(PDF) Мисија „Халијард”: ратна пропаганда, бомбардовање српских градова и евакуација савезничких авијатичара 1943-1944. године

Mилош ТИМОТИЈЕВИЋ МИСИЈА ХАЛЈИАРД МИСИЈА Милош ТИМОТИЈЕВИЋ ХАЛИЈАРД Ратна пропаганда, бомбардовање српских градова и евакуација савезничких авијатичара 1943–1944. године w w w.slglasnik.com Милош Тимотијевић МИСИЈА „ХАЛИЈАРД“ Ратна пропаганда, бомбардовање српских градова и евакуација савезничких авијатичара 1943–1944. године Библиотека Саборник Уредник Борисав Челиковић Главни и одговорни уредник Др Јелена Триван Рецензенти Др Коста Николић Др Бојан Димитријевић Др Наташа Милићевић Др Владимир Димитријевић Милош Тимотијевић Мисија „Халијард“ Ратна пропаганда, бомбардовање српских градова и евакуација савезничких авијатичара 1943–1944. године © ЈП Службени ласник, 2020. www.slglasnik.com Садржај Предговор[7] Увод[23] Стратешко бомбардовање циљева у Европи и ЈВуО [45] „Дођите да лочете српску крв, хијене англоамеричке!“: бомбардовање Ниша 20. октобра 1944. и окупациона пропаганда [59] „И по четврти пут Енглеска је издала Србију. А шта ћете сад, господо англофили?“: западни Савезници и одбацивање генерала Михаиловића [70] „Гибаничари“ или „шумске наивчине“: пропагандно деловање Недићеве владе према ЈВуО у јесен 1943. године [81] „Хоћете ли да дочекате слободу живи или мртви?“: пропаганда и спремност на жртвовање у рату [92] „Последња нада“ „колонијалне војске“: Недићева влада, ЈВуО и савезничке војне мисије [101] Антизападна окупациона пропаганда и проблем евакуације савезничких мисија [114] ЈВуО и прихватање првих савезничких авијатичара [128] „Диван полет српских осветника“: окупациона пропаганда и проблем стварања српског „националног фронта“ [141] Српски политичари у емиграцији, краљева женидба и британски планови за уклањање генерала Михаиловића [152] „Енглески терористи на делу“: априлско бомбардовање Србије [163] ЈВуО и прве веће акције спасавања савезничких авијатичара [187] Британци, пад Пурићеве владе и окупациона пропаганда [198] „Кобна шапутања“: мајско бомбардовање Србије [214] Одлазак британске војне мисије: прва евакуација из Прањана [228] ЈВуО и акције спасавање савезничких авијатичара почетком јуна 1944. [240] „Страх америчких пилота пред сопственим бомбама“: негативна перцепција савезничких авијатичара [248] „Боже умудри Србе!“: инвазија Нормандије и пропагандне борбе у Србији [253] „Упорност у злочину“: јунско бомбардовање Србије [263] „Кад се верује Енглезима“: формирање Шубашићеве владе [270] Партизани и евакуације савезничких авијатичара са југа Србије [285] „Стегнимо срца“: јулско бомбардовање Србије [298] ЈВуО и почетак операције „Халијард“ [309] „Зар од овога зависи исход рата?“: августовско бомбардовање Србије[332] Изневерени оптимизам: почетак евакуације из Прањана [344] Нејасна нада: завршетак евакуације из Прањана [357] Мисија „Ренџер“ [369] Oперација „Ретвик“ и евакуацијe из Коцељеве и Бољанића [384] Улога америчког пуковника Макдауела у повлачењу и слому ЈВуО [401] Жртвовање за Савезнике [416] Прилог број 1. [427] Прилог број 2. [443] Списак извора и литературе [447] Регистар личних имена [467] Белешка о аутору [475] Предговор Време потире памћење. После осам деценија од почетка Другог светског рата нестале су многе генерације чији је живот обележило највеће људско страдање у XX веку. Када нас напусте људи који памте прошлост, колективно сећање уступа место неком новом меморисању. Оно што је данас жива традиција која обликује „јавну историју“, сутра ће бити доступно још само посредством медија. Самим тим доживљај прошлости у јавности улази у флуидно дис- курзивно поље језика, слика, симбола, знакова и постаје активни и употребљив садржај садашњости, јер у друштву и политици увек постоји потреба за сећањем, тачније одабиром онога што треба памтити. У зависности од тога како се и чега сећамо, прилично поуздано се исказују и наше приоритетне политичке вредности.1 Иако академска историографија претендује да буде институцио- нална окосница званичног меморијског деловања у друштву, њена честа идеолошко-политичка ангажованост у великој мери је компро- митује у поретку друштвене реалности. Сећања живих сведока про- шлости понекад је једини начин да се друштво супротстави хегемоној меморијској култури, јер су теме повезане с Другим светским ратом на простору Србије по много чему биле део идеолошке злоупотре- бе прошлости у доба социјализма, а у савремено доба истовремене десничарске ревизије и левичарске регресије историје.2 Усмена историја је значајна јер пружа отпор „симболичком насиљу“ владајуће елите, која покушава да подређене групе убеди 1    Todor Kuljić, Kultura sećanja: teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti, Beograd, 2006, стр. 7. 2    Kosta Nikolić, „O fenomenu naučne regresije u savremenoj srpskoj istoriografiji i publicistici. Primer Drugog svetskog rata“, Istorija 20. veka, 2, Beograd, 2007, str. 125–138. Мисија „Халијард“ 8| да друштво у коме живе посматра очима својих владара. Зато су сведочанства живих људи и даље важна за обликовање сећања на блиску прошлост, иако нису поуздана, јер памћење увек пролази кроз „филтер“, тако да осим заборава многих детаља сећања често садрже податке из неких других извора.3 Конструисање „јавне историје“ једним делом јесте спонтани процес повезан с појединцима, групама, заједницама и њиховом потребом да се сећају прошлости на најразличитије начине. Међу- тим, у модерним друштвима утицај државе има пресудну улогу на званично памћење. Произвођење сећања или заборављања јесте конститутивни елеменат званичне репрезентативне културе, при чему увек треба имати на уму да без свести о ономе што се забора- вља није могуће схватити ни оно што се памти. На тај начин изабра- ни догађаји производе се у „знамените“, да би се накнадном про- мишљеном идеолошком акцијом увели у заједничко сећање. Дакле, сам историјски догађај не мора пресудно да утиче на заједничко меморисање, које се често не конституише као историјска чињени- ца, већ као накнадна интерпретација. Објективна „историјска ствар- ност“ догађаја само је неопходна основа за његово касније увођење у јавни меморијски културни систем (избор догађаја, уобличавање информација, одређивање емоционалног интензитета сећања), чија се структура утемељује на принципима селективности, синтетисања и хероизације. Зато историјски догађаји и личности у јавном сећању немају заувек дату вредност, већ се увек тумаче изнова у светлости актуелних схватања и потреба.4 По много чему мисија „Халијард“ из 1944. године (евакуација савезничких авијатичара у организацији „четника“ генерала Миха- иловића) представља пример конструисања сећања на прошлост путем изабраних мотива и вредности. Док је трајала епоха соција- лизма „партизанска епопеја“ била је једина дозвољена монументална слика Другог светског рата у Југославији, у којој није било места за 3    Piter Berk, Istorija i društvena teorija, Beograd, 2002, стр. 92–93; Knut Ćelstali, Prošlost nije više što je nekad bila: uvod u istoriografiju, Beograd, 2004, стр. 213–219; Џон Тош, Шон Ланг, У трагању за историјом: циљеви, методи и нови правци у проучавању савремене историје, Београд, 2008, стр. 355–359; Пол Томпсон, Глас прошлости: усмена историја, Београд, 2012, стр. 36–37, 93–94, 133, 175, 185. 4    Мирослав Тимотијевић, Таковски устанак – српске Цвети: о јавном зајед- ничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне репрезентативне културе, Београд, 2012, стр. 86–88. Милош Тимотијевић било какво позитивно сећање на покрет отпора генерала Михаило- |9 вића (Југословенске војске у Отаџбини – ЈВуО) и њихово учешће у победи над нацизмом. Са пропашћу комунизма јавност је „открила“ мноштво заборављених догађаја, а драматична ратна стварност Југо- славије и Србије омогућава избор „безброј“ личности и процеса за које постоји могућност да се у накнадној интерпретацији сагледају у пољу „вечних идеја“. Мисија „Халијард“ није случајно изабран догађај који се ко- ристи у конструкцији званичне културе сећања савремене Србије. Већ током самог Другог светског рата његова симболичка вредност била је део пропаганде ЈВуО (жртвовање за западне Савезнике), обликоване у нади да ће Велика Британија и САД променити по- литику искључивог подржавања партизана и Јосипа Броза Тита. Током Хладног рата српска („четничка“) емиграција деценијама је редовно истицала мисију „Халијард“ као недвосмислен доказ борбе ЈВуО за западне либерално-капиталистичке вредности, указујући на пропуштену прилику за алтернативно друштвено уређење Југосла- вије која је потпала под власт комуниста. Нарочито се инсистирало на чињеници да је амерички председник Труман 29. марта 1948. постхумно одликовао генерала Михаиловића за заслуге у спасавању авијатичара Oрденом Legion of Merit (Легија за заслуге), једним од највиших америчких војних одликовања која се могу доделити и странцима.5 5    Бојан Димитријевић, Коста Николић, Ђенерал Михаиловић, биографија, Бео- град, 2000, стр. 474–475. Орден је додељен на инсистирање генерала Двајта Ајзен- хауера, који је 1953. изабран за председника САД. Американци су у том тренутку желели да путем рехабилитације Михаиловића подстакну „антититовске“ снаге. На тај начин званично је признато да је генерал Михаиловић био легитимни савезнички војни командант, а не сарадник окупатора, издајник и ратни злочинац, што је био ударац за Титов режим и његову пропаганду. Али то је био и разлог што је додела одликовања остала без публицитета, јер је такав гест реметио спољнополитичке приоритете САД у то време (подржавање Тита против Стаљина). Тек 1967. го- дине америчка јавност је на инсистирање републиканског конгресмена Едварда Дервинског (био је и секретар Удружења ветерана САД) сазнала за доделу овог одликовања. Томе је претходио и гест америчког политичара Ричарда Никсона, који је 21. априла 1966. током кампање за избор председника САД (које је и добио) писмено захвалио генералу Михаиловићу, четницима и српском народу за спаса- вање америчких пилота. Слично је поступио и Роналд Реган док је био гувернер Калифорније и водио кампању за председничке изборе (које је добио), исказавши 8. септембра 1979. поштовање генералу Михаиловићу у форми писма Комитету Мисија „Халијард“ 10 | Значај евакуације авијатичара истакнут је већ током суђења генералу Михаиловићу, о чему је писала штампа западних земаља.6 Влада САД је већ 30. марта 1946. упутила званичну дипломатску ноту Титовој Југославији са захтевом да њени авијатичари учествују као сведоци у судском процесу генералу Михаиловићу. Југославија није прихватила долазак Американаца, истичући да су партизани спасили преко 2.000 авијатичара, што им је била и савезничка дуж- ност у рату. Питање четника и спасавања америчких авијатичара није потпуно заборављено у САД ни после осуде и егзекуције Ми- хаиловића, и повремено се појављивало као важна тема у говорима појединих америчких политичара.7 Јавно обележавање мисије „Халијард“ у Србији почело је 13. маја 1995. године, када су Прањане и Равну гору посетили амерички авијатичари који су евакуисани 1944. године (Ричард Фелман, Ник Лалић, Чарлс Дејвис). Била је то прилика да поштоваоци наслеђа ЈВуО обележе 50 година од победе над фашизмом, а Американци да се сусретну са мештанима који су им помогли у евакуацији.8 Све се одвијало током маја 1995, када су америчка и НАТО авијација у Босни бомбардовали положаје Војске Републике Српске.9 калифорнијских грађана који чувају успомену на команданта ЈВуО. Градоначелник Лос Анђелеса Том Бредли прогласио је 17. јула 1986. Дан сећања на генерала Ми- хаиловића, на 40-огодишњицу његове смрти (United States Congressional Serial Set, 12750–12751, U.S. Government Printing Office, 1976, стр. 52, 54; Dejvid Martin, Mreža dezinformacija. Čerčilova jugoslovenska greška, Beograd, 1991, стр. 276; Milos Rastovic, „Richard Nixon, Ronald Reagan on General Draza Mihailovic“, American srbobran, 6. september, 2017, стр. 5; A joint resolution to authorize the National Committee of American Airmen Rescued by General Mihailovich to erect a monument to General Draza Mihailovich in Washington, 29. januar 1989, доступно на: https://www.congress. gov/bill/101st-congress/senate-joint-resolution/18/text/is, приступљено 19. 3. 2020; The Ambassador in Yugoslavia (Cannon) to the Secretary of State, secret, Belgrade, March 31, 1948—4 p. m., 60H.00/3–3148: Telegram, Foreign Relations of the United States: 1948, Eastern Europe; The Soviet Union, доступно на: https://history.state.gov/ historicaldocuments/frus1948v04/d691, приступљено 5. 2. 2020). 6    Дража Михаиловић пред светском поротом: избор чланака из светске штампе 1946. године о првом вођи покрета отпора у Европи, Београд, 1994, стр. 78, 92–94. 7    Tvrtko Jakovina, Američki komunistički saveznik: Hrvati, Titova Jugoslavija i Sjedinjene Аmeričke Države: 1945–1955, Zagreb, 2003, стр. 122–127, 231. 8    Ружица Ранитовић Јовић, „Американци и Срби на Равној гори: морали смо мало плакати“, Српска реч, 22. мај 1995, стр. 11–18. 9    Криза је настала јер Војска Републике Српске (ВРС), оптужена за неселек- тивно гранатирање и брутално убијање цивила, није повукла тешко наоружање Милош Тимотијевић | 11 Први споменик на Галовића пољани, подигнут 2004. године (фото. Саша Савовић) У контексту транзиционе Србије, мисија „Халијард“ дозирано се користи у кривудавом процесу приближавања САД, оптереће- ном ратним сукобима током распада Југославије, посебно НАТО бомбардовањем из 1999. године. Јавне прославе уз присуство др- жавних званичника Србије и САД организују се од 2004. године, када је подигнуто и прво спомен-обележје.10 У следећој деценији из околине Сарајева, што је условило НАТО бомбардовање. ВРС је потом 2. јуна 1995. код Бања Луке оборила један амерички Ф-16. Истовремено је заробљено неколико стотина припадника међународних мировних снага, који су поставље- ни на војне локације које су могле да буду нападнуте. Криза није окончана већ је настављена и појачана, као и бомбардовања Републике Српске, нарочито од 30. августа до 21. септембра 1995. године, што је допринело и њеном војном поразу (Bojan B. Dimitrijević, Vazdušni rat nad Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom, Beograd, 2017, стр. 216–217; Filip Švarm, „Srbija i NATO (4). Ratno kr- štenje u Bosni i Hercegovini“, Vreme, 15. jul 2010, доступно на: https://www.vreme. com/cms/view.php?id=940707, приступљено 3. 2. 2020). 10    Нова традиција добила је државну форму 12. септембра 2004. године, када је постављено прво обележје на Галовића пољани у Прањанима у присуству тадашњег министара одбране државне заједнице Србије и Црне Горе (СЦГ) Првослава Давинића и министра иностраних послова СЦГ Вука Драшковића, представника америчке амбасаде у Београду, авијатичара и чланова ОСС-а (Office of Strategic Services – OSS, америчка обавештајна агенција за време Другог светског рата, претеча агенције ЦИА) који су учествовали у евакуацији 1944. године: Роберта Мисија „Халијард“ 12 | амерички амбасадори у Србији редовно су долазили у Прањане.11 Ипак, све је остало у локалним оквирима, при чему се улога ЈВуО и генерала Михаиловића постепено и упорно потискује и брише из јавног сећања, а јунак целе мисије „Халијард“ постаје аморфни „српски народ“, углавном сељаци из подсувоборских села. Истицање евакуације савезничких авијатичара из 1944. свакако јесте несумњив пример ревизије досадашњег јавног сећања. Пози- тивне ревизије у доживљају поклоника вредности ЈВуО, односно негативне ревизије у тумачењу настављача идеја партизанског пок- рета. Борба се води око платформе за нормирање и монументализо- вање официјалне слике прошлости („историје“), која се као једино могућа истина уводи у заједничко сећање заједнице. Тренутно изабрани садржаји прошлости који се промовишу не осликавају целокупну ратну стварност, јер је евакуација савезничких авијатичара била део активности оба покрета отпора (четника и партизана), при чему је заправо пракса бруталног савезничког бом- бардовања Европе, Балкана, Југославије и Србије произвела потребу спасавања и евакуације авијатичара, посада оборених авиона. Али избор тема, личности и догађаја из прошлости увек се врши у односу на њихов позитиван допринос држави и народу у садашњости. Следећи неопходан корак је идеолошко, идеализовано и хероизовано тумачење наратива симболичке политике званичне репрезентативне културе, а потом трајно увођење у јавно сећање. То подразумева превазилажење рационалног историографског тумачења догађаја и изузимање из времена пролазности и забора- вљања, а потом уздизање у морализовано метафизичко време вечног сећања.12 Међутим, пошто је у Србији од 1941. до 1944. године беснео „тродимензионални“ грађански рат између присталица партизана (НОВЈ), четника генерала Михаиловића (ЈВуО) и оружаних снага колаборационистичке владе генерала Милана Недића (СДС, СДК), увек се изнова поставља питање шта тачно треба изабрати (и зашто), и на који начин интерпретирати. Све три зараћене стране стварале Вилсона, Клера Масгрова, Артура Џибилијана и Џорџа Вујновића (Иван Рајо- вић, „Шездесет година после највеће операције спасавања пилота током Другог светског рата: падају лажи о Дражи“, Српска реч, 15. септембар 2004, стр. 8–12). 