Konfucije – Wikipedija / Википедија

Konfucije – Wikipedija / Википедија
Prijeđi na sadržaj
Izvor: Wikipedija
孔丘
Kong Qiu
Drevna filozofija
Kineska filozofija
Biografske informacije
Rođenje
28. septembar
551. pne.
Qufu
Kina
Smrt
479. pne.
Qufu
Kina
Filozofija
Škola/Tradicija
osnivač
konfucijanizma
Glavni interesi
moralna filozofija
društvena filozofija
etika
Znamenite ideje
konfucijanizam
Inspiracija
Od
kineska misao
ere Zhou
Na
Mnogi
istočni filozofi
Christian Wolff
Robert Cummings Neville
Konfučije
ili
Konfucije
tradicionalno:
28. 9.
551.
4. 3.
479.
pre nove ere)
kineski
filozof i socijalni reformator čija su učenja bila i ostala veoma značajna širom
istočne Azije
. Bio je jedan od prvih privatnih učitelja u kineskoj istoriji. Najznačajniji je njegov etički sistem vrednosti, koji je bio temelj kineske državnosti i socijalne misli tokom celog
feudalnog
perioda. Sa razvojem
feudalizma
tokom
Han dinastije
u Kini njegova je filozofija instrumentalizovana u cilju učvršćivanja carske vlasti.
Ime
uredi
uredi kod
Videti još:
Kineska imena
Kini
Konfučije se obično naziva:
Učitelj Kung
(孔子,
pin-jin:
Kǒng Zǐ,
srp.
Kung C’; ili 孔夫子,
pin-jin:
Kǒng Fū Zǐ,
srp.
Kung Fu C’).
Njegovo je prezime bilo Kung (孔,
pin-jin:
Kǒng), lično ime Ćiju (丘,
pin-jin:
Qiū, bukv.
breg
), a nadimak Džung-ni (仲尼,
pin-jin:
Zhòngní).
Neka od Konfučijevih posthumnih imena su:
Vrhovni učitelj i mudrac
(至聖先師,
pin-jin:
Zhìshèng xiānshī),
Gospodar propagator kulture, vrhovni mudrac i veliki ostvaritelj
(大成至聖文宣王,
pin-jin:
Dàchéng zhìshèng wénxuān wáng) i
Uzorni učitelj deset hiljada generacija
(万世师表,
pin-jin:
Wànshì shībiǎo)
Srpska transkripcija
Konfučije
ili
Konfucije
potiče od latinske transkripcije
Confucius
koju su načinili
jezuiti
XVI veku
Biografija
uredi
uredi kod
Prema tradicionalnom verovanju, Konfučije je rođen
28. septembra
551. godine
pre nove ere, u mestu Ći-fu (曲阜,
pin-jin
: Qūfù) u državi Lu (鲁,
pin-jin:
Lǔ), u današnjoj provinciji
Šan-dung
Konfučijev otac, general Šu-lijang H’ (叔梁纥,
pin-jin:
Shūliáng Hé) bio je poreklom iz plemićke porodice države Sung, koja se po padu države Sung u vreme Konfučijevog oca preselila u državu Lu. General Šu-lijang je imao 66 godina kada se Konfučije rodio, a njegova majka samo petnaest. Ovaj brak nije bio u skladu sa ritualnim propisima tog vremena, po kojima muškarac stariji od 63 godine nije više smeo da stupi u brak. Kada mu je otac umro, Konfučiju je bilo samo tri godine i samohrana majka ga je odgajila u siromaštvu.
Konfučije se u devetnaestoj godini oženio sa Ći Guan-š’ (亓官氏,
pin-jin:
Qí Guānshì) i dobio sina kome je dao ime Li (鲤,
pin-jin:
Lǐ, bukv.
