Историјски развој – Народна библиотека Требиње
„Требиње je дивно. Ноћи, када су ведре u Требишњица у ноћи са сликом јабланова у њеном стаклу, изгледају као мистичне слике из Берлина. Велики брег Леутар који се диже изнад мог родног Требиња, као модро платно између неба u земље, носи илирско или грчко име пo речи елефтерија, што значи слобода. Са оеога брега, види се на ведром дану, преко мора које je у близини, обала Италије. Taj велики видокруг није био без утицаја на мој завичај u његове људе…“
Ha овај начин je велики пјесник, Требињац, Јован Дучић доживљавао свој родни град и његове људе који су одвајкада знали да цијене вриједност књиге и писане ријечи, a самим тим и значај библиотека. Прва од њих основана je још давне 1921. године.
У требињској Гимназији ( отворена 1893. као нижа Трговачка школа која je 1925. претворена у непотпуну, a од 1935. у потпуну реалну гимназију ) 1921. године основана je мала школска библиотека, углавном поклонима Покрајинске управе за Босну и Херцеговину, састављена од уџбеника, који су се након употребе „спремали“ у ђачку библиотеку.
Велики утицај на раст фонда те библиотеке имало je и формирање књижевне дружине „Јован Дучић“ 1925/26. школске године, чији су чланови из сопствене благајне издвајали значајна средства за набавку књига. И Јован Дучић je 1933. године својим поклонима обогатио фонд школске библиотеке, a рад ученичке књижнице помагала je и сарајевска „Просвјета“ тако што je 1933. године у Гимназији основала сталну књижницу која je радила упоредо са ученичком.
У то вријеме своју друштвену књижницу у Требињу je имао и подмладак Црвеног крста, a фонд су углавном сачињавале књиге из превентивне медицине, моралног и физичког васпитања.
Скојевска група у Гимназији je формирана 1937. године, a као форме рада користила je читалачке и дискусионе групе за упознавање ученика са прогресивном и марксистичком литературом. Приликом издвајања књига од стране усташких власти 1941. године, школске библиотеке нису уништене. С обзиром на чињеницу да су „издвојене, али нису однесене из школе“ књиге нису ни уништене.
Народна библиотека као установа која je намијењена становницима једне територије и која се формира у општинским центрима, према подацима Љубинке Башовић, у Требињу je основана 1947. године и у то вријеме je била смјештена у просторијама Радничког дома.
Од свог оснивања до 2007., Народна библиотека у Требињу je имала проблема са смјештајем, a скучен простор онемогућавао je развијање како основних, тако и проширених активности те установе.
Према подацима са којима располаже библиотека, 1953. године донесен je акт о оснивању Народне библиотеке у Требињу, a тада joj je на коришћење додијељен простор у Штросмајеровој улици. Од те године Народна библиотека у Требињу дјелује као самостална установа.
Љубиша Кораћ je у свом чланку „Народна библиотека-значајна културна установа у Требињу“, објављеном 1960. године у „Гласу Требиња“ написао сљедеће:
У лијепо и савремено уређеној читаоници Народне библиотеке наши грађани могу да нађу и налазе миран кутак потребан радном човјеку да би у свом слободном времену могао да чита књигу, часопис и др.
Још увијек Народна библиотека није снабдјевена довољним бројем књига и другим потребним публикацијама иако се стање у том погледу стално побољшава. To je нормално, јер потребе града и његових становника за књигом расту брже него што Народна библиотека може да се шири с обзиром на средства којима располаже.
Народна библиотека у Требињу je 1963. године имала књижни фонд од 7.000 књига. Тада je имала организоване три покретне библиотеке и једно подручно одјељење у Ластви.
Колико су joj дозвољавале могућности, развијала je пропаганду књиге у насељима, посебно у школама и посвећивала пажњу раду са дјецом-читаоцима. Наредне године имала je фонд од 8.000 књига, a започето je и сређивање фонда пo систему УДК.