11    Милош Тимотијевић, Саша Савовић, Равна гора, Београд, 2014, стр. 262–265. 12    Мирослав Тимотијевић, Таковски устанак..., стр. 103–104. Милош Тимотијевић су своју слику ратних дешавања и непријатеља, које су током и после | 13 рата имале политичку и идеолошку инструментализацију.13 Поред тога, на ратна збивања активно су утицали и Савезници (Велика Британија, САД и Совјетски Савез), као и окупатори (Нем- ци, Бугари) док се одвијао језиви покољ српског народа у усташкој Независној Држави Хрватској и сурова окупација на осталим дело- вима разбијене Краљевине Југославије. Све зараћене стране водиле су и свакодневни пропагандни рат, који за разлику од војних похода и офанзива није имао предах. Самим тим селекција и нормирање пожељних догађаја додатно се усложњава и компликује. Историјски контекст у коме се одвијала мисија „Халијард“ заиста је био сложен, како на макро нивоу глобалних светско-ис- торијских догађаја и водећих личности које су обликовале ратна збивања (Черчил, Рузвелт, Стаљин), мезо нивоу простора који је обухватала (Медитеран, Балкан, Југославија, Србија) и ратних ко- манданата са активном улогом у обликовању историјских догађаја (генерал Михаиловић, Јосип Броз Тито, генерал Недић), до микро- историјских збивања повезаних с местима као што су Прањани и шири простор Чачка, у коме се одвијала најмасовнија евакуација, као и појединачних судбина стотина евакуисаних авијатичара и мно- гих људи у Србији који су им помагали. У зависности од места и уло- ге у историјским догађајима, и идеолошко-политичких вредности, већ током Другог светског рата формирано је неколико доживљаја мисије „Халијард“. Различите културе сећања на Други светски рат најчешће као своју основу узимају симболе, идеје и конструкције настале у окви- ру ратне пропаганде сукобљених страна, нарочито у облику описа војних сукоба. Људе увек занимају догађаји са пуно људске драме, борбе, динамика оружаних судара, јунаци и херојске јединице. На тај начин могу да се уживљавају у збивања пуна напетости и акције, што је увек користила ратна пропаганда за своје потребе (подсти- цање расположења, афекта, страсти). То је и разлог што у јавности најзначајнији политички догађаји и процеси остају у сенци драма- тичних епизода из борбених окршаја.14 13    Milan Koljanin, „Slika neprijatelja/saveznika u Srbiji 1941–1944. Tradicija, ide- ologija, stereotipi“, Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Ideologije, pokreti, praksa, Momčilo Pavlović (ur.), Beograd, 2006, стр. 71–84. 14    Vuko Mihailović, Propaganda i rat, Beograd, 1984, стр. 40, 42. Мисија „Халијард“ 14 | Такав приступ наслања се на саму суштину пропаганде, која је превасходно форма комуникационог деловања. Конституисање „по- литичког тела нације“ и организовање његове социјалне структуре нужно намеће потребу организоване масовне акције, која апстрактне идеје претвара у препознатљиве и прихватљиве симболе и наративе заједничке идентификације. Агитативна пропагандна комуника- циона акција повезана је с реалним историјским временом, док је за културу сећања важнија њена накнадна интерпретативна улога која се користи за унифицирање званичног сећања на прошлост.15 Пропаганда, као процес у коме се обликује перцепција, мани- пулише сазнањима и мишљењима, организује се како би се утицало на промену понашања људи. Ширење одређених мишљења и ставова треба да придобије примаоце порука за такве идеје, и подстакне на одређено деловање. Пропагандни ставови који се шире не морају увек да буду објективно неисправни, а информација која се емитује нетачна, али они су увек усмерени на обликовање понашања публике у складу са одређеним циљевима.16 Војна планирања увек снажно утичу на садржај ратне пропаган- де, мада је у позадини увек одређени политички циљ. При томе рат, као и све друге конфликтне ситуације у друштву, узрокује спонтано ширење неистина, полуистина и дезинформација.17 Увек треба имати на уму да ратна пропаганда смишљено емитује неистине, што су примењивале све зараћене стране током Другог светског рата, које су своју агитациону делатност схватале као део „психолошког рата“.18 Иста оцена важи и за све учеснике овог сукоба на подручју Југославије и Србије. Ратна пропаганда требало је да обезбеди, потврди и одржи одређене политичке планове. Карактеристична је судбина ЈВуО и генерала Михаиловића, који су прошли пут од главних „јунака“ неумерене савезничке пропаганде, до презрених „издајника“ и „злочинаца“.19 15    Мирослав Тимотијевић, Таковски устанак..., стр. 31–32. 16    Sandra Radenović, „Propaganda“, Sociloški rečnik, Aljoša Mimica, Marija Bog- danović (ur.), Beograd, 2007, стр. 451–453. 17    Раденко Шћекић, „Рат и пропаганда – историјски осврт, примјери и анали- за“, Војно дело, 3, 2012, стр. 389–401. 18    Александар Јазић, „Пропаганда у Другом светском рату“, Нова српска поли- тичка мисао, 3–4, 2010, стр. 189–208. 19    Branko Petranović, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji: (1941-1945), Knj. 1, Beograd, 1983, стр. 366–385; Коста Николић, Историја равногорског покрета, Милош Тимотијевић Пошто је Други светски рат протоком времена постао про- | 15 шлост без бројних живих сведока, сећање на њега могуће је само посредством медија. Академска историографија у јавном сећању никада не игра пресудну улогу, осим ако се не популарише и шири посредством медија (штампа, филм, телевизија, интернет), путем државних комеморативних свечаности и школских програма. Ту настаје додатни проблем, јер су у постмодерном друштву масовни медији, индустрија забаве и виртуелна реалност преузели некада- шњу моћ стварности (историје, која се потом претварала у мит), и конструисали модел „нове реалности“, својеврстан симулакрум као копију без оригинала. Пред нама се обликује један нови свет, прос- тор посредованих и осамостаљених знакова који нису подложни иритацијама реалности. Савремено друштво у својој стабилности (што је такође имагинација) има утисак да се „историја повукла“, као и сама „реалност“, док су празан простор заузели многи привиди и фантазми.20 Данас су медији делимично постали „самостални“ у стварању једне нове реалности (симулакрума), у коме се истргнуте информа- ције о минулој повести непрекидно презентују, али без потребе да се у њих верује, или да пружају „наду“, већ пре свега да испуне „празан простор“ лишен присуства „снажних идеја“. „Нова реалност“ нема потребу за научном селекцијом информација, нити оне обнављају некадашњи смисао. Такве информације снажно утичу на бескрајно нагомилавање носталгије за „прошлим“, у потпуној измешаности, без разлике и разврставања, у својеврсној ретро-очараности.21 Али и „виртуелна реалност“ друштва спектакла све више је угрожена вртоглавом дерегулацијом свих вредности, знакова и симбола, која утиче и на опстанак самог мишљења. Ствара се ново стање „интегралне реалности“, својеврсне реалности без граница, где је све реализовано и технички материјализовано, без референце на било који принцип или крајње одредиште. Тако се услед „сувише реалности“ долази у стање засићења света (вишак могућности, акту- 3, Београд, 1999, стр. 149–178; Aleksandar Mirković, „Grey falcon and the union man: Miloje Sokić collection of the clippings from the American press: 1941–1945“, Balcanica, 43, 2012, стр. 221–239. 20    Žan Bodrijar, Simulakrumi i simulacija, Novi Sad, 1991, стр. 7–10, 15, 23, 44–46, 50–53, 59, 61, 79, 82; Verner Kester, „Simulacija“, Leksikon savremene kulture. Teme i te- orije, oblici i institucije od 1945. do danas, Ralf Šnel (prir.), Beograd, 2008, стр. 619–621. 21    Ž. Bodrijar, Simulakrumi i simulacija, стр. 44–46. Мисија „Халијард“ 16 | елизације потреба и жеља), и престаје веровање у саму „реалност“, чија је производња постала аутоматска.22 На тај начин измењени свет („реалност“) у који живимо до- датно подстиче процесе измене културе сећања, преко наизглед повећане способности памћења на сасвим нови начин. Заправо, такви процеси омогућавају да сећање на прошлост све више постаје предмет убрзане прераде, преобликовања и коментарисања.23 У питању је сасвим ново искуство постмодерног друштва, које је ути- цало и на смисао историографије. Појавиле су се многе теорије које не верују у могућност кохерентног објашњења догађаја, што је довело до порицања става да се историографија уопште односи на стварност.24 Све више постаје видљиво да измена културе сећања на Други светски рат није само производ традиционалних идеолошко-по- литичких интереса, већ и резултат „распрскавања“ свих значења и сваког смисла под утицајем постмодерног друштва. Спонтани и планирани заборав на мисију „Халијард“, својеврсна вишедеценијска „битка за прошлост“ сукобљених идеолошко-политичких активиста сећања („плаћеника“ и „добровољаца“), повлачи се у последњој деценији пред „законима“ савремених медија, што отвара простор за нову ревизију историје. На крају ће форма обележавања мисије „Халијард“ потиснути стварни историјски садржај у свеопштем спонтаном, али и програмираном забораву прошлости. Измена културе сећања на Други светски рат у вези с улогом савезничке авијације, превасходно америчке, саставни је део држав- не пропаганде САД на целом Балкану. Тако су Румунија (2007) и Бугарска (2010) у својим главним грaдовима Букурешту и Софији подигли споменике америчким авијатичарима који су погинули у мисијама изнад те две земље. Историјски контекст везан за учешће Румуније и Бугарске на страни нацистичке Немачке у Другом свет- ском рату, односно савезничка стратегија циљаног разарања стам- бених нaсеља Букурешта, Софије и низа других градова, искључе- на je из конструисања новог погледа на прошлост. Потреба за 22    Žan Bodrijar, Pakt o lucidnosti ili inteligencija Zla, Beograd, 2009, стр. 8–9, 47–52. 23    Михаил Н. Епштејн, После будућности: судбина посмодерне, том I, Београд, 2010, стр. 81–84. 24    Georg G. Igers, Istorijska nauka u 20. veku. Kritički pregled u međunarodnom kontekstu, Beograd, 2014, стр. 93–102. Милош Тимотијевић | 17 Нови споменик на Галовића пољани, подигнут 2016. године (фото. Саша Савовић) унифицираним сећањима демонстрирана је и физичким изгледом споменика у обе земље, који су потпуно идентични, осим што се натписи разликују у детаљима.25 Када је у питању Србија, нови меморијални топос уобли- чава се у Прањанима, где је 2004. постављена прва спомен-пло- ча посвећена мисији „Халијард“, да би 2016. године подигнут нови споменик, а широм села постављено седам спомен-табли са фотографијама и натписима посвећеним евакуацији америч- ких авијатичара.26 Председник Републике Србије први пут је присуствовао комеморативној свечаности 2019, а подизање но- вог великог меморијалног комплекса планира се за 2020/2021. годину.27 Претходно је, 2017. године, прањанској цркви дари- 25    https://kingofromania.com/2017/08/16/the–great–liberators/, приступљено 3. 1. 2020; https://blitz.bg/obshtestvo/pametnikt–na–amerikan- skite–lettsi–razpali–stara–zharava_news89280.html, приступљено 3. 1. 2020. 26    https://rs.usembassy.gov/sr/ambassador–scott–unveil–halyard–mission– historical–markers–pranjani–sr, приступљено 9. 1. 2020. 27    http://www.politika.rs/sr/clanak/437844/Vucic–Srbi–i–Amerikanci–da– razmotre–kako–su–postali–neprijatelji, приступљено 11. 1. 2020; https://www. halyardmission.org, приступљено 11. 1. 2020. Мисија „Халијард“ 18 | вана историјска представа (насликана на дасци попут икона) посвећена мисији „Халијард“.28 Иако ова слика нема статус иконе, и није предвиђена за целивање, ипак је јасна намера да се цео догађај „сакрализује“ (повезивање култа светитеља и националних хероја, у овом случају Срба и Американаца) у процесу изградње меморијских структура по узору на поједине цркве у околини Чачка и Горњег Милановца и старију националну традицију.29 Као и у свим другим случајевима у вези с репрезентативном културом сећања, историјски контекст и комплексни садржаји прошлости нису унети у изабране представе. У питању је до сада најрадикалније пропагандно-технолошко преобликовање српске 28    Слику је наручио ваздухопловни пуковник Џон Капело из америчке органи- зације „Фондација Халијард“ и поклонио цркви Вазнесења Господњег у Прањани- ма. У горњем делу слике фрескописац Милан Кочијашевић насликао је Светог Саву како прослеђује амерички транспортни авион Светом Николи између којих је Исус Христос раширених руку, што треба да представља повезаност Србије и Барија у Италији где су одлазили авијатичари, и где се чувају мошти Светог Николе. Сам ток евакуације у Прањанима представљен је испод ове представе (испод облака) као групна сцена у којој су заједно српски народ и амерички авијатичари испред нове и старе цркве брвнаре у Прањанима и катедрале Светог Николе у Барију, док су у позадини панораме Србије и морске обале јужне Италије, насликани као једна целина. У средини сцене авијатичар афроамеричког порекла поклања једном дечаку (Радомир Јанковић из Прањана) војничке цокуле. Десно је група сељака и авијатичара, међу њима један авијатичар са радио-станицом (Томас Оливер ) којом је успостављена веза са Баријем. Испод њих се види неколико људи који тешким ручним радом уз помоћ воловске запреге уређују писту за авионе. Улазак авијатичара у авионе, са златним вратима што је симбол хришћанског Спасења, а не само обичне евакуације, и поздрављање са генералом Михаиловићем благо- сиљају стојеће фигуре Светог Николаја Жичког, Светог Саве, Светог Николе и Светог Јована Шангајског. Цела сцена уоквирена је са медаљонима у којима су генерал Михаиловић, капетан Звонимир Вучковић, капетан Ник Лалић, пуко- вник Џорџ (Јуриј) Крајгер, Артур Џибилијан (са леве стране), генерал ОСС-а Вилијам Донован, генерал Натан Твајнинг командант 15. ваздухопловне армије, капетан Џорџ Мусулин, капетан Џорџ Вујновић и поручник Мајкл Рајачић (са десне стране). На угловима се налазе грбови Краљевине Југославије, Фондације Халијард, 15. америчке ваздухопловне армије и ОСС-а. Према наводима медија, владика је 2017. одобрио израду слике, а иста представа насликана је у још једном примерку и послата у Вашингтон (https://www.kurir.rs/vesti/srbija/2911363/ ikona, приступљено 10. 1. 2020). 