Iskustvo – Wikipedija / Википедија

Iskustvo – Wikipedija / Википедија
Prijeđi na sadržaj
Izvor: Wikipedija
Neposredno iskustvo joge i meditacije.
Boot Camp
kao efikasan način prenošenja veština i iskustva.
Iskustvo
kao opšti koncept sadržava
znanje
stečeno izloženošću određenom fenomenu.
Filozofski
pravac temeljen na iskustvu naziva se
empirizam
. Pojmovi u filozofiji kao što su „
empirijsko znanje
” ili „
a posteriori
znanje” se koriste za označavanje znanja baziranog na iskustvu.
Prilikom obavljanja nekog posla, koncept iskustva se generalno odnosi na
„znati kako”
ili znanje procedura, pre nego na teorijsko znanje, odnosno obuku na radnom mestu, pre nego knjiško učenje. Osoba sa znatnim iskustvom u specifičnom polju stiču reputaciju
eksperta
Pojedine
religiozne
tradicije (kao što su
budizam
misticizam
pentekostalizam
) i obrazovne metode po ugledu na vojni trening (poznate kao „
boot camps
”), naglašavaju iskustvenu prirodu
sticanja znanja
. To stoji u kontrastu sa tradicijama
dogme
logike
ili
rasuđivanja
. Ljubitelji aktivnosti kao što su
turizam
ekstremni sportovi
i rekreativna upotreba
droge
su takođe skloni naglašavanju iskustva.
Etimologija
uredi
uredi kod
Srpskohrvatski pojam
iskustvo
(iz + kusiti) znači ono što je iskušeno, isprobano, odnosno lično doživljeno.
Nemački
termin
erfahrung
se obično prevodi kao „iskustvo”.
Tipovi iskustva
uredi
uredi kod
Reč „iskustvo” se može odnositi, pomalo dvosmisleno, kako na
mentalno
neobrađene neposredno opažene događaje, tako i na iskustvenu
mudrost
stečenu naknadnim promišljanjem o tim događajima. Deo iskustvene mudrosti se nakupljaja tokom
vremena
mada se iskustvo isto tako može steći iz pojedinačnog specifičnog događaja. Mogu se razlikovati različite forme iskustva, kao što su (na primer): telesno, umno, emotivno, duhovno, posredničko i virtualno iskustvo.
Umno iskustvo
uredi
uredi kod
Glavni članak:
Um
Mentalno iskustvo se doživljava kao kombinacija
misli
percepcije
memorije
emocija
volje
mašte
, uključujući nesvesne
saznajne
procese.
Matematičari
su primer kumulativnog umnog iskustva u veštinama kojima se bave.
Matematički realizam
smatra da matematički entiteti postoje nezavisno od ljudskog uma. Stoga ljudi ne izmišljaju matematiku, nego je otkrivaju i doživljavaju, a bilo koja druga inteligentna bića u svemiru verojatno bi učinila isto. Prema tom gledištu su trouglovi, pravi uglovi i krive, na primer, stvarni entiteti, a ne kreacije ljudskog uma. Rasprave se vode oko toga kakvu egzistenciju imaju matematički entiteti, i kako je posmatrač upozat s njima.
Neki matematičari, kao što su
Pal Erdeš
Kurt Gedel
, su prihvatili matematički realizam na način na koji doživljavaju prirodne objekte. Gedel je verovao u objektivnu matematičku realnost koja se može percipirati na način analogan čulnoj percepciji. Određena načela (na primer: za bilo koja dva objekta, postoji kolekcija objekata koja se sastoji samo od ta dva objekta) može se direktno videti da su istinita, dok neke pretpostavke, kao što je
hipoteza kontinuuma
, ne.
Emotivno iskustvo
uredi
uredi kod
Glavni članak:
Emocije
Ljudi mogu da racionalizuju
zaljubljivanje
(i odljubljivanje) kao „emotivno iskustvo”. U društvima koja nemaju institucionalno uređene brakove emocionalno iskustvo pojedinaca utiče na odabir partnera.