šaran
) a nadimak Bo-ji (伯鱼,
pin-jin:
Bóyú). Radio je kao činovnik u državi Lu, kao nadzornik kraljevskog blaga i kao nadzornik skladišta kraljevske robe, a proveo je neko vreme i na mestu ministra pravde, tj. vrhovnog sudije države Lu. Mesto ministra napustio je zbog neslaganja sa vladarem, i zbog toga kasnije nije mogao ponovo da napreduje u državnoj službi. U pedesetoj godini, zbog dvorskih spletki napušta u potpunosti državnu službu i kreće na putovanje po kineskim državama, podučavajući i obične ljude i vladare. Pred kraj života, vratio se u državu Lu, gde je nastavio da podučava mnogobrojne učenike. Umro je u 73. godini,
4. marta
479. godine
pre nove ere.
Učenje
uredi
uredi kod
Glavni članak:
Konfučijanizam
Razgovorima
Lun-ji
ili
Konfučijansko štivo
), zbirci
aforizama
Konfučija i njegovih učenika, Konfučije kaže za sebe da je samo prenosilac i reintepretator starih znanja. U vremenu raspada robovlasničkog društva, mnogobrojnih ratova i stvaranja
feudalizma
u Kini, on je kao svoju dužnost video reafirmaciju starih društvenih i moralnih vrednosti. Ipak, on se ne može smatrati konzervativnim učiteljem, jer je kroz svoja tumačenja starih spisa davao često sopstvene nove i originalne ideje o politici i moralu.
Takođe, mada se Kinezi često pridržavaju konfučijanskih običaja na religijski način, konfučijanizam se ne posmatra kao religija jer se skoro uopšte ne dotiče
teoloških
i duhovnih pitanja (o Bogu, zagrobnom životu i slično).
Etika
uredi
uredi kod
Konfučijanska etika je strogo racionalna, jasna i beskompromisna u pogledu razlike legaliteta i moraliteta radnje. Direktna je preteča
Kantovog
kategoričkog imperativa
i sadrži istu
maksimu
u svom temelju. Zasniva se na tri koncepta:
rituala
ispravnosti
čovekoljublja
Po Konfučiju, suština svakog čoveka je
čovekoljublje
odnosno
žen
(仁,
pin-jin
rén). Ono je materijalna suština čovekovih dužnosti prema drugima i ispoljava se preko savesnosti prema drugima, lojalnosti (忠,
pin-jin:
zhōng, džung) ili preko altruizma, obzirnosti (恕,
pin-jin:
shù, šu). Jedino čovek koji se pridržava čovekoljublja može da pravilno i u potpunosti obavlja svoje dužnosti prema drugima.
Aksiom savesnosti prema drugima glasi:
Ako želiš sebe da uzdigneš, uzdigni druge
(己欲立, 而立人,
pin-jin:
Jǐ yù lì, ér lì rén;
Lun-ji
6:30). Aksiom altruizma glasi:
Ne čini drugome ono što ne želiš sebi
(己所不欲, 勿施于人,
pin-jin:
Jǐ suǒ bú yù, wù shī yú rén;
Lun-ji
2:2). Ova dva načela su u Kini poznata kao načelo primenjivanja aršina, gde čovek koristi sebe kao jedino merilo za regulisanje vlastitog ponašanja.
Najbolji je i najmoralniji čovek onaj koji dela iz čovekoljublja, na temelju
ispravnosti
(义,
pin-jin:
yì, ji). Moralno ispravan (po Kantu:
moralan
) postupak je onaj koji je učinjen zbog čiste moralnosti i dužnosti, kao jedinog motiva. Svaki drugi postupak, koji je učinjen iz koristi (利,
pin-jin:
lì, li) može vrednosno biti određen kao dobar ili kao loš ali nije u suštini moralan (po Kantu: postupak u skladu sa dužnošću, ali ne radi nje same naziva se
legalnim
). Konfučije je rekao:
Plemeniti čovek razume ispravnost, mali čovek razume korist
(君子喻于义, 小人喻于利,
pin-jin:
Jūnzǐ yù yú yì, xiǎorén yù yú lì;
Lun-ji
4:16).
Rituali (礼,
pin-jin:
lǐ, li) su materijalni izraz, odnosno pojavni vid čovekoljublja. Iako se njegova manifestacija ograničava ritualima, čovekoljublje ne odbacuje rituale, već traži odgovarajući način da se iskaže.
Politika
uredi
uredi kod
Konfučijeva politička misao temelji se na njegovoj etici i ideji o društvenim odnosima.
