ПРОГРАМИ | Народна библиотека Бор
Source: https://www.biblioteka-bor.org.rs/category/programi-2
Archived: 2026-04-23 17:23
ПРОГРАМИ | Народна библиотека Бор
Четвртак, 9. април, 17:30
Срећни празници
– палестински играни филм који из женске перспективе и у породичном и љубавном контексту приказује јеврејско-палестинске односе у израелском граду Хаифи.
Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
Понедељак, 6. април 2026.
17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Уторак, 7. април, 17:30 –
Лајза Минели: сјајна и апсолутно истинита прича
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
Среда, 8. април, 18 сати
Отварање изложбе „Стрип у
Дечјим новинама
: (почеци)“ кустоскиње Весне Ћурчић и историчара Борисава Челиковића
Први стрип је у
Дечјим новинама
, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у
Дечјим новинама
, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.
Ponedeljak, 30. mart, 17:30
Projekcijom hrvatsko-italijanskog filma
Fjume o morte
Igora Bezinovića, koji kombinuje elemente igranog i dokumentarnog filma, kao i elemente komedije, u Narodnoj biblioteci Bor započinje gostovanje jubilarne 20. turneje filmskog festivala Slobodna zona.
U snimanju filma o Riječanima koji pokušavaju da rekonstruišu i iznova izvede okupaciju svog grada što ju je 1919. godine izveo italijanski pesnik Danuncio, učestvovalo je trista građana Rijeke.
Од 30. марта до 9. априла у Народној библиотеци Бор приказују се филмови са 20. Слободне зоне. На репертоару ће бити седам играних филмова и три документарца.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице
Лајзе Минели
, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте
Рјучија Сакамотоа
и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника
Лула да Силве
.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије:
Арзе
(Либан),
Вољена
(Норвешка/Шведска),
Посета
(Француска) и
Срећни празници
(палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит
Како зарадити милионе пре него што бака умре
, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм
Хепиенд
.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм
Фјуме о морте
(Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
Добро дошли!
Понедељак, 23. март 2026, 19 сати
Дејан Христов
Беседа о срцу (мом и вашем)
Гост Народне библиотеке Бор, интерниста–кардиолог др Дејан Христов, стручњак са Института „Нишка Бања“ својом
Беседом о срцу
пружиће нам много више од класичног кардиолошког предавања. Биће ово jединствена прилика да чујемо причу о овом органу, али и о његовом живописном путу кроз историју, симболику и савремену културу.
Петак, 20. март 2026, 18 сати
:
Пројекција краткометражног филма, то јест филмског есеја
Где будућност ниче: случај Бор
(2025-2026),
насталог у сарадњи
Контекст колектива
и уметничког дуа
доплгенгер
, и разговор о овом делу и пројекту.
У разговору учествују:
Исидора Илић и Бошко Простран (уметнички дуо
доплгенгер
), Искра Крстић и Вида Кнежевић (
Контекст колектив
).
Модератор: Драган Стојменовић (
Завичајно одељење
Народне библиотеке Бор)
Где будућност ниче: Случај Бор (2025-2026), дизајн: Андреја Мирић
Краткометражни филмски есеј „
Где будућност ниче: Случај Бор
“ настао је током 2025. и 2026. године. Кроз парадигматични пример рударског града Бора и (нео)колонијалних односа који су пратили развој рударења у овом крају Србије, тема рударења се повезује са процесима глобалног есктрактивизма у историјској и савременој перспективи. Тесне везе између екстрактивизма и рата, растуће милитаризације, кроз монтажне секвенце, преплићу се са наративима антифашистичке и антикапиталистичке борбе кроз језик уметности. У центру истраживања нису само размере разарања већ и упорност отпора. Инспирација и полазна тачка у истраживању били су стихови Миклоша Раднотија, мађарског песника заточеног у радном логору Борског рудника, који је за Трећи рајх производио једну четвртину војних потреба за бакром.
Субота, 21. март 2026, од 13 до 16 сати
:
„Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“
, истраживачка шетња кроз пејзаж екстрактивизма, рада и отпора
Истраживачка шетња „
Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника
“ води учеснице и учеснике кроз Бор и његову рударску околину као кроз живи архив односа између природе, капитала и локалне заједнице. Рудник се посматра не само као индустријски простор већ као политички пејзаж у коме се кроз време преплићу колонијални економски односи, радничка и антифашистичка борба, социјалистички друштвени односи те свакодневни живот мештана и њихова борба против отимања земље и бруталног загађења воде и ваздуха.