29    Милош Тимотијевић, „Култ светитеља, места сећања и политички мито- ви: пример манастира Вујан, гробне цркве породице Луњевица“, Годишњак за друштвену историју, 3, 2016, стр. 58–62. Милош Тимотијевић | 19 Слика („псеудоикона”) мисије „Халијард”, аутора Милана Кочијашевића из 2017. године (фото. Саша Савовић) националне хришћанско-сеоске традиције, са свесно обликованом политичком поруком. Иако наизглед наглашено традиционална, ова „икона“ део је „интегрисане реалности“ савремених медија, јер се интензитет слике мери њеним порицањем реалности, тачније смисла. Само по цени таквог „растеловљења“ слика добија моћ Мисија „Халијард“ 20 | фасцинације, постаје медиј „чисте објективности“ и „прозирна за суптилни вид завођења“.30 Зато никада није превише ако се понови да без присуства ра- ционалних знања о прошлости свако друштво доживљава урушавање смисла свог постојања, укључујући и појединце „ослобођене терета историје“. Стара просветитељска улога историографије није неста- ла, као и „старинско“ рационално сагледавање узрочно-последичних веза које и даље има друштвену важност, можда још већу у савре- меном „вртложном“ времену које све убрзаније „гута“ стварност, знања, информације, мисли и осећаје, и последично убрзава заборав. Разложан и трезвен однос према прошлости никако није „терет“, већ неопходност која нас обавезује на рационално сагледавање како самих историјских догађаја, тако и њихових интерпретација, јер се они у јавности доживљавају као јединствена целина. То је и разлог да се у овом истраживању прате и анализирају два паралелна историјска тока, реална збивања и пропаганда која их је пратила или подстицала. Ратна планирања и многобројни спонта- ни догађаји и процеси условили су конструисање ратне пропаганде, која је потом повратно утицала на људе и доношење најразличитијих одлука. Зато се мисија „Халијард“ не посматра у суженом оквиру ре- гионалне микроисторије, или само као део сарадње ЈВуО и западних Савезника у хронолошки ограниченом трајању ове ратне епизоде. Цео проблем посматра се у контексту светско-историјских догађаја и „тродимензионалног“ грађанског рата унутар српског друштва, а пре свега савезничког бомбардовања циљева на Балкану, без чега не би ни било евакуације авијатичара. То је и разлог за знатно шире тематске и хронолошке оквире у односу на саму мисију „Халијард“, коју није могуће разумети без осврта на ратна збивања и процесе који су јој претходили. Сагледавање главних војно-политичких и идеолошко-пропа- гандних вектора ратних збивања у вези с мисијом „Халијард“ није само део традиционалног историографског трагања за истином, већ и савремени императив борбе против свеопште релативизације прошлости и терора медијских фантазмагорија. Начело објектив- 30    Све што слици додаје трећу димензију, било рељеф, или време и историју, звук и покрет, или идеју и значење, све што се слици додаје да би је приближило реалном и представљању јесте насиље које је разара као паралелни универзум (Ž. Bodrijar, Pakt o lucidnosti..., стр. 72). Милош Тимотијевић ности увек је важно, нарочито у друштвима под оптерећењем исто- | 21 рије, која су у ближој или даљој прошлости била поприште крупних политичких и војних сукоба, што је условило да цивилизацијски развој буде успорен или уназађен.31 Зато је у комплексном и веома замршеном истраживачком тематском кругу ратне пропаганде, бомбардовања српских градова и евакуације савезничких авијати- чара 1943–1944. године најважније да проучавани догађаји буду приказани јасно, једноставно и онаквим какви су уистину и били.32 31    Андреј Митровић, Пропитивање Клио. Огледи о теоријском у историографији, Београд, 1996, стр. 126, 136. 32    Истраживање мисије „Халијард“ једним делом представља продужетак до- садашњих ауторових истраживања историје ЈВуО у склопу професионалне бриге за личности, теме и процесе из Другог светског рата из чачанског краја. Међутим, детаљно и систематско истраживање покренуто је тек учешћем у пројекту уобли- чавања сценарија за филм под називом „Хероји ’Халијарда’“ и телевизијску серију „Ваздушни мост“, аутора господина Радоша Бајића у реализацији продуцентске куће „Contrast studiоs“ из Београда, којима се захваљујем на подршци и помоћи. Такође, без разумевања Службеног гласника, посебно Борисава Челиковића и Петра Арбутине, ова књига никада се не би појавила, а њен садржај свакако је и резултат корисних савета рецензената др Косте Николића, др Бојана Димитрије- вића, др Наташе Милићевић и др Владимира Димитријевића. Мисија „Халијард“ Увод Постмодернизам је директно и снажно утицао на савремену исто- риографију, разарајући традиционалан приступ изучавања узрочно- последичних веза између догађаја, релативизујући време и место радње, преосмишљавајући парадигму науке на темељу изучавања интертекстуалности и дискурзивних веза. Историјска објашњења тако постају опсена, и сва су истовремено подједнако вредна и без- вредна. Такав екстремни релативизам широм је отворио врата ре- визионизму (најчешће десничарском, често повезаним с темама из Другог светског рата), заснованом на погрешним читањима извора, манипулацијама и отвореним фалсификатима. Међутим, јасно је да су се одређени догађаји ипак десили, и да се може одгонетнути како су се одиграли (без обзира на накнадна тумачења), и да се путем савезне анализе може доћи до одређених одрживих, али ипак не и коначних закључака.33 Иако се друштво у коме живимо изменило, потпуно је јасно да постмодернизам представља само једну од многих помодних друштвених теорија. Ако се и сагласимо да историографија није сводљива на конвенционални реализам, релативизам постмодерног погледа на свет заправо представља лагодан излаз из проблема „нове непрегледности“. То је и разлог што се прошлост олако релати- визује, а будућност поистовећује са непрекидном садашњошћу.34 Зато је увек важно да се на почетку што јасније и отвореније укаже на просторно-временске и методолошко-теоријске оквире истраживања, како би се избегле многе недоумице, нејасноће и про- извољна тумачења. Различите интелектуалне категорије, модели, претпоставке, начин примене научних метода, као и кумулативно 33    Ричард Џ. Еванс, У одбрану историје, Београд, 2007, стр. 265, 282. 34    T. Kuljić, Kultura sećanja..., стр. 8. Мисија „Халијард“ 24 | историографско знање на које се увек мора ослонити сваки аутор, унапред треба предочити и анализирати. Истраживање је просторно и тематски умерено на Србију под окупацијом. Пошто је појам Србије на административно-терито- ријалном и државно-симболичком нивоу избрисан 1918. године са стварањем Краљевине СХС (Југославије), није увек јасно шта се подразумева под Србијом када се истражују теме из Другог светског рата. Да ли је то територија са којом је Србија ушла у Први светски рат 1914, или балканске ратове 1912, или можда она из епохе пре 1878. године? Под Србијом се може подразумевати и територија Краљевине Србије из 1914. којој су се придружиле Црна Гора, Војводина и поједи- ни срезови из Босне и Херцеговине током новембра 1918. године. Или је у питању шири српски етнички простор у Југославији који је био основа за формирање српске територијалне јединице пред Други свет- ски рат у залагањима Српског културног клуба Слободана Јовановића и Драгише Васића. Може се говорити и о преобликовању овог плана током самог рата, који је послужио за различите концепције „Велике Србије“ које су се појављивале као део националног програма ЈВуО. У овом истраживању под Србијом се подразумева територија немачког окупационог подручја („Недићева Србија“), који је знатно ужи од српског етничког простора на Балкану и савремене Репу- блике Србије, чије су границе утврђене 1945. године са доласком комуниста на власт. У односу на Републику Србију, „Недићева Ср- бија“ није обухватала Срем, Бачку, део југоисточне Србије, највећи део Космета и Санџак.35 Пошто је тема истраживања бомбардовање и евакуација савез- ничких авијатичара јасно је да се морају посматрати и сва околна подручја, првенствено српски национални простор унутар Југосла- вије, али и суседне земље, посебно Румунија и Бугарска, заправо цео Балкан, као и Медитеран. Ипак, пажња је првенствено усмерена на Србију под окупацијом, док су све остале територије, укључујући и оне које су данас у оквиру Републике Србије, у другом плану. На регионалном нивоу највише пажње добила је западна Србија и простор око Равне горе, као центар организације ЈВуО и евакуације савезничких авијатичара. 35    Dragan Aleksić, „Površina i broj stanovnika na području vojnoupravnog koman- danta Srbije“, Tokovi istorije, 1–4, 1999, стр. 144–150. Милош Тимотијевић Хронолошки оквир истраживања омеђен је периодом између | 25 1. августа 1943, када је спасена прва посада једног америчког авиона који је пао на простор Србије код Сурдулице (који је већ 1941. ди- ректно анектирала Бугарска), и 27. децембра 1944. године када је организована последња евакуација америчких авијатичара са импро- визованог аеродрома у Бољанићима код Добоја у данашњој Републи- ци Српској у Босни и Херцеговини. Ужи временски оквир обухвата бомбардовање градова у „Недићевој Србији“, и ограничен је на пери- од између 20. октобра 1943, када је нападнут први град (Ниш), и 23. новембра 1944. године, када је извршено последње гађање (Ужице). Проблем односа Савезника, ЈВуО и српског народа уобличен је на основу истраживања бројних аутора (Веселин Ђуретић, Војислав Павловић, Бранислав Глигоријевић, Драгољуб Живојиновић, Коста Николић, Стеван Павловић, Алексеј Тимофејев), који су најчешће примењивали емпиријско-индуктивни позитивистички приступ у прикупљању и анализи многих чињеница (првенствено архивске грађе страног и домаћег порекла) и критички однос према старијој литератури.36 Када је у питању Коста Николић, важни су његови радови који се баве равногорским покретом, окупационом пропа- гандом и свакодневицом, као и нови теоријски приступ изучаваним проблемима.37 Незаобилазна су и истраживања Бојана Димитрије- вића посвећена многим питањима војне историје.38 36    Veselin Đuretić, Vlada na bespuću: internacionalizacija jugoslovenskih protivrječno- sti: 1941–1944, 2. dopunjeno izd., Beograd, 1983; Војислав Г. Павловић, Од монархије до републике: САД и Југославија (1941–1945), Београд, Бања Лука, 1998; Бранислав Глигоријевић, Краљ Петар II Карађорђевић у вртлогу британске политике или како је укинута монархија у Југославији, Београд, 2005; Dragoljub R. Živojinović, Vatikan, Katolička crkva i jugoslovenska vlast: 1941–1958, drugo, dopunjeno izdanje, Beograd, 2007; Коста Николић, Савезници и покрети отпора у Југославији у Другом светском рату (1941–1945), Београд, 2009; Стеван К. Павловић, Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији, Београд, 2009; Алексеј Ј. Тимофејев, Руси и Други светски рат у Југославији: утицај СССР-а и руских емиграната на догађаје у Југославији 1941–1945, Београд, 2010. 37    Коста Николић, Историја равногорског покрета 1–3, Београд, 1999; Коста Николић, Немачки ратни плакат у окупираној Србији, Београд, 1995; Коста Ни- колић, Савременици о генералу Михаиловићу, Нова Пазова, 2002; Коста Николић, Страх и нада у Србији 1941–1944. године. Свакодневни живот под окупацијом, Београд, 2002; Коста Николић, Бранислав Станковић, Срби у Другом светском рату: ратна хроника 1941–1945, Шабац, 2006. 38    Бојан Димитријевић, Ваљевски равногорци, Београд, 1998; Бојан Дими- тријевић, Коста Николић, Ђенерал Михаиловић, биографија, Београд, 2000; Бојан Мисија „Халијард“ 26 | За критички поглед на улогу ЈВуО и генерала Михаиловића ко- ришћени су радови домаћих аутора из епохе социјализма (Милан Борковић, Душан Бибер, Бранко Петрановић), као и странаца који нису доводили у питање неминовност победе партизана, али при том нису демонизовали четнике (Елизабет Баркер, Јозо Томашевић).39 На исти начин проблем у новије време посматра и Милан Терзић.40 Постоји и веома разграната и бројна античетничка литература која се у својој основи наслања на ставове званичне пропаганде Титове социјалистичке Југославије, и углавном није плод историографских истраживања, мада у јавности претендује да буде једина дозвољена академска историографија. Према таквим оценама четници су били квислиншки, издајнички, злочиначки, великосрпски и шовинистички покрет, што се подудара са оптужбама о одговорности Србије за распад Југославије у ратовима 1991–1999. године. У највећем броју случајева ради се о понављањима и препричавањима догматских идеолошко- политичких оцена из доба социјализма, или некритичком прихватању конституционих националних митова држава насталих распадом Југо- славије, без сазнајних вредности за тему која се истражује.41 Димитријевић, Војска Недићеве Србије. Оружане снаге Српске владе 1941–1945, Београд, 2011; Бојан Димитријевић, Милан Мицевски, Предраг Миладиновић, Краљевско ваздухопловство 1912–1945. Војно ваздухопловство Краљевине Србије СХС – Југославије 1912–1945, Београд, 2016. 39    Elisabeth Barker, Britanska politika prema jugoistočnoj Evropi u drugom svjetskom ratu, Zagreb, 1978; Jozo Tomasevich, Četnici u drugom svjetskom ratu 1941–1945, Zagreb, 1979; Milan Borković, Kontrarevolucija u Srbiji 1941–1944, Knj. 1–2, Beograd, 1979; Branko Petranović, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji: (1941–1945), Knj. 1–2, Be- ograd,1983; Dušan Biber, „Neuspeh jedne misije Američki potpukovnik OSS Robert McDowell u štabu Draže Mihailovića 1944. god.“, Časopis za suvremenu povijest, 1–2, 1990, стр. 33–65; Branko Petranović, Srbija u drugom svetskom ratu 1939–1945, Beograd, 1992; Бранко Петрановић, Стратегија Драже Михаиловића: 1941–1945, Београд, 2000. 40    Milan Terzić, „Radio-veze generala Mihailovića mimo britanske kontrole u Drugom svetskom ratu“, Vojno–istorijski glasnik, 1–3, 2000, стр. 69–92; Милан Терзић, „Слово ’З’: заплашити или заклати? Значење и пропагандна употреба током Другог светског рата“, Војно–историјски гласник, 1–2, 2003, стр. 152–162; Milan Terzić, „Delatnost predstavni- štava jugoslovenske vlade u Italiji 1943–1945. godine“, Vojno–istorijski glasnik, 1–2, 2004, стр. 71–99; Milan Terzić, „Kult generala Dragoljuba Draže Mihailovića“, Srbija (Jugoslavi- ja), 1945–2005: ideologije, pokreti, praksa: zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog 4–6. maja 2005. u Somboru, 2006, стр. 93–108; Милан Терзић, Моћ и утицај војне дипломатије: мисије Владимира Велебита: 1943–1945, Београд, 2012. 41    Милош Тимотијевић, Звонко Вучковић: ратна биографија (1941–1944): расправа о проблемима прошлости и садашњости, Београд, 2015, стр. 11–18. Милош Тимотијевић Издајничко-злочиначка улога четника Драже Михаиловића и | 27 херојско-мученичка улога Титових партизана деценијама је била доминантни дискурс, не само у социјалистичкој Југославији већ јед- ним делом и на Западу, што је посредно ограничавало и академску историографију. Таква слика прошлости нарочито је била раширена у Великој Британији, чија је политика одбацивања генерала Миха- иловића и прихватања Тита директно утицала на исход грађанског рата. Хероизација партизана и сатанизација четника, наслоњена на пропаганду из самог рата, одвијала се на пољу оправдања британске улоге у победи партизана 1945, али у светлу нових међународних односа насталих после разлаза Тита и Стаљина 1948. године, који су омогућили да се потврди „исправност“ британске ратне поли- тике у Југославији. Тако су стратешки државни интереси условили кристализацију поједностављене манихејске слике сукоба партизана и четника, њену дуготрајност и политичку употребљивост. Декон- струкција идеолошко-политичких садржаја такве културе сећања уследила је тек крајем XX века, најпре код западних историчара, а затим и у делу српске академске историографије.42 Место и улога Британаца у догађајима у вези с Југославијом у Другом светском рату посматра се на основу истраживања Хедер Вилијамс, која доноси нови и критички поглед на тај проблем и де- конструкцију бројних митологизованих представа о партизанима и четницима, нарочито у британској јавности.43 За улогу Американаца, као и западних Савезника у целини, и даље је важан рад Валтера Робертса први пут објављен 1973. године.44 Највише података из америчког угла о проблему америчке обавештајне службе (ОСС-а) и евакуације савезничких авијатичара може се наћи у монографијама Кирка Форда, потом и Марсие Кристоф Кураповне.45 Иако су досадашња знања о проблему односа Савезника и ЈВуО велика, изван академске историје она су мало, или уопште нису по- зната. То је и био разлог да се одређене теме поново презентују, 42    Kosta Nikolić, „Saveznici, partizani i četnici u Drugom svetskom ratu“, Istorija 20. veka, 2, 2009, стр. 161–170. 43    Хедер Вилијамс, Падобранци, патриоти и партизани: Управа за специјалне операције у Југославији 1941–1945, Београд, 2009. 44    Valter Roberts, Tito, Mihailović i saveznici 1941–1945, Beograd, 2013. 