Konfučije je društvene odnose sveo na pet glavnih, pod koje se mogu podvesti svi drugi: odnos vladara i podanika, oca i sina, muža i žene, starijeg i mlađeg brata i odnos između prijatelja. Prva četiri odnosa karakterišu pravednost i dobronamernost u upravljanju, iskrenost i ispravnost u ponašanju; odnos među prijateljima treba da karakteriše međusobno unapređivanje u vrlini. Stoga je veoma važan uticaj i primer vladara.
U skladu sa ovim, reinterpretiran je i odnos prema
mandatu Neba
, odnosno poreklu i suštini carske vlasti. Konfučije je podržavao ideju carskog apsolutizma, ali je uveo i razna formalna ograničenja vladarevoj samovolji. Između ostalog, smatrao je da u okviru poštovanja nadređenog, podređeni ima obavezu da ga posavetuje, ukoliko ovaj ne dela pravilno.
Konfučijev učenik
Mencije
je iz ove misli izveo svoju političku teoriju prema kojoj vladar koji se ne ponaša kako priliči njegovom položaju može da izgubi mandat Neba i bude zbačen sa prestola. Na taj način je opravdano ubistvo tiranina i pružen je formalni legitimitet smeni dinastija.
U drugom veku pre nove ere, učenjak i državnik
Dung Džung-šu
(董仲舒,
pin-jin:
Dǒng Zhòngshū) iz
države Ćin
institucionalizovao je konfučijanizam kao državnu ideologiju i ustanovio sistem državnih ispita za buduće činovnike. Ovo stanje se, uz izvesne izmene, zadržalo do proglašenja
republike
1911
. godine, a konfučijanizam je, kao integralni deo kineske misli, inkorporiran u savremeni
socijalizam
sa kineskim karakteristikama
Dela
uredi
uredi kod
Tradicionalno, Konfučije se smatra autorom ili komentatorom šest klasičnih dela konfučijanske književnosti. To su:
Knjiga promene
Knjiga pesama
Knjiga istorije
Knjiga rituala
Knjiga muzike
Anali Proleća i jeseni
Danas naučnici smatraju da Konfučije lično nije učestvovao u pisanju ili komentarisanju nijednog od navedenih dela.
Veoma je značajna i zbirka
Razgovori
(论语,
pin-jin
Lùnyǔ, Lun-ji) koja se sastoji od
aforizama
koje su ostavili Konfučije i njegovi učenici.
Konfučijevi učenici
uredi
uredi kod
Glavni članak:
Konfučijevi učenici
Konfučijevu misao nastavili su da šire i dorađuju njegovi direktni učenici i potomci. Najznačajniji među njima su: Konfučijev unuk
C’-s’
(子思,
pin-jin
Zǐsī),
Mencije
(孟子,
pin-jin:
Mèng Zǐ, Meng C’),
Sjin C’
(荀子,
pin-jin:
Xún Zǐ) i
Jen Hui
(颜回,
pin-jin:
Yán Huí).
Konfučijevi potomci
uredi
uredi kod
Konfučijevi potomci su tokom celog dinastičkog perioda bili priznavani i dobijali su posebne počasti i titule od vladara. Posebna titula
vojvode vrhunske svetosti
(衍圣公,
pin-jin:
Yǎnshèng gōng, Jen-šeng gung) davana je najstarijem članu svake generacije. Sadašnji najstariji direktni Konfučijev potomak je Kung D’-čeng (孔德成,
pin-jin:
Kǒng Déchéng), 77. generacija, rođen 1920. godine, profesor na Narodnom univerzitetu na Tajvanu.
Knjige na srpskohrvatskom jeziku
uredi
uredi kod
Brkić, Svetozar,
Izabrani spisi: Laoce, Konfucije, Čuangce
, Prosveta, Beograd 1983.
Juzef, Keler,
Osnivači velikih religija
, Radnička štampa, Beograd 1978.
Pušić, Radosav,
Sin neba
, Svetovi, Novi Sad 1996.
Feng, Ju-lan
Istorija kineske filozofije
, Nolit, Beograd 1976.
