Iskustvo — Википедија

Iskustvo — Википедија
Пређи на садржај
С Википедије, слободне енциклопедије
Iskustvo
kao opšti koncept sadržava
znanje
stečeno izloženošću određenom fenomenu.
Filozofski
pravac temeljen na iskustvu naziva se
empirizam
. Termini u filozofiji kao što su „
empirijsko znanje
” ili „
a posteriori
znanje” se koriste za označavanje znanja baziranog na iskustvu. Osoba sa znatnim iskustvom u specifičnom polju može da stekne reputaciju
eksperta
. Koncept iskustva se generalno odnosi na
„znati kako”
ili
proceduralno znanje
, pre nego na
propozicijsko znanje
obuku na radnom mestu
pre nego knjiško učenje.
Ispitivanje iskustva ima dugu tradiciju u kontinentalnoj filozofiji. Iskustvo igra važnu ulogu u filozofiji
Serena Kirkegora
Nemački
termin
Erfahrung
, se obično prevodi kao „iskustvo”, mada ima malo drugačije implikacije, konotirajući koherentnost
životnih
iskustava.
Pojedine
religiozne
tradicije
(kao što su
budizam
Surat Šabd joga
misticizam
pentekostalizam
) i obrazovne
paradigme
sa na primer
kondicioniranjem
vojnog
regrutnog treninga
(takođe poznatog kao „
boot camps
”), naglašavaju iskustvenu prirodu ljudske
epistemologije
. To stoji u kontrastu sa alternativama: tradicijama
dogme
logike
ili
rasuđivanja
. Učesnici u aktivnostima kao što su
turizam
ekstremni sportovi
rekreaciona upotreba droge
su isto tako skloni naglašavanju važnosti iskustva.
Tipovi iskustva
уреди
уреди извор
Reč „iskustvo” se može odnositi, pomalo dvosmisleno, kako na
mentalno
neobrađene neposredno opažene događaje, tako i na podrazumevanu
mudrost
stečenu naknadnim promišljanjem o tim događajima ili njihovoj
interpretaciji
. Deo iskustvene mudrosti se nakupljao tokom
vremena
mada se iskustvo isto tako može steći (i generalno iskustvo izvesti) iz pojedinačnog specifičnog momentarnog događaja. Mogu se razlikovati različite forme iskustva, kao što su (na primer):
fizičko
mentalno
emociono
duhovno
posredničko
virtualno
iskustvo.
Fizičko iskustvo
уреди
уреди извор
Glavni članak:
Fizička osobina
Fizičko iskustvo se stiče kad god se jedan objekat ili sredina menja.
Drugim rečima, fizičko iskustvo se odnosi na ono što je
primetno
. Fizička iskustva ne moraju da obuhvataju
modalna svojstva
niti
mentalna iskustva
Mentalno iskustvo
уреди
уреди извор
Glavni članak:
Um
Mentalno iskustvo obuhvata aspekat
intelekta
svesti
koji se doživljava kao kombinacija
misli
percepcije
memorije
emocija
volje
mašte
, uključujući sve nesvesne
kognitivne
procese. Termin se može odnositi, po implikaciji, na misaoni proces. Mentalno iskustvo i njegova relacija sa fizičkim mozgom formiraju jednu od oblasti filozofskih debata: pojedini teoretičari identiteta originalno su zastupali stav da se identitet mozga i mentalnih stanja održava samo radi nekoliko senzacija. Većina teoretičara, međutim, generalizuje ovo gledište tako da obuhvata sva mentalna iskustva.
Matematičari
mogu da budu primer kumulativnog mentalnog iskustva u pristupima i veštinama sa kojima oni rade.
Matematički realizam
, poput realizma generalno, postulira da matematički entiteti postoje nezavisno od ljudskog uma. Stoga ljudi ne izmišljaju matematiku, nego je otkrivaju i doživljavaju, a bilo koja druga inteligentna bića u svemiru verovatno bi učinila isto. To gledište smatra da se samo jedna vrsta matematike može otkriti; prema njemu su trouglovi, pravi uglovi i krive, na primer, stvarni entiteti, a ne samo kreacije ljudskog uma. Neki matematičari, kao što su
Pal Erdeš
Kurt Gedel
, su prihvatili matematički realizam na način na koji doživljavaju prirodne objekte. Gedel je verovao u objektivnu matematičku realnost koja se može percipirati na način analogan čulnoj percepciji. Određena načela (na primer: za bilo koja dva objekta, postoji kolekcija objekata koja se sastoji samo od ta dva objekta) može se direktno videti da su istinita, dok neke pretpostavke, kao što je
hipoteza kontinuuma
, mogu da budu neizvesne samo na temelju takvih načela. Gedel sugeriše da kvazi-empirijska metodologija kao što je iskustvo može da pruži dovoljno dokaza da bi se mogla razumno podrazumevati takva pretpostavka. U pogledu iskustva, postoje razlike koje zavise od toga kakvu formu egzistencije imaju matematički entiteti, i kako je posmatrač upoznat s njima.
