И14: 79); Dodatno, nivo domaćinstava povezanih na javni kanalizacioni/odvodni sistem je nizak … (И10: 7); Posledično, Arbitražna komi- sija (…) došla je do zaključka … (И10: 11); … dokazano da političke partije ima- ju poteškoća da navuku mlade da se bave politikom (И14: 81); Премијер (…) по- здравио је УНМИК Царину за њен рад … (И4: 3); … Kosovo se razvrstava na posljednjem mestu među balkanskim zemljama … (И14: 32); … organizacija koje su prostrane po celoj zemlji … (И14: 78); Delimo žalost sa njegovom porodicom … (И11: 20); Departman je struktura kojoj se adresiraju NVO-a za mlade … (И14: 79); Šta opšta javnost oseća o svojoj lokalnoj vlasti? (И10: 6); Dok je 44 procenata ispitanika (…) izjavilo ove prihode … (И10: 22); Izveštaj ne samo da se osniva na analize (…) podataka, pridobijenih od raznih izvora, nego se osnivao i na sveobuhvatnom pristupu … (И14: 7); U početku se odvila jedna anketa (…) 190 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) i odvile su se devet javnih diskusija … (И14: 7); Običaj je za organizatore parade da svoje goste pozovu na malo osveženja nakon ceremonije, kao Indija, koja je iskoristila svoju priliku da napadne svoje ‘kulinarski za interesovane goste za nji- hovu nacionalnu kuhinju … (И1: 13). Овде ћемо посебно издвојити два рари- тетнија превода латинскога ibid: први, … gornja beleška … (И10: 13) и други, Takođe tu … (И14: 93). Одређени број домаћих лексема и адаптираних туђица појављује се са измењеним, нестандардним ликом: … kvalitet u (…) kordinaciji poslova … (И12: 7); Objavljivanje Izveštaja Humanog Razvoja je koofinansiran od strane … (И14: 2); … da povečaju šanse da polagaju novi uvedeni ispit … (И14: 45); Emigriranje je iskušenije nego bezposlenost … (И14: 68); … kao posledica pro- tivrečenih poziva … (И12: 9); Ocenjivanje kvaliteta obrazovanog sistema … (И14: 52); Sveobuhvatana reforma (И14: 52); Monitorisanje brojnih strategija … (И14: 84); Menadžiranje ove tranzicije, iako se smatra da je to pitanje samih mladih … (И14: 13) [од енгл. Managing this transition to adulthood is personal to each individual …]. Закључни осврт. С прагматичке тачке гледишта, приказана лингви- стичка и ортографска каша — коју у овом раду именујемо одредбеницом тзв. англосрпски језички израз — засигурно ствара значајан шум у комуникацио- ном каналу између пошиљаоца и евентуалног примаоца поруке, одн. српског читаоца којему се тако одузима могућност (и право) разумевања садржаја по- руке. Будући да смо у истраживаним дискурсима наилазили и на сасвим бе- смислене исказе, слободно можемо закључити да у извесним случајевима чак и најкомпетентнији српски читалац — који зна енглески језик и који се у својој струци бави проблемом о којему се у одређеном тексту говори — често безуспешно тумачи оно што је макар успео „да прочита”. А на крају овог излагања о језику несрбијских и несрпских косметских гласила и списа на српском језику, више од осталих из групе значајнијих со- циолингвистичких питања намеће нам се баш следеће: Ко су аутори оваквих текстова и превода и зашто су институције Кфора и Унмика и тзв. републике косово баш њима повериле улогу стваралаца „српске јавне и информативне речи”!? — Може ли се одговор на ово питање бар донекле наслутити у сле- дећем сегменту из грађе којом смо се у овоме раду користили: Prevod: “Sluzba za prevod i interpretaciju u konferencijama” (И14: 2)!? ИЗВОРИ И1: Branitelj … Pravda za sve, Informativni magazin policije na Kosovu, Vol. I, br. 2, jul 2005, Kancelarija KPS-a za odnose sa javnošću, Policijski štab, Priština, http:// www.kosovopolice.com/Protector/korrik/Jusko_Izdanje.pdf (V, 2007). Бранислава Дилпарић, Станислав Станковић: О једном (не)српском… 191 И2: Branitelj … Pravda za sve, Vol. II, br. 1, januar–april 2006, http://www. kosovopolice.com/ Protector/Vol2nr1/Branitelj_Vol%20II_1_april%2006.pdf (V, 2007). И3: Данас и сутра, бр. 67, март 2007, Одељење УНМИК-а за јавно информисање, Приштина. И4: Данас и сутра, бр. 68, април 2007. И5: Оglas za slobodno radno mesto u Veterinarskoj službi Kosova, Direkcija za ruralna pitanja, Priština, april 2003. И6: Fokus Kosovo, br. 31, mart 2007, Odeljenje UNMIK-a za javno informisanje, Priština. И7: Fokus Kosovo, br. 33, maj 2007, http://www.unmikonline.org/serbian/pub/ focuskos/may07/ FK_33_SRB_web.pdf (VI, 2007). И8: For You, Mesečni časopis za mlade, br. 39, decembar 2006, KFOR, Priština. И9: For You, br. 42, mart 2007. И10: Kosovski mozaik 2006, Istraživanje lokalne vlasti i javnih usluga, UNDP Kosovo, http://www.kosovo.undp.org/repository/docs/Kosovski%20Mozaik-Serbian.pdf (V, 2007). И11: Kosovska policijska služba, Novine Kosovske policijske službe, maj 2003, NORBAT, FINBAT i SWEBAT, Priština. И12: Izveštaj ranog upozoravanja – Kosovo, Izveštaj br. 8, septembar–decembar 2004, USAID, UNDP i RIINVEST, http://www.kosovo.undp.org/repository/docs/ ewr8srp.pdf (V, 2007). И13: Izveštaj o humanom razvoju – Kosovo 2004, Građanin: izazovi i mogućnosti, UNDP, http://www.kosovo.undp.org/repository/docs/HDR2004serb.pdf (VI, 2007). И14: Izveštaj humanog razvoja – Kosovo 2006, Omladina, Nova generacija za novo Kosovo, UNDP Kosovo, Priština (i na internetu: http://www.kosovo.undp.org/ repository/ docs/HDR_ser.pdf (VI, 2007)). И15: Оbjava radnog mesta [оглас за радно место преводиоца], Kancelarija generalnog revizora, Priština, maj 2007. ЛИТЕРАТУРА Дилпарић 2002: Бранислава Дилпарић, О англосрпском језику у гласилима Кфора и Унмика за Србе на Косову и Метохији, Нaучни скуп „Српски језик у контек- сту актуелне језичке политике на Косову и Метохији”, Филозофски факултет Универзитета у Приштини, Косовска Митровица, 15–16. новембар 2002. годи- не (саопштење). Милорадовић 2002: Софија Милорадовић, Научни скуп „Српски језик у контексту актуелне језичке политике на Косову и Метохији”, Косовска Митровица, 15–16. новембар 2002. године, Зборник радова Филозофског факултета Уни- верзитета у Приштини, бр. XXXII (12), Свеска Б: Филолошки одсек, Косовска Митровица, 2002, 271–280. Станковић 2002: Станислав Станковић, Дијалекти српскога језика на тлу Косова и Метохије (Социолингвистичка скица, ареал и досадашња истраживања), Зборник радова Филозофског факултета Универзитета у Приштини, бр. XXXII (12), Свеска Б: Филолошки одсек, Косовска Митровица, 2002, 251–259. 192 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Branislava Dilparić Stanislav Stanković ON A (NON-)SERBIAN LANGUAGE IDIOM IN KOSOVO AND METOHIЈA TODAY Summary Over the last ten years official and public communication in Kosovo and Metohiјa has been characterised by a wide use of Albanian and English and a very restricted use of Serbian. Although Serbian is considered an official language in the province, this does not necessarily provide guarantees for its functional equality. Publications and documents of the international and the provisional self-government institutions written in or translated into Serbian feature inadequate usage of the Serbian standard grammar and ortography, along with various forms of language manipulation, as an unscrupulous disguise of the so- cial and political reality in the province. Non-standard forms of the Serbian language fo- und in these texts are the results of an enormous and/or uncontrolled influence of the English language as well as an unsatisfactory level of knowlegde of the Serbian language and its ortography — especially evident in translations. The language of the written texts analysed here generally represents a very extreme ver- sion of Anglo-Serbian — a term used in modern Serbistica to refer to all unnecessary in- novations in Serbian stimulated by a great influence of English. It is a repulsive mixture of Serbian and English which is sometimes even seasoned with lexical and other elements of Albanian. All this has desecrated the Serbian language on both lexical and grammatical levels and reduced its ortography norm to the level of ‘an orthography hotchpotch’. There- fore, a lot of examples of Anglo-Serbian language and ortography ‘innovations’ have been excerpted from the texts, only some of which have been presented in this paper. Key words: Serbian, English, language policy, contact, translating, KFOR, UNMIK, publications, Kosovo and Metohiјa. Бранислава Дилпарић, Станислав Станковић: О једном (не)српском… 193 ПРИЛОЗИ 194 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Бранислава Дилпарић, Станислав Станковић: О једном (не)српском… 195 УДК 371.3::811.163.41'36(497.115) ЈЕЛЕНА Д. МИХАЈЛОВИЋ МЕТОДИЧКИ ПРИСТУПИ ОБРАДИ САДРЖАЈА ИЗ ГРАМАТИКЕ У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА НА КОСМЕТУ (истраживање наставне праксе) Апстракт. У раду се дају резултати истраживања основношколске на- ставне праксе, реализованог у српским срединама на простору Косова и Ме- тохије. Истраживањем су обухваћене школе у различитим социјалним окру- жењима (градском и сеоском), а њиме се желело утврдити за који се методички приступ обради новог градива из граматике наставници с ових простора најчешће опредељују, да ли се и колико настоји да ученици знања из језика стичу решавањем конкретних језичких дилема, на које начине се може допринети модернизацији наставе матерњег језика итд. Материјал релевантан за истраживање о коме је реч носи назив Анкетни лист за наставнике Срп- ског језика и књижевности о методичким приступима обради граматике. Као значајни критеријуми за резултате истраживања узети су и степен струч- ног образовања наставника (одговарајућа висока или виша школа) и године рада у настави. Кључне речи. Граматика српског језика, традиционални приступ, са- времени методички системи, наставна пракса, истраживање, анкетни лист. 1. УВОД Друштвено-политичке прилике настале на простору Косова и Метохије након јуна 1999. године, које, нажалост, ништа повољније по српско станов- ништво нису ни данас, умногоме су утицале на то да се бројне делатности на 198 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) овим просторима, међу њима и настава, одвијају у специфичним условима и неповољним околностима. Наиме, од 10. јуна 1999. године за мање од месец дана са простора Космета иселило се више од 250.000 припадника неалбанске популације, а вратило се тек око 3000. Српско становништво је из већине ме- шовитих средина, нарочито градских, било изгнано у села у којима су у то вре- ме претежно живели Срби. Тако је, уз 250.000 расељених, од 437 места на Космету у којима су до тада живели и Срби, етнички потпуно било очишћено 312 насеља. Остала места насељена Србима и другим неалбанцима, изузев оних на северу Косова, добила су статус енклава. Становништво српских енклава данас живи у мањој или већој мери изо- ловано од околног албанског становништва, често у веома тешким условима. У тим и таквим околностима одвија се целокупан живот Срба на Космету: де- ца се школују, запослени свакодневно одлазе на посао, болесни се лече… Настава у српским енклавама одвија се у отежаним и неадекватним условима. Напуштене школске објекте у градовима данас у многим селима за- мењују приватне куће и објекти различитих намена адаптирани у школски простор. Одлазак великог броја Срба у градове ван територије Космета учи- нио је да се број деце у српским школама драстично смањи, нарочито у мањим местима. Бригу о школству на Косову и Метохији води Министарство просвете Републике Србије које је у оквиру Секретаријата Министарства организовало две школске управе – једну са седиштем у Косовској Митровици (покрива Пећки, Призренски, Косовскомитровачки и Косовски округ) и управу у Рани- лугу (покрива Косовско-Поморавски округ). На Космету је основно образо- вање покривено мрежом од 78 матичних основних школа са наставом на срп- ском језику у којима редовну наставу похађа 14.530 ученика.1 Школе са већим бројем ђака имају само градови попут Косовске Митровице и Лепосавића, ва- рошице Лешак и Зубин Поток и централна места српских енклава Штрпце, Грачаница и Лапље Село. У осталим срединама број српске деце у основним школама забрињавајуће је мали. Овакво стање српског школства на Космету одразило се и одражава се и на квалитет наставног процеса. Недостатак основних услова (мала бројност деце, неадекватан простор, непоседовање основних наставних средстава, че- сто нестајање струје) учинио је да се наставници нађу у безизлазном положају, а опет с обавезама које имају све њихове колеге у централној Србији и Војво- дини. Проблеми о којима говоримо односе се на све наставне предмете, но ми ћемо се овде, у складу с темом, задржати на Српском језику и књижевности. 