Koncept emocionog iskustva se isto tako javlja u kontekstu
empatije
Duhovno isktustvo
uredi
uredi kod
Glavni članak:
Duhovnost
Nesvakidašnje iskustvo mora oblaka.
Mistici
mogu da opišu svoje vizije kao „duhovna iskustva”. Međutim, psihologija i
neuropsihologija
mogu da objasne ista iskustva u smislu promenjenih stanja svesti, koja se mogu pojaviti usled vrlo visoke temperature, infekcije kao što su meningitis, deprivacije sna, gladovanja, kiseonične deprivacije, azotne narkoze (dubinsko ronjenje), psihoze, epilepsije temporalnog režnja, ili traumatične nesreća. Ljudi isto tako mogu svesno ostvariti takva iskustva putem prepoznatljivih mističnih praksi kao što su
čulna deprivacija
ili tehnike
kontrole uma
hipnoza
meditacija
molitva
, ili mističnih disciplina kao što su
mantra meditacija
joga
sufizam
joga sna
, ili
joga surat šabd
. Neke prakse ohrabruju
duhovno iskustvo
kroz unos
psihoaktivnih droga
kao što su alkohol i opijati, ali češće pomoću
enteogenih
biljki i supstanci kao što je
kanabis
Salvia divinorum
psilocibin
iz pečurki,
pejoti
DXM
ajavaska
, ili
Datura
. Još jedan način da se indukuje duhovno iskustvo kroz izmenjeno stanje svesti obuhvata
psihoakustiku
, binauralne otkucaje, ili stimulaciju svetlom i zvukom.
Društveno iskustvo
uredi
uredi kod
Glavni članak:
Socijalizacija
Odrastanje i život u društvenom okruženju mogu da podstaknu razviće i opservaciju društvenog iskustva.
Društveno iskustvo pruža osobama veštine i navike neophodne za participaciju u njihovim društvenim okruženjima, budući da se samo društvo formira kroz mnoštvo
zajedničkih iskustava
putem formiranja
normi
običaja
vrednosti
tradicija
društvenih uloga
simbola
jezika
. Iskustvo igra važnu ulogu u
iskustvenim grupama
Virtualno iskustvo
uredi
uredi kod
Glavni članak:
Virtuelna stvarnost
Korištenje računarskih simulacija može da omogući osobi ili grupi osoba da steknu virtualna iskustva u
virtualnoj stvarnosti
Fantazijske igre uloga
tretiraju „iskustvo” (i njegovo sticanje) kao važan, merljiv i vredan činilac. Mnoge
video igre sa igranjem uloga
, na primer, primenjuju merne jedinice za kvantifikovanje ili kao pomoć pri napredovanju igrača-lika kroz igru, koje se nazivaju
iskustvenim poenima
, ili XP.
Iskustvo u filozofiji
uredi
uredi kod
Imanuel Kant
je zaključio da sve naše saznanje počinje sa iskustvom:
Da sve naše saznanje počinje sa iskustvom, u to se ne može sumnjati; jer šta bi inače moglo da pobudi moć saznanja na upražnjavanje svoje funkcije, ako to ne bi činili predmeti koji draže naša čula, te delimice sami sobom proizvode predstave delimice pak pokreću funkciju našega razuma da ove predstave upoređuje, da ih spaja i razdvaja, te da tako sirovi materijal čulnih utisaka preradi u takvo saznanje predmeta koje se zove iskustvo? Dakle, u pogledu vemena nijedno saznanje u nama ne prethodi iskustvu, i sa iskustvom počinje svako saznanje.
Imanuel Kant
Međutim, Kant dodaje da iako saznanje počinje sa iskustvom, ipak ne proističe sve saznanje iz iskustva.
Povezano
uredi
uredi kod
Opažanje
Saznanje
Empirizam
Izvori
uredi
uredi kod
Compare various contemporary definitions given in the
OED
(2nd edition, 1989)
Levitt, Heidi M. (1999).
„The Development of Wisdom: An Analysis of Tibetan Buddhist Experience”
Journal of Humanistic Psychology
39
(2): 86–105.