Emociono iskustvo
уреди
уреди извор
Glavni članak:
Emocija
Ljudi mogu da racionalizuju
zaljubljivanje
(i odljubljivanje) kao „emotivno iskustvo”. Društva kojima nedostaju institucionalno uređeni brakovi mogu se pozvati na emocionalno iskustvo pojedinaca da utiče na
odabir partnera
Koncept emocionog iskustva se isto tako javlja u kontekstu
empatije
Duhovno isktustvo
уреди
уреди извор
Njuberg i Njuberg su pružili novo gledište na duhovno iskustvo.
Religiozno iskustvo
уреди
уреди извор
Glavni članak:
Religijsko iskustvo
Mistici
mogu da opišu svoje vizije kao „duhovna iskustva”. Međutim, psihologija i
neuropsihologija
10
mogu da objasne ista iskustva u smislu
promenjenih stanja svesti
, koja se mogu pojaviti slučajno usled (na primer) vrlo visoke temperature, infekcije kao što su meningitis, deprivacije sna, gladovanja, kiseonične deprivacije, azotne narkoze (dubinsko ronjenje), psihoze,
epilepsije temporalnog režnja
, ili traumatične nesreća. Ljudi isto tako mogu svesno ostvariti takva iskustva putem prepoznatljivih mističnih praksi kao što su
čulna deprivacija
ili tehnike
kontrole uma
hipnoza
meditacija
molitva
, ili mističnih disciplina kao što su
mantra meditacija
joga
sufizam
joga sna
, ili
joga surat šabd
. Neke prakse ohrabruju
duhovno iskustvo
kroz unos
psihoaktivnih droga
kao što su alkohol i opijati, ali češće pomoću
enteogenih
biljki i supstanci kao što je
kanabis
Salvia divinorum
psilocibin
iz pečurki,
pejoti
DXM
ajavaska
, ili
Datura
. Još jedan način da se indukuje duhovno iskustvo kroz izmenjeno stanje svesti obuhvata
psihoakustiku
binauralne otkucaje
, ili stimulaciju svetlom i zvukom.
Društveno iskustvo
уреди
уреди извор
Glavni članak:
Socijalizacija
Odrastanje i život u društvenom okruženju mogu da podstaknu razviće i opservaciju društvenog iskustva.
11
Društveno iskustvo pruža osobama veštine i navike neophodne za participaciju u njihovim društvenim okruženjima, budući da se samo društvo formira kroz mnoštvo
zajedničkih iskustava
putem formiranja
normi
običaja
vrednosti
tradicija
društvenih uloga
simbola
jezika
. Iskustvo igra važnu ulogu u
iskustvenim grupama
12
Virtualno iskustvo i simulacija
уреди
уреди извор
Glavni članci:
Virtuelna stvarnost
Simulaciona video igra
Korištenje računarskih simulacija može da omogući osobi ili grupi osoba da steknu virtualna iskustva u
virtualnoj stvarnosti
13
Fantazijske igre uloga
tretiraju „iskustvo” (i njegovo sticanje) kao važan, merljiv i vredan činilac. Mnoge
video igre sa igranjem uloga
, na primer, primenjuju merne jedinice za kvantifikovanje ili kao pomoć pri napredovanju igrača-lika kroz igru, koje se nazivaju
iskustvenim poenima
, ili XP.
Subjektivno iskustvo
уреди
уреди извор
Subjektivno iskustvo može da obuhvata stanje
individualne
subjektivnosti
opažanja
na kome osoba bazira svoje sopstveno stanje
realnosti
; realnosti bazirane na njenoj
interakciji
sa svojim okruženjem.