***
Истраживачки сегмент „
Где будућност ниче: Случај Бор
“ део је дугорочног кустоско-уметничког и истраживачког пројекта Контекст колектива под називом „
Где будућност ниче: колективне праксе отпора, солидарности и изградње будућности
“, који се бави екстрактивизмом као режимом – економским, политичким и идеолошким – који обликује и уништава природу, живи свет и друштвене односе. Пројекат окупља уметничке колективе, уметнице и уметнике, истраживачице и истраживаче, као и различите локалне заједнице око заједничких борби против експлоатације природних добара, претварања пејзажа у ресурсе, урушавања радних права до изнемоглости, и све дубљих просторно-друштвених неправди. Кроз истраживања, радионице, радне сусрете и јавне програме, ангажована уметничка пракса сусреће се са локалним знањем и борбом. Ови сусрети служе као простор размене, учења и заједничког промишљања – али и као допринос повезивању борби које су често изоловане и препуштене саме себи.
Петак, 6. март, 18 сати
Представљање књиге
Пречник страним речима и изразима
Милана Обрадовића.
Милан Обрадовић рођен је 1982. године у Инђији, где завршава основну школу и гимназију. Уписује Електротехнички и Биолошки факултет у Београду. Завршава први, на Одсеку за медицинску и нуклеарну технику, а потом одлази у Белгију да живи и ради као истраживач на КУ Лувен, где постаје доктор експерименталне физике, одбранивши дисертацију из области узајамног дејства светлости и материје. Поред просветног рада са студентима и ученицима у иностранству и Србији, радио је и у Институту за физику у Београду, као и у Међународној иберијској лабораторији за нанотехнологију у Браги (Португалија) – ИНЛ, где је истраживао и најсавременијим поступцима израђивао сензоре покрета у простору. Иза себе има објављене научне радове у међународним часописима из области физике, сензора и нових технологија, као и мноштво одржаних предавања. Са повратком из иностранства у Србију, у медијима и кроз предавања, говори о породици, повратку на село, о језику, као и о погубном утицају најновијих технологија.
Разговараћемо пре свега о туђицама као делу лексичког фонда српског језика, о богатству речи, о српској традицији… А бићемо у прилици да чујемо и стихове из последње Обрадовићеве књиге
Шта хоћеш од мене, жено
, као и ауторово извођење на неком од многобројних музичких инструмената које свира.
Више о аутору можете погледати на сајту https://precnik.rs
Добро дошли!
Уторак, 3. март, од 11 сати: радионица израде традиционалних кинеских свечаних лампиона.
Пријавите се преко ку-ар кода.
Добро дошли!
Четвртак, 26. фебруар, 19 сати
Џез концерт бенда
The Jerks
.
Андреј Максимовић
Puppy
: труба; Жељко Љубић Пити: гитара; Бојан Бојковић
Double B
: клавијатуре, Ђорђе Стоиљковић Георг: перкусије.
Бенд је настао 2019. за потребе позоришне представе
Како вам драго
Вилијама Шекспира.
Добро дошли!
Четвртак, 9. април, 17:30
Срећни празници
– палестински играни филм који из женске перспективе и у породичном и љубавном контексту приказује јеврејско-палестинске односе у израелском граду Хаифи.
Пројекцијом овог филма завршава се 20. турнеја филмског фестивала Слободна зона у Народној библиотеци Бор.
Добро дошли!
Понедељак, 6. април 2026.
17: 30 Лула – филм Оливера Стоуна и Роберта Вилсона о бразилском председнику Лули да Силви и правосудним ратовима који се данас пречесто воде, не само у Бразилу и САД.
19:00 Рјуичи Сакамото: кода – јапанско-амерички документарни филм снимљен када се сада већ преминули вишеструко награђиван композитор, поп звезда и активиста Сакамото вратио музици након што му је дијагностикован канцер.
Уторак, 7. април, 17:30 –
Лајза Минели: сјајна и апсолутно истинита прича
Овај документарац је омаж великој филмској звезди, ̰готово јединој која је освојила скоро све награде које су се могле освојити: Тони, Еми, Греми, Оскар… Ћерка краља и краљице Холивуда, редитеља Винсента Минелија и глумице Џуди Гарланд, највећу повезаност током своје дуге каријере остварила је са менторима и инфлуенсерима.