Иако je Народна библиотека у Требињу од свог оснивања имала проблема са расположивим простором, они су постали још већи с обзиром на чињеницу да се у њеном власништву нашла спомен-библиотека великог пјесника Јована Дучића. Фонд приватне библиотеке требало je смјестити у ионако скучен простор којим je располагала Народна библиотека у Требињу. Савјет за културу Народне Републике Босне и Херцеговине je 1963. године са Народним одбором општине Требиње склопио уговор о сређивању те библиотеке. Том послу приступило je четрнаест библиотекара из Босне и Херцеговине, уз помоћ двоје колега из Београда који су присуствовали сређивању фонда.
Кренуло се од претпоставке да ће Дучићева библиотека бити музејска, али да ће привремено бити смјештена у просторијама Народне библиотеке Требиње, од тада она je њен саставни дио и никада није одвојена од ње. „Према анализама из 1968. године Народна библиотека Требиње je имала 9.071 књигу на 32.748 становника – 0,27 књига на једног становника, 1.311 читалаца, 7.783 прочитане књиге – 5 прочитаних књига на једног читаоца, 0,23 прочитане књиге на једног становника, 4,00 % уписаних у односу на цјелокупну популацију и два библиотечка радника.
Стање се побољшава током средњерочног развоја библиотекарства у Босни и Херцеговини у периоду 1971-1975. године, a у односу на 1960. годину књижни фонд се удвостручио.
Крајем 1970. године Народна библиотека Требиње имала je 13.114 књига на 29.016 становника – 0,45 књига на једног становника.
Само три године касније, посједовала je 15.000 књига – 0,52 књиге на једног становника, 1.169 читалаца и 29.362 прочитане књиге.
Библиотека je 1980. године, поново пресељена у нове просторије које су се налазиле у склопу требињског Дома културе. И овај смјештај био je само привремено уточиште за књижни фонд Народне библиотеке у Требињу, јер су 1994. године, те просторије дате на коришћење Академији ликовне умјетности и Факултету за производњу и менаџмент. Библиотека je поново пресељена, овај пут у приземље зграде која се налази у улици Луке Ћеловића.
Из доста просторно повољних дијелова Дома културе премјештена je у приземље једне добре, старе зграде у центру града. Нове просторије су адаптиране, реновиране, али су далеко од потреба Народне, и уз њу, Дучићеве библиотеке…
Нова зграда званично je отворена 04. новембра 2006. године, a 500 м
расположивог простора, омогућава не само адекватан смјештај књижног фонда, већ и одвијање културних манифестација и других активности које су joj у прошлости биле ускраћене. Ha тај начин она је постатала истинско културно језгро Херцеговине и стјециште љубитеља књиге и писане ријечи.
Share this:
Like this:
Like
Loading...
Пријатељи библиотеке
Претрага
Архива
децембар 2025
новембар 2025
октобар 2025
септембар 2025
август 2025
јул 2025
јун 2025
мај 2025
април 2025
март 2025
фебруар 2025
јануар 2025
децембар 2024
новембар 2024
октобар 2024
септембар 2024
август 2024
јул 2024
јун 2024
мај 2024
април 2024
март 2024
фебруар 2024
јануар 2024
децембар 2023
новембар 2023
октобар 2023
септембар 2023
август 2023
јул 2023
јун 2023
мај 2023
април 2023
март 2023
фебруар 2023
јануар 2023
децембар 2022
новембар 2022
октобар 2022
септембар 2022
август 2022
јул 2022
јун 2022
мај 2022
април 2022
март 2022
фебруар 2022
децембар 2021
новембар 2021
октобар 2021
септембар 2021
август 2021
јул 2021
јун 2021
мај 2021
април 2021
март 2021
фебруар 2021
јануар 2021
децембар 2020
октобар 2020
септембар 2020
август 2020
јул 2020
јун 2020
мај 2020
април 2020
март 2020
фебруар 2020
јануар 2020
децембар 2019
новембар 2019
октобар 2019
септембар 2019
август 2019
јул 2019
јун 2019
мај 2019
април 2019
март 2019
фебруар 2019
јануар 2019
децембар 2018
новембар 2018
октобар 2018
септембар 2018
мај 2018
април 2018
март 2018
октобар 2017
септембар 2017
август 2017
јун 2017
август 2016
Copyright © 2025 | WordPress Theme by
MH Themes
%d