Subjektivno
iskustvo
zavisi od
individualne
sposobnosti obrade
podataka
, njihovog čuvanja i
internalizacije
. Na primer: ljudska čula prikupljaju podatke, koji se zatim obrađuju u skladu sa
biološkim
programiranjem (genetikom),
neurološkim
mrežnim odnosima i drugim promenljivama kao što je
relativnost
etc., svi od kojih utiču na individualno iskustvo osobe u bilo kojoj datoj situaciji na takav način da to poprima subjektivni karakter.
Neposrednost iskustva
уреди
уреди извор
Neko ko može da ispriča događaj kojem su prisustvovali ili u kome su učestvovali ima „
neposredno
iskustvo”. Iskustvo iz prve ruke tipa „morao si biti tamo” može se činiti posebno vrednim i privilegovanim, ali često ostaje potencijalno podložno greškama u
smislu
percepcija
i lične
interpretacije
. Iskustvo iz
druge ruke
može ponuditi bogatije resurse: evidentirane i/ili sažete polazeći od iskustva posmatrača iz prve ruke ili iz instrumenata, i može potencijalno da izražava višestruke
tačke gledišta
. Iskustvo iz treće ruke, bazirano na posrednim i potencijalno nepouzdanim
glasinama
ili slobodnom
prepričavanju
, može (čak polazeći i od pouzdanih izvora) potencijalno da zaluta opasno blizu slepom poštovanju
autoriteta
Promene kroz istoriju
уреди
уреди извор
Pojedini
postmodernisti
sugerišu da je priroda ljudskog iskustva (quite apart from the details of the experienced surrounds) prošla kroz kvantitativnu promenu tokom tranzicije od premodernog kroz
moderno
do postmodernog.
14
Alternativno iskustvo
уреди
уреди извор
Imanuel Kant
je upoređivao iskustvo sa
razumom
„Ništa, zaista, ne može biti štetnije ili nevrednije filozofa, nego vulgarno pozivanje na takozvano iskustvo. Takvo iskustvo uopšte ne bi postojalo, da su u odgovarajućem trenutku te institucije uspostavljene u skladu sa idejama.”
15
Reference
уреди
уреди извор
Compare various contemporary definitions given in the
OED
(2nd edition, 1989)
Duncan, Elmer (1976).
Søren Kierkegaard: Maker of the Modern Theological Mind
. Word Books.
ISBN
978-0-87680-463-6
Garff, Joakim
(2005).
Søren Kierkegaard: A Biography
. Princeton University Press.
ISBN
978-0-691-09165-5
Hannay, Alastair
Kierkegaard: A Biography
, Cambridge University Press, New edition. 2003.
ISBN
978-0-521-53181-8
Levitt, Heidi M. (1999). .
„The Development of Wisdom: An Analysis of Tibetan Buddhist Experience”
Journal of Humanistic Psychology
39
(2): 86—105.
doi
10.1177/0022167899392006
. Архивирано из
оригинала
26. 11. 2009. г
. Приступљено
2010-01-21
. „
Instead of significant events, however, they spoke of gradual experiences, such as learning through teachings day by day.
Popper, Karl R.
Eccles, John C.
(1977).
The self and its brain
. Berlin: Springer International. стр.
425
ISBN
978-3-540-08307-8
. „
You would agree, I think, that in our experience of the world everything comes to us through the senses [...]
Christensen, Scott M.; Turner, Dale R. (1993).
Folk psychology and the philosophy of mind
. Routledge. стр. xxi.
ISBN
978-0-8058-0931-2
. Приступљено
1. 12. 2009
. „
Some identity theorists originally argued that the identity of brain and mental states held only for a few sensations. Most theorists, however, generalized the view to cover all mental experience.
Kim, Jungsik; Elaine Hatfield (2004). .
„Love types and subjective well-being: a cross-cultural study”
(PDF)
Social Behavior and Personality
. Society for Personality Research.
32
(2): 173—182.
doi
10.2224/sbp.2004.32.2.173
. Архивирано из
оригинала
(PDF)
10. 7. 2011. г
. Приступљено
2009-12-01
. „
Evolutionary theory theorizes that love is just one of the emotional experiences which have been selected during the evolution process since it has helped humans find mates for reproduction [...]
Newberg, Andrew B.
; Newberg, Stephanie K. (2005), „The Neuropsychology of Religious and Spiritual Experience”, Ур.:
Paloutzian, Raymond F.
; Park, Crystal L., ,
Handbook of the psychology of religion and spirituality
, New York: Guilford Press, стр. 199—215,
ISBN
978-1-57230-922-7
Handbook of the psychology of religion and spirituality
, New York: Guilford Press, стр. 199—215,
ISBN
978-1-57230-922-7
Blumin, Stuart M. (1989).