1 http://www.kosovoimetohija.org/lat-institucije/prosveta-na-kosovu (страница посеће- на: 17. 10. 2011). Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 199 Како је пракса једини прави показатељ стања у коме се настава Српског језика и књижевности налази и тенденција којима се њен развој креће, ми смо, желећи да дамо макар и минимални допринос њеном побољшању, ор- ганизовали истраживање наставне праксе на Космету којим се желело уста- новити следеће: • колико су наставници задовољни условима у којима изводе наставу; • какав је, у наставној пракси, према мишљењу наставника, однос између заступљености часова граматике и часова књижевности; • за који се приступ наставници најчешће опредељују приликом органи- зације часова обраде новог градива из граматике; • које наставне поступке приписују традиционалној настави, односно долазе ли ученици до сазнања о језичким појавама властитим интелек- туалним ангажовањем или им се, пак, она саопштавају у готовом обли- ку, као резултат туђе мисаоне активности; • које методичке системе наставе граматике примењују у свом раду и које методичке поступке сматрају неопходним за извођење таквог начина рада; • на које се начине на простору Косова и Метохије може допринети модернизацији наставе матерњег језика и књижевности; • какав је став наставника практичара са простора Космета о раду ресор- них надзорничких служби и организацији семинара од стране Мини- старства просвете, чији је циљ побољшање квалитета наставе матерњег језика; • коју литературу наставници најчешће користе када желе да се инфор- мишу о савременим методичким приступима настави граматике. Истраживачки материјал релевантан за истраживање о коме је реч носи назив Анкетни лист за наставнике Српског језика и књижевности о мето- дичким приступима обради граматике у основним школама на Космету2. Истраживање обављено међу наставницима Српског језика имало је за циљ да егзактно покаже какво је стање у области граматике на Космету да- нас.3 Анкетом је у истраживање било укључено 28 наставника Српског јези- ка и књижевности, од чега је двоје наставника, из Велике Хоче и Гораждевца, вратило празне анкетне листове. Тај број, у односу на укупни број наставника матерњег језика и књижевности запослених у основним школама на Космету износи око 10%4. 2 Анкетни лист дат је на крају рада. 3 Истраживачки материјал прикупљен је маја 2011. године у основним школама на Ко- сову и Метохији. 200 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) У циљу што потпуније анализе овог проблема, резултати испитивања били су анализирани према трима критеријумима: у зависности од социјалне средине у којој раде (сеоској и градској5), у зависности од стеченог стручног образовања (одговарајућа висока или виша школа) и према годинама рада у настави (прва група: до десет година рада у настави, друга група: између десет и двадесет година стажа и трећа група: преко двадесет година рада у настави). Сумирањем резултата утврдили смо да је од 26 наставника њих 16 (61,5%) из већих средина (Косовска Митровица, Лепосавић, Лешак, Липљан), док је њих 10 (38,5%) запослено у сеоским срединама (Бање, Босце, Готову- ша, Жеровница, Јажинце, Лапље Село, Племетина, Рабовце, Ранилуг, Соча- ница, Старо Грацко, Суви До, Шилово, Штрпце). Од укупног броја анкетира- них 65,4% или 17 наставника је са високом школом, док је 34,6% (9 наставника) са вишом школом. У градским срединама 70% наставника је са високом школом, док је 30% наставника са вишом. Број наставника са вишом школом нешто је виши у сеоским срединама (37,5%), док је дипломираних професора 62,5%. И у градским и у сеоским срединама највећи је број наставника са рад- ним искуством до десет година (по 50%), потом са преко 20 година стажа (у градским срединама 30%, у сеоским 44% – од тога чак 71,5% са преко триде- сет година радног стажа), и на крају са искуством између десет и двадесет го- дина (20% у градским и само 6% у сеоским срединама). Највећи проценат наставника са високом школом је са радним иску- ством мањим од десет година (чак 70,6%), потом са искуством од преко два- десет година (17,6%) и са искуством између десет и двадесет година (11,8%), што у просеку износи 9,5 година. Са вишом школом највише је наставника са преко двадесет година радног стажа (чак 77,8%), 11,1% наставника је са ста- жом између десет и двадесет година и 11,1% наставника са стажом испод де- сет година. Просечан радни стаж наставника са вишим образовањем износи 29 година и три месеца. Оваква ситуација је потпуно очекивана и логична, те је не треба даље коментарисати. Радни стаж свих анкетираних наставника у просеку износи 16 година и четири месеца. 4 До овог податка дошли смо на основу укупног броја одељења V, VI, VII и VIII разреда на Космету у школској 2010/2011. години, када је истраживање и вршено. Подаци о броју одељења добијени су у Школској управи у Косовској Митровици. 5 На Космету данас практично постоји само један град са српским становништвом (се- верни део Косовске Митровице); стога су у сумирању резултата истраживања као градске сре- дине третиране и вароши – општине Лепосавић, Лешак, Липљан и Зубин Поток. Дистинкцију између њих и сеоских средина морали смо направити јер се у некима од тих вароши данас од- вија и универзитетска настава (Лепосавић, Лешак, Зубин Поток). Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 201 Високо образовање већина анкетираних наставника стекла је на Уни- верзитету у Приштини (сада са седиштем у Косовској Митровици) – 58,8%, је- дан анкетирани наставник образовање је стекао на Универзитету у Новом Са- ду и један на Универзитету у Крагујевцу. Доста наставника (чак 29,4%) није желело да наведе универзитет на коме су стекли високо образовање. Разлога да се овако висок проценат наставника не изјасни о месту студирања сигурно је било више, али се нама чини да је пресудно било то што су многи од њих изјашњавање о томе на ком су универзитету дипломирали схватили као пода- так по коме би неко могао да их препозна. У недостатку самопоуздања, за њих је ипак најсигурније било да и место у коме су стекли стручно знање остане анонимно. Што се виших школа тиче, највише наставника образовање је стекло на Вишој педагошкој школи у Призрену (55,5% наставника), један наставник је школу завршио у Врању, док 33,3% наставника није навело место студирања. Неколико су упитника које смо обрађивали у оквиру групе наставника са вишом школом, претпостављамо, попуњавали несвршени студенти висо- ких школа. На то нам указује податак да у пракси од укупног броја анкетира- них наставника који су своје образовање дефинисали као више 22% њих има радни стаж мањи од петнаест година, што није у складу са чињеницом да су више школе за наставнике предметне наставе укинуте још пре двадесетак го- дина. 2. КВАНТИТАТИВНА И КВАЛИТАТИВНА АНАЛИЗА АНКЕТНИХ ЛИСТОВА Анализом упитника које су попуњавали наставници Српског језика и књижевности запослени у школама на Косову и Метохији дошли смо до ре- зултата на основу којих, генерално, можемо закључити да наставу граматике на овим просторима углавном још увек карактеришу нефункционални, тео- ријско-формалистички и традиционални елементи, са ређим примерима по- кушаја примене савременијих методичких система, углавном код млађих ка- дрова. У условима у којима се настава на Космету одвија, таква ситуација је сасвим очекивана. Овај закључак је, наравно, само општа констатација о стању у коме се практична настава граматике на Космету данас налази, а како су се о кон- кретним питањима и проблемима изјашњавали наставници, показала нам је детаљна квантитативна и квалитативна анализа анкетних листова приликом које су у разматрање узети сви критеријуми од којих се у истраживање крену- ло. 202 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Неки од добијених података били су потпуно очекивани, док је, с друге стране, било и одговора који су представљали права изненађења. 2.1. Услови рада у којима се настава изводи Иако је општепозната чињеница да су услови рада у школама на Косову и Метохији минимални, да недостају елементарна средства, да се у појединим селима ради у адаптираним објектима као што су приватне куће, изненађују подаци да је знатан број наставника у сеоским срединама задовољан условима у којима се настава изводи (њих 37,5%). Већина наставника запослених у се- оским срединама (62,5%) ипак изражава незадовољство околностима у који- ма ради. Као најчешће примедбе углавном се наводе недостатак одговара- јућих наставних средстава (дијапројектор, графоскоп, звучне читанке, оску- дан књижни фонд, непостојање библиотека, самим тим и недостатак основних приручника за српки језик – речника и правописа), честа рестрик- ција струје и грејања. Проблем представља и мали број ученика (у појединим школама свега је по неколико ученика у разреду – од 1 до 5). У градским срединама ситуација је нешто другачија: чак 70% анкетира- них наставника задовољно је условима у којима ради, док 30% њих није задо- вољно и најчешће су примедбе на опремљеност школа наставним средствима и недостатак кабинета за Српски језик и књижевност. 2.2. Однос у заступљености часова граматике и књижевности у пракси Уколико се окренемо примарном циљу овога истраживања, а то су ме- тодички приступи обради новог градива из граматике, најпре морамо нагла- сити да у методичким круговима дуги низ година влада мишљење, а искуства свршених средњошколаца то и потврђују, да знатан број наставника у настави Српског језика подручје књижевности и те како фаворизује у односу на гра- матику. Овакав став деле и студенти Катедре за српски језик и књижевност и српску књижевност и језик, јер је већина часова којима у току хоспитовања (практичног дела наставе Методике) присуствују испуњена садржајима из књижевности, што је противречно Наставном плану којим је број часова јези- ка и литературе равномерно распоређен на оба тематска подручја. Одређени број наставника практикује да часове граматике или заобилази, или их орга- низује тако да представљају само формално удовољење наставном програму, при чему занемарују организационе посебности карактеристичне за овај тип часа. Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 203 Све се то доводи у везу првенствено са природом материје, јер грамати- ка као апстрактно подручје нашег предмета слови за врло специфичну и неза- нимљиву област, а потом има везе и са нестручношћу појединих професора и наставника, како из области лингвистике, тако и методике, што за последицу има управо мањи број часова испуњених граматичким садржајима. Отуда изненађују подаци добијени у овом истраживању од стране наставника практичара који, углавном, износе ставове супротне очекиваним. У градским срединама ниједан наставник не мисли да се у пракси више пажње посвећује књижевности, 30% наставника сматра да се предност даје грамати- ци, док 70% наставника сматра да је однос између једних и других часова рав- ноправан. И у сеоским срединама добијени су слични резултати: 12,5% наставни- ка сматра да се предност даје настави књижевности, 31,3% мисли да се више пажње посвећује граматици, док 56,2% сматра да је заступљеност једних и других часова подједнака. Добијени подаци, уколико осликавају право стање наставе граматике, веома су охрабрујући и значајни, али их ми ипак прихватамо с дозом резерве. Они могу да буду и само показатељ свести наставника о томе каква би настава требало да буде, а да се уистину часови и даље организују без суштинских промена у односу према граматици и књижевности. Мишљење наставника о овом проблему у зависности од степена струч- ног образовања је слично: свега 1,1% наставника с вишом и 5,9% наставника с високом школом сматра да се више пажње посвећује књижевности, 33,3% високообразованих и 22,2% наставника са вишим образовањем чешће се бави граматиком, док 58,8% професора и 66,7% наставника сматра да настава књи- жевности и настава језика у пракси добијају подједнако места. Разлике су, дакле, врло мале. Подаци добијени од већине анкетираних наставника у складу су са На- ставним планом и програмом за основну школу, у коме је број часова грама- тике и књижевности равномерно распоређен на обе тематске области (око пет часова више по разреду у односу на граматику предвиђено је за наставу књи- жевности, док је нешто мање часова предвиђено за културу усменог и писме- ног изражавања). При анализи преосталих одговора морамо имати на уму и захтеве постављене у Упутству за остваривање наставног програма, према ко- јима садржаје поменутих подручја не би требало изоловано изучавати, већ на- става нашег предмета подразумева стално комбиновање елемената свих њих на истом часу. Претпостављамо да је наставницима који у свом раду поштују поменуте захтеве било тешко да се, при попуњавању упитника, изјасне о томе да ли више воле да обрађују граматику или књижевност, јер их у пракси веро- ватно често комбинују. Укључивање језичких и стилских анализа уметничких 204 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) текстова у практичне часове литературе вероватно је утицало на то да код на- ставника превлада мишљење о већој посвећености настави језика, што би, свакако, могло бити објашњење неочекиваног податка да се у наставној прак- си више пажње и времена посвећује граматици неголи књижевности. 2.3. Начини извођења наставе граматике Када је реч о начинима извођења наставе граматике, наставници-прак- тичари углавном се опредељују за комбинацију традиционалног и савременог приступа (80,8% испитаних). Међутим, с обзиром на чињеницу да је половина анкетираних наставника с радним искуством мањим од десет година (дакле, ради се о млађем кадру), изненађује податак да се ниједан од наставника у свом раду не опредељује искључиво за савремене методичке системе, док се на потпуно традиционалан начин настава и даље изводи (за то се изјаснило 19,2% наставника). У градским срединама на потпуно традиционалан начин наставу изводи чак 20% младих наставника који су недавно изашли из факултетских клупа, и то је податак који забрињава. Иако је доминантан број практичара који су свесни значаја модерниза- ције и осавремењавања наставе, који се залажу за интензивнију мисаону акти- визацију ученика, самосталност у раду, логичко размишљање, истраживачки однос према језику и индивидуализацију наставе, разочаравају резултати који нам показују да се наведени функционални поступци и даље комбинују с тра- диционалним диктирањем, репродуковањем наставникових излагања и фор- малистичким анализама примера. Уколико однос наставника према методичким приступима настави гра- матике анализирамо узевши у разматрање и средину у којој анкетирани на- ставници раде, видећемо да је тај критеријум ирелевантан, јер су подаци гото- во исти: традиционални приступ примењује 18,7% наставника у сеоским и 20% наставника у градским срединама, ни у једној средини нема наставника који се опредељују за савременије методичке системе, док комбинацију јед- них и других у сеоским школама примењује 81,3% наставника, а у градским 80% наставника. И када се мишљење наставника о примени различитих врста методич- ких система у обради граматике анализира у зависности од степена стручног образовања, разлике су безначајне. Професори и наставници слажу се у ставу да је најадекватније природи наставе граматике комбиновати традиционалне и савремене приступе. За традиционалну наставу граматике одлучује се 22,2% наставника с вишом и 17,6% наставника с високом школом. Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 205 Да бисмо били сигурни у савесно и стручно попуњавање Анкетног ли- ста6, у питању број 8 смо од наставника захтевали да међу разнородним одредницама подвуку оне којима би се могла окарактерисати традиционална настава, што се показало врло корисним јер смо добили интересантне податке који, нажалост, и те како доводе у питање методичку информисаност и струч- ност појединих анкетираних наставника. Наиме, иако већина наставника ос- новним карактеристикама традиционалне наставе сматра доминацију настав- ника (17,7%), диктирање (10,8%), репродуковање наставникових излагања (10,8%), механичко памћење (9,8%), пасивност ученика (8,8%) и вербализам и формалистичке анализе примера (по 7,8%), није мали број оних који особи- ном традиционалне наставе сматрају и логичко размишљање (9,8%), а тек не- колико анкетираних традиционалним сматра предавање ex cathedra (2,9%). Када ове резултате анализирамо према срединама у којима су добијени, изненађује чињеница да су исправније одговоре давали наставници у сеоским неголи наставници у градским срединама. Наставници запослени у сеоским школама најважнијим особинама традиционалне наставе сматрају доминанту улогу наставника (16,2%), механичко памћење, вербализам и пасивно слу- шање ученика (по 9,5%) и репродуковање наставникових излагања (12,2%), док наставници запослени у граду као важне истичу доминантну улогу настав- ника (21,4), диктирање (14,3%), али и логичко размишљање (14,3%), које ни- како не може бити одлика традиционалне наставе. Међутим, појединачни примери неупућености у теоријска сазнања ме- тодике наставе нису уочени у градској, већ у сеоској средини. Квалитативном анализом упитника утврдили смо да поједини наставници, када је реч о мето- дичким приступима настави граматике, немају јасну слику нити прецизна сазнања о томе шта су одлике појединих од њих. Тако као особину традицио- налних приступа наводе доминантну улогу и наставника и ученика (оне су, иначе, међусобно искључиве), затим, самосталност ученика у раду и логичко размишљање (што су карактеристике савремених методичких система), те репродуковање наставникових излагања и положај ученика као субјекта у на- ставном процесу (што су, такође, супротне категорије). Такође су у појединим упитницима спајани диктирање и вербализам са самосталним уочавањем је- зичких појава од стране ученика и њиховим активним учешћем у настави. Сви наведени примери забележени су код наставника запослених у се- оским школама. У градској средини 20% наставника није желело да одговори на ово пи- тање. Када говоримо о примени различитих методичких система у настави граматике (догматско-репродуктивном, репродуктивно-експликативном, ин- 6 Анкетни лист дат је на крају рада. 206 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) дуктивно-дедуктивном, проблемском, систему програмиране наставе, учењу откривањем), резултати истраживања показали су да се наставници углавном опредељују за комбиновање свих њих (25,8% наставника) и за индуктивно-де- дуктивни приступ (24,2%). Уколико се пак определе за доминацију једног ме- тодичког система, онда је то најчешће индуктивно-дедуктивни приступ (50%) и учење откривањем (25% наставника). Наставници запослени у градским срединама знатно чешће од примене једног приступа граматичком градиву примењују комбинацију више различи- тих система (38,5%), док у сеоским срединама то чини мањи број наставника (17,5%). У табели која следи наведени су подаци о примени различитих мето- дичких система у зависности од средине у којој се школе налазе: МЕТОДИЧКИ СИСТЕМИ ГРАДСКА СРЕ- СЕОСКА СРЕДИНА ДИНА а) Догматско-репродуктивни систем 0% 0% Репродуктивно-експликативни б) 0% 5% систем в) Индуктивно-дедуктивни систем 23% 25% г) Проблемски приступ граматици 11,5% 22,5% д) Систем програмиране наставе 11,6% 5% ђ) Учење откривањем 15,4% 25% Комбинација наведених метод. е) 38,5% 17,5% система Табела 1: Примена методичких система у настави граматике Када у ову анализу укључимо и године радног стажа наставника, до- бијени подаци су следећи: МЕТОДИЧКИ ГРАДСКА СРЕДИНА СЕОСКА СРЕДИНА СИСТЕМИ преко 20 преко 20 до 10 год. од 10 до до 10 год. од 10 до г. г. рада у 20 рада у 20 рада у рада у наст. год. рада наст. год. рада наст. наст. Догм.-репр. 0% 0% 0% 0% 0% 0% Репр.-експл. 9% 0% 0% 0% 0% 0% Инд.-дедук. 27,3% 33,3% 20% 30,8% 14,3% 16,7% Табела 2: Примена методичких система у настави граматике Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 207 Проблемски 27,3% 0% 20% 7,7% 28,5% 0% Прогр.наст. 4,6% 0% 6,7% 7,7% 0% 33,3% Учење откр. 22,8% 33,3% 26,6% 15,4% 28,6% 0% Комбинација наведених 9% 33,4% 26,7% 38,4% 28,6% 50% система Табела 2: Примена методичких система у настави граматике Табела показује да наставници градских средина, без обзира на број го- дина рада у настави, најчешће примењују индуктивно-дедуктивни приступ, учење откривањем и комбинацију свих наведених методичких система. Зна- чајан је и број оних на чијим часовима доминирају елементи проблемског учења граматике. Занимљиво је да наставници са радним искуством од преко двадесет година (20% анкетираних) примењују у свом раду учење решавањем проблема, док наставници са стажом између десет и двадесет година то не чи- не. Подаци који показују да се учење откривањем и проблемска настава граматике примењују подједнако често као и индуктивно-дедуктивни приступ нису у складу с нашом полазном претпоставком да се настава језика на про- стору Космета углавном заснива на традиционалним поступцима и примени метода индукције и дедукције, које, услед свакодневне употребе, такође могу да пређу у стереотип. Мишљења наставника-практичара битно се разликују од утиска који ми о практичној настави имамо; они сматрају да својим при- премама и радом, у условима у којима се налазе, наставу граматике у основној школи успевају да учине разноврсном, самим тим занимљивом и подстицај- ном. Ситуација у сеоским школама је слична. Наставници се, након комби- новања различитих приступа, најчешће одлучују за примену индуктивно-де- дуктивног приступа, потом за учење откривањем и проблемску наставу. По- себно је интересантан податак да у сеоским школама програмирану наставу у највишем проценту у свој рад укључују наставници са преко двадесет година стажа, што је потпуно супротно очекивањима заснованим на логичној прет- поставци да су наставници те старосне групе најмање упућени у такав начин рада, јер је он новијег датума и подразумева адекватно информатичко обра- зовање. Било би заиста лепо када би добијени резултати одговарали објектив- ном стању јер би то значило да жеља и потреба старијих наставника за струч- ним усавршавањем није усахла. У њихову објективност, ипак, морамо изразити сумњу, јер они не кореспондирају са подацима који се односе на при- мену традиционалних и савремених методичких система, где су се управо 208 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) наставници ове старосне групе у знатном проценту изјаснили да наставу гра- матике изводе применом искључиво традиционалних приступа (18,7% анке- тираних). За предност програмиране наставе над осталим методичким системима и у градским срединама изјаснило се највише наставника са преко двадесет го- дина радног стажа, што у овом случају одговара одговорима на питање о при- мени традиционалних или савремених методичких система. У градским