Историјат Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ – ОНБ „Вељко Петровић“ Жабаљ
Source: https://bibliotekazabalj.org.rs/istorijat-opstinske-narodne-biblioteke-veljko-petrovic-zabalj
Archived: 2026-04-23 17:15
Историјат Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ – ОНБ „Вељко Петровић“ Жабаљ
Skip to content
Уводне напомене
Да би се историјат
Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“
у Жабљу могао описати и испратити у контексту националне културе којој ова установа припада, али и у међуусловљености са културама присутних мањина, важно је имати на уму да се корени библиотекарства у Војводини, па тако и у Јужно-бачком округу, налазе у 17. веку.Тада је под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића прва библиотека донета из Пећи. Из тог зрна, скромнијег и искључиво црквеног фонда литературе, развијао се библиотечки фонд, прво по манастирима, да би се затим под ауторитетом оснивања и трајања
Матице српске
1826. године проширивао и померао ка секуларној литератури, руку под руку са јачањем издавачке делатности.
Представа о библиотеци као о месту окупљања људи заинтересованих за писану реч похрањена је у појму
читалишта.
У овом смислу је занимљив податак да су подстицај настанку читалишта у институционалном смислу понајвише дале друштвено-политичке потребе Срба друге половине 19. века. Наиме, родољубиве идеје (највише вођене жељом за формирањем самосталне националне државе) бивале су записане и преносиле су се читањем на скуповима, којима је било потребно одредити место, ван кафане или касине. Тако је и на територији Општине Жабаљ буђење националне свести, праћено жељом за културним самодефинисањем и припајањем матици Србији довело до настанка читалишта, из којих су се развиле данашње библиотеке. Ипак, да би ова понајвише лична и у великој мери аматерска иницијатива прерасла у установу којој Општина поверава бригу о библиотечкој делатности и бригу о очувању културног наслеђа великог дела шајкашке области, било је потребно стварати и подизати ниво рада више од 150 година.
Кад је реч о самом здању
Библиотеке
, према подацима којима се располаже, оно је изграђено око 1873. године са наменом среске резиденције. У послератно време, све до 1962. године у згради се налазила здравствена станица са породилиштем, а наведене године је у објекат усељен Општински народни универзитет и на крају
Библиотека
.
Период од оснивања првих читалишта до краја Другог светског рата
Почетак рада читалишта/читаоница праћен је великим залагањем свештених лица и учених људи – а то су на селу пре свега били учитељи. У том смислу, они нису имали само задатак да брину о књижном фонду, већ и да описмењују народ, који се превасходно бавио земљорадњом. Како је културна свест расла, баш као и писменост међу људима, тако је било потребно надрасти потребе верске просвете и омогућити приступ световним садржајима, са једне стране и омогућити суживот различитих култура (српске, мађарске, русинске) са друге.
С обзиром на то да период Другог светског рата представља велику прекретницу, како у политичким померањима, тако и у обиму уништеног и спаљеног књижног и уопште архивског материјала на територији Војводине, па и целе тадашње Краљевине, једини документ који даје увид (макар) у бројчано стање читаоница у међуратном периоду датира из 1938. године. На основу њега закључујемо да је Жабаљ у то време имао активне 4 читаонице.Претпоставља се да је
Српско читалиште
основано 1873. године, будући да је сачуван податак да је 1933. године у месној гостионици прослављено 60 година постојања ове установе. Чуруг је имао активних седам читаоница и књижница. Важно је напоменути да је у Чуругу
Српска читаоница
основана 1868. године, те да је радила под ауторитетом свештеника и сеоских учитеља, а да је 1901. основана
Сеоска читаоница,
као установа наднационалног значаја у поседу књижног фонда на мађарском језику. Свакако, овај културни суживот је био праћен трвењима и напетостима, које се могу посведочити чињеницом да су књижни фондови уништени током Рације 1942. године. Према поменутом документу из 1938. године у Ђурђеву није била активна ниједна читаоница, али је познато да је 1900.године радила русинска читаоница
Руска читаљња
. Забележено је да су у међуратном периоду у Госпођинцима постојале четири књижнице и читаонице, а посредно знамо да је од 1885. до 1941. радила
Српска књижница и читаоница
.