The emergence of the middle class: social experience in the American city, 1760-1900
. Interdisciplinary perspectives on modern history. Cambridge University Press. стр. 434.
ISBN
978-0-521-37612-9
. Приступљено
2. 12. 2009
Brown, Nina W. (2003) [1998].
Psychoeducational groups: process and practice
(2 изд.). Routledge. стр. 103.
ISBN
978-0-415-94602-5
. Приступљено
6. 3. 2010
. „
Experiential group activities can be effective parts of
psychoeducational
groups.
Popper, Karl R.
Eccles, John C.
(1977).
The self and its brain
. Berlin: Springer International. стр.
401
ISBN
978-3-540-08307-8
. „
With the advent of computers, simulations can be done to provide for virtual reality [...]
Nowotny, Helga
; Plaice, Neville (1996).
Time: The Modern and Postmodern Experience
. Wiley-Blackwell. стр. 192.
ISBN
978-0-7456-1837-1
. Приступљено
21. 1. 2010
Kant, Immanuel
(1781). „Book 1, Section 1”.
The Critique of Pure Reason
Spoljašnje veze
уреди
уреди извор
Iskustvo
на
Викимедијиној остави
Filozofija
Istorija
Antička
Budistička
Kineska
Grčka
Indijska
Srednjovekovna
Hrišćanska
Islamska
Jevrejska
Novovekovna
Empirizam
Racionalizam
Savremena
Analitička
Kontinentalna
Utilitarizam
Konsekvencijalizam
Nihilizam
Pojmovi
Apsolut
Bit
Biće
Večnost
Volja
Vreme
Vrlina
Dijalektika
Dobro
Duh
Duša
Duša
Zlo
Znanje
Istina
Karma
Lepota
Logos
Materija
Mudrost
Nebiće
Otuđenje
Postojanje
Pravda
Prostor
Razum
Svest
Sloboda
Slobodna volja
Sopstvo
Stvarnost
Sudbina
Uzročnost
Um
Oblasti
Estetika
Etika
Epistemologija
Logika
Metafizika
Grane
Bića
Duha
Države
Društva
Društvenih nauka
Ekonomije
Informacije
Istorije
Jezika
Logika
Matematike
Muzike
Nauke
Obrazovanja
Politike
Prava
Psihologije
Prirode
Religije
Umetnosti
Fizike
Čoveka
Filozofi
Zaratustra
Tales
Anaksimandar
Mahavira
Anaksimen
Laozi
Pitagora
Buda
Ksenofan
Konfučije
Heraklit
Parmenid
Anaksagora
Zenon
Empedokle
Protagora
Sokrat
Leukip
Demokrit
Platon
Diogen
Aristotel
Čuang Ce
Piron
Zenon iz Kitijuma
Epikur
Filon
Andronik
Epiktet
Nagarđuna
Plotin
Avgustin
Boetije
Erijugena
El Farabi
Ibn Sina
El Gazali
Abelar
Ibn Rušd
Majmonid
Dogen
Akvinski
Skot
Okamski
Bejkon
Dekart
Hobs
Paskal
Spinoza
Lajbnic
Berkli
Hjum
Volter
Didro
Ruso
Kant
Fihte
Šeling
Hegel
Šopenhauer
Kjerkegor
Marks
Mil
Niče
Huserl
Suzuki
Rasel
Hajdeger
Krišnamurti
Sartr
Jaspers
Vitgenštajn
Adorno
Markuze
Derida
Fuko
Serl
Kategorija
Normativna kontrola
: Državne
Francuska
BnF podaci
Nemačka
Izrael
Sjedinjene Države
Japan
Češka
Portal
Filozofija
Iskustvo
na
srodnim projektima
Vikipedije:
Citati
na Vikicitatima
Podaci
na Vikipodacima
Преузето из „
Категорије
Психологија
Филозофска терминологија
Сакривене категорије:
Cite book
Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу
Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен
Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/не постоји на Википодацима
Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни
Чланци са BNF идентификаторима
Чланци са BNFdata идентификаторима
Чланци са GND идентификаторима
Чланци са J9U идентификаторима
Чланци са LCCN идентификаторима
Чланци са NDL идентификаторима
Чланци са NKC идентификаторима
Шаблон:Подножје/на латиници
Шаблон:Подножје/без портала
Iskustvo
Додај тему