сре- динама искључиво на традиционалан начин часове организује 20% наставника са радним стажом мањим од десет година. Квалитативном анализом анкетних листова установили смо да у градс- ким срединама има појединаца који су потпуно неупућени у теорију методике. На пример, један од наставника матерњег језика са чак, цитирам, „25 године” радног стажа као одреднице традиционалне наставе наводи самостално уоча- вање језичких појава од стране ученика, затим логичко размишљање и учени- ка квалификује као субјекта у настави, каже да у раду примењује комбинацију различитих методичких система, а да се, ипак, најчешће опредељује за про- грамирану наставу за коју су му потребна очигледна средства (која, питамо се?!). На срећу, овакви су наставници у мањини, али су доказ да има и оних који и после деценија рада недовољно познају методику, немају функционал- на знања из лингвистичких дисциплина које су на факултету изучавали, нису спремни да се лише устаљених начина рада и започну нешто ново. С друге стране, има појединаца који су врло исцрпно и стручно попуња- вали своје упитнике (на пример, наставници запослени у школи у Лепоса- вићу). Чак 40% наставника запослених у градским школама није хтело да од- говори на питање које методичке поступке сматра неопходним за реализацију часа применом изабраног методичког система. У сеоским срединама на питање Које методичке поступке сматрате неопходним за извођење изабраног начина рада? 25% наставника није дало никакав одговор, већина њих набрајала је различите методе (закључујемо да нису разумели шта се од њих тражи; разлог томе може бити методичка необа- вештеност), а било је и оних са врло јасним и тачним одговорима (на пример, наставник из села Рабовца и Старог Грацка, који међу поступцима важним за индуктивно-дедуктивни приступ граматици наводи коришћење полазног тек- ста и примера из говорних ситуација, упућивање ученика на нову наставну је- диницу обнављањем градива, дефинисање појмова, вежбање на новим приме- рима итд. Било је и примера потпуне методичке нестручности. Илустрације ради, навешћемо пример наставника који је међу најважнијим поступцима за ком- биновање различитих методичких система навео, цитирам, „систем програ- Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 209 миране наставе граматике” или пак као одлике репродуктивно-експлика- тивног система, цитирам, „методе анализе, синтезе, језичкостилске у циљу стицања знања о језику, ефикасно комуницирање ученика у усменом и пи- саном облику у различите сврхе.” Колико ће деца моћи да науче од наставника са оваквом културом изра- жавања?! У жељи да овим истраживањем покажемо и то које методичке принципе наставници матерњег језика доводе у најужу везу са савременим методичким системима у настави граматике, дошли смо до следећих резултата: највећи број наставника у везу са савременим методичким системима доводи и при- мењује (у комбинацији са још неким принципима) принцип систематичности и поступности, потом принцип примерености наставе узрасту ученика и прин- цип трајности знања, вештина и навика, затим принцип очигледности, прин- цип научности и васпитности и принцип свесне активности, док је принцип индивидуализације, према мишљењу анкетираних, тек на претпоследњем месту, испред принципа историзма, што зачуђује и забрињава. С друге стране, охрабрује податак да је занемарљиво мали број настав- ника који на часовима примењују само по један наставни принцип (то су, углавном, принцип систематичности и поступности и принцип примерености наставе узрасту ученика), што је у складу са захтевима које поставља теорија Методике наставе, а који се односе на неопходност истовремене примене ви- ше одговарајућих методичких принципа на једном часу. Нешто је више на- ставника који комбинују само по два принципа, и то углавном из градских средина. Наставници практичари су ове захтеве, очигледно, заиста озбиљно схватили, јер већина оних који су били укључени у истраживање сматра да у свом раду комбинује три, четири или пет наставних принципа. Узевши у обзир средину у којој раде и њихово стручно образовање, по- датке о томе које методичке принципе наставници најчешће примењују и до- воде у везу са савременим методичким системима исносимо у следећој табе- ли: НАСТАВНИ ПРИН- ГРАДСКА СРЕ- СЕОСКА СРЕ- ВИСОКА ШКОЛА ВИША ШКОЛА ЦИПИ ДИНА ДИНА Принцип науч. и 12,5% 12,9% 11,5% 15,1% васпитности Принцип пример. 9,4% 21% 16,4% 18,1% наст. узрасту уч. Табела 3: Примена наставних принципа у савременим методичким приступима граматици 210 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Принцип свесне 12,5% 11,3% 11,5% 12,1% активности Принцип системат. 18,8% 19,3% 19,7% 18,2% и поступности Принцип инди- 9,4% 4,8% 8,1% 3,1% видуализације Принцип историзма 0% 1,6% 0% 3% Принцип 18,7% 12,9% 16,4% 12,2% очигледности Принцип трај. зн., 18,7% 16,2% 16,4% 18,2% вешт. и нав. Табела 3: Примена наставних принципа у савременим методичким приступима граматици 2.4. Упоређивање часова организованих уз примену класичних и савремених приступа Како смо већ раније истакли, наставници запослени у косметским сре- динама у пракси углавном комбинују традиционалне и савремене методичке системе у обради граматике. Стога не изненађује податак да већина наставни- ка није у току свог радног искуства нашла за потребно да организује и упореди часове с истом наставном јединицом организоване прво класично, а потом уз примену савременијих методичких поступака. То никада није учинило 65,4% наставника, док је упоређивање вршило 34,6% наставника. Запосленост у раз- личитим социјалним срединама се као критеријум у анализи односа наставни- ка према овом проблему показао ирелевантним, јер су подаци добијени у се- лима и градовима веома слични. До истог закључка дошли смо и када смо ставове наставника о органи- зацији часова традиционално и на савремен начин разматрали у зависности од стручног образовања наставника. Подаци које смо добили од наставника са вишом и високом школом готово се подударају. Највећи број наставника из градских средина који су у пракси органи- зовали и упоређивали часове на којима су исту наставну јединицу обрађивали применом неког савременог методичког система и класично сматра да је најзначајнија предност савремене наставе увођење неких новина односно по- ступака који се у настави не примењују свакодневно (на пример, употреба компјутера). Поједини наставници изнели су само закључак да је савремена настава граматике ефикаснија, не прецизирајући разлоге који тој ефикасно- сти доприносе, док 10% наставника сматра да су оба приступа граматици (тра- диционални и савремени) подједнако ефикасни. Интересантно је мишљење Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 211 10% наставника који сматрају да савремени методички системи више одгова- рају искључиво бољим ученицима јер има се пружа могућност да буду актив- нији и оспособљенији за самосталан рад, док они који у усвајању знања спо- рије напредују постају још пасивнији, па самим тим да нису у могућности да самостално реше све задатке, због чега им је неопходна већа помоћ наставни- ка. Наставници који су изнели ове примедбе на рачун савремених методич- ких система нису далеко од истине, јер часовима који се изводе уз примену креативних поступака заиста прете разне опасности уколико се они не орга- низују уз поштовање принципа условности и свих осталих многобројних спе- цифичности које се у креативној настави подразумевају. Да би се поменуте слабости избегле, такве часове могу да организију само наставници који су де- таљно информисани о савременим методичким системима, јер у супротном, уместо предности које они имају, у први план могу да избију управо недоста- ци о којима су наставници укључени у истраживање говорили, а то су нај- чешће лоше економисање временом и запостављање слабијих ученика. У поређењу са одговорима наставника у градским срединама, генерал- ни је закључак да наставници запослени у сеоским срединама детаљније обра- злажу ставове донете упоређивањем часова с традиционалним и савременим приступима. Четвртина, односно 25% наставника истиче да се при обради на- ставне јединице класичним приступима уочава пасивност ученика и њихово недовољно интересовање за упознавање нових наставних садржаја, док се применом савременијих методичких система развија свесна активност учени- ка, интензивира се њихова истраживачка и мисаона делатност, присутна је већа мотивисаност и интересовање за рад, те на тај начин они постају субјекти у наставном процесу. Тако усвојено градиво трајније је и функционалније. Од укупног броја анкетираних наставника из сеоских средина 6,25% их је упо- ређивањем једних и других часова дошло до закључка да су резултати рада приближно исти. 2.5. О модернизацији наставе матерњег језика у основним школама на Космету На питање на које се све начине може допринети модернизацији наста- ве матерњег језика у косметским срединама, код наставника градских средина доминира мишљење да се то најпре може постићи чешћим организовањем стручних семинара и константним стручним усавршавањем наставника. Ове ставове изнело је 35,3 и 23,5% наставника. Такође се важном сматра и набавка нових наставних средстава, те боља опремљеност библиотека стручном лите- ратуром и лектиром. 212 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Интересантно је да 5,9% наставника запослених у градским срединама сматра да се модернизацији наставе граматике може допринети побољшањем њиховог материјалног положаја. Проблем материјалног стања наставника у школама у централној Ср- бији актуелан је већ деценијама и он, иако није у директној вези с модерниза- цијом наставе, и те како утиче на мотивисаност наставника за рад и лично стручно и методичко образовање и усавршавање. Чуди нас податак да незадо- вољних материјалном ситуацијом има и у школама на Космету, где су плате просветних радника последњих година, управо због тешких услова у којима се настава изводи, далеко више неголи у централној Србији, те наставнике који то незадовољство исказују, најблаже, можемо назвати нескромнима. Наставници у сеоским срединама сматрају да је за побољшање квалите- та наставе матерњег језика у школама на Косову и Метохији неопходно наба- вити нова и савременија наставна средства, обогатити библиотеке лектиром, стручном литературом и часописима, те формирати кабинете за Српски језик, у којима би могла да се организује креативнија настава граматике. Тако мисли 54,6% наставника. Значајном се сматра и компјутеризација наставе, стручно усавршавање наставног кадра и организовање семинара на којима би било ре- чи искључиво о граматици. Интересантна су мишљења појединих наставника (18,75% анкетира- них) да се модернизацији наставе у сеоским срединама на Космету може до- принети и чешћом комуникацијом и разменом искустава са колегама из шко- ла у централној Србији, организовањем различитих радионица у којима ће учествовати наставници са Космета и централне Србије, одласком деце из косметских школа на неколико дана у школе у централној Србији (нека врста гостовања код својих вршњака с обавезом да у градовима у којима одседну похађају и школу). Такође је интересантан предлог да се настава језика може освежити ин- тензивнијим радом језичких секција, где би један од задатака ученика био прикупљање архаичних речи и бележење обичаја који су специфични за села у којима ученици живе. 2.6. Однос наставника према организацији семинара и раду надзорничких служби Иако је одређени број наставника као могућност модернизације наставе матерњег језика навео чешће организовање и посету семинарима, са таквим активностима Министарства просвете већина наставника се само делимично слаже (65,4%), 19,2% наставника је потпуно задовољно таквим активностима, Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 213 док 