45    Kirk Ford, OSS and the Yugoslav Resistance 1943–1945, College Station, Texas, 1992; Marcia Christoff Kurapovna, Shadows on the Mountain. The Allies, the Resistance, and the Rivalries That Doomed WWII Yugoslavia, Hoboken, New Jersey, 2010. Мисија „Халијард“ 28 | али овога пута на нов начин у контексту проблема ратне пропаганде, бомбардовања циљева на Балкану и евакуације савезничких авијати- чара. Никако не треба заборавити да један део савремене академске историографије у Србији игнорише такве закључке, јер се проблем Србије и Југославије у Другом светском рату још посматра са стајне тачке југословенства (понекад у минималној хрватској варијанти) и модернизацијског дискурса. Тиме се и даље оправдава неопходност насилног извођења социјалистичке револуције као завршног стадију- ма у развоју људске цивилизације (доминантан став до краха комуни- зма) и осуде ретроградног великосрпског национализма и хегемони- зма, првог и неопходног корака у раскидању окова традиционализма како би се ушло у „обећану земљу“ либерално-капиталистичког „краја историје“ (доминантан став после рушења комунизма). Разматрање алтернативних праваца историјског развоја, посебно са позиција српског националног интереса (конзервативног, либералног или социјалистичког усмерења), доживљавају се као „ненаучна ревизија историје“, „национална митоманија“, често и као фашизам.46 Тако се долази до проблема пропагандне слике Другог светског рата која се преко идеолошко-политичких уплива у академску исто- риографију, а још више у поље „јавне историје“, деценијама системат- ски намеће као једина „истина“. Насилан распад Југославије обновио је снажне стереотипе о одговорности „српског национализма“ за све проблеме у прошлости, садашњости и будућности Балкана, што додатно отежава, а понекад и онемогућава рационалан приступ изу- чавању прошлости. Зато у јавности савремене Србије и даље пара- лелно егзистира неколико супротстављених погледа на прошлост, који се најчешће ослањају на поруке и симболику ратне пропаганде. Све три супротстављене стране унутар окупиране Србије (четници, љотићевци и партизани) имали су свој поглед на рат и пропаганду у вези с проблемом бомбардовања српских градова и евакуацијом савезничких авијатичара. Ипак, пропаганда окупатора је по свом обиму, садржају, активностима и дуготрајности имала најснажније дејство.47 Пропагандне поруке других учесника у рату 46    Милош Тимотијевић, „Храбри“ партизани и „зли“ четници. Студије о Србији у Другом светском рату (1941–1945), Београд, 2019, стр. 161–172. 47    Александар Стојановић, Маријана Мраовић, „Увод: информисање у то- талитарним друштвима, ратна пропаганда и Србија под немачком окупацијом у Другом светском рату“, Колаборационистичка штампа у Србији, Књ. 1, Александар Стојановић (прир.), Београд, 2015, стр. 17–88. Милош Тимотијевић (ЈВуО, партизана, Британаца, Американаца, Совјета) нису имале | 29 могућност таквог ширења и утицаја на људе. Зато је у овом истраживању највише анализирана окупациона штампа, као основни медиј преко којег се ширила немачка и кола- борационистичка пропаганда у Србији. У раду се под термином „окупациона пропаганда“ подразумева управо пропагандна акција колабораната под потпуном немачком контролом и цензуром. Као општи оквир за њен садржај коришћени су радови Маријане Мраовић, односно зборници посвећени овој теми које је уредио Александар Стојановић.48 Проблем бомбардовања делимично је обрађен у овим текстовима, као и деловања савезничке авијације у целој Европи, али још нема радова посвећених таквој ужој теми у вези с простором Србије. Стратегија савезничких бомбардовања циљева сагледава се на критичком приступу овом проблему заснованом на радовима Мајкла Волзера.49 Сам ток, обим и резултати бомбардовања преузе- ти су из рада Ричарда Дејвиса.50 Појмови насиља, борбе, рата и ратне пропаганде посматрају се на основу текстова Вука Михаиловића, Мартина ван Кревелда и Синише Малешевића.51 После урушавања комунизма проблем бомбардовања српских градова постао је важна истраживачка тема, али углавном на регио- налном и локалном нивоу оних градова који су претрпели највише разарања (Београд, Ниш, Лесковац, Краљево, Суботица, санџач- ки градови).52 За разумевање односа четничког и партизанског 48    Маријана Мраовић, Од сурове стварности до алтернативне реалности: пропаганда владе Милана Недића 1941–1944, Београд, 2019. Шира образложења окупационе пропаганде налазе се у рукопису докторске дисертације Маријане Мраовић (Маријана Мраовић, Пропаганда Владе Милана Недића: (1941–1944): докторска дисертација, Београд, 2015); Колаборационистичка штампа у Србији, Књ. 1, Александар Стојановић (прир.), Београд, 2015; Колаборационистичка штампа у Србији, Књ. 2, Александар Стојановић (прир.), Београд, 2017. 49    Majkl Volzer, „Drugi svetski rat: zašto je ovaj rat bio drugačiji?“, Teoria, 2, 1992, стр. 113–125; Majkl Volzer, Pravedni i nepravedni ratovi: moralni argument sa istorijskim primerima, Beograd, 2010. 50    Richard G. Davis, Bombing the European Axis Powers A Historical Digest of the Combined Bomber Offensive 1939–1945, Alabama, 2006. 51    Vuko Mihailović, Propaganda i rat, Beograd, 1984; Martin van Kreveld, Tran- sformacija rata, Beograd, 2010; Siniša Malešević, Sociologija rata i nasilja, Zagreb, 2011. 52    Сафет Банџовић, „Бомбардовање савезничке авијације санџачких градова“, Новопазарски зборник, 18, 1994, стр. 203–213; Савезничко бомбардовање Лесковца Мисија „Халијард“ 30 | покрета према бомбардовању градова у Србији и Југославији не- заобилазни су радови Момчила Павловића, Милана Терзића и Ђорђа Станковића.53 Проблем бомбардовања Београда, савезничке авијације и ЈВуО, обрађује и Раде Ристановић.54 Поред релативно великог броја истраживања регионалних целина, Србија још нема монографију посвећену проблему савезничких бомбардовања, за разлику на пример од Црне Горе или усташке НДХ.55 Заправо, за сада су објављена само два рада која обрађују целу Србију. Основни хронолошки преглед са табеларним подацима бомбардовања резултат су истраживања Павла Павловића, док је публициста Милош Бојанић обрадио проблем броја жртава.56 Када су у питању сами напади америчке авијације, незаобилазна је мо- нографија о 15. америчкој ваздухопловној армији Кевина Махонија, која осим хронологије напада даје податке о бомбардерским групама 6. септембра 1944. Студија и документи, Момчило Павловић, Верољуб Трајковић (прир.), Лесковац, 1995; Момчило Павловић, „Савезничко бомбардовање градова у Полимљу у јесен 1944. године“, Милешевски записи, 2, (1997), стр. 309–320; Драгољуб Ж. Мирчетић, Ваздушна бомбардовања Ниша у Другом светском рату 1941–1944, Ниш, 1998; Ђоко Трипковић, Београд под бомбама, Београд, 1999; Зоран Вељановић, Бомбардовање Суботице 1944: прилог за историју бомбардовања и разарања Србије у Другом светском рату: архивска грађа и извори, Суботица, 2010; Силвија Крејаковић, Александар Бережнов, „Савезничко бомбардовање 1944: ’Краљево, гомила рушевина, масовна гробница’“, Наша прошлост, 15, 2015, стр. 137–172. 53    Đorđe Stanković, „Savezničko bombardovanje Nezavisne Države Hrvatske (1943–1945): istoriјski stereotipi i stvarnost“, Tokovi istorije, 1/4, 2001, 77–86; Момчило Павловић, „Да ли су ’савезници’ бомбардовали само српске градове“, Историја 20. века, 1, 2003, стр. 149–168; Milan Terzić, „Jugoslovenska kraljevska vlada, general Dragoljub Mihailović i savezničko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942–1944. godine“, Tokovi istorije, 1/2, 2005, стр. 81–111; Ђорђе Станковић, „’Ре- визионисти’ и савезничко бомбардовање Београда 1944. године“, Војноисторијски гласник, 1–2, 2006, стр. 131–146. 54    Раде Ристановић, Облици отпора у окупираном Београду: (1941–1944): док- торска дисертација, Нови Сад, 2019. 55    Branislav Kovačević, Savezničko bombardovanje Crne Gore: 1943. i 1944; gra- đa, Podgorica, 2003; Marica Karakaš Obradov, Angloamerička bombardiranja Hrvat- ske u Drugom svjetskom ratu: saveznički zračni napad na Nezavisnu državu Hrvatsku: 1943–1945, Zagreb, 2008. 56    Павле Павловић, „Попис и хронологија мисија савезничке авијације над Србијом 20. октобар 1943. – 23. новембар 1944.“, Српска политичка мисао, 4, 2017, стр. 351–369; Милош Бојанић, „Број настрадалих цивила у савезничком бомбар- довању Србије 1943–44. године: доступни подаци, процене и анализа“, Јухорски запис: тематски зборник, Крушевац, 2018, стр. 139–150. Милош Тимотијевић које су извеле мисије и губицима авиона.57 Деловање британске | 31 бомбардерске авијације није посебно обрађивано, јер је у односу на америчку било занемарљиво на подручју Србије. Академска историографија није посветила пуно пажње еваку- ацији савезничких авијатичара, тако да нема радова који се баве само овом темом. Ипак, у склопу истраживања политике западних Са- везника овај проблем није заобиђен, тако да највећи број моногра- фија помиње и евакуације. Драматични политички, дипломатски и ратни догађаји из 1944. године свакако су имали приоритет, док је спасавање авијатичара била само једна епизода из војно-политичке историје. Изузетак су текстови историчара Александра Динчића који је на основу домаће и стране архивске грађе обрадио простор јужне Србије.58 Када је у питању емигрантска литература, незаобилазан је зборник изјава америчких авијатичара које су спасили и евакуиса- ли четници (Извештаји Истражне комисије Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу). Записници са сведочења из 1946. чувани су три деценија у рукопису, у свега неколико копија, да би се тек 1978. штампали на енглеском и српском језику (Patriot Or Traitor: The Case of General Mihailovich) у издању Хуверовог инсти- тута Универзитета Станфорд у Калифорнији.59 Посебну важност за изабрану тему има и зборник докумена- та генерала Михаиловића.60 Коришћени су и зборници архивске грађе посвећени односима југословенске емигрантске владе, ЈВуО, НОВЈ и западних Савезника.61 Доста података садрже и „Зборници 57    Kevin A. Mahoney, Fifteenth Air Force against the Axis Combat Missions over Europe during World War II, Lanham–Toronto–Plymouth, 2013. 58    Александар Динчић, Зоран Стефановић, „Спасавање савезничких ваздухоп- ловаца на територији Делиградског корпуса Југословенске војске у Отаџбини (1943–1944)“, Караџић, 7, 2015, стр. 192–203; Александар Динчић, Бојана Си- мовић, Нишки инцидент, Ниш, 2016; Александар Динчић, „Англоамериканци у лесковачком и врањанском округу и спасавање ваздухопловаца (1941–1944)“, Лесковачки зборник, LVII, Лесковац, 2017, стр. 237–259. 59    Родољуб или издајник: случај ђенерала Михаиловића: записници и извештај Истражне комисије Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу, Станфорд, Калифорнија, 1978, отаџбинско издање 1990. 60    Драгољуб М. Михаиловић, Рат и мир ђенерала. Изабрани ратни списи 1–2, Милан Весовић, Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић (прир.), Београд, 1998. 61    Jugoslovenske vlade u izbeglištvu: 1943–1945: dokumenti, Branko Petranović (prir.), Beograd, Zagreb, 1981; Tito–Churcill, strogo tajno, Dušan Biber (prir.), Beograd, Мисија „Халијард“ 32 | докумената и података о Народноослободилачком рату народа Југославије”. Публицисти су много писали о евакуацији савезничких авијати- чара, али најчешће као догађају који је издвојен из свог историјског контекста, са мноштвом детаља, често и пристрасно. Миодраг Пе- шић је као један од учесника евакуације која је извела ЈВуО објавио неколико књига посвећених мисији „Халијард“ различитих наслова, али углавном сличног садржаја.62 Милослав Самарџић обрађује овај проблем из угла ЈВуО, посебно традиције која се после Другог светског рата уобличила међу српском емиграцијом у САД.63 Најсажетији приказ мисије „Халијард“, посматран из романти- зованог угла америчко-четничке сарадње и Черчилове „издаје“, дао је публициста Дејвид Мартин.64 Избор тема, личности, драматуршка обрада најситнијих ратних догодовштина смештених у општи оквир „завере“ британских обавештајаца (заправо комуниста-дезинфор- матора) у одбацивању Михаиловића и прихватању Тита били су веома популарни после пропасти комунизма, што је условило бројна понављања, препричавања, али и неминовна поједностављивања. Иначе, Дејвид Мартин био је и писац предговора за зборник изјава америчких авијатичара (Родољуб или издајник). Највише поузданих података објавио је публициста Милош Бојанић, који је на основу доступне архивске грађе утврдио до сада најпрецизније податке о броју и хронологији оборених америчких Zagreb, [1982]; Staniša R. Vlahović, Zbornik dokumenata iz Britanske arhive: anglo- jugoslovenski odnosi 1941–1948, Birmingham, 1985. 62    Миодраг Д. Пешић, Операција Ваздушни мост, Крагујевац, 1997; Miodrag D. Pešić, Operation Air Bridge: Serbian Chetniks and the rescued American airmen in World War II, Belgrade, 2002; Миодраг Д. Пешић, Мисија Халјард: спасавање са- везничких пилота од стране четника Драже Михаиловића у Другом светском рату, Крагујевац, 2004. 63    Милослав Самарџић, Спашавање савезничких пилота. Мисија „Халјард“ – највећа акција спашавања оборених пилота у Другом светском рату, Краљево, 2009. Треба напоменути да се појавила и монографија која говори о евакуацији савез- ничких авијатичара из Коцељеве (Зоран А. Живановић, Мисија Халјард у Свилеуви : поводом 75 година од реализације Мисије Халјард у Србији, Коцељева, 2020), и да је у најави књига која ће обрадити евакуацију шест посада америчких бомбардера које су пале на Златибор (Дејан Ђерић, Сломљена крила Златибора, Ужице, 2020). Наведени радови нису нису коришћени у обликовању монографије која је пред читаоцима. 64    Dejvid Martin, Mreža dezinformacija. Čerčilova jugoslovenska greška, Beograd, 1991, стр. 262 –277. Милош Тимотијевић авиона, локацијама пада, именима и месту евакуације америчких | 33 авијатичара, односно њиховој погибији или заробљавању.65 Заправо, база података коју је уобличио Милош Бојанић (још није у потпу- ности јавно публикована) једини је поуздани извор за сва даља истраживања, анализе и закључке, чиме се избегавају непотребне полемике око тога који је покрет отпора и у којим околностима извео више успешних евакуација.66 Оригинална документа и сведочанства америчких авијатичара употребио је публициста Грегори А. Фриман за свој документарни роман о евакуацији из Прањана, али у форми која је по свом жанру изискивала употребу имагинације.67 Без обзира на то што је у пи- тању књижевни рад, његова књига постала је један од најважнијих „извора“ на основу којих се у јавности уобличавају представе о ми- сији „Халијард“. Проблем ЈВуО, савезничких мисија и евакуације авијатичара употребио је и књижевник Добрица Ћосић у свом роману „Деобе” (1961), како би осликао унутрашње дилеме четничког покрета (до- минантно у негативном контексту), циничну политику Британаца и Американаца, као и стереотипе о српском народу. При томе је Ћосић на много места употребио историјски потврђене податке, како би обогатио своју имагинацију. Иако је књижевно стваралаш- тво Добрице Ћосића деценијама анализирано и тумачено, проблем приказа савезничких мисија у роману „Деобе” није привукао пажњу књижевних критичара и историчара књижевности. Одлика „чистих“ публицистичких радова је потреба за испити- вањем многобројних детаља, потом и тежња да се они презентују са 65    Милош Бојанић, „Евакуација савезничких авијатичара од стране ЈВуО. Мисија ’Халјард’ по америчким и немачким изворима“, Браничевски гласник, 10, Пожаревац, 2016, стр. 189–214; Милош Бојанић, „Евакуација савезничких авија- тичара из Југославије током Другог светског рата“, Зборник радова Народног му- зеја, XLIX (2019), стр. 91–102; Miloš Bojanić, „Suđenje Draži Mihailoviću i izjave američkih avijatičara“ доступно на: https://www.noviplamen.net/glavna/sudenje– drazi–mihailovicu–i–izjave–americkih–avijaticara/, приступљено 22. 1. 2020; [Miloš Bojanić], Halyard Mission: Roster of Evacuated Airmen, доступно на: https://www. halyardmission.org/history, приступљено 8. 1. 2020. 66    Овом приликом најљубазније се захваљујем господину Милошу Бојанићу на помоћи у истраживању проблема спасавања и евакуације америчких авијатичара на простору Србије и Југославије. 