Период 1945–1960. године
Као што је горе напоменуто,крај Другог светског рата је донео и промену у перспективизовању културних потреба народа, па је у складу са културном политиком нове власти описмењавање шире народне масе постало приоритетна мисија библиотека.Тако је и формирана
Народна библиотека Жабаљ
, којој су временом придружене, као огранци исте установе, библиотеке у Чуругу, Ђурђеву и Госпођинцима. Статистика из друге половине 1945. наводи да у том тренутку постоји укупно 6 библиотека на територији општине (Жабаљ 1, Ђурђево 1, Госпођинци 1, Чуруг 3).
Годину дана након завршетка рата препозната је потреба за уређењем рада књижница и читаоница, те је након преписке Среског народног одбора Жабаљ, Окружног одбора у Новом Саду, као и након дописа Главног извршног одбора АПВ1946. године донесено Правило о Народним књижницама и читаоницама, које је Министарство НРС усвојило.
Период 1960–1996. године
Период 1960–1983. у развоју библиотечке делатности на општини Жабаљ се сматра тзв. златним периодом. Томе је погодовао раст привреде и већ поменута културна политика омасовљења писмености становништва. Књижни фондови су се пунили, а решењем Народног одбора општине Жабаљ сама библиотека је 9. марта 1962. године променила назив у
Општинска народна библиотека Жабаљ,
када су јој припојене и (до тада
народне
) библиотеке у Чуругу, Ђурђеву и Госпођинцима. Дефинисано је да установом руководе Савет ОНБ (од 11 чланова) и управник као члан истог Савета.
Тада су одређени задаци установе да набавља и чува фондове
Библиотеке
, те да омогући приступ фондовима свим заинтересованим грађанима, као и различитим организацијама; такође, било је предвиђено подржавање научног рада, а веома је битно истакнути континуирани циљ ове институције – пред
Библиотеком
се налазио задатак да
„
задовољава културне потребе грађана на свом подручју
“
, како се наводи у Решењу бр. 01-1494/1-62.
Истог дана кад је основана
Општинска народна библиотека Жабаљ
основан је и
Општински народни универзитет
.
Универзитет
је имао образовне и пропагандне задатке, а био је смештен у просторијама данашње
Библиотеке
. Међутим, 1983. године је
Библиотека
изгубила свој правни статус, чиме је све до 1996. године наставила да постоји искључиво као јединица
Општинског народног универзитета „22. Октобар“ Жабаљ
.
Период од 1996. до данас
Након усвајања нових закона из области културе и информисања 1994. године је
Библиотеци
враћен правни статус самосталне установе, чиме је и формално потврђен повратак библиотечке делатности као основног циља рада ове установе. Половином 2002. године се
Библиотека
сели у реновиране просторије у којима се налази и данас, где је просторно омогућено засебно функционисање одељења за одрасле, дечијег одељења, Завичајног фонда, читаонице и галеријског простора; а припадне су јој и библиотеке у Чуругу, Ђурђеву и Госпођинцима.
Ово оснивање је пропраћено формалним актима који су и данас на снази и уређују њену делатност и формативни оквир. Реч је о Закону о библиотечкој делатности („Службени гласник РС“,бр. 34/39), Закону о културним добрима („Службени гласник РС“, бр. 71/94), Закону о делатностима од општег интереса у области културе („Службени гласник РС“, бр. 42/92), Закона о јавним службама („Слижбени гласник РС“, 42/91); даље, о Одлуци о оснивању Општинске народне билиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ („Службени лист Општине Жабаљ“, бр. 9/96), Статуту Општинске библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ („Службени лист Општине Жабаљ“, бр. 10/96).
Кадровски критеријуми, услови техничке и просторне опремљености су регулисани Правилником о ближим условима за чување библиотечке грађе („Службени гласник РС“, бр. 63/94), Правилником о врсти стручних послова у библиотеци, врсти и степену стручне спреме потребне за њихово обављање („Службени гласник РС“, бр. 63/94), Правилником о ближим условима за стицање звања лица која обављају стручне послове у библиотеци („Службени гласник РС“, бр. 63/94), Правилником о садржини и начину вођења регистра библиотека („Службени гласник РС“, бр. 63/94).
Стручним службама
Градске библиотеке
у Новом Саду је додељено да врше надзор над законитошћу рада
Библиотеке
, док је њој самој поверено да помаже и да надзире рад школских библиотека на територији општине, као и рад својих огранака.
Као што је приметно у овом малом прегледу историјата рада и постојања
Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ
, њено постојање прате бурне промене у обиму библиотечке грађе, просторној организацији, надлежности на пољу културне делатности. То свакако јесте одлика сваке важније установе од националног значаја у српском народу и управо то својом динамиком сведочи о значају и културно-просветитељском потенцијалу ове институције, како у прошлости, тако и у савременом свету, који пред културу књиге и писане речи ставља сасвим нове изазове.