11,5% наставника о томе има негативан став. О овом питању није желело да се изјасни 5,9% наставника. Ако упоредимо мишљења наставника о овом проблему у зависности од социјалних средина у којима су запослени, изненађује податак да су наставни- ци у градским срединама у изразито високом проценту (чак 90% анкетираних) делимично или потпуно задовољни овим активностима, док је за семинаре у сеоским срединама делом или потпуно заинтересовано 81,2% наставника. Проценат оних који о семинарима имају негативан став сличан је у селима и градовима (12,5 према 10%). Уколико ставове наставника о овом проблему посматрамо у зависности од њиховог стручног образовања, можемо закључити да су разлике у дели- мичном или потуном подржавању семинара од стране професора и наставни- ка значајне. Наиме, семинарима је потпуно задовољно чак 29,4% професора, док то није ниједан наставник с вишом школом. Самим тим је проценат на- ставника с вишом школом који су семинарима делимично задовољни далеко виши (чак 88,9%) у односу на професоре (52,9%). Такође је занимљиво да негативан став о организацији семинара има највише професора (11,7%) и наставника (11,1%) са радним искуством од преко двадесет година, што нас упућује на закључак да су наставници ове ста- росне групе најмање спремни да мењају устаљене начине организације часова матерњег језика. С друге стране, очекиван је податак да је семинарима потпуно задовољ- но највише професора с радним искуством до десет година, јер су то млади људи жељни знања који овакве активности не виде као обавезу, већ као мо- гућност да се стручно усавршавају и напредују у свом послу. За разлику од семинара које већина наставника сматра делимично ко- рисним или корисним, изненађује податак да су се наставници, када је реч о помоћи коју у раду добијају од надзорничких служби, у забрињавајуће висо- ком проценту изразили негативно (чак половина њих), од тога више наставни- ка из сеоских средина (56,3%). У градовима је 40% оних који сматрају да им ресорна надзорничка служба помаже у модернизацији наставе граматике, и то обиласком часова након којих дају одговарајуће сугестије и савете и упућују на стручну литера- туру. Од укупног броја анкетираних наставника запослених у сеоским шко- лама свега 6,2% сматра да им ресорне надзорничке службе помажу у модер- низацији наставе граматике. Што се стручног образовања тиче, истраживање је показало да оно не- знатно утиче на разлику у ставовима професора и наставника о раду надзор- них органа. Наставници с вишом школом у нешто вишем проценту су се нега- 214 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) тивно изјаснили о овом питању (55,6% наставника у односу на 47% професо- ра). Резултати су занимљиви уколико се у анализу проблема укључи критеријум радног стажа. Наиме, код наставника с вишом школом негативан однос према надзорницима има највише наставника с искуством од преко два- десет година, док је код наставника с високом школом то група с радним ста- жом испод десет година. Ове податке могуће је објаснити претпоставком да је самопоуздање млађих професора веће и да је оно узроковано бољом стручном и методичком оспособљеношћу, стеченом у току четворогодишњих студија. У тим годинама већи су и потенцијали за самообразовањем и самосталним стручним усавршавањем, што за последицу има умањивање значаја помоћи коју овај кадар може добити од различитих стручних служби. 2.7. Подаци о коришћењу стручне литературе Када је реч о стручној литератури коју користе када желе да се инфор- мишу о методичким основама за обраду новог градива из граматике савреме- ним приступима, већина наставника градских средина (40%) давала је непре- цизне и нејасне одговоре, што говори о ниском степену њихове информисаности о овом методичком питању; на пример: „методика наставе у основним школама (српски језик и књижевност)”, „приручници који су из- дати од Завода за уџбенике и наставна средства”, „граматике…”, „Павле Ивић” (уместо Павле Илић), а било је и непопуњених упитника (10%). Методику наставе српског језика и књижевности Милије Николића навело је 30% наставника, 10% наставника идеје налази у Методици креа- тивне наставе српског језика и књижевности Симеона Маринковића, док 20% то чини користећи часопис Књижевност и језик. У сеоским срединама највише наставника за припрему часова савреме- ним приступима користи Методику наставе Милије Николића (16,7%) и идеје које налазе на различитим интернет страницама (такође 16,7%). Чак 12,5% наставника навело је да се најчешће служи уџбеником Михаила Стева- новића (Савремени српски језик); овај податак нас је изненадио јер то није ме- тодички уџбеник нити приручник, па није логично да користећи се њиме могу да лакше припреме часове граматике. Слична је ситуација и са Занимљивом граматиком Милана Шипке (8,3%) и граматикама уопште, чији аутори и из- давачи нису прецизно навођени (8,3%). Одређени број наставника се о савре- меним методичким системима информише у различитим издањима Креатив- ног центра (4,2%), као и разменом искустава са својим колегама (4,2%). Поједини наставници давали су потпуно непрецизне одговоре типа „ли- тература је преопширна за овако ограничен простор”, „користим више Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 215 књига тј. граматика, без обзира на њихову годину издања”, „углавном ко- ристим старију литературу”. Одговор на ово питање није дало чак 8,3% наставика. 3. Резиме резултата истраживања Иако смо у истраживању обављеном међу наставницима-практичарима у школама на Косову и Метохији дошли до оптимистичких резултата када је реч о настави језика (на пример, да наставници у пракси подједнако или више пажње посвећују граматици неголи књижевности, да у свом раду најчешће примењују комбинацију традиционалних и савремених методичких система), генерални је закључак да се у косметским школама активна настава и даље за- мењује псеудоактивном, на шта упућује низ нестручних одговора наставника који су уочени квалитативном анализом упитника. С друге стране, податак да су такви наставници ипак у мањини и да већина наставника у пракси комбинује традиционалне и савремене методичке системе доста обећава јер нам говори о томе да су наставници свесни значаја модернизације и осавремењавања наставе граматике. Онима који предност у односу на савремене дају традиционалним видовима учења језика (таквих је 19,2%) треба указати на чињеницу да такав начин рада за последицу скоро увек има интелектуалну зависност ученика од наставника, те их упутити на литературу и остале облике стручног усавршавања који могу утицати на про- мену њиховог односа према послу којим се баве. Они заборављају да, упркос њиховој незаменљивој руководећој улози, не смеју да ученике потисну у дру- ги план, већ да код њих треба да подстичу свесно мисаоно ангажовање. Када говоримо о примени савремених методичких система у настави граматике, резултати истраживања показали су да се наставници у свом раду углавном опредељују за комбиновање свих наведених елемената тог система, потом за индуктивно-дедуктивни приступ и учење откривањем. С обзиром на чињеницу да наставници запослени у косметским срединама у пракси углав- ном комбинују традиционалне и савремене методичке системе у обради гра- матике, потпуно је очекиван податак да знатно више од половине наставника укључених у истраживање није сматрало потребним и корисним да у свом практичном раду исту наставну јединицу обрађује класично и уз примену са- времених методичких система и да такве часове пореди. Они наставници који су то чинили, дошли су до следећих закључака: да се при обради наставне је- динице класичним приступима уочава пасивност ученика и њихово недовољ- но интересовање за упознавање нових наставних садржаја, док се применом савременијих методичких система развија свесна активност ученика, интен- зивира се њихова истраживачка и мисаона делатност, присутна је већа моти- 216 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) висаност и интересовање за рад, те они постају субјекти у наставном процесу. Градиво усвојено на овај начин трајније је и функционалније. Овакви ставови наставника-практичара потврђују нашу тезу да су са- времени методички приступи настави граматике у односу на традиционалне методичке поступке који су у косметским основним школама често у приме- ни, занимљивији, креативнији и, са психолошке тачке гледишта, функционал- нији, јер захтевају интензивну мисаону напрегнутост ученика. Када је реч о модернизацији наставе матерњег језика на простору Косо- ва и Метохије, међу наставницима доминира мишљење да се то најпре може постићи чешћим организовањем стручних семинара и константним стручним усавршавањем наставника. Такође се важном сматра и боља опремљеност библиотека стручном литературом и лектиром, те примена савременијих на- ставних средстава, при чему се као посебно значајна истиче компјутеризација наставе, односно шире увођење кабинетске наставе, посебно у сеоским среди- нама. Та очекивања су, наравно, у тренутним околностима потпуно апсурдна, јер на Косову и Метохији у школама нема елементарних услова за извођење такве наставе (недостаје адекватан простор, честе су рестрикције струје и сл.). Међу осталим предлозима за осавремењивање наставе српског језика на Космету занимљиви су и чешћа комуникација и размена искустава са коле- гама из школа у централној Србији, организовање различитих радионица у којима ће учествовати наставници са Космета и централне Србије, одлазак де- це из косметских школа на неколико дана у школе у централној Србији (нека врста гостовања код својих вршњака с обавезом да у градовима у којима од- седну похађају и школу). Организовање стручних семинара од стране Министарства просвете потпуно подржава свега 19,2 % наставника, док се већина наставника с таквим активностима углавном само делимично слаже (65,4%). Број оних који о томе имају негативан став такође није занемарљив (11,5%). Наставници у сеоским срединама још су мање заинтересовани за ову врсту стручног усавршавања од наставника у градовима. За разлику од семинара које већина анкетираних сматра бар делимично корисним, наставници су се, када је реч о помоћи коју у раду добијају од ре- сорних надзорничких служби, у забрињавајуће високом проценту изразили негативно (половина анкетираних наставника), док је свега 19,2% наставника задовољно радом надзорних органа. Више анкетираних наставника је, поред наведених проблема, изразило и незадовољство преопширношћу градива (наглашено је да је нарочито прео- биман наставни програм за VII разред) и незадовољство препорученим уџбе- ницима, које углавном сматрају нефункционалним. Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 217 Просветним радницима на Космету, генерални је закључак, много би значила боља комуникација и чешћа размена искустава са колегама из цен- трале Србије који раде у далеко бољим (нормалним) условима, којима је до- ступна сва потребна лектира, стручна и методичка литература и којима је, са- мим тим, омогућено свакодневно усавршавање, за шта су наставници на Косову и Метохији ускраћени. АНКЕТНИ ЛИСТ ЗА НАСТАВНИКЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ О МЕТОДИЧКИМ ПРИСТУПИМА ОБРАДИ ГРАМАТИКЕ У ОСНОВНИМ ШКО- ЛАМА НА КОСМЕТУ Поштована колегинице/колега, У циљу реализације рада који је саставни део пројекта под називом Истраживања српског језика на Косову и Метохији и са жељом да дамо скроман допринос по- бољшању наставне праксе у области матерњег језика у српским школама на Космету, подстакнемо њену модернизацију и осавремењавање, молим Вас да сле- дећи упитник пажљиво прочитате и искрено одговорите на постављена питања како бисмо егзактно могли да покажемо какво је стање у овој области и дамо под- стрек наставницима практичарима за примену савременијих облика учења врло осетљивог и специфичног подручја какво је граматика. Анкета је анонимна. Хвала на сарадњи. УПИТНИК 1. Ваша стручна спрема је: а) виша б) висока 2. Које сте године и где дипломирали на вишој/високој школи? ______________________________________________________________________ 3. Колико година радите у настави? ______________________________________________________________________ 4. Школа у којој радите налази се у: а) сеоској средини _________________________________________ (назив села) б) градској средини ________________________________________ (назив града) 218 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) 5. Да ли сте задовољни условима у којима изводите наставу? а) задовољна/задовољан сам б) незадовољна/незадовољан сам Уколико је Ваш одговор под б), прецизирајте чиме сте незадовољни. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 6. Какав је у наставној пракси, према Вашем мишљењу, однос у броју часова између граматике и књижевности? а) предност се даје настави књижевности б) више се пажње посвећује граматици в) заступљеност једних и других часова је подједнака 7. За који се приступ најчешће опредељујете приликом обраде новог градива из граматике: а) традиционални б) савремени в) комбинацију традиционалног и савременог 8. Међу наведеним одредницама подвуците оне којима бисте окарактерисали традиционалну наставу граматике: – доминантна улога припада наставнику/ученику, ученик сам уочава језичке појаве, диктирање, самосталност ученика у раду, механичко памћење, предавање ex cathedra, логичко размишљање, формалистичке анализе примера, вербализам, репродуковање наставникових излагања, ученик је пасивни слушалац, ученик је субјект у настави. 9. Које од наведених врста методичких система наставе граматике примењујете у свом раду: а) догматско-репродуктивни систем б) репродуктивно-експликативни систем в) индуктивно-дедуктивни приступ г) проблемски приступ д) систем програмиране наставе граматике ђ) учење откривањем е) комбинацију наведених система ж) не примењујем ниједан од наведених система Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 219 10. Који од претходно наведених методичких система најчешће примењујете у свом раду? ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 11. Које методичке поступке сматрате неопходним за извођење таквог начина рада? ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 12. Од наведених наставних принципа означите оне за које сматрате да су у уској вези са савременим методичким системима у настави граматике? а) принцип научности и васпитности б) принцип примерености наставе узрасту ученика в) принцип свесне активности г) принцип систематичности и поступности д) принцип индивидуализације ђ) принцип историзма е) принцип очигледности ж) принцип трајности знања, вештина и навика 13. Да ли сте у Вашој наставној пракси организовали и упоређивали часове на којима сте исту наставну јединицу из граматике обрађивали класично и уз примену савремених приступа? а) да б) не Уколико је Ваш одговор потврдан, образложите закључке до којих сте упоређивањем дошли. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 14. На које се начине, према Вашем мишљењу, на простору Косова и Метохије може допринети модернизацији наставе матерњег језика и књижевности? ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 220 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) 15. Изнесите свој суд о семинарима које у циљу ширег прихватања активне наставе организује Министарство просвете. а) потпуно сам задовољна/задовољан таквим активностима б) семинари ми делимично одговарају в) о таквим активностима имам негативан став 16. Да ли Вам Ваша ресорна надзорничка служба помаже у модернизацији наставе граматике и, уколико помаже, на који начин то чини? а) помаже ми Образложење:__________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ б) делимично ми помаже в) не помаже ми 17. Наведите литературу коју користите када желите да се информишете о савременим методичким приступима настави граматике. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ Уколико желите да изнесете још неки свој став или мишљење о практичној настави граматике у основним школама на Kосову и Mетохији, а о томе Вам нису постављана питања у Упитнику, учините то. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ЛИТЕРАТУРА Баковљев, Милан (1997). Основи методологије педагошких истраживања. Научна књига, Београд, 163. Bakovljev, Milan (1995). Statistika u pedagoškim istraživanjima. Naučna knjiga – CURO, Beograd, 207. Вуксановић, Јован (1995). Истраживање и преношење резултата у праксу. Школски час српског језика и књижевмности. Београд. XIII, бр.1, 43–53. Јелена Д. Михајловић: Методички приступи обради садржаја из граматике… 221 Дешић, Милорад (1985). Истраживања у методици наставе српскохрватског језика. Књижевност и језик. Београд. XXXII, бр. 3–4, 173–178. Лекић, Ђорђе (1977). Методологија педагошког истраживања и стваралаштва. Пе- дагошко-технички факултет, Београд, 348. Мужић, Владимир (1986). Методологија педагошког истраживања (6. изд.). Свјет- лост, Сарајево, 663. 222 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Jelena D. Mihajlović UNE APPROCHE MÉTHODIQUE À L’ENSEIGNEMENT DE LA GRAMMAIRE DANS LES ÉCOLES SECONDAIRES DU KOSSOVO-ET-MÉTHOCHIE (recherche des pratiques dans l’enseignement) Résumé L’introduction de cette étude contient les données fondamentales de cette enquête des pratiques dans l’enseignement secondaire sur le territoire du Kosso- vo-et-Métochie au mois de mai 2011. Le but de notre examen était de découvrir l’état de l’enseignement de la grammaire dans les écoles kossoviennes et prévoir les tendances de son évolution future. Cette recherche est fondée sur une double analyse, quantitative et qualitati- ve, d’un questionnaire rempli par les enseignants d’un certain nombre d’écoles du Kossovo-et-Métochie. L’enquête a été menée dans un nombre appréciable d’éco- les serbes tant de milieux urbains que ruraux et son but était de déterminer non seu- lement la qualité de l’enseignement de la grammaire, mais également les systèmes méthodiques employés dans l’apprentissage de la grammaire, et les participants ont été enquêté sur les mesures à prendre pour moderniser l’instruction de la lan- gue maternelle. Deux critères importants, pris en compte pendant l’analyse des ré- sultats obtenus, ont été le niveau de formation et l’expérience professionnelle des enseignants. Dans la partie finale de ce texte une analyse des résultats obtenus a été faite. УДК 811.163.41’373.45(497.11) 811.163.41’374’282 САЊА МИКЕТИЋ ОСМАНСКО КУЛТУРНО НАСЛЕЂЕ У РЕЧНИКУ КОСОВСКО-МЕТОХИСКОГ ДИЈАЛЕКТА ГЛИГОРИЈА ЕЛЕЗОВИЋА (КРОЗ ПРИЗМУ ЛЕКСИКЕ ЈЕЛА И ПИЋА) Апстракт. Циљ овог рада јесте да представимо утицај османске културе на лексику првог српског дијалекатског речника. Посебна пажња посвећена је терминологији која припада семантичкој групи јела и пића, а која је оријен- талног порекла. Те лексеме су дате на крају рада, представљене у виду мини лексикона и добијена је листа јела и пића типичних за територију Косова и Метохије до времена издавања првог тома Речника (1932. година). Кључне речи. Глигорије Елезовић, Речник косовско-метохиског дија- лекта, турцизми, оријентализми, јело. У периоду када се српски народ нашао подељен у трима државама, османској, хабзбуршкој и венецијанској, свака од тих држава наметала је своје вредности, обичајне и правне оквире, али некада и веома круте и добро разрађене моделе понашања где је свако иступање морало бити сурово ка- жњено. Исламски карактер државе подразумевао је беспоговорно потчиња- вање и недвосмислено подређен положај припадника било које друге верске заједнице, колико год да су појединци или групе могли уживати велике повла- стице. На Балкану, где је традиција имала готово снагу закона, било је неупо- редиво теже изаћи из крутих оквира наметнутих унапред утврђеним статусом 224 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) немуслиманских поданика (Фотић 2005: 5–8). Живот на већем делу Балкана био је обележен турском владавином још од краја XIV века па све до 1912. го- дине, поготово на територији Косова и Метохије (Богдановић 1986: 160). По- исламљивање Срба ту почиње углавном од средине XVIII века и траје све до краја турске владавине на тим просторима (Урошевић 2009: 39), и сасвим је логично да ће и утицај Османског царства бити велики и да ће се одразити на свим плановима – од званичног утицаја па све до утицаја на сферу приватног живота појединца, укључујући и његов вокабулар. Уколико изузмемо поли- тичке, дипломатске или војне утицаје Османског царства и оријентални ути- цај сагледамо само кроз призму приватног живота српских поданика, запазићемо да он није исти у граду и на селу, као и то да се османски утицај огледао на различитим нивоима: на нивоу визуалне доминације ислама као владајуће религије, нарочито у градовима са мешовитим становништвом; на нивоу простора у коме се јело припремало, покућства, посуђа и прибора, као и самог начина обедовања; на нивоу јела и пића, као и дружења, разоноде и музике; и на нивоу верског живота (Фотић 2005: 5–16). Сваки од тих утицаја видљив је у Речнику косовско-метохиског дија- лекта Глигорија (Глише) Елезовића. Елезовић је аутор првог дијалекатског речника на српском говорном простору и, с обзиром на то да је у питању ди- ференцијални речник, представио је у њему лексеме специфичне за један део територије Косова и Метохије које је прикупљао од времена када је био сту- дент (1902. година) до издавања првог тома Речника (1932. година), односно другог тома, 1935. године. Карактеристично за његов речник је то да обилује позајмљеницама које смо примили посредством турског језика1, а које можда и у њему имају статус позајмљеница из арапског, персијског, грчког или ро- манских језика. Тачан број турцизама у овом Речнику није утврђен, али њи- хову бројност може потврдити и следећи податак: Снежана Петровић (2005: 199) наводи да од 200 турцизама који код Елезовића почињу фонемом к, код Шкаљића (Шкаљић 1989) налазимо само половину њих. Сaм Шкаљић, чији Речник према мишљењу многих лексиколога до данас остаје најпоузданији извор за проучавање турцизама, у својој литератури наводи Елезовићев Реч- ник и у предговору каже да он, поред осталог, може да послужи многима и као приручник о турцизмима јер даје целовит материјал о њима (Шкаљић 1975). Турцизми су, генерално, као страни лексички нанос, посебно одсликали оријенталну урбану цивилизацију, религију, патријархални живот, државну и 1 Како је појам турцизам и даље терминолошки неуједначен, односно, у науци се по- ставља питање да ли турцизмима сматрамо само речи турског порекла или све оне које смо примили посредством турског језика, у овом раду ћемо под тим термином сматрати све речи примљене посредством турског језика, јер на територији Косова и Метохије одакле је ексцер- пирана грађа за Речник, није било директних контаката са другим језицима (персијским, арап- ским, грчким…). Сања Микетић: Османско културно наслеђе… 225 војну организацију и занатску привреду (Радић 2001: 7–9), а највећи број тур- цизама из Елезовићевог Речника везан је за градску средину и људску делат- ност у њој (Петровић 2005: 528). О томе колико су турцизми заступљени у Елезовићевом речнику, говори и Александар Белић, Елезовићев професор и аутор предговора у првом тому Речника: „Писац се старао да унесе и све стра- не речи, нарочиро турске, арапске, персиске и арнаутске, које су се, у овом дијалекту, нажалост, врло обилно употребљавале (курзив: С. М.). Као по- знавалац тих језика, Елезовић се трудио да дa и објашњење порекла тих речи и често многобројна значења која те речи имају у изворним језицима… Како Елезовић у овом послу није имао непосредних претходника, он је морао да се на многим речима задржи дуже него што би учинио да је тога било. Због тога је морао давати и понеку појединост етнографске и политичко-админи- стративне садржине (курзив: С.