Среда, 8. април, 18 сати
Отварање изложбе „Стрип у
Дечјим новинама
: (почеци)“ кустоскиње Весне Ћурчић и историчара Борисава Челиковића
Први стрип је у
Дечјим новинама
, школском односно ђачком листу који је до пре двадесетак година излазио у Горњем Милановцу, објављен је пре 70 година, 12. јанура 1957. Стрип је тако, захваљујући једном „напредном“ наставнику српскохрватског језика, Срећку Јовановићу, постао мање-више прихватљив део дечје и омладинске културе, постепено изгубивши стигму „кича и шунда“. Изложба, уз пратећи каталог и монографију, стрипове објављене у
Дечјим новинама
, чији су аутори, између осталих, били и сами ђаци, као и легендарни самоуки Буин, приказује и истражује из више углова: историјског, социолошког, привредног, музеолошког; својеврсно је сентиментално путовање за посетиоце рођене пре информатичке револуције, али и откриће једног несталог света за потомке који, уместо одштампаних стрипова, сада крију мобилне телефоне у школским књигама и испод клупа.
Ponedeljak, 30. mart, 17:30
Projekcijom hrvatsko-italijanskog filma
Fjume o morte
Igora Bezinovića, koji kombinuje elemente igranog i dokumentarnog filma, kao i elemente komedije, u Narodnoj biblioteci Bor započinje gostovanje jubilarne 20. turneje filmskog festivala Slobodna zona.
U snimanju filma o Riječanima koji pokušavaju da rekonstruišu i iznova izvede okupaciju svog grada što ju je 1919. godine izveo italijanski pesnik Danuncio, učestvovalo je trista građana Rijeke.
Од 30. марта до 9. априла у Народној библиотеци Бор приказују се филмови са 20. Слободне зоне. На репертоару ће бити седам играних филмова и три документарца.
У документарним филмовима реч је о необичним судбинама славних личности: поп-иконе и глумице
Лајзе Минели
, филмског композитора, музичара, глумца, „оскаровца“ и активисте
Рјучија Сакамотоа
и бразилског политичара, тренутног председника и бившег затвореника
Лула да Силве
.
Међу играним филмовима посебно су интересантни они који приказују судбине млађих и старијих жена различитог друштвеног и имовинског статуса, у различитим земљама Европе и Азије:
Арзе
(Либан),
Вољена
(Норвешка/Шведска),
Посета
(Француска) и
Срећни празници
(палестинско-европска продукција).
Ту је и велики хит
Како зарадити милионе пре него што бака умре
, тајландска црнохуморна прича о студенту који покушава да се докопа наследства, као и јапнски омладински филм
Хепиенд
.
Фестивалску турнеју отвара „комшијски“ филм
Фјуме о морте
(Ријека или смрт) о грађанима Ријеке који реконструишу окупацију града што ју је након Првог светског рата својевољно извео италијански песник Данунцио.
Добро дошли!
Понедељак, 23. март 2026, 19 сати
Дејан Христов
Беседа о срцу (мом и вашем)
Гост Народне библиотеке Бор, интерниста–кардиолог др Дејан Христов, стручњак са Института „Нишка Бања“ својом
Беседом о срцу
пружиће нам много више од класичног кардиолошког предавања. Биће ово jединствена прилика да чујемо причу о овом органу, али и о његовом живописном путу кроз историју, симболику и савремену културу.
Петак, 20. март 2026, 18 сати
:
Пројекција краткометражног филма, то јест филмског есеја
Где будућност ниче: случај Бор
(2025-2026),
насталог у сарадњи
Контекст колектива
и уметничког дуа
доплгенгер
, и разговор о овом делу и пројекту.
У разговору учествују:
Исидора Илић и Бошко Простран (уметнички дуо
доплгенгер
), Искра Крстић и Вида Кнежевић (
Контекст колектив
).