Историјат Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ – ОНБ „Вељко Петровић“ Жабаљ
Skip to content
Уводне напомене
Да би се историјат
Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“
у Жабљу могао описати и испратити у контексту националне културе којој ова установа припада, али и у међуусловљености са културама присутних мањина, важно је имати на уму да се корени библиотекарства у Војводини, па тако и у Јужно-бачком округу, налазе у 17. веку.Тада је под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића прва библиотека донета из Пећи. Из тог зрна, скромнијег и искључиво црквеног фонда литературе, развијао се библиотечки фонд, прво по манастирима, да би се затим под ауторитетом оснивања и трајања
Матице српске
1826. године проширивао и померао ка секуларној литератури, руку под руку са јачањем издавачке делатности.
Представа о библиотеци као о месту окупљања људи заинтересованих за писану реч похрањена је у појму
читалишта.
У овом смислу је занимљив податак да су подстицај настанку читалишта у институционалном смислу понајвише дале друштвено-политичке потребе Срба друге половине 19. века. Наиме, родољубиве идеје (највише вођене жељом за формирањем самосталне националне државе) бивале су записане и преносиле су се читањем на скуповима, којима је било потребно одредити место, ван кафане или касине. Тако је и на територији Општине Жабаљ буђење националне свести, праћено жељом за културним самодефинисањем и припајањем матици Србији довело до настанка читалишта, из којих су се развиле данашње библиотеке. Ипак, да би ова понајвише лична и у великој мери аматерска иницијатива прерасла у установу којој Општина поверава бригу о библиотечкој делатности и бригу о очувању културног наслеђа великог дела шајкашке области, било је потребно стварати и подизати ниво рада више од 150 година.
Кад је реч о самом здању
Библиотеке
, према подацима којима се располаже, оно је изграђено око 1873. године са наменом среске резиденције. У послератно време, све до 1962. године у згради се налазила здравствена станица са породилиштем, а наведене године је у објекат усељен Општински народни универзитет и на крају
Библиотека
.
Период од оснивања првих читалишта до краја Другог светског рата
Почетак рада читалишта/читаоница праћен је великим залагањем свештених лица и учених људи – а то су на селу пре свега били учитељи. У том смислу, они нису имали само задатак да брину о књижном фонду, већ и да описмењују народ, који се превасходно бавио земљорадњом. Како је културна свест расла, баш као и писменост међу људима, тако је било потребно надрасти потребе верске просвете и омогућити приступ световним садржајима, са једне стране и омогућити суживот различитих култура (српске, мађарске, русинске) са друге.
С обзиром на то да период Другог светског рата представља велику прекретницу, како у политичким померањима, тако и у обиму уништеног и спаљеног књижног и уопште архивског материјала на територији Војводине, па и целе тадашње Краљевине, једини документ који даје увид (макар) у бројчано стање читаоница у међуратном периоду датира из 1938. године. На основу њега закључујемо да је Жабаљ у то време имао активне 4 читаонице.Претпоставља се да је
Српско читалиште
основано 1873. године, будући да је сачуван податак да је 1933. године у месној гостионици прослављено 60 година постојања ове установе. Чуруг је имао активних седам читаоница и књижница. Важно је напоменути да је у Чуругу
Српска читаоница
основана 1868. године, те да је радила под ауторитетом свештеника и сеоских учитеља, а да је 1901. основана
Сеоска читаоница,
као установа наднационалног значаја у поседу књижног фонда на мађарском језику. Свакако, овај културни суживот је био праћен трвењима и напетостима, које се могу посведочити чињеницом да су књижни фондови уништени током Рације 1942. године. Према поменутом документу из 1938. године у Ђурђеву није била активна ниједна читаоница, али је познато да је 1900.године радила русинска читаоница
Руска читаљња
. Забележено је да су у међуратном периоду у Госпођинцима постојале четири књижнице и читаонице, а посредно знамо да је од 1885. до 1941. радила
Српска књижница и читаоница
.
Период 1945–1960. године
Као што је горе напоменуто,крај Другог светског рата је донео и промену у перспективизовању културних потреба народа, па је у складу са културном политиком нове власти описмењавање шире народне масе постало приоритетна мисија библиотека.Тако је и формирана
Народна библиотека Жабаљ
, којој су временом придружене, као огранци исте установе, библиотеке у Чуругу, Ђурђеву и Госпођинцима. Статистика из друге половине 1945. наводи да у том тренутку постоји укупно 6 библиотека на територији општине (Жабаљ 1, Ђурђево 1, Госпођинци 1, Чуруг 3).