М.), које неће бити на одмет потоњим испи- тивачима.” (Елезовић 1932: VI). Ипак, турцизми који су се у овом говору на- жалост, врло обилно употребљавали, према Елезовићевом мишљењу, нису у овом говору били много фреквентнији него у другим српским говорима, у крајевима где је становништво такође било вековима потчињено. Говорећи о методологији свог рада у уводном делу Речника, Елезовић наводи да је уносио и речи турског порекла и онда кад се ни по чему нису разликовале од истих из Вукових Рјечника. Можда нам оне управо из тог разлога делују фреквентне – нису бележене наше речи којих има у осталим речницима (код Вука, у Рјеч- нику ЈАЗУ или Броз-Ивековићевом речнику2). Сви турцизми јесу бележени, што због етимолошке обраде, што због специфичног двоакценатског система, па се стиче утисак да су јако фреквентни. И сам Елезовић даље каже да ће се читаоцима учинити да овде има више турцизама него у другим српским гово- рима, али ситуација заправо није таква: овде има турцизама као и у сваком крају који је дуго био под османском влашћу, али многе нису унете у речнике који су до тада постојали, што не значи да их народ није употребљавао (Еле- зовић 1932: X). Потврду за његове речи можемо пронаћи и у Прилозима дру- гом тому Речника, где је додао и омању збирку народних умотворина које је забележио прикупљајући грађу на терену, а са циљем „јасније слике о косов- ско-метохиском дијалекту, да би се видело какав је тај говор у неиспрекида- ним одломцима” (Елезовић 1935: 547): међу тим приповеткама, гунеткама (загонеткама) и народним песмама, савремени читалац може приметити да турцизама има, али да не доминирају над лексиком домаћег порекла. Позајмљенице које означавају нове појмове и реалије које су тековина османске цивилизације Снежана Петровић (2005: 528) назива културно-исто- 2 Елезовић (1998: X) наводи да се мисли на следећа издања ових речника: Вук Караџић, Српски рјечник, 3. издање, Београд 1898; Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika, Zagreb 1880–1882 pa nadalje, na svijet izdaje Jugoslavenska Akademija Znanosti i Umjetnosti; Dr. F. Iveković i Dr. Ivan Broz, Rječnik hrvatskoga jezika, 2 sveske, Zagreb 1901. 226 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) ријским позајмљеницама, за разлику од етно-историјских, чије позајмљивање има за последицу стварање низа синонима и семантичку специјализацију и су- жавање значења или домаће или позајмљене лексеме. Чини се да у Елезовиће- вом речнику доминирају културно-историјске позајмљенице. Турцизми су, најчешће, долазили да именују оно што је као ново улазило у наш језик, да именују предмете и појаве који су долазили са новим друштвеним уређењем и новим међуљудским односима, али је и даље лексичка окосница остала наша (Пецо 1987: 236). Таква је ситуација и у Речнику Глигорија Елезовића: Османлије су, као јачи и развијенији народ са богатом културом, утицале на језик забележен у Речнику, позајмљујући Србима нове речи за именовање свих оних тековина културе које су донели са собом на ове просторе. Највише турцизама Елезовић је записао у Вучитрну, за шта му је посеб- но помогао говор родитеља (Елезовић 1932: X). Податак да је баш ту записан велики број турцизама не треба да нас зачуди јер је у питању једна од средњо- вековних српских престоница, бијели град Вучитрн, како је познат из многих наших народних песама (Урошевић 2009: 217). На другој страни, реч је о ва- роши коју су Турци одмах изабрали за важно административно и војно среди- ште. Подижући грађевине у њему за приватне и јавне потребе, давали су му још од почетка владавине своје обележје, које је у XVII веку, за путовања Евлије Челебије, са џамијама, текијама, хамамом и многобројним господским конацима, морало бити доста изразито (Урошевић 2009: 216). Када посматрамо турцизме на територији Косова и Метохије, после пионирског Елезовићевог рада, немамо велики број радова исте тематике. Једно од новијих истраживања, које се бави говором Ибарског Колашина, на- води да је османлијско лексичко наслеђе на том простору најбогатије у неко- лико области материјалне и духовне културе, и то у оним областима у којима је турски језик највише утицао на језик српских житеља ове регије. Посматра- но по семантичким групама, турцизми су у говору Ибарског Колашина најза- ступљенији у терминологији која се односи на покућство, посуђе и друге ства- ри из домаћинства, затим у категорији везаној за грађевинарство, зграде и грађевински материјал, па на одевне предмете, обућу и накит, на јела, пића и зачине, затим на терминологију везану за религију (ислам) и, на крају, на на- зиве занимања, титула и алата (Виријевић 2009: 38-40). Османско (лексичко) културно наслеђе у Елезовићевом Речнику приметно је у истим овим семан- тичким категоријама, а самим тим, како је језик огледало друштва, може се сматрати да је оријентални утицај био пристутан управо у овим категоријама када је реч о друштвеном животу. Неки радови Елезовића морају се разматрати у две, па и више равни: филолошкој, историографског, етнографској, исламистичкој и културо- ло-шкој (Чолић 1996: 12). Слично је и са његовим Речником: поред чисто фи- Сања Микетић: Османско културно наслеђе… 227 лолошке равни, он се мора посматрати и кроз призму осталих наведених ди- сциплина да би се увидела целовитост османског утицаја на српски народ са простора одакле је ексцерпирана грађа за Речник. Ипак, овај рад ће се бавити само Елезовићевим Речником кроз призму османског наслеђа, са посебним освртом на турцизме који припадају семантичкој категорији јела, пића и по- сластица (мисли се само на производе које људи приправљају на посебан на- чин, на зготовљена јела, пића и посластице). Намирнице, терминологија по- кућства и називи оброка неће бити представљени у овом раду, иако је утицај османске културе врло видљив и на том пољу. Сви турцизми из оба тома Реч- ника који припадају овој семантичкој категорији биће представљени заједно са својим објашњењима на крају овог рада. Семантичкој категорији јела припадају: бiрек, бирјâне, булумâћ, бумбâр, бунгŷр, дôлма папрiке, ђoнка, ђeврек, jāнiја, кавuрма, капaма, кa- так, качaмак, компир-јāнiја, коровeља, коромâн, кâзaртма, мāнтiја, мусa- ка, oканûк, папазјaнiја, пaча, пeксимит, пиљâф, пûтије, погaча, пoпара, самŷн, сâрма, сiмит, сомŷн, срмаûш, тaва, тāûн, тарaна, таратôр, топa- на, тuршiја, ћāiја, ћебâп, ћeшке, ћuмлек-ћебâп, ћuфте, фелiја, фрâнџула, чêрвиш, чôрба, чумлек ћебâп. Семантичкој категорији посластица припадају: aлва, aравāнiја, зêрде, кадаûф, локŷм, мāџŷн, пêлте, ситлијâч, сiтли-перiнач и сiтли-пирiнач, сÿтлијâш, сÿтли пiта и сuт-пiта, решедiја, татлiја. Семантичкој категорији пића припадају: aнасōнлiја, бôза, газoза, кâва, лимонaта, мастiка, ракiја, сâлеп, шêрбет. Пошто Елезовићев Речник спада у диференцијалне, наведене лексеме би се могле сматрати типичним за подручје Косова и Метохије, одакле је екс- церпирана грађа. Оно што можемо да закључимо на основу њих јесте чиње- ница да се доста јела која смо примили под османским утицајем у региону припрема од пиринча или од меса, нарочито од изнутрица, или су у питању разна пецива која се пеку у судовима, такође, оријенталног порекла. Када је реч о јелима справљеним од пиринча, Фотић наводи да је пиринач најзначај- нија култура коју ће на балканске просторе донети Турци Османлије (Фотић 2005: 237). Због тога и не чуди што су јела припремљена од пиринча бројна међу оним јелима које смо примили османским утицајем. Када Елезовић представља лексеме које означавају јела од меса, само у два случаја наводи да се јело готови од овчјег или говеђег меса (односно, ногу и изнутрица) и то код лексема бумбар и пача. Чини се да су бројна пецива и теста која смо преузели османлијским утицајем и данас актуелна (бурек, сомун, мантија, ђеврек…), али би семантичка адаптација ових назива данас могла бити тема другог рада. Лексеме из ове семантичке групе нису бројне у Речнику, али их је веро- ватно у говору било више: у Речнику немамо одреднице баклава, кајгана, 228 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) тулумба3 и многе друге које бисмо очекивали у том говору и које сигурно по- стоје у њему. Све лексеме су, како то обично и бива, фонетски и морфолошки адаптиране српском језику, али има и оних које су задржале облик из турског, као језика даваоца. Интересантно је да се нека од ових јела и даље спремају и да говорници престају да их доживљавају као културноисторијске позајмље- нице. Овај се Речник може схватити и као нека врста етнографског зборника, мада не у оној мери у којој Вукови Рјечници то јесу. Ипак, на основу бројних појединости етнографске садржине коју је Елезовић дописивао уз одредни- це, можемо сазнати нешто више о том минулом времену и култури која се уга- сила на том подручју, али ипак није нестала без трага. Такође, можемо увиде- ти да су турцизми у то време били оно што су англицизми данас: позајмљенице за које углавном немамо домаћу реч и које репрезентују нове реалије које треба именовати. Са дефинитивним падом Косова под турску власт дошло је до насеља- вања османлијских Турака по косовским градовима, али је Турака на Косову, управо у косовским градовима, било и пре дефинитивног уласка Косова у састав турске државе, јер су пут из Македоније за Босну, кроз Косово, држали Турци који су се чак мешали у нека питања српске државе (Јиричек 1923а: 216; 1923б: 96). То је разлог што је турски језик толико утицао на лексику српског језика: контакт ова два језика трајао је и више од пет векова. Ипак, поставља се питање како је утицај био толики када су у питању два супрот- стављена језичка система, флективни и аглутинативни, две толико различите језичке породице, индоевропска и алтајска, као и две толико различите кул- туре, култура Словена на Балкану и култура Османлија из Азије? Османски утицај се у Елезовићевом речнику огледа у свим семантичким категоријама. Једна од њих је и категорија јела и пића и списак лексема наведен у овом раду представља прави пример утицаја турске културе на нашу, као и лексике тур- ског језика на нашу. ГРАЂА aнасōнлiја, -е ж ракија у којој има анасон због чега побели као млеко кад се у њу улије вода; aлва, -е ж познати слаткиш од брашна, шећера, сезамова уља, или зејтина, или масла. У Вучитрну су раније продавали Горани две врсте халве: тâн âлву (халва од тана, сезамовог уља) и кôз âлву (халва са орасима); 3 Ова лексема је представљена у Елезовићевом Речнику, али не и у значењу посластице из разлога што је то значење већ забележено у другим речницима на основу којих је Елезовић написао диференцијални речник. Сања Микетић: Османско културно наслеђе… 229 aравāнiја, -е ж једна врста слаткиша која се у тепсији пече, а прави се од брашна или гриза, шећера и масла; бирјâне, -а ср врста јела са месом; булумâћ, -а м некад се тако звало некакво јело као каша од пшеничног бра- шна. Сад се тако зове кувано брашно за лепљење; бôза, бōзê ж 1. познато пиће од проса или другог жита; бумбâр, -а м 2. гурмани пеку по пекарницама нешто као крезле од јагњеће утробице и увече по механама једу као мезе уз ракију; бунгŷр и бŷнгур, бунгuра м од тур. bulgur, а ово од burgul им. једно нарочито јело које се гради као пилав, само место пиринча меће се пшеница која је обарена, осушена и потом прекрупљена у нарочитој ступи; бiрек, бирeка м бурек, врста пите с месом. Реч је постала од тур. büreq капа са рубом, калпак без крзна, велики сарук, ћулав. У историји Ашик-па- ша Заде (цариградско издање из хиџретске године 1332) стр. 39: etrafte- qi beglerin büregi (круг околних бегова). Koд Вука и РЈА нема ове речи; газoза, -е ж крахер; дôлма, -е ж оно што је пуњено, надевано: 1. „Дôлма папрiке”(т.