67    Грегори А. Фриман, 500 заборављених: неиспричана прича о људима који су све ризиковали у највећој мисији спасавања у Другом светском рату, Београд, 2009. Мисија „Халијард“ 34 | што већом тачношћу, што прате бројне полемике (најчешће на ин- тернету). На тај начин истргнуте ратне епизоде постају историјски догађаји првог реда, којима се често доказује нека од унапред уоб- личених „истина“ о прошлости. Очуваност и доступност документа- ције о америчким авијатичарима омогућава такав приступ, што није могуће када су на пример у питању судбине обичних пешадинаца, српских герилаца или на пример жртава савезничких бомбардовања у Србији. Тако се тежиште интересовања помера према темама и проблемима у вези с доступном документацијом и доминантним или популарним садржајем прошлости који се промовише у јавности (са пуно страсти и имагинације), а то је тренутно историја деловања америчке авијације на простору Србије током Другог светског рата, док се општи историјски контекст и судбина српског народа губе из истраживачке перспективе. Без обзира на сва ограничења, публицистички радови садрже низ незаобилазних сведочанстава, објављених, цитираних или преп- ричаних докумената, фотографија, забележених сећања савременика догађаја, и верно осликавају које су то важне историјске теме о којима се расправља у јавности. Бројна објављена сећања учесника догађаја и многе интер- претације догађаја у вези с бомбардовањем Србије и евакуацијом савезничких авијатичара захтевали су да се у овом истраживању разјасне многи детаљи, често погрешно запамћени и преувеличани реални историјски догађаји. Заинтересованост јавности за мисију „Халијард“ условила је понуду најразличитијих интерпретација, које су у претходној деценији постале основа за стварање нове ми- тологије. Највећи део тих расправа смештен је у напомене, које јесу саставни део текста, али нису и обавезне за читање. Данас је америчка држава највише заинтересована за успоста- вљање и ширење културе сећања на мисију „Халијард“, али из свог угла у којем се сасвим природно највише потенцира улога америчке авијације, обавештајне службе и армије у Другом светском рату. Тако је и основана фондација посвећена овом догађају (Halyard Mission Foundation), са разноврсним активностима, на чијим сајто- вима се могу преузети многи подаци попут фотографија, спискова евакуисаних авијатичара, изјава учесника мисије, или снимака пред- мета које су са собом понели из Србије.68 68    https://www.halyardmission.org. Милош Тимотијевић Иако су партизани статистички посматрано евакуисали више | 35 авијатичара него равногорци, социјалистичка Југославија није инсис- тирала на тој чињеници у креирању своје званичне слике прошлости. Савезништво са Британцима није прећуткивано, чак је и истицано као потврда „издаје“ четника, али у контексту потврде исправно- сти политике Тита, КПЈ и НОВЈ. Критички однос према империја- листичко-капиталистичким земљама, чији је несумњиви предводник била управо Америка, био је прва и најважнија препрека. Дистанца је задржана и после отопљавања односа после 1948. године. То је и разлог што у време социјалистичке Југославије нису покретана истраживања евакуације савезничких авијатичара, осим као мање важна тема у оквиру радова посвећених другим проблемима. Изузетак је попис савезничких авијатичара и ратних заробље- ника које су спасили и евакуисали партизани на простору Истре и Словеније, који је у Љубљани објављен на енглеском језику већ 1946. године.69 Било је то време великих тензија између Титове Југославије и САД, насталих после насилног приземљења једног америчког транспортног авиона у Словенији 9. августа и обарања друге летелице 19. августа 1945. године, када су погинули сви чла- нови посаде.70 Када су у питању публицисти, београдски недељник Нин обја- вљивао је током 1979–1980. фељтон о партизанском спасавању савезничких авијатичара, као реакцију на штампање зборника Ро- дољуб или издајник, односно иницијативу да се у Вашингтону због спасавања америчких авијатичара подигне споменик генералу Ми- хаиловићу.71 Изабрана тема која обухвата ратну пропаганду, бомбардовање српских градова и евакуацију савезничких авијатичара захтевала је да се поред коришћења наведене литературе и објављене архивске грађе истраживање усмери на доступне примарне историјске изворе. 69    Allied airmen and prisoners of war rescued by the slovene partisans: compiled after the records of the Head–Quarter of Slovenia, Ljubljana, Research institute, 1946. 70    Југославија је ослободила ухваћене авијатичаре, прихватила да плати 150.000 долара одштете породицама настрадалих, изразила је жаљење због инцидента, али је порицала одговорност за несрећу, јер је САД изводила неовлашћене летове (Lorejn M. Lis, Održavanje Tita na površini: Sjedinjene države, Jugoslavija i hladni rat, Beograd, 2003, стр. 35–36; T. Jakovina, Američki komunistički saveznik..., стр. 69). 71    Петар Стојановић, „Судбина 2000 америчких авијатичара“, Нин, 14. октобар 1979. – 6. јануар 1980. Мисија „Халијард“ 36 | За истраживање и анализу Недићеве пропаганде коришћена је окупациона штампа (Ново време, Обнова, Понедељак, Српски на- род, Сигнал), а за пропаганду ЈВуО поједини бројеви равногорских гласила (Небојша, Глас Цера, Глас Београда).72 За проблем бомбардовања српских градова коришћена је постојећа литература, објављена архивска грађа, дневници, мемо- ари и окупациона штампа. Пошто је у првом плану ратна пропа- ганда, истраживање је највише усмерено на реакцију окупатора и колаборационистичке управе на бомбардовање, тако да је штампа примарни историјски извор. Однос равногораца према проблему бомбардовања Србије и нападима колаборационистичке пропа- ганде на ЈВуО обрађивао је и Раде Ристановић.73 Анализирани су и поједини сачувани равногорски листови, као и монографија Милана Матића о равногорској штампи, која садржи и изабране чланке, највећим делом из 1944. године.74 Ставови пропартизанске пропаганде која се ширила у свету посматрани су на основу монографије Слободана Нешовића.75 Збирка чланака и текстова из разних брошура под називом Да смо начисто, које је током Другог светског рата у Америци објављивао Мирко Марковић, послужила је као истакнути пример левичарске античетничке пропаганде у свету.76 Партизанска пропаганда у оку- пираној Србији није имала раширеност и снагу у односу на Недиће- ву владу и ЈВуО, а ставови КПЈ у својој основи били су монолитни и непроменљиви. Док је трајао револуционарно-ослободилачки рат сви противници партизана у Србији били су „издајници“, са 72    Овом приликом најљубазније се захваљујем колегиници др Наташи Милиће- вић која ми је уступила дигитализоване комплете окупационе штампе, а колеги др Раду Ристановићу за Глас Београда, као и извештаје обавештајне службе ЈВуО о бомбардовању Београда (документа из Војног архива), без којих ово истраживање не би било могуће извести. 73    Раде Ристановић, „’Шумски бандити’: Колаборационистичка штампа о Југо- словенској војци у отаџбини“, Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944, књига II, Александар Стојановић (прир.), Београд, 2017, стр. 95–125; Раде Рис- тановић, Облици отпора у окупираном Београду: (1941–1944): докторска дисер- тација, Нови Сад, 2019. 74    Милан Б. Матић, Равногорска идеја у штампи и пропаганди четничког пок- рета у Србији 1941–1944, Београд, 1995. 75    Slobodan Nešović, Svet o nama: 1941–1945, T. 1–3, Beograd, 1983. 76    Mirko Marković, Da smo načisto. Pogled iz Amerike na Jugoslaviju 1939–1945, Pittsburgh, USA, 1945. Милош Тимотијевић разликама у нијансама.77 За период после ослобођења 1944, када су | 37 комунисти преузели потпуну власт у земљи и путем своје пропаган- де монополисали утицај на јавно мњење, за анализу су коришћени текстови из листова Борба и Политика. Саставни део проучавања пропаганде укључило је и анализу најразличитијих гласина, комплексних и шифрованих вести које нису најчешће тачне, али су зато увек поседовале актуелност. То је и природно, јер су гласине увек повезане са страховима, надањима и очекивањима људи које треба поделити са другима. Рат ствара меша- вину опасности и несигурности у којој се нагађања и информације у облику често измаштаних претпоставки брзо шире међу људима. Међутим, гласине су усмене вести које нестају чином саопштавања, и могу се анализирати само на основу накнадних записивања, а то је већ измењени облик информације у односу на реално време у коме су настале и шириле се међу људима.78 Услед цензуре и диригованих вести становници окупиране Ср- бије настојали су путем директне комуникације да шире вести, међу којима је било пуно непроверених информација, шаљивих прича, анегдота, вицева, ироничних и сатиричних приповести, досетки, пред- сказања и пророчанства („свакодневна приповедања“), али и правих гласина. Ратна свакодневица савладавана је непрестаном разменом информација „лицем у лице“, што је окупациона управа забрањивала и кажњавала.79 Зато су гласине биле и предмет анализе штампе у окупи- раној Србији, и могу се наћи и у дневницима и збиркама објављених докумената и имале су значај непроверених информација које су ути- цале на размишљање, закључивање, али и деловање свих актера рата. За проблем падова савезничких авиона на територији Србије и Југославије коришћена је оригинална архивска грађа. У питању су „Missing Air Crew Reports” (MACR) извештаји који су прављени за све америчке авионе који су срушени у периоду 1942–1947. годи- не, а који се чувају у Националном архиву у Вашингтону (National 77    Основни преглед партизанске штампе, делимично и порука које је ширила, истраживао је Милан Матић (Милан Б. Матић, Партизанска штампа у Србији 1941–1944, Београд, 1993). 78    Hans–Joakim Nojbauer, Fama: istorija glasina, Beograd, 2010, стр. 9, 11–14, 114–115, 117, 243; Жан–Ноел Капферер, Гласине: најстарије средство информи- сања на свету, Сремски Карловци, Нови Сад, 2016, стр. 42–45, 65. 79    Наташа И. Милићевић, Српско грађанство у окупираној Србији 1941–1944, докторска дисертација, Београд, 2016, стр. 333–348. Мисија „Халијард“ 38 | Archives and Records Administration) и доступни су у електронском облику. Поред MACRs извештаја на истим адресама налази се и велики број фотографија, извештаја ОСС-а, ратних дневника војске САД и персоналних података припадника војних мисија код ЈВуО и НОВЈ.80 MACRs извештаји дају податке о јединици и бази летелице, циљу бомбардовања, месту и узроцима пада, члановима посаде и њиховој судбини, околностима смрти, сахране или евакуације, као и низ техничких детаља у вези са самим авионом. Ови извештаји понекад садрже и шире забелешке евакуисаних авијатичара, мада су у највећем броју случајева веома концизни. Важни су и Escape and Evasion Statement извештаји, заправо изјаве о бекству, евакуацији и боравку на окупираној територији коју су давали сви авијатичари по повратку у своју базу. У овом истраживању они се користе у свега неколико случајева.81 На исти фрагментаран начин користи се и грађа која се чува у Војном архиву у Београду, Међуопштинском историјском архиву у Чачку, Народ- ном музеју у Чачку, као и декласификовани документи ОСС-а, и администрације САД који су у вези с ЈВуО (четнички покрет).82 Такви подаци допуњавају MACRs извештаје, као најважнију не- објављену грађу која је коришћена у истраживању. Посебан извор података су сајтови америчких ваздухопловних армија, бомбардерских и ловачких група и ескадрила, који, осим ос- новних података о војној jeдиници, хронологији борбених мисија, резултатима бомбардовања и попису изгубљених авиона, садрже и ди- гитализовану архивску грађу (MACRs и Escape Statements извештаје, ратне и приватне дневнике, наређења за бомбардовања), изјаве авија- тичара, фотографије, многе пописе и табеларне преглeдe. Америчка држава, војска, удружења ветерана, научне установе, институције културе, приватне фондације, завичајна друштва и љубитељи про- шлости имају велики број сајтова на којима се такође може пронаћи доста података за евакуације авијатичара са простора Југославије.83 80    Највећи део MACRs извештаја доступан је на сајту: http://www.fold3.com. 81    Escape Statements извештаји који се користе у овом раду преузети су сајтова америчких бомбардерских група. Њихов садржај може се пронаћи и преко сајта: http://airforcehistoryindex.org. 82    https://www.cia.gov/library/readingroom/document/; https://history.state.gov/. 83    Kада је у питању Србија, најважнија је свакако интернет страница 15. аме- ричке ваздухопловне армије, која омогућава преглед свих њених јединица, бом- бардерских и ловачких група: http://www.15thaf.org. Милош Тимотијевић У Европи велику базу података садрже Амерички музеј ваз- | 39 духопловства у Британији (American Air Museum in Britain), од- носно Империјални ратни музеј (Imperial War Museums) у Бри- танији, који осим фотографија на увид достављају и аудио-записе сећања учесника Другог светског рата.84 Персонални подаци о Бри- танцима који су били у мисијама код ЈВуО и НОВЈ такође се могу пронаћи у дигиталном облику.85 Британска авијација имала је мали број мисија на простору окупиране Србије у односу на америчку, тако да није ни било великих губитака авиона. На неким другим просторима Балкана Британци су имали веће губитке. Многи авија- тичари сахрањени су на Eнглеском војничком гробљу у Београду, за које су доступни персонални подаци, као и информације о лете- лицама и мисијама које су изводили.86 Постоје и многе друге дигитализоване колекције, у којима је дос- тупан велики број сведочанстава учесника рата у текстуалном, аудио и видео облику (Oral history пројекти).87 У овом истраживању ова „непре- гледна“ база података није коришћена, осим у два случаја, док је на тере- ну чачанског краја интервјуисано неколико особа које се и даље сећају евакуације савезничких авијатичара током Другог светског рата.88 Када је у питању мемоарска грађа која се чува у српским архи- вима, прегледани су фондови Међуопштинског архива у Чачку који по територијалном принципу чува и грађу повезану с простором Горњег Милановца, Прањана и околних села. Међутим, детаљна сведочанства о британским и америчким војним мисијама и авија- тичарима никада нису предата архиву. „Елаборати“ са том врстом грађе остали су недоступни, са информацијом да њиме располаже „’Испостава’ у Горњем Милановцу“.89 84    http://www.americanairmuseum.com; https://www.iwm.org.uk/. 85    https://www.forces–war–records.co.uk. 86    http://rafcommands.com/database/wardead/. 87    Сједињене Америчке Државе имају веома широку базу података, доступну преко интернета, у вези с изјавама ветерана из Другог светског рата, између осталог, и о дејствима изнад Југославије. Овом приликом указује се на адресе Конгресне биб- лиотеке у Вашингтону и Војног музеја државе Њујорк (http://memory.loc.gov/diglib/ vhp/html/search/search.html; https://dmna.ny.gov/historic/veterans/transcriptions/). 88    Резултати истраживања на терену презентовани су у облику фељтона под називом „Мисија ’Halyard’ у чачанском крају“, који је објавио Чачански глас у 10 наставака од 19. јула до 20. септембра 2019. године. 89    МИАЧ, Мемоарска грађа за Срез Таковски (1940–1944), К–7, Ф–I, р.б. 2, „Де- латност непријатеља“, редакција Љубише Зарића, [Историјат Г. Милановца], стр. 36. Мисија „Халијард“ 40 | Заправо, таква грађа имала је оперативну улогу у раду УДБ-е за рад на терену. Посебне проблеме имали су људи који су учествова- ли у спасавању савезничких пилота, јер су често оптуживани да су „амерички шпијуни“.90 Титова тајна полиција пратила је и рад људи који су после рата ангажовани на проналажењу и ексхумацији тела погинулих америчких авијатичара за званичну агенцију америчке владе (Graves Registration Service). Због оптужбе за шпијунажу из- речена је и једна смртна казна.91 За разлику од „мемоарске грађе“, у пуном обиму коришћени су многи дневници и мемоари из рата, како оних актера који су били на самом терену окупиране Србије, тако и особа које су рат провеле у емиграцији, што све заједно омогућава добијање једне рељефне слике проучаваног проблема, а затим и детаљну анализу многобројних података. Највише је коришћен дневник Драгутина Ранковића који је свакодневно бележио многа важна дешавања у Београду током окупације, нарочито узбуне због ваздушних напада, као и сама бомбардовања, укључујући и однос јавности према овим догађајима.92 Важне записе о бомбардовању оставили су Бранко Лазаревић и Иво Андрић.93 Став српских политичара у емиграцији током Другог свет- ског рата о теми која се истражује испитује се на основу дневни- ка Младена Жујовића, као и зборника докумената из његове зао- ставштине, који је догађаје у Србији и Југославији посматрао из Каира, односно дневника Косте Ст. Павловића који је боравио у 90    Милош Тимотијевић, Злато четника и партизана: деконструкција једног мита: финансије и отпор окупатору у Србији и Југославији 1941–1945, Београд, 2018, стр. 244. 91    Веће Окружног суда у Београду осудило је у јулу 1947. Боривоја Пантелића на смрт стрељањем јер је шпијунирао за САД, проналазио остатке „четничких банди“, дотурао им оружје, потом што је проверавао у каквом је стању аеродром у Прањанима где је противницима режима требало да се допреми помоћ. Осталих шест оптужених (Гвозден Алексић, Славиша Марковић, Сретен Алексић, Живорад Полимац, Никола Ђуровић и Владан Јовковић) добили су од осам месеци до 16 година казне затвора или присилног рада („Веће Окружног суда за град Београд. Шпијун и издајник Боривоје Пантелић осуђен на казну смрти стрељањем“, Поли- тика, 13. јул 1947, стр. 4; T. Jakovina, Američki komunistički saveznik..., стр. 197–198). 92    Свакодневни живот под окупацијом: искуство једног Београђанина [Драгутина Ј. Ранковића], Наташа Милићевић, Душан Никодијевић (прир.), Београд, 2011. 93    Бранко Лазаревић, Дневник једнога никога: први део (1942–1946), Душан Пувачић (прир.), Београд, 2007; Ivo Andrić, O ratu i bombardovanju, Beograd, 2019. Милош Тимотијевић Лондону.94 Веома детаљне дневничке забелешке Милана Грола ко- | 41 ристе се као илустрација општег става југословенских политичара према проблемима Србије у Другом светском рату.95 Када су у питању необјављени дневници, коришћени су записи партизана Секуле Кујунџића из села Пријевора код Чачка, који се до ослобођења крио у своме селу и редовно бележио за њега најважније догађаје, при чему су прелети савезничких авиона, бомбардовања и евакуације авијатичара били важна импресија. То је истовремено и слика коју су сви остали сељаци могли да уоче у једној микрорегији у близини Равне горе.96 Мемоари капетана Звонимира Звонка Вучковића, који је био задужен за евакуацију савезничких авијатичара из Прањана, свака- ко су најважније сведочанство из редова припадника ЈВуО. Иако је Вучковић посветио доста пажње проблему евакуације, та тема је за њега била само једна од многих ратних епизода. Вучковић је поуздан сведок за догађаје у којима је директно учествовао, што не важи за информације које је чуо преко посредника.97 На исти начин ову тему у својим мемоарима обрађују Константин Фотић и Живко Топаловић.98 Када су у питању савезнички авијатичари, најпознатија су сећања Ричарда Фелмана.99 Међутим, његови записи нису поуздани, али су зато много пута коришћени, посебно због низа фолклорних мотива, хладноратовске антикомунистичке реторике, а затим и на- вода о искреном жртвовању ЈВуО и српских сељака у сакривању и евакуацији Американаца. 94    Младен Ј. Жујовић, Ратни дневник 2. Југославија у II светском рату (јун 1942 – април 1944), Теодора Жујовић (прир.), Врњачка Бања, 2004; Младен Ј. Жујовић, Ратни дневник 3. Југославија у II светском рату (мај 1944 – мај 1946), Теодора Жујовић (прир.), Врњачка Бања, 2004; Младен Ј. Жујовић, Зборник докумената из заоставштине Младена Ј. Жујовића, Теодора Жујовић (прир.), Врњачка Бања, 2004; Коста Ст. Павловић, Ратни дневник 1941–1945, Београд, 2011. 95    Milan Grol, Londonski dnevnik 1941–1945, Beograd, 1990. 96    Међуопштински историјски архив Чачак (МИАЧ), Фонд ратних дневника из НОБ-а, Дневник Секуле Кујунџића из Пријевора 97    Звонимир Вучковић, Сећања из рата, Крагујевац, 2001. Вучковићеви мемоа- ри првобитно су штампани у два тома и имали су више издања. У овом истраживању коришћено је обједињено издање из 2011. године. 98    Константин Фотић, Рат који смо изгубили. Трагедија Југославије и погрешка Запада, Београд, 1995; Живко Топаловић, На Равној гори, Крагујевац, 1999. 99    Richard L. Felman, Mihailovich and I, Milwaukee, WI 1964 [друго издање 1986]. Мисија „Халијард“ 42 | Постхумно објављена сећања пуковника Роберта Макдауела (шефа мисије „Ренџер“ код ЈВуО) писана су из позиције стратеш- ко-обавештајног рада, и потребе помагања генерала Михаиловића као дела општег плана запречавања продора комунизма и Русије у југоисточну Европу. Макдауел најчешће прећуткује многе догађаје, а за оне које помиње није потпуно поуздан сведок. На општем нивоу његови искази отворено и некритички подржавају стратегију и так- тику ЈВуО на балканском ратишту, док највећи део текста заузимају опширни цитати и полемике са пропартизанским мемоаристима на Западу (Черчил, Маклејн, Дикин). Истовремено се умањује од- говорност САД за препуштање Источне Европе Совјетима, док се улога Черчила, Британије и посебно комуниста-шпијуна-дезинфор- матора у западним обавештајним службама, предимензионира.100 Изабрана тема у вези с ратном историјом изискивала је да се највише пажње посвети непосредним дешавањима на терену, „до- гађајној историји“, што је захтевало наративну интерпретативну форму излагања (место, време, актери, радња). Доживљаји разних учесника, својеврсни „гласови прошлости“, излажу се у оквиру ширих структура (у овом случају стратешких одлука западних Са- везника), које су ограничавале и усмеравале деловање свих учес- ника рата. Пошто се у исто време проучава и ратна пропаганда, реинтерпретација догађаја из угла свих оштро супротстављених учесника има додатну важност, при чему се као форма излагања користе многи цитати, као својеврсни „блескови“ сећања, попут филмских „резова“, уз стално мењања актера нарације, сцена и при- ча. Истовремено, преноси се и „сентимент“ рата, сав ужас насилног прекида живота људских бића, као и стрепња и страх због сталне претње блиске смрти. У питању је покушај да се наративни приступ обједини са анали- зом, као и да се локални и регионални догађаји, као и деловање многих актера, повежу са структурним условљавањима и ширим променама у друштву. Истовремено, нису занемарени ни „креативни догађаји“, који делују изван успостављених друштвених образаца понашања људи, „уништавају“ традиционалне структуре и замењују их новим.101 100    Роберт Харболд Макдауел, Стрељање историје: кључна улога Срба у Другом светском рату, Београд, 2012. 101    Питер Бурке, „Историја догађаја и повратак наративног“, Историјски часопис, XLV–XLVI (1998–1999), стр. 333–347. Милош Тимотијевић То је и јесте суштина рата (разарање старих и успостављање но- | 43 вих друштвених структура), који се одвија у пољу физичке непријат- ности, лишавања свих удобности и излагању ризику губитка живота. Зато је рат најопаснија човекова активност, која омогућује манифесто- вање и проверу многих његових способности, најгорих и најбољих. Спремност да се пати и умре, као и убије, свакако су најважнији поје- диначни чиниоци сваког рата, чија је суштина борба. Рат је на тај начин мешавина бола и усхићења, а воља за борбом постиже се наградама и принудом, при чему онај који се бори све ризикује, па стога оно за шта се бори мора сматрати драгоценијим од свог живота.102 Пропагандне поруке имају утицај на људе током мобилизације за борбу (убијање) и жртвовање (умирање) као етаблиране идеале који прожимају друштво. При томе се ратна пропаганда ослања на идеологизацију и бирократизацију друштва и већ кристалисани идеолошки репертоар утврђених културних норми. То је и разлог што ратна пропаганда највећи ефекат има код оних који не одлазе на фронт. Међутим, на самом ратишту за борбу је одлучујућа соли- дарност међу војницима.103 Када се открију и објасне основни догађаји у вези с изабра- ном темом из прошлости, неопходно је реконструисати историјски контекст у коме су деловали сви актери, без обзира на форму из- лагања. Међутим, прошлост сама по себи нема „почетак“ и „крај“, тачно одређене „главне јунаке“ или једног „јунака“. Зато увек треба имати на уму да су то елементи које бира сам историчар како би испричао (конструисао) причу о минулим догађајима.104 На крају, и читаоци на основу изнетог материјала (цитати, анализе, морални судови) стварају своју слику догађаја, њихових узрока, последица, улоге и одговорности актера прошлости. Написана књига никако не припада само аутору, нити су његови судови једино релевантни и поуздани. У питању је само позив на дијалог, подстицај на нова истраживања и покретање питања која ће настати новим погледом на постојеће, или откривањем данас непознатих историјских извора. Проблеми садашњости увек утичу на наш доживљај прошлости, и покрећу историјска истраживања тренутно релевантних и важних 102    M. Kreveld, Transformacija rata, стр. 151–157, 160, 169. 103    S. Malešević, Sociologija rata i nasilja, стр. 240–241. 104    Ерлинг Сандму, Време и историја: о пореклу савремене историографије и историјским питањима, Лозница, 2019, стр. 164, 178–179, 186. Мисија „Халијард“ 44 | тема, у овом случају културе сећања на мисију „Халијард“, што је био само повод да се покрену питања у вези с ратном пропаган- дом, бомбардовањем српских градова и евакуацијом савезничких авијатичара. Зато мисија „Халијард“ у овом истраживању означава шири појам од операције„Халијард“, која се заправо своди само на евакуацију савезничких авијатичара у једном ограниченом времен- ском периоду (9/10. август – 27. децембар 1944). На крају, анализа изворне грађе условила је постављање и неколико основних питања незаобилазних за све ратове.105 Која количина насиља је потребна да се победи непријатељ, и да ли су масовно жртвовање људи и ра- дикализација војног сукоба једини пут до слободе? 105    Питања су уобличена на основу теза Петра Бојанића у вези с проблема- тиком месијанизма (херојства, одговорности, суверености, јеврејства, носталгије, пацифизма, револуције, пиратства, жртвовања, победе, освете), која се покреће у трагању за одговором да ли постоји веза између насиља (рата) и доласка Месије (правде, демократије, реда, мира), односно колико је насиља потребно да би се остварили такви идеали. Потом и питања да ли је месијанско деловање могуће, и да ли је нужно насилно деловати како би се створила нова епоха, односно да ли је могуће хуманизовати насиље и до које мере оно може бити етичко (Petar Bojanić, Sila i oblici rata: heroj, mesija, revolucionar, nostalgičar, gusar..., Sremski Karlovci, Novi Sad, 2012, стр. 5–12). Милош Тимотијевић Прилог број 1. Списак америчких и британских авијатичара који су евакуисани са аеродрома у Прањанима, Коцељeви и Бољанићу 1944. године rea of Date of Surname Name State Date of Crash Area of Crash Plane No Type Group Squadron A evakuation evakuation Adee Harold 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. Anderson Carl California 1944.08.17. Bošnjane 42-97544 B-17 463 773 Pranjani 1944.08.28. Angleberger Preston Maryland 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Astifan Carl New York 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Baetjer Howard 1944.04.16. Kruševac 43-6459 P-51 31 309 Pranjani 1944.05.29. Baker Paul Tennessee 1944.07.22. Jagodina 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.27. Balfanz Hugh Texas 1944.07.28. Raška 41-28933 B-24 451 725 Pranjani 1944.08.28. Barna Demetro Ohio 1944.05.05. Paraćin 42-52149 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Barrett John 1944.04.16. Požarevac 42-22869 P-47 325 317 Pranjani 1944.08.10. Barrett Fredrick New York 1944.06.06. Ub 42-38114 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Bartels Franklin California 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Baughman Newton West Virginia 1944.05.18. Bor 41-29576 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Baum Robert Indiana 1944.07.09. Kalinovik 42-107166 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Baumann Calvert Illinois 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.10. Beall Charles 1944.04.24. Blace 41-29199 B-24 451 727 Pranjani 1944.05.29. Мисија „Халијард“ 428 | Beard T. L. Texas 1944.07.15. Aleksandrovac 42-95256 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Beckham James Kentucky 1944.09.02. Kraljevo 44-13382 P-51 31 307 Koceljeva 1944.09.17. Benkowitz Joseph California 1944.08.17. Bošnjane 42-97544 B-17 463 773 Pranjani 1944.08.28. Berger Bernard Massachusets 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Berger Alfred Oregon 1944.07.09. Kalinovik 42-107166 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Милош Тимотијевић Berggren Bertil Michigan 1944.08.17. Bošnjane 42-97544 B-17 463 773 Pranjani 1944.08.28. Beyer Chester Minnesota 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.10. Blackburn Glenn California 1944.07.15. Kruševac 42-50408 B-24 464 776 Pranjani 1944.08.10. Boren Robert Indiana 1944.05.05. Paraćin 42-52149 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Bowers Roy Oclahoma 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.27. Thomas Bradshaw United Kingdom 1944.05.08. Petrovac na Mlavi LN804 T Wellington 40 205 Pranjani 1944.08.10. Richard Broadhead Gordon New York 1944.06.06. Užice 42-50405 B-24 464 779 Pranjani 1944.08.10. Brockel Frank Kansas 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. Brooks Leo Arizona 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.10. Norman Brooks Maryland 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.27. Jr. Brothers Lenard Texas 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.27. Brown Gus Texas 1944.01.24. Zlatibor 42-5340 B-17 99 347 Pranjani 1944.05.29. Brown Edward Wyoming 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Brown Clifford Maine 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. Brownell John Kansas 1944.05.18. Bor 41-29576 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Brubeck Wallace West Virginia 1944.07.09. Užice 42-78341 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Bryan Gerald California 1944.06.06. Užice 42-50405 B-24 464 779 Pranjani 1944.08.10. Brynildsen Herbert Washington 1944.04.16. Tulare 42-2979 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Buchanan Jack Illinois 1944.07.22. Jagodina 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.27. Buchler Joseph New York 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Buckner Roy Texas 1944.07.22. Kragujevac 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.10. Burney Russell California 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.27. Burns Ennis 1944.04.15. Ćićevac 42-78186 B-24 460 761 Pranjani 1944.05.29. Burton John Minnesota 1944.07.28. Raška 41-28933 B-24 451 725 Pranjani 1944.08.28. Byfield Floyd Nebraska 1944.05.05. Paraćin 42-52149 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Byrne Francis Pennsylvania 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Callam William Michigan 1944.07.15. Užice 42-64354 B-24 449 717 Pranjani 1944.08.10. Callicotta Vernon Arizona 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Camara John Massachusets 1944.01.24. Kuršumlija 42-30490 B-17 301 352 Pranjani 1944.05.29. Card Clell California 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Cardone Joseph Massachusets 1944.04.16. Tulare 42-2979 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Carlough Thornton 1944.04.15. Ćićevac 42-78186 B-24 460 761 Pranjani 1944.05.29. Carlson John New York 1944.05.18. Leskovac 42-52355 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Carrico Allen Oklahoma 1944.07.09. Užice 42-78341 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Carroll John Louisiana 1944.05.18. Bor 41-29576 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Carroll Patrick Connecticut 1944.07.02. Visoko 42-73140 B-24 376 512 Pranjani 1944.08.10. Carter Damon Texas 1944.08.17. Bošnjane 42-97544 B-17 463 773 Pranjani 1944.08.28. Carver Leon Utah 1944.01.24. Kuršumlija 42-30490 B-17 301 352 Pranjani 1944.05.29. Cassity Robert Ohio 1944.06.06. Užice 42-50405 B-24 464 779 Pranjani 1944.08.10. Cator Bruce Arizona 1944.07.15. Kruševac 42-50408 B-24 464 776 Pranjani 1944.08.10. Cerrish Courtney Indiana 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Chambers John Florida 1944.07.09. Užice 42-78341 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Chappel Frank North Carolina 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Charles George Iowa 1944.11.17. Banja Luka 41-28955 B-24 451 726 Boljanići 1944.12.27. Мисија „Халијард“ | 429 430 | Chesbowitz Alex New York 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Ciotti Stephen Pennsylvania 1944.01.24. Kuršumlija 42-30490 B-17 301 352 Pranjani 1944.05.29. Clark Donald New York 1944.05.05. Paraćin 42-52149 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Clarke Victor Iowa 1944.07.28. Raška 41-28933 B-24 451 725 Pranjani 1944.08.28. Clifton Bruce 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. Милош Тимотијевић Clos Frank Alabama 1944.04.16. Tulare 42-2979 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Cofer Floyd New York 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Cole Robert New York 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Thomas Connolly Massachusets 1944.11.19. Doboj 42-95287 B-24 461 766 Boljanići 1944.12.27. Jr. Crandall Vitus Michigan 1944.05.18. Bor 41-29576 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Crawford Frank Arizona 1944.08.17. Bošnjane 42-97544 B-17 463 773 Pranjani 1944.08.28. Crawford William Texas 1944.09.08. Beograd 42-51624 B-24 455 740 Koceljeva 1944.09.17. Cribari John California 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Cudilo Martin New York 1944.07.31. Zaječar 42-102887 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.28. Cunningham John Texas 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Curtiss Willard 1944.05.06. Požega 42-32022 B-17 2 96 Pranjani 1944.05.29. Czeck Frank Indiana 1944.08.10. Knjaževac 41-28815 B-24 454 739 Pranjani 1944.09.06. Davenport Stephen New Jersey 1944.08.10. Knjaževac 41-28815 B-24 454 739 Pranjani 1944.09.06. Davis Charles D.C. 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Davis Richard 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. DeGaetano Anthony New York 1944.07.28. Knjaževac 42-78385 B-24 459 757 Pranjani 1944.08.28. DeHuff Frank Pennsylvania 1944.07.28. Knjaževac 42-78385 B-24 459 757 Pranjani 1944.09.06. DeLuca Donald 1944.04.15. Ćićevac 42-78186 B-24 460 761 Pranjani 1944.05.29. Dewa Alexandar Michigan 1944.07.09. Kalinovik 42-107166 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Diles Curtis Ohio 1944.09.08. Beograd 42-51624 B-24 455 740 Koceljeva 1944.09.17. Dixon Thomas Kentucky 1944.06.06. Užice 42-50405 B-24 464 779 Pranjani 1944.08.10. Dodgen Hilton South Carolina 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Driggers Clyde California 1944.07.09. Užice 42-78341 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Dunn Edward Texas 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.10. Earl Wilbur 1944.05.06. Požega 42-32022 B-17 2 96 Pranjani 1944.05.29. Eckman Robert Illinois 1944.11.19. Doboj 42-95287 B-24 461 766 Boljanići 1944.12.27. Edmundson Dell Indiana 1944.06.06. Užice 42-50405 B-24 464 779 Pranjani 1944.08.10. Edwards John Colorado 1944.07.28. Knjaževac 42-78385 B-24 459 757 Pranjani 1944.08.28. Ely William Oregon 1944.06.06. Užice 42-50405 B-24 464 779 Pranjani 1944.08.10. English Robert 1944.04.15. Ćićevac 42-78186 B-24 460 761 Pranjani 1944.05.29. Entrekin Julian 1944.05.06. Požega 42-32022 B-17 2 96 Pranjani 1944.05.29. Estep Everett Washington 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.27. Fairbanks Douglas New York 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Farley William Oklahoma 1944.07.28. Ćuprija 41-29541 B-24 451 726 Pranjani 1944.08.10. Farnham Arthur Jr. Massachusets 1944.11.19. Doboj 42-95287 B-24 461 766 Boljanići 1944.12.27. Farris Lee Texas 1944.05.05. Paraćin 42-52149 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Felman Richard New York 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Fenyes James Maryland 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.09.06. Ferris Samuel 1944.04.15. Ćićevac 42-78186 B-24 460 761 Pranjani 1944.05.29. Ferris Richard New York 1944.07.15. Kruševac 42-50408 B-24 464 776 Pranjani 1944.08.10. Finger Louis Delaware 1944.07.28. Knjaževac 42-78385 B-24 459 757 Pranjani 1944.09.06. Flower Chester Ohio 1944.06.06. Ub 42-38114 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Ford Edward California 1944.04.05. Bor 42-5938 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Ford Howard Ohio 1944.09.08. Beograd 42-51624 B-24 455 740 Koceljeva 1944.09.17. Мисија „Халијард“ | 431 432 | Foreman Herbert Kentucky 1944.04.05. Bor 42-5938 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Forest Jones 1944.04.24. Blace 41-29199 B-24 451 727 Pranjani 1944.05.29. Forester James Illinois 1944.11.08. Sjenica 42-51639 B-24 449 718 Boljanići 1944.12.27. Foster Ivan 1944.05.06. Požega 42-32022 B-17 2 96 Pranjani 1944.05.29. Fox John Illinois 1944.04.05. Bor 42-5938 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Милош Тимотијевић Friedberg Alan New York 1944.05.31. Ivanjica 42-52144 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Friend Milton New Jersey 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.10. Gallagher Frank Massachusets 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. Gant Willie South Carolina 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Gates Henry Oregon 1944.11.17. Banja Luka 41-28955 B-24 451 726 Boljanići 1944.12.27. Gerard Heinicke Nebraska 1944.06.06. Užice 42-50405 B-24 464 779 Pranjani 1944.08.10. Gibson Victor Michigan 1944.07.28. Ćuprija 41-29541 B-24 451 726 Pranjani 1944.08.10. Gilson Richard Iowa 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Goad Griffin Kentucky 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Goldman Robert Illinois 1944.07.15. Aleksandrovac 42-95256 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Goodbrand William United Kingdom 1944.07.02. Šabac LN744 N Wellington 40 205 Pranjani 1944.08.10. Gracz Charles Illinois 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Granger John Michigan 1944.07.02. Visoko 42-73140 B-24 376 512 Pranjani 1944.08.10. Greene Rector Tennessee 1944.01.24. Kuršumlija 42-30490 B-17 301 352 Pranjani 1944.05.29. Grinnell Paul Texas 1944.07.15. Aleksandrovac 42-95256 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Groom Robert Iowa 1944.10.13. Teslić 42-67717 P-38 14 48 Boljanići 1944.11.01. Hall Warren Missouri 1944.11.07. Sarajevo 42-52045 B-24 451 726 Boljanići 1944.12.27. Handt Ralph New York 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.09.06. Hanich Stephen Pennsylvania 1944.07.31. Zaječar 42-102887 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.28. Hansen Raymond Washington 1944.06.02. Modriča 42-31847 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Hanwell Alford New Jersey 1944.08.10. Knjaževac 41-28815 B-24 454 739 Pranjani 1944.09.06. Lloyd Hargrave Virginia 1944.09.03. Meljak 44-13281 P-51 52 5 Koceljeva 1944.09.17. Garland Harper Paul North Carolina 1944.05.05. Paraćin 42-52149 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Harrell William Texas 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.27. Harris William Indiana 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Hartter William New York 1944.07.15. Kruševac 42-50408 B-24 464 776 Pranjani 1944.08.10. Harvey Loren Indiana 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Hasenfuss Herschel Illinois 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. Hefling Robert Wisconsin 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Henley Wilburn Texas 1944.07.09. Užice 42-78341 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Henton Harold Michigan 1944.01.24. Kuršumlija 42-30490 B-17 301 352 Pranjani 1944.05.29. Hickman Clyde Missouri 1944.07.15. Užice 42-64354 B-24 449 717 Pranjani 1944.08.10. Hoadley Leon New York 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. Hock Herbert Texas 1944.01.24. Kuršumlija 42-30490 B-17 301 352 Pranjani 1944.05.29. Hodgson Roland Indiana 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Hoffman Joseph Wisconsin 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Holcomb James Texas 1944.04.16. Tulare 42-2979 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Holscher Franz North Carolina 1944.11.19. Doboj 42-95287 B-24 461 766 Boljanići 1944.12.27. Holtz Jack Michigan 1944.07.28. Ćuprija 41-29541 B-24 451 726 Pranjani 1944.08.10. Honsinger John New York 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.10. Hoodecheck Arthur California 1944.09.02. Ćuprija 43-28663 P-38 1 71 Boljanići 1944.11.01. Hooper Robert Washington 1944.04.05. Bor 42-5938 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Horn Lawrence Tennessee 1944.07.28. Raška 41-28933 B-24 451 725 Pranjani 1944.08.28. Horner Joseph Indiana 1944.05.05. Paraćin 42-52149 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Мисија „Халијард“ | 433 434 | Howard Robert South Carolina 1944.04.05. Bor 42-5938 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Hunt Vernon Virginia 1944.06.06. Ub 42-38114 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Hurd George Texas 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Indrisek Joseph Pennsylvania 1944.06.06. Ub 42-38114 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Irwin Fred Minnesota 1944.04.05. Bor 42-5938 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Милош Тимотијевић Janci Rudolph New Jersey 1944.06.10. Soko Banja 43-28772 P-38 1 71 Pranjani 1944.08.10. Janosky Neal Wisconsin 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Jarvis Marvin Oregon 1944.05.31. Ivanjica 42-52144 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Jeffers David Tennessee 1944.04.16. Tulare 42-2979 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Johnson Virgil Minnesota 1944.07.09. Užice 42-78341 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Johnston Charles Texas 1944.07.02. Visoko 42-73140 B-24 376 512 Pranjani 1944.08.10. Jones Francis Washington 1944.07.09. Kalinovik 42-107166 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Jones Emmett Washington 1944.07.09. Kalinovik 42-107166 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Jones Warren Kansas 1944.07.09. Kalinovik 42-107166 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Kear Charles Cinncinati 1944.07.28. Raška 41-28933 B-24 451 725 Pranjani 1944.08.28. Keepers William Wisconsin 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Kent Robert New York 1944.07.15. Aleksandrovac 42-95256 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Kerres Glenn Iowa 1944.07.28. Raška 41-28933 B-24 451 725 Pranjani 1944.08.28. Keys William 1944.04.15. Ćićevac 42-78186 B-24 460 761 Pranjani 1944.05.29. Kidd James Massachusets 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Kiel Martin Ohio 1944.07.15. Aleksandrovac 42-95256 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Killpatrick William Oklahoma 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.10. Kincaid Frank Indiana 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. King James 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. King Charles 1944.11.07. Sjenica 44-24392 P-38 82 96 Boljanići 1944.12.27. Knight Clarence Pennsylvania 1944.08.17. Bošnjane 42-97544 B-17 463 773 Pranjani 1944.08.28. Knowlton Robert Wyoming 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Koch George Georgia 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Koffel Frederick Pennsylvania 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Koo Waldo California 1944.09.08. Beograd 42-51624 B-24 455 740 Koceljeva 1944.09.17. Kovacovich Peter Minnesota 1944.07.31. Zaječar 42-102887 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.28. LaBissionere David Wisconsin 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. LaCom Alex California 1944.05.31. Ivanjica 42-52144 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Lancaster Albert Virginia 1944.11.08. Sjenica 42-51639 B-24 449 718 Boljanići 1944.12.27. Landrum Donald Texas 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. Lane John 1944.04.15. Ćićevac 42-78186 B-24 460 761 Pranjani 1944.05.29. Larson Orville North Dakota 1944.05.31. Ivanjica 42-52144 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Leber Robert Ohio 1944.06.06. Ub 42-38114 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Ledford Clarence 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. Lee William New Jersey 1944.07.31. Zaječar 42-102887 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.28. Leslie Walter New York 1944.06.10. Prokuplje 43-28808 P-38 82 95 Pranjani 1944.08.10. Loehndorf Donald Iowa 1944.07.22. Jagodina 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.27. Looney Temple Texas 1944.05.31. Ivanjica 42-52144 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Lovitt Clifford Illinois 1944.05.18. Leskovac 42-52355 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Lukas Frederick Wisconsin 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Lynch Edward Massachusets 1944.07.28. Ćuprija 41-29541 B-24 451 726 Pranjani 1944.08.10. lzeer Norman D.C. 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Maas Alfred Michigan 1944.07.28. Raška 41-29347 B-24 465 782 Pranjani 1944.08.28. Mandelman Jerome New Jersey 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.09.06. Manley Kenneth Nebraska 1944.04.05. Bor 42-5938 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Мисија „Халијард“ | 435 436 | Mann William Illinois 1944.05.05. Paraćin 42-52149 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Marker Herbert Ohio 1944.05.31. Ivanjica 42-52144 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Marshall Robert Kansas 1944.07.22. Jagodina 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.27. Martin Richard California 1944.06.06. Dunav 42-109818 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Martin John Michigan 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Милош Тимотијевић Martin Donald California 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Martin Frederick Florida 1944.07.31. Zaječar 42-102887 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.28. Martin Garnis Kentucky 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. Mason Maurice United Kingdom 1944.07.02. Šabac LN744 N Wellington 40 205 Pranjani 1944.08.10. Mathews Frank California 1944.07.31. Zaječar 42-102887 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.28. Mato Paul Pennsylvania 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Mazzara Benedict New York 1944.06.06. Dunav 42-109818 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. McAlister Lee Alabama 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. McElhaney Dale 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. McElroy Thomas 1944.04.15. Ćićevac 42-78186 B-24 460 761 Pranjani 1944.05.29. McGilvray Lawrence Texas 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. McGinn Willard Kansas 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. McGuire George New Jersey 1944.07.15. Bor 42-78323 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. McKool Michael Texas 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. McLaughlin Ray Ohio 1944.07.15. Bor 42-78323 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Menaker Oscar New York 1944.07.15. Užice 42-64354 B-24 449 717 Pranjani 1944.08.10. Messick George Ohio 1944.07.02. Visoko 42-73140 B-24 376 512 Pranjani 1944.08.10. Methvin Shadrick Georgia 1944.05.18. Leskovac 42-52355 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Meyer Israel New York 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Miles Lowell Ohio 1944.08.10. Knjaževac 41-28815 B-24 454 739 Pranjani 1944.09.06. Miller John Indiana 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.09.06. Mitchell Glenn Washington 1944.06.06. Dunav 42-109818 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Moore Robert Iowa 1944.04.05. Bor 42-5938 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Morris John Pennsylvania 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Mortenson Harold Michigan 1944.08.10. Knjaževac 41-28815 B-24 454 739 Pranjani 1944.09.06. Mortimer James Pennsylvania 1944.05.18. Bor 41-29576 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Muchow Herbert Minnesota 1944.07.15. Užice 42-64354 B-24 449 717 Pranjani 1944.08.10. Mueller Jay Kentucky 1944.07.09. Kalinovik 42-107166 B-17 483 815 Pranjani 1944.08.10. Munn Kenneth Missouri 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Murray Lemmie Mississippi 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Musgrove Clare Michigan 1944.07.28. Raška 41-29347 B-24 465 782 Pranjani 1944.08.10. Nelson John Idaho 1944.09.02. Kraljevo 43-25113 P-51 31 307 Koceljeva 1944.09.17. Newton William Ohio 1944.08.10. Knjaževac 41-28815 B-24 454 739 Pranjani 1944.09.06. Nichols James California 1944.11.07. Sarajevo 42-52045 B-24 451 726 Boljanići 1944.12.27. Nierman Melvin Illinois 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Norton Laurence Louisiana 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.27. Nosal Martin Pennsylvania 1944.11.08. Sjenica 42-51639 B-24 449 718 Boljanići 1944.12.27. Nouska Orville Washington 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. O’Connel David Illinois 1944.06.06. Ub 42-38114 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. O’Grady John New Jersey 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. O’Keeffe Michael Connecticut 1944.07.22. Jagodina 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.27. O’Neal Glenn Texas 1944.05.18. Bor 41-29576 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Oliver Thomas Mississippi 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Oliver Jodie Texas 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Orsini Anthony New Jersey 1944.07.22. Jagodina 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.27. Мисија „Халијард“ | 437 438 | Osborne David California 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Owens Kenneth North Carolina 1944.07.09. Užice 42-78341 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Owens John Kansas 1944.07.15. Užice 42-64354 B-24 449 717 Pranjani 1944.08.10. Parkerson Donald Illinois 1944.06.06. Ub 42-38114 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Patten Kenneth Texas 1944.07.28. Ćuprija 41-29541 B-24 451 726 Pranjani 1944.08.10. Милош Тимотијевић Patterson Duane Kansas 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Paul Thomas D.C. 1944.05.31. Ivanjica 42-52144 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Pavlovich Lewis California 1944.06.06. Ub 42-38114 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Pearce Albert Kansas 1944.07.28. Ćuprija 41-29541 B-24 451 726 Pranjani 1944.08.10. Pedersen Floyd New Jersey 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Peeler Louis Texas 1944.07.15. Užice 42-64354 B-24 449 717 Pranjani 1944.08.10. Pensabena Santo New York 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.10. Peterson Alvin North Dakota 1944.07.15. Kruševac 42-50408 B-24 464 776 Pranjani 1944.08.10. Pettigrew Thomas Illinois 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Pfister Karl New York 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Piecuch Henry Massachusets 1944.08.10. Knjaževac 41-28815 B-24 454 739 Pranjani 1944.09.06. Pliska Julius New Jersey 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.09.06. Pohlmann Charles Florida 1944.07.28. Knjaževac 42-78385 B-24 459 757 Pranjani 1944.08.28. Porter Leland Kentucky 1944.09.08. Beograd 42-51624 B-24 455 740 Koceljeva 1944.09.17. Possell Leroy Indiana 1944.11.17. Banja Luka 41-28955 B-24 451 726 Boljanići 1944.12.27. Powers Robert Kentucky 1944.07.28. Raška 41-28933 B-24 451 725 Pranjani 1944.08.28. Pritchett Leonard Texas 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Radabaugh Denzil West Virginia 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Rechtin Camillus Kentucky 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Norman Reid United Kingdom 1944.05.08. Petrovac na Mlavi LN804 T Wellington 40 205 Pranjani 1944.08.10. Leslie Reinhardt Peter Illinois 1944.01.24. Kuršumlija 42-30490 B-17 301 352 Pranjani 1944.05.29. Rice Donald New York 1944.07.09. Užice 42-78341 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Richards Thomas Pennsylvania 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Ripper Harold Ohio 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.10. Rogers Dale Idaho 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Romans Albert Indiana 1944.01.24. Kuršumlija 42-30490 B-17 301 352 Pranjani 1944.05.29. Russo Anthony 1944.04.15. Ćićevac 42-78186 B-24 460 761 Pranjani 1944.05.29. Rutstein Oscar Connecticut 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. Rye William Tennessee 1944.07.22. Kragujevac 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.10. Salapa George Ohio 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Salmon Delbert Illinois 1944.08.17. Bošnjane 42-97544 B-17 463 773 Pranjani 1944.08.28. Sanderson Carol Ohio 1944.11.19. Doboj 42-95287 B-24 461 766 Boljanići 1944.12.27. Saucer Abner Alabama 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Scharnitzky John Georgia 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.10. Schmidt Rudolph Ohio 1944.09.08. Beograd 42-51624 B-24 455 740 Koceljeva 1944.09.17. Scott Baxter 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. Scroggs John Missouri 1944.07.15. Užice 42-64354 B-24 449 717 Pranjani 1944.08.10. Scurzi Joseph New York 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.09.06. Shanley Floyd New York 1944.07.22. Jagodina 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.27. Shay Henry Missouri 1944.11.19. Doboj 42-95287 B-24 461 766 Boljanići 1944.12.27. Sheehy Richard Iowa 1944.05.18. Bor 41-29576 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Sickels Jack Ohio 1944.07.28. Ćuprija 41-29541 B-24 451 726 Pranjani 1944.08.10. Siegfried Donald California 1944.07.31. Zaječar 42-102887 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.28. Мисија „Халијард“ | 439 440 | Sika Stephen Ohio 1944.01.24. Kuršumlija 42-30490 B-17 301 352 Pranjani 1944.05.29. Simon Eugene Missouri 1944.07.15. Aleksandrovac 42-95256 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Smith Edgar Oregon 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Smith Donald Illinois 1944.06.06. Lučani 42-7757 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Smith Lester North Carolina 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Милош Тимотијевић Smith William New Jersey 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Smith Philip Texas 1944.07.31. Zaječar 42-102887 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.28. Smith Karl Utah 1944.11.17. Banja Luka 41-28955 B-24 451 726 Boljanići 1944.12.27. Snyder Harold Michigan 1944.07.15. Aleksandrovac 42-95256 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Laurence Somers United Kingdom 1944.05.08. Petrovac na Mlavi LN804 T Wellington 40 205 Pranjani 1944.08.10. Richard Souter Hal Michigan 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Spence Robert California 1944.07.09. Užice 42-78341 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Staub Rueben Wisconsin 1944.06.06. Dunav 42-109818 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Stearns Paul Maine 1944.07.15. Aleksandrovac 42-95256 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Stevenson Charles Washington 1944.05.18. Leskovac 42-52355 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Stillman Howard Wisconsin 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Stoloff Marvin New Jersey 1944.11.19. Doboj 42-95287 B-24 461 766 Boljanići 1944.12.27. Strait Gerald South Carolina 1944.09.21. Unknow 44-13272 P-51 325 317 Boljanići 1944.11.01. Stringham Edward New Jersey 1944.07.22. Jagodina 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.27. Sucharipa Melvin New York 1944.07.15. Užice 42-64354 B-24 449 717 Pranjani 1944.08.10. Sullivan Donald Arizona 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Sullivan Joseph 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. Taylor William United Kingdom 1944.05.08. Petrovac na Mlavi LN804 T Wellington 40 205 Pranjani 1944.08.10. Teal Roscoe Nebraska 1944.11.19. Doboj 42-95287 B-24 461 766 Boljanići 1944.12.27. Marion Tennison Texas 1944.07.28. Ćuprija 41-29541 B-24 451 726 Pranjani 1944.08.10. Jr. Thalman Anthony 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. Thibodeau John Massachusets 1944.05.06. Bor 41-29343 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. Thies Robert Minnesota 1944.06.06. Užice 42-50405 B-24 464 779 Pranjani 1944.08.10. Thomas Rogers 1944.04.24. Blace 41-29199 B-24 451 727 Pranjani 1944.05.29. Thomas George 1944.05.06. Požega 42-32022 B-17 2 96 Pranjani 1944.05.29. Thomas John Minnesota 1944.07.28. Ćuprija 41-29541 B-24 451 726 Pranjani 1944.08.10. Thomas Melvin Ohio 1944.08.10. Knjaževac 41-28815 B-24 454 739 Pranjani 1944.09.06. Thomas Eugene California 1944.11.19. Doboj 42-95287 B-24 461 766 Boljanići 1944.12.27. Tolman Gordon California 1944.11.08. Sjenica 42-51639 B-24 449 718 Boljanići 1944.12.27. Townsend Charles New York 1944.06.02. Modriča 42-31847 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Turnquist Kenneth 1944.08.21. Valjevo * B-24 456 746 Pranjani 1944.08.28. Tuttle Edwin Illinois 1944.08.22. Banja Luka 41-28842 B-24 485 830 Koceljeva 1944.09.17. Vasquez Martin California 1944.05.31. Ivanjica 42-52144 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Vercher Joe Texas 1944.08.17. Bošnjane 42-97544 B-17 463 773 Pranjani 1944.08.28. Verdi Angelo New York 1944.07.22. Kragujevac 42-94887 B-24 449 716 Pranjani 1944.08.10. Vernon Frank Texas 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Vlachos Robert New Jersey 1944.06.06. Dunav 42-109818 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Volk Ralph Illinois 1944.07.04. Lapovo 42-51177 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Volrath Vincent Maryland 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Wagner Gerald Virginia 1944.09.08. Beograd 42-51624 B-24 455 740 Koceljeva 1944.09.17. Waldschmidt Austin Illinois 1944.07.15. Užice 42-64354 B-24 449 717 Pranjani 1944.08.10. Walker Merrill California 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Walker James South Carolina 1944.07.22. Stalać 42-103592 P-51 332 302 Pranjani 1944.08.28. Мисија „Халијард“ | 441 442 | Walpusk Carl Pennsylvania 1944.07.09. Čačak 42-78348 B-24 98 415 Pranjani 1944.08.10. Walton Robert Alabama 1944.07.28. Beograd 42-52378 B-24 451 724 Pranjani 1944.08.10. Weber Raymond Missouri 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Weiss Robert 1944.05.06. Požega 42-32022 B-17 2 96 Pranjani 1944.05.29. Wellborn Robert Kentucky 1944.06.11. Blace 42-52458 B-24 461 764 Pranjani 1944.08.10. Милош Тимотијевић Werner Norman California 1944.05.31. Ivanjica 42-52144 B-24 450 722 Pranjani 1944.08.10. Whelan William Pennsylvania 1944.05.18. Bor 41-29576 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Richard White Illinois 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.27. Jr. White George Massachusets 1944.08.10. Knjaževac 41-28815 B-24 454 739 Pranjani 1944.09.06. Wickum Glenmore Illinois 1944.07.28. Knjaževac 42-78385 B-24 459 757 Pranjani 1944.08.28. Wiese Russell Iowa 1944.06.06. Topola 44-40494 B-24 98 345 Pranjani 1944.08.10. Williams Robert Texas 1944.05.05. Paraćin 42-52149 B-24 449 718 Pranjani 1944.08.10. Wilson Robert Illinois 1944.07.15. Jagodina 42-97653 B-17 483 840 Pranjani 1944.08.27. Wink William Indiana 1944.06.06. Ub 42-38114 B-17 463 772 Pranjani 1944.08.10. Winmill Robert Minnesota 1944.07.22. Bela Palanka 42-97725 B-17 97 414 Pranjani 1944.08.10. Witman Harry Texas 1944.07.28. Knjaževac 42-78385 B-24 459 757 Pranjani 1944.08.28. Wolfe Leslie Jr 1944.05.06. Požega 42-32022 B-17 2 96 Pranjani 1944.05.29. Wright Wilbur New York 1944.05.18. Leskovac 42-52355 B-24 460 763 Pranjani 1944.08.10. Yaun David New Jersey 1944.07.15. Bor 42-78323 B-24 459 758 Pranjani 1944.08.10. Zion Arthur Connecticut 1944.06.06. Žagubica 42-78075 B-24 376 515 Pranjani 1944.08.10. Zuercher Frederick Wisconsin 1944.06.06. Pranjani 42-52717 B-24 459 756 Pranjani 1944.08.10. * Списак садржи имена 373 америчких и шест британских авијатичара. За сада нису пронађена имена за једног америчког и два британска авија- тичара који су евакуисани из Прањана од 29. маја до 1. јуна 1944. године. Прилог број 2. Списак америчких и британских авиона чије су посаде евакуисане са аеродрома у Прањанима, Коцељеви и Боља- нићу 1944. године Date of Crash MACR Plane No Type Group Squadron AF Base Target Area of Crash Area of evakuation 1944.01.24. 1991 42-5340 B-17 99 347 15 Tortorella Sofija Zlatibor Pranjani 1944.05.29. 1944.01.24. 1992 42-30490 B-17 301 352 15 Cerignola Sofija Blace Pranjani 1944.05.29. 1944.04.05. 3966 42-5938 B-17 97 414 15 Amendola Ploešti Bor Pranjani 1944.08.10. 1944.04.15. 4384 42-78186 B-24 460 761 15 Spinazzola Bukurešt Ćićevac Pranjani 1944.05.29. 1944.04.16. 3908 42-2979 B-17 483 815 15 Tortorella Niš Tulare Pranjani 1944.08.10. 1944.04.16. 4232 43-6459 P-51 31 309 15 San Severo Turnu Severin Kruševac Pranjani 1944.05.29. 1944.04.16. 4231 42-22869 P-47 325 317 15 Lesina Brašov Požarevac Pranjani 1944.08.10. 1944.04.24. 4396 41-29199 B-24 451 727 15 Castelluccio Bukurešt Brus Pranjani 1944.05.29. 1944.05.05. 4661 42-52149 B-24 449 718 15 Grottaglie Ploešti Ćuprija Pranjani 1944.08.10. 1944.05.06. 4757 41-29343 B-24 459 756 15 Giuilia Campina Bor Pranjani 1944.08.10. 1944.05.06. 4793 42-32022 B-17 2 96 15 Amendola Brašov Požega Pranjani 1944.05.29. 1944.05.08. LN804 T Wellington 40 205 Petrovac na Mlavi Pranjani 1944.08.10. 1944.05.18. 5048 41-29576 B-24 459 758 15 Cerignola Ploešti Bor Pranjani 1944.08.10. 1944.05.18. 5044 42-52355 B-24 460 763 15 Spinazzola Ploešti Lebane Pranjani 1944.08.10. 1944.05.31. 5468 42-52144 B-24 450 722 15 Manduria Ploešti Ivanjica Pranjani 1944.08.10. 1944.06.02. 5827 42-31847 B-17 463 772 15 Celone Oradea Modriča Pranjani 1944.08.10. 1944.06.06. 5477 42-7757 B-24 451 724 15 Castelluccio Ploešti Lučani Pranjani 1944.08.10. Мисија „Халијард“ | 443 444 | 1944.06.06. 5847 42-38114 B-17 463 772 15 Celone Beograd Ub Pranjani 1944.08.10. 1944.06.06. 6101 44-40494 B-24 98 345 15 Lecce Ploešti Topola Pranjani 1944.08.10. 1944.06.06. 5835 42-50405 B-24 464 779 15 Plantanella Ploešti Užice Pranjani 1944.08.10. 1944.06.06. 5848 42-52717 B-24 459 756 15 Giuilia Brašov Pranjani Pranjani 1944.08.10. 1944.06.06. 5829 42-78075 B-24 376 515 15 San Pancrazio Ploešti Požarevac Pranjani 1944.08.10. Милош Тимотијевић 1944.06.06. 5892 42-109818 B-24 98 415 15 Lecce Ploešti Dunav Pranjani 1944.08.10. 1944.06.06. 5764 43-28808 P-38 82 95 15 Vincenzo Ploešti Niš Pranjani 1944.08.10. 1944.06.10. 5776 43-28772 P-38 1 71 15 Salsola Ploešti Soko Banja Pranjani 1944.08.10. 1944.06.11. 6301 42-52458 B-24 461 764 15 Torretta Đer Blace Pranjani 1944.08.10. 1944.07.02. 6436 42-73140 B-24 376 512 15 San Pancrazio Budimpešta Vareš Pranjani 1944.08.10. 1944.07.02. LN744 N Wellington 40 205 Šabac Pranjani 1944.08.10. 1944.07.04. 6759 42-51177 B-24 450 722 15 Manduria Pitesti Lapovo Pranjani 1944.08.10. 1944.07.09. 7011 42-78341 B-24 449 718 15 Grottaglie Ploešti Užice Pranjani 1944.08.10. 1944.07.09. 6865 42-78348 B-24 98 415 15 Lecce Ploešti Rakova Pranjani 1944.08.10. 1944.07.09. 6817 42-107166 B-24 483 815 15 Starparone Ploešti Kalinovnik Pranjani 1944.08.10. 1944.07.15. 6810 42-50408 B-24 464 776 15 Pansanella Ploešti Kruševac Pranjani 1944.08.10. 1944.07.15. 7056 42-64354 B-24 449 717 15 Grottaglie Ploešti Užice Pranjani 1944.08.10. 1944.07.15. 7058 42-78323 B-24 459 758 15 Giuilia Ploešti Bor Pranjani 1944.08.10. 1944.07.15. 6748 42-95256 B-24 460 763 15 Spinazzola Ploešti Kraljevo Pranjani 1944.08.10. 1944.07.15. 6826 42-97653 B-17 483 840 15 Sterparone Ploešti Jagodina Pranjani 1944.08.10. 1944.07.22. 6968 42-94887 B-24 449 716 15 Grottaglie Ploešti Jagodina Pranjani 1944.08.10. 1944.07.22. 6854 42-97725 B-17 97 414 15 Amendola Ploešti Suva Planina Pranjani 1944.08.10. 1944.07.22. 6852 42-103592 P-51 332 302 15 Ramitelli Kraljevo Stalać Pranjani 1944.08.28. 1944.07.28. 7060 41-28933 B-24 451 725 15 Castelluccio Ploešti Bor Pranjani 1944.08.28. 1944.07.28. 7006 41-29347 B-24 465 782 15 Pantanella Ploešti Raška Pranjani 1944.08.10. 1944.07.28. 7036 41-29541 B-24 451 726 15 Castelluccio Ploešti Ćuprija Pranjani 1944.08.10. 1944.07.28. 7525 42-52378 B-24 451 724 15 Castelluccio Ploešti Beograd Pranjani 1944.08.10. 1944.07.28. 7312 42-78385 B-24 459 757 15 Giuilia Ploešti Soko Banja Pranjani 1944.08.28. 1944.07.31. 7206 42-102887 B-17 463 772 15 Celone Ploešti Boljevac Pranjani 1944.08.28. 1944.08.10. 7200 41-28815 B-24 455 739 15 San Giovanni Campina Knjaževac Pranjani 1944.09.06. 1944.08.17. 7458 42-97544 B-17 463 773 15 Celone Niš Bošnjane Pranjani 1944.08.28. 1944.08.21. * * B-24 456 746 15 Stornara Besormeni Valjevo Pranjani 1944.08.28. 1944.08.22. 7969 41-28842 B-24 485 830 15 Venosa Beč Banja Luka Koceljeva 1944.09.17. 1944.09.02. 8266 43-25113 P-51 31 307 15 San Severo Kraljevo Kragujevac Koceljeva 1944.09.17. 1944.09.02. 8271 43-28663 P-38 71 306 15 Foggia Kruševac Ćuprija Boljanić 1944.11.01. 1944.09.02. 8267 44-13382 P-51 31 307 15 San Severo Kraljevo Kralejvo Koceljeva 1944.09.17. 1944.09.03. 8623 44-13281 P-51 52 5 15 Madna Yugoslavia Meljak Koceljeva 1944.09.17. 1944.09.08. 8366 42-51624 B-24 455 740 15 San Giovanni Beograd Beograd Koceljeva 1944.09.17. 1944.09.08. 8750 44-13272 P-51 1 71 15 Foggia Ćuprija Unknow Boljanić 1944.11.01. 1944.09.24. 9083 42-67717 P-38 14 48 15 Triolo Blechhamer Teslić Boljanić 1944.11.01. 1944.11.07. 10681 42-52045 B-24 451 726 15 Castelluccio Sarajevo Sarajevo Boljanić 1944.12.27. 1944.11.07. 9695 44-24392 P-38 82 96 15 Vincenzo Sjenica Sjenica Boljanić 1944.12.27. 1944.11.08. 9714 42-51639 B-24 449 718 15 Grottaglie Sjenica Sjenica Boljanić 1944.12.27. 1944.11.19. 9937 42-95287 B-24 461 766 15 Torretta Beč Doboj Boljanić 1944.12.27. 1944.11.17. 9884 41-28955 B-24 451 726 15 Castelluccio Blechhamer Banja Luka Boljanić 1