Народна библиотека Бор | Народна библиотека Бор
Source: https://www.biblioteka-bor.org.rs/tag/narodna-biblioteka-bor-2
Archived: 2026-04-23 17:13
Народна библиотека Бор | Народна библиотека Бор
Године 1985, у току само једног викенда кренуло је из Бора ка Истамбулу, у организацији „Путника“ и борске „Ласте“, 28 аутобуса, пуних углавном женама, са циљем да се у древном граду шопингује. Процењено је, од стране појединаца, да такво понашање штети моралу и јачању идејне свести.
Екипа стручњака Медицинског центра у Бору утврдила је да у Бору има 1,47% „шећераша“, да ће после испитивања та бројка порасти на 2% регистрованих, а да има око 4% оних који имају предиспозиције да постану дијабетичари.
Држављанин Ирака, са станом у Улици 7. јула 30/6, у огласу је тражио намештен стан са грејањем.
Народна библиотека Бор добила је Октобарску награду.
У априлу месецу у Биоскопу „Звезда“ приказиван је филм ГРАДИЋ ПЕЈТОН (1959) са Ланом Тарнер у главној улози.
До краја 1985. године, мајданпечка „Златара“ планирала је отварање два консигнациона складишта златног накита у Њујорку и Лонг Бичу.
Возач Ластиног аутобуса регистарског броја ЗА 922-39 одбио је да прими раднике који су завршили ноћну смену; када их је, коначно, под притиском примио, стао је на раскрсници према Болничкој улици, угасио је грејање и пустио издувне гасове у унутрашњот аутобуса; после читавог часа преговарања, аутобус је кренуо, али је стао код општине, а љути радници отишли су у рано зимско јутро право у председништво да се жале.
Од 15. октобра цена грејања и воде порасла је за 20%.
Народна библиотека Бор отворила је Одељење за информатику, са штампом, часописима, актуелном публицистиком, гласилима оргаизација удруженог рада и месних заједница и књигама у функцији опште и елементарне културе и образовања (енциклопедија, лексикони, речници).
У мају 1985. године вођени су завршни и званични разговори кинеских привредника и представника РТБ Бор о изради студије економске оправданости формирања мешовитог предузећа са циљем отварања рудника бакра у кинеској провинцији Сечуан.
Народна библиотека Бор уредила је интернет-презентацију села Кривељ и монографију о селу Кривељ.
Монографију је уредио библиотекар Драган Стојменовић, а састављена је из стручних прилога сарадника. По речима уредника, монографија КРИВЕЉ (2024) има за циљ што обухватнији опис села и, посебно, трансформацију села услед неуравнотежене експлоатације рудних богатстава са животом и постојањем животних заједница, у претходних 120 година модерно организованог рударења у Бору. Више о намерама и резултатима монографије можете прочитати у уводу књиге.
Линк ка публикацији о селу Кривељ на сајту Дигитални завичај:
http://digitalnizavicaj.org.rs/index.php?query=ispisTextaIzKolekcije&idTexta=447
Линк ка презентацији села Кривељ:
http://digitalnizavicaj.org.rs/krivelj
Године 1985, у току само једног викенда кренуло је из Бора ка Истамбулу, у организацији „Путника“ и борске „Ласте“, 28 аутобуса, пуних углавном женама, са циљем да се у древном граду шопингује. Процењено је, од стране појединаца, да такво понашање штети моралу и јачању идејне свести.
Екипа стручњака Медицинског центра у Бору утврдила је да у Бору има 1,47% „шећераша“, да ће после испитивања та бројка порасти на 2% регистрованих, а да има око 4% оних који имају предиспозиције да постану дијабетичари.
Држављанин Ирака, са станом у Улици 7. јула 30/6, у огласу је тражио намештен стан са грејањем.
Народна библиотека Бор добила је Октобарску награду.
У априлу месецу у Биоскопу „Звезда“ приказиван је филм ГРАДИЋ ПЕЈТОН (1959) са Ланом Тарнер у главној улози.
До краја 1985. године, мајданпечка „Златара“ планирала је отварање два консигнациона складишта златног накита у Њујорку и Лонг Бичу.
Возач Ластиног аутобуса регистарског броја ЗА 922-39 одбио је да прими раднике који су завршили ноћну смену; када их је, коначно, под притиском примио, стао је на раскрсници према Болничкој улици, угасио је грејање и пустио издувне гасове у унутрашњот аутобуса; после читавог часа преговарања, аутобус је кренуо, али је стао код општине, а љути радници отишли су у рано зимско јутро право у председништво да се жале.
Од 15. октобра цена грејања и воде порасла је за 20%.
Народна библиотека Бор отворила је Одељење за информатику, са штампом, часописима, актуелном публицистиком, гласилима оргаизација удруженог рада и месних заједница и књигама у функцији опште и елементарне културе и образовања (енциклопедија, лексикони, речници).
У мају 1985. године вођени су завршни и званични разговори кинеских привредника и представника РТБ Бор о изради студије економске оправданости формирања мешовитог предузећа са циљем отварања рудника бакра у кинеској провинцији Сечуан.
Народна библиотека Бор уредила је интернет-презентацију села Кривељ и монографију о селу Кривељ.
Монографију је уредио библиотекар Драган Стојменовић, а састављена је из стручних прилога сарадника. По речима уредника, монографија КРИВЕЉ (2024) има за циљ што обухватнији опис села и, посебно, трансформацију села услед неуравнотежене експлоатације рудних богатстава са животом и постојањем животних заједница, у претходних 120 година модерно организованог рударења у Бору. Више о намерама и резултатима монографије можете прочитати у уводу књиге.
Линк ка публикацији о селу Кривељ на сајту Дигитални завичај:
http://digitalnizavicaj.org.rs/index.php?query=ispisTextaIzKolekcije&idTexta=447
Линк ка презентацији села Кривељ:
http://digitalnizavicaj.org.rs/krivelj