ј. пуњене па- прике). „Дôлма папрiка” (т.ј. паприка за пуњење), бабура; ђeврек, ђeврeка м. врста симита, двопека, округла облика и сезамовим семе- ном посут колач. Тур. gjevreq. Код Вука нема ове речи; ђoнка, -е ж у иронији хлеб од пројина брашна. Исп. коломбoтњица; зêрде, зêрдета ср врста слатког тур. јела налик на пилав; jāнiја, -е ж врста паприкаша; кâва, -е ж 1. кафа, кахва; кавuрма, -е ж џигерица, црева и друго од дроба усецкано, на масти испржено и у масти затопљено јело које се може дуго сачувати; кадаûф, -а м врста слаткиша који се прави од печених тестаних конаца који се пошто се залију шербетом а зачине кајмаком поново пеку у фуруни; капaма, -е ж врста јела. Тур. kapama затварање; врста јела с месом и младим луком. Код Вука нема ове речи; кaтак, -а м храна, смок уз хлеб; качaмак, качамaка м врста теста које чобани граде од пројина брашна по- паривши га врелом водом; компир-јāнiја ж јанија од кромпира, врста јела са кромпирима, као неки кромпир паприкаш; коровeља, -е ж име за рђав хлеб било по начину печења или по квалитету брашна, хлеб са дебелом кором. Синоним ружан хлеб. У манастиру Де- вичу тако се зове хлеб који се меси и пече у манастирској пекарници. Код Вука и у РЈА нема ове речи; коромâн, -а м. Исп. коровeља. Код Вука и у РЈА нема ове речи; кâзaртма, -е ж врста некаквог јела са приганим месом; 230 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) лимонaта, -е ж Код Вука лимунaда. Тур. limonata; локŷм, -а м врста слатких гурабија. Тур. lokum им. Код Вука лòкума ж и ло- кумић м; мāнтiја, -е ж 2. врста теста, као паштета с месом; мастiка, -е ж врста ракије у којој има растворене смоле, која се првобитно добијала од једног невеликог дрвета што расте на острву Самосу и која кад се у њу саспе вода побели као млеко. Та се смола зове грч. мастихи. Код Арапа је добила облик masteqi; мāџŷн, мāџuна м 1. врста густог слатког; мусaка, -е ж име јела које се справља од исецкана меса и плавих патлиџана или кромпира; oканûк, -а м фурунџијски хлеб од оке. Код Вука и у РЈА okanik м, али значи што и оканица; папазјaнiја, -е ж врста јела; пaча, -е ж врста чорбастог јела што се справља од овчијих или говеђих ногу и оцта са белим луком; пaча пасŷљ м куван пасуљ са сирћетом и белим луком; пêлте, пêлтета ср сулц, врста слатких пихтија; пeксимит, -а м двопек који војска употребљава; пиљâф, -а м куван пиринач на масти са месом или без меса; пiта, -е ж а) од теста и масла на разне начине справљено јело. б) у нас пекари продају две врсте сомуна: топaна и пûта, т.ј. лепиња; пûтије ж мн. Код Вука нема ове речи, у РЈА pihtija ж, перс. pichten и puchten кувати, простонародски турски pichti им. згуснута течност. Од ове речи је и тур. pelte ; погaча, -е ж Исп. код ЕЧ, VII, стр. 175: bejaz bugača или pogača (бела погача). Тал. facaccia; пoпара, -е е ж И у турском се употребљава ова реч у облику: popara. И они имају израз: poparasini jemeq као у овом говору. Исп. у лат. papparium. Види oфука; сâлеп, сāлeпа м корен од једне врсте планинске биљке, који се сух меље и брашно његово кува, па се као напитак заслађен пије и служи као теј. Одозго се посипа и исијот. Озебли људи паре њиме грло и груди. Реч је арап. sa’leb, тур. saleb. Код Вука сaлеп м; самŷн, -а м округао фурунџиски хлеб без обзира на тежину са извесном де- бљином, за разлику од пiте, фурунџиска лепиња. Код Вука сàмун м, али значење нешто другачије. И тур. се каже somun им. Исп. сомŷн; сâрма, сâрме ж Код Вука сàрма ж. Тур. sarma им. завијање; сiмит, симiта м врста пекарских колача, који се замешују нарочитим квас- цем. Код Вука и у Бр. Ив. simit м и simita ж. Реч је тур. simid или simit им. коластог облика хлеб од белог брашна; Сања Микетић: Османско културно наслеђе… 231 ситлијâч, -а сiтли-перiнач и сiтли-пирiнач м сутлијаш. Код Вука и Бр. Ив. овако нема. Исп. сутлија м. Тур. се каже sütli aš или простонародно sütliag им. чорба од млека, пиринач са млеком. Исп. сутлијâч; сÿтлијâш, -а м Код Вука сuтлија . Тур. süt млеко и aš чорба, јело; сÿтли пiта и сuт-пiта Исп. сiт-пiта. Код Вука и Бр. Ив. sùltipita ж; сомŷн, сомŷна м Тур. somun набубрео као камилино стопало, округао, пун хлеб. Исп. самŷн и топaна. Код Вука и Бр. Ив. somun м; срмаûш, -а м врста јела од сецкана кисела купуса и пиринча; ракiја, -е ж алкохолно пиће које се добија варењем комине од грожђа, шљива и другог воћа. Фиг. посета. Реч је тур. raky, а ова, мисле турски лекси- кографи, постала од арап. arak зној са чела; течност добијена испара- вањем, гас, шпирит који се добија кувањем воћа. Код Вука рàкија ж; решедiја, -е ж врста слакиша; тaва, -е ж а) земљани суд нарочитог облика у коме се готови јело што се у београд. говору каже ђувеч б) јело зготовљено у таквом суду; тāûн, тāiна м а) војнички хлеб; татлiја, -е ж врста слаткиша од брашна, масти и шећера; тутмâч, -а м врста јела од пшенична брашна, слично каши; тарaна, -е ж Код Вука и Бр. Ив. taràna ж. Тур. tarchana им. гради се од бра- шна замешена прокислим или киселим млеком. Каткад залије се и чор- бом од кувана меса. После се суши и претвори у ситно зрње. Чува се за зиму и праве од ње разне чорбе и друга јела; таратôр, -а м ситно исецкани свежи краставци у киселом млеку или оцту са белим луком. Тур. terator; топaна, -е ж пекари, екмеџiје у овим крајевима пеку и продају од малих хле- бова две врсте: пите и топане. Ови последњи су више лоптасти и дебе- ли, а они први пљоснати и танки. Биће да је и овде у основи реч тoп, лопта. Исп. код Вука бoцман м; тuршiја и туршiја, -е ж у пресолац или у оцат ставњене паприке, крастав- ци, зелењци од лубенице, диње и патлиџана што се оставе за зиму. Исто тако у воду конзервирају за зиму крушке; ћебâп, ћебâпа м ћевапче, од исецканог меса и кроз левак провучено и на ро- штиљу печено. Ћумлек-ћебâп врста папазјаније. Код Вука ћèбāп, ћебa- па и ћèвāп, ћевaпа м али разликује се по значењу. Тур. qebab им. на жару без воде печено месо на ражњу или на други каки начин; ћeшке, ћeшкета и ћeшек, -а м некакво јело од тучене куване пшенице и ме- са. У Пећи ћeшек зове се јело од куване пшенице и кокошијег меса; ћuмлек-ћебâп м папазјанија, јело које се готови у херметички затвореном лонцу; 232 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) ћuфте, -та ср У РЈА ćufta ж и ćufteta ср мн. Перс. qöfte им. основно значење истуцан и исецкан; јело што се справља на разне начине од сецкана меса пржена на маслу; фрâнџула, -е ж хлеб од сасвим бела брашна, векна од таквог брашна. Код ЕЧ, V, 576: Bejaz francali eqmegi (тј. бели француски хлеб). Тур. frangela им. разног облика хлебац, али поглавито луксузан хлеб, обли- ка дугачког, а узаног. Реч позајмљена од тал. frangiola; фелiја, -е ж већа или мања кришка на коцке исеченог предмета. Фелiје ж. мн. врста пите која се прави на нарочити начин. Разликује се од гибани- це по томе што се гибаница прави од печених кора, а фелiје се праве кад се житко тесто на врелу тепсију разлије па се слој испече, затим на- маже кајмаком или маслом или павлаком, па се поново разлије слој житка теста и под сачем потпече и тако редом, док се тепсија не напуни. Печено се тесто испресеца на коцке веће или мање облика ромбоидног и свака таква коцка зове се фелiја. У РЈА felija и код Бр. Ив. vèlija ж. Новогрчки: комад, одрезак; чêрвиш, чēрвiша м врста густа соса, тако се зове јело, месо у некаквом залу- ченом и накиселом сосу; чôрба, чōрбê и чôрбе ж јело са каквим било поврћем и месом или без меса, запржено или незапржено машћу или зејтином, увек са доста воде да се једе кашиком: „Кiсела чôрба” врста јела са пилећим или другим ка- квим месом у коју се сипа и мало оцта. „Бêла чôрба” врста јела са месом и пиринџом које се закисели место оцтом, киселим млеком. „Чôрба чoк мêсо јoк”, каже се за јело у коме има много чорбе а мало или нимало ме- са, фиг. неукусно јело. чумлек ћебâп, -а м врста јела, папазјанија. Тур. čömlek qebabi врста капаме која се кува у земљаном лонцу, коме се отвор подвеже хартијом и обле- пи тестом да се јело у њему кува у пари. ћāiја, -е ж врста масних пекарских колача. Код Вука ћaија ж. Тур. qahi им. врста погаче, троћошкаста облика бурек; шêрбет, шēрбeта м 1. заслађена вода. 2. кречно млеко. У Бр. Ив. šerbe и šêrbet, šèrbeta. Арап. šerbet им. обично сок од воћа помешан са водом и шећером; лек у течном стању што се пије чашом. ЛИТЕРАТУРА: Богдановић 1986: Богдановић, Димитрије. Књига о Косову. Посебна издања САНУ. Књига DLXVI. Београд Виријевић 2009: Виријевић, Влада. „Неке лексеме оријенталног порекла у говору Ибарског Колашина”. Баштина. Бр. 26. Лепосавић Елезовић 1998: Елезовић, Глигорије. Речник косовско-метохиског дијалекта. Ин- ститут за српску културу. Приштина Сања Микетић: Османско културно наслеђе… 233 Јиричек 1923а: Јиричек, Јозеф Константин. Историја Срба. До 1537. Свеска 2. Геца Кон. Београд Јиричек 1923б: Јиричек, Јозеф Константин. Историја Срба. Културна историја. Свеска 4. Геца Кон. Београд Павловић 1934: Павловић, Миливој. „Речник косовско-метохиског дијалекта од Гли- ше Елезовића”. Гласник Скопског научног друштва XIII. Скопље Петровић 1993: Петровић, Снежана. Историјат и стање проучавања турцизама у срп- ско-хрватском језику. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику 36/2 Петровић 2005: Петровић, Снежана. Турцизми у српском призренском говору. Док- торска дисертација. Пецо 1987: Пецо, Асим. Турцизми у Вуковим рјечницима. Вук Караџић. Београд Пецо 2007: Пецо, Асим. Радови о турцизмима. Босанско филолошко друштво – Ака- демија наука и уметности БиХ. Изабрана дјела. Књ. 5. Сарајево Радић 2001: Радић, Првослав. Турски суфикси у српском језику са освртом на стање у македонском и бугарском. Институт за српски језик САНУ. Београд Урошевић 2001: Урошевић, Атанасије. О Косову. Институт за српску културу. При- штина Урошевић 2009: Урошевић. Атанасије. О Косову: градови, насеља и други антропо- географски списи. Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”. При- штина Фотић 2005: Фотић, Александар (прир.). Приватни живот у српским земљама у освит модерног доба. Clio. Београд Чолић 1996: Чолић, Љиљана. Оријенталистичко дело Глише Елезовића. Историјски институт САНУ, НИП Нови свет. Београд, Приштина Чолић 1999: Чолић, Љиљана. Глигорије Елезовић: просветитељ на размеђи цивили- зација. Институт за српску културу – Народна универзитетска библиотека. Приштина Шкаљић 1957: Шкаљић, Абдулах. Турцизми у народном говору и народној књижев- ности Босне и Херцеговине. Билтен Института за проучавање фолклора у Са- рајеву. Сарајево Шкаљић 1989: Шкаљић, Абдулах. Турцизми у српскохрватском језику. Свјетлост. Сарајево 234 Зборник радова: Истраживања српског језика на КиМ (књ. 3, 2010) Sanja Miketić ON THE INFLUENCE OF THE OTTOMAN CULTURE IN THE DICTIONARY OF THE KOSOVO AND METOHIJA DIALECT BY GLIGORIJE ELEZOVIĆ (LEXIS OF FOODS AND BEVERAGE) Summary The aim of this paper is to represent the influence of Ottoman culture on the lexis of the first Serbian dictionary of some dialect. Special attention was paid to Turkish (ori- ental) loan-words which belong to the semantic category of food and drinks. Those words are listed at the end of this paper with their meaning written in dictionary. What we got is the list of food and drinks typical for the territory of Kosovo and Metohija at the time of publishing the first volume of this vocabulary (1932). We can conclude that besides the po- litical, diplomatic and military influence of Ottoman Empire at the territory of Serbia, Ot- toman culture strongly affected the private life on individual, his vocabulary and habits, especially the food, beverage, nutrient and eating-habit trends at the time. Key words. Gligorije Elezović, The Dictionary of Kosovo and Metohija dialect (Rečnik kosovsko-metohiskog dijalekta), orientalism, food, beverage.