DOI
10.1177/0022167899392006
. Pristupljeno 2010-01-21
. »Instead of significant events, however, they spoke of gradual experiences, such as learning through teachings day by day.«
Kim, Jungsik; Elaine Hatfield (2004).
„Love types and subjective well-being: a cross-cultural study”
(PDF).
Social Behavior and Personality
(Society for Personality Research)
32
(2): 173–182.
DOI
10.2224/sbp.2004.32.2.173
. Arhivirano iz
originala
na datum 2011-07-10
. Pristupljeno 2009-12-01
. »Evolutionary theory theorizes that love is just one of the emotional experiences which have been selected during the evolution process since it has helped humans find mates for reproduction [...]«
Handbook of the psychology of religion and spirituality
, New York: Guilford Press, pp. 199–215,
ISBN
978-1-57230-922-7
Blumin, Stuart M. (1989).
The emergence of the middle class: social experience in the American city, 1760-1900
. Interdisciplinary perspectives on modern history. Cambridge University Press. str. 434.
ISBN
978-0-521-37612-9
. Pristupljeno 2. 12. 2009
Brown, Nina W. (2003) [1998].
Psychoeducational groups: process and practice
(2 izd.). Routledge. str. 103.
ISBN
978-0-415-94602-5
. Pristupljeno 6. 3. 2010
. »Experiential group activities can be effective parts of
psychoeducational
groups.«
Popper, Karl R.
Eccles, John C.
(1977).
The self and its brain
. Berlin: Springer International. str.
401
ISBN
978-3-540-08307-8
. »With the advent of computers, simulations can be done to provide for virtual reality [...]«
8,0
8,1
Kant, Kritika čistog uma (str. 37), Beograd 1970.
Filozofija
Historija
Antička
Budistička
Kineska
Grčka
Indijska
Srednjovjekovna
Hrišćanska
Islamska
Jevrejska
Novovjekovna
Empirizam
Racionalizam
Savremena
Analitička
Kontinentalna
Pojmovi
Apsolut
Beskonačnost
Bit
Biće
Večnost
Vreme
Vrlina
Dobro
Duh
Duša
Zlo
Znanje
Ideja
Iskustvo
Istina
Karma
Kretanje
Lepota
Logos
Misao
Mudrost
Nebiće
Nedelanje
Nesopstvo
Opažanje
Otuđenje
Postojanje
Pravda
Prostor
Razum
Saznanje
Svest
Sloboda
Slobodna volja
Sopstvo
Spokoj
Stvarnost
Sudbina
Tvar
Uzročnost
Um
Oblasti
Estetika
Etika
Epistemologija
Logika
Metafizika
Grane
Bića
Duha
Društva
Društvenih nauka
Ekonomije
Informacije
Istorije
Jezika
Matematike
Muzike
Nauke
Obrazovanja
Politike
Prava
Psihologije
Prirode
Religije
Umetnosti
Fizike
Čoveka
Filozofi
Zaratustra
Tales
Anaksimandar
Anaksimen
Pitagora
Buda
Ksenofan
Konfučije
Lao Ce
Heraklit
Parmenid
Anaksagora
Zenon
Empedokle
Protagora
Sokrat
Leukip
Demokrit
Platon
Diogen
Aristotel
Čuang Ce
Piron
Zenon iz Kitijuma
Epikur
Filon
Epiktet
Nagarđuna
Plotin
Avgustin
Boetije
Eriugena
Al-Farabi
Ibn Sina
Al-Gazali
Abelar
Averoes
Majmonides
Dogen
Toma Akvinski
Skot
Okam
Bejkon
Dekart
Hobs
Paskal
Spinoza
Lajbnic
Berkli
Hjum
Volter
Didro
Ruso
Kant
Fihte
Šeling
Hegel
Šopenhauer
Kjerkegor
Marks
Mil
Niče
Huserl
Suzuki
Rasel
Hajdeger
Krišnamurti
Sartr
Jaspers
Vitgenštajn
Adorno
Markuze
Derida
Fuko
Žižek
Kripke
Kategorija
Izvor:
Kategorije
Psihologija
Filozofska terminologija
Empirizam
Opažanje
Iskustvo
Započni temu