Reference
uredi
uredi kod
„Srpski na srpskom”
. RTS. 29. 3. 2016.
. Pristupljeno 17. 9. 2018
. »A Konfucije, šta ćemo sa njim? Da li je on Kofucije po novom ili po starom?«
Vanjske veze
uredi
uredi kod
Datoteke u vezi s temom
Konfucije
na Wikimedijinoj ostavi
Filozofija
Historija
Antička
Budistička
Kineska
Grčka
Indijska
Srednjovjekovna
Hrišćanska
Islamska
Jevrejska
Novovjekovna
Empirizam
Racionalizam
Savremena
Analitička
Kontinentalna
Pojmovi
Apsolut
Beskonačnost
Bit
Biće
Večnost
Vreme
Vrlina
Dobro
Duh
Duša
Zlo
Znanje
Ideja
Iskustvo
Istina
Karma
Kretanje
Lepota
Logos
Misao
Mudrost
Nebiće
Nedelanje
Nesopstvo
Opažanje
Otuđenje
Postojanje
Pravda
Prostor
Razum
Saznanje
Svest
Sloboda
Slobodna volja
Sopstvo
Spokoj
Stvarnost
Sudbina
Tvar
Uzročnost
Um
Oblasti
Estetika
Etika
Epistemologija
Logika
Metafizika
Grane
Bića
Duha
Društva
Društvenih nauka
Ekonomije
Informacije
Istorije
Jezika
Matematike
Muzike
Nauke
Obrazovanja
Politike
Prava
Psihologije
Prirode
Religije
Umetnosti
Fizike
Čoveka
Filozofi
Zaratustra
Tales
Anaksimandar
Anaksimen
Pitagora
Buda
Ksenofan
Konfučije
Lao Ce
Heraklit
Parmenid
Anaksagora
Zenon
Empedokle
Protagora
Sokrat
Leukip
Demokrit
Platon
Diogen
Aristotel
Čuang Ce
Piron
Zenon iz Kitijuma
Epikur
Filon
Epiktet
Nagarđuna
Plotin
Avgustin
Boetije
Eriugena
Al-Farabi
Ibn Sina
Al-Gazali
Abelar
Averoes
Majmonides
Dogen
Toma Akvinski
Skot
Okam
Bejkon
Dekart
Hobs
Paskal
Spinoza
Lajbnic
Berkli
Hjum
Volter
Didro
Ruso
Kant
Fihte
Šeling
Hegel
Šopenhauer
Kjerkegor
Marks
Mil
Niče
Huserl
Suzuki
Rasel
Hajdeger
Krišnamurti
Sartr
Jaspers
Vitgenštajn
Adorno
Markuze
Derida
Fuko
Žižek
Kripke
Kategorija
Normativna kontrola
WorldCat identiteti
VIAF
89664672
LCCN
n80050515
ISNI
0000 0001 2143 0614
GND
118565036
SELIBR
192466
SUDOC
026952238
BNF
cb11909957g
(podaci)
BIBSYS
7009259
ULAN
500355288
MusicBrainz
f392a00c-dfd7-4165-a031-468afcbbc5e3
NLA
35030509
NDL
00622965
NCL
002193215
NKC
jn19981001645
BNE
XX881775
CiNii
DA00581694
CONOR.SI
28777059
NSK
000001350
Izvor:
Kategorije
Rođeni u 6. vijeku pne.
Umrli 479. pne.
Kineski filozofi
Filozofi
Pisci aforizama
Sakrivene kategorije:
Wikipedijini članci sa VIAF identifikatorima
Wikipedijini članci sa LCCN identifikatorima
Wikipedijini članci sa ISNI identifikatorima
Wikipedijini članci sa GND identifikatorima
Wikipedijini članci sa SELIBR identifikatorima
Wikipedijini članci sa BNF identifikatorima
Wikipedijini članci sa BIBSYS identifikatorima
Wikipedijini članci sa ULAN identifikatorima
Wikipedijini članci sa MusicBrainz identifikatorima
Wikipedijini članci sa NLA identifikatorima
Wikipedijini članci sa CONOR.SI identifikatorima
Wikipedijini članci sa NSK identifikatorima
Konfucije
Započni temu