Модератор: Драган Стојменовић (
Завичајно одељење
Народне библиотеке Бор)
Где будућност ниче: Случај Бор (2025-2026), дизајн: Андреја Мирић
Краткометражни филмски есеј „
Где будућност ниче: Случај Бор
“ настао је током 2025. и 2026. године. Кроз парадигматични пример рударског града Бора и (нео)колонијалних односа који су пратили развој рударења у овом крају Србије, тема рударења се повезује са процесима глобалног есктрактивизма у историјској и савременој перспективи. Тесне везе између екстрактивизма и рата, растуће милитаризације, кроз монтажне секвенце, преплићу се са наративима антифашистичке и антикапиталистичке борбе кроз језик уметности. У центру истраживања нису само размере разарања већ и упорност отпора. Инспирација и полазна тачка у истраживању били су стихови Миклоша Раднотија, мађарског песника заточеног у радном логору Борског рудника, који је за Трећи рајх производио једну четвртину војних потреба за бакром.
Субота, 21. март 2026, од 13 до 16 сати
:
„Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника“
, истраживачка шетња кроз пејзаж екстрактивизма, рада и отпора
Истраживачка шетња „
Где будућност ниче: антропогеографија Борског рудника
“ води учеснице и учеснике кроз Бор и његову рударску околину као кроз живи архив односа између природе, капитала и локалне заједнице. Рудник се посматра не само као индустријски простор већ као политички пејзаж у коме се кроз време преплићу колонијални економски односи, радничка и антифашистичка борба, социјалистички друштвени односи те свакодневни живот мештана и њихова борба против отимања земље и бруталног загађења воде и ваздуха.
***
Истраживачки сегмент „
Где будућност ниче: Случај Бор
“ део је дугорочног кустоско-уметничког и истраживачког пројекта Контекст колектива под називом „
Где будућност ниче: колективне праксе отпора, солидарности и изградње будућности
“, који се бави екстрактивизмом као режимом – економским, политичким и идеолошким – који обликује и уништава природу, живи свет и друштвене односе. Пројекат окупља уметничке колективе, уметнице и уметнике, истраживачице и истраживаче, као и различите локалне заједнице око заједничких борби против експлоатације природних добара, претварања пејзажа у ресурсе, урушавања радних права до изнемоглости, и све дубљих просторно-друштвених неправди. Кроз истраживања, радионице, радне сусрете и јавне програме, ангажована уметничка пракса сусреће се са локалним знањем и борбом. Ови сусрети служе као простор размене, учења и заједничког промишљања – али и као допринос повезивању борби које су често изоловане и препуштене саме себи.
Петак, 6. март, 18 сати
Представљање књиге
Пречник страним речима и изразима
Милана Обрадовића.
Милан Обрадовић рођен је 1982. године у Инђији, где завршава основну школу и гимназију. Уписује Електротехнички и Биолошки факултет у Београду. Завршава први, на Одсеку за медицинску и нуклеарну технику, а потом одлази у Белгију да живи и ради као истраживач на КУ Лувен, где постаје доктор експерименталне физике, одбранивши дисертацију из области узајамног дејства светлости и материје. Поред просветног рада са студентима и ученицима у иностранству и Србији, радио је и у Институту за физику у Београду, као и у Међународној иберијској лабораторији за нанотехнологију у Браги (Португалија) – ИНЛ, где је истраживао и најсавременијим поступцима израђивао сензоре покрета у простору. Иза себе има објављене научне радове у међународним часописима из области физике, сензора и нових технологија, као и мноштво одржаних предавања. Са повратком из иностранства у Србију, у медијима и кроз предавања, говори о породици, повратку на село, о језику, као и о погубном утицају најновијих технологија.
Разговараћемо пре свега о туђицама као делу лексичког фонда српског језика, о богатству речи, о српској традицији… А бићемо у прилици да чујемо и стихове из последње Обрадовићеве књиге
Шта хоћеш од мене, жено
, као и ауторово извођење на неком од многобројних музичких инструмената које свира.
Више о аутору можете погледати на сајту https://precnik.rs
Добро дошли!
Уторак, 3. март, од 11 сати: радионица израде традиционалних кинеских свечаних лампиона.
Пријавите се преко ку-ар кода.
Добро дошли!
Четвртак, 26. фебруар, 19 сати
Џез концерт бенда
The Jerks
.
Андреј Максимовић
Puppy
: труба; Жељко Љубић Пити: гитара; Бојан Бојковић
Double B
: клавијатуре, Ђорђе Стоиљковић Георг: перкусије.
Бенд је настао 2019. за потребе позоришне представе
Како вам драго
Вилијама Шекспира.
Добро дошли!