Годину дана након завршетка рата препозната је потреба за уређењем рада књижница и читаоница, те је након преписке Среског народног одбора Жабаљ, Окружног одбора у Новом Саду, као и након дописа Главног извршног одбора АПВ1946. године донесено Правило о Народним књижницама и читаоницама, које је Министарство НРС усвојило.
Период 1960–1996. године
Период 1960–1983. у развоју библиотечке делатности на општини Жабаљ се сматра тзв. златним периодом. Томе је погодовао раст привреде и већ поменута културна политика омасовљења писмености становништва. Књижни фондови су се пунили, а решењем Народног одбора општине Жабаљ сама библиотека је 9. марта 1962. године променила назив у
Општинска народна библиотека Жабаљ,
када су јој припојене и (до тада
народне
) библиотеке у Чуругу, Ђурђеву и Госпођинцима. Дефинисано је да установом руководе Савет ОНБ (од 11 чланова) и управник као члан истог Савета.
Тада су одређени задаци установе да набавља и чува фондове
Библиотеке
, те да омогући приступ фондовима свим заинтересованим грађанима, као и различитим организацијама; такође, било је предвиђено подржавање научног рада, а веома је битно истакнути континуирани циљ ове институције – пред
Библиотеком
се налазио задатак да
„
задовољава културне потребе грађана на свом подручју
“
, како се наводи у Решењу бр. 01-1494/1-62.
Истог дана кад је основана
Општинска народна библиотека Жабаљ
основан је и
Општински народни универзитет
.
Универзитет
је имао образовне и пропагандне задатке, а био је смештен у просторијама данашње
Библиотеке
. Међутим, 1983. године је
Библиотека
изгубила свој правни статус, чиме је све до 1996. године наставила да постоји искључиво као јединица
Општинског народног универзитета „22. Октобар“ Жабаљ
.
Период од 1996. до данас
Након усвајања нових закона из области културе и информисања 1994. године је
Библиотеци
враћен правни статус самосталне установе, чиме је и формално потврђен повратак библиотечке делатности као основног циља рада ове установе. Половином 2002. године се
Библиотека
сели у реновиране просторије у којима се налази и данас, где је просторно омогућено засебно функционисање одељења за одрасле, дечијег одељења, Завичајног фонда, читаонице и галеријског простора; а припадне су јој и библиотеке у Чуругу, Ђурђеву и Госпођинцима.
Ово оснивање је пропраћено формалним актима који су и данас на снази и уређују њену делатност и формативни оквир. Реч је о Закону о библиотечкој делатности („Службени гласник РС“,бр. 34/39), Закону о културним добрима („Службени гласник РС“, бр. 71/94), Закону о делатностима од општег интереса у области културе („Службени гласник РС“, бр. 42/92), Закона о јавним службама („Слижбени гласник РС“, 42/91); даље, о Одлуци о оснивању Општинске народне билиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ („Службени лист Општине Жабаљ“, бр. 9/96), Статуту Општинске библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ („Службени лист Општине Жабаљ“, бр. 10/96).
Кадровски критеријуми, услови техничке и просторне опремљености су регулисани Правилником о ближим условима за чување библиотечке грађе („Службени гласник РС“, бр. 63/94), Правилником о врсти стручних послова у библиотеци, врсти и степену стручне спреме потребне за њихово обављање („Службени гласник РС“, бр. 63/94), Правилником о ближим условима за стицање звања лица која обављају стручне послове у библиотеци („Службени гласник РС“, бр. 63/94), Правилником о садржини и начину вођења регистра библиотека („Службени гласник РС“, бр. 63/94).
Стручним службама
Градске библиотеке
у Новом Саду је додељено да врше надзор над законитошћу рада
Библиотеке
, док је њој самој поверено да помаже и да надзире рад школских библиотека на територији општине, као и рад својих огранака.
Као што је приметно у овом малом прегледу историјата рада и постојања
Општинске народне библиотеке „Вељко Петровић“ Жабаљ
, њено постојање прате бурне промене у обиму библиотечке грађе, просторној организацији, надлежности на пољу културне делатности. То свакако јесте одлика сваке важније установе од националног значаја у српском народу и управо то својом динамиком сведочи о значају и културно-просветитељском потенцијалу ове институције, како у прошлости, тако и у савременом свету, који пред културу књиге и писане речи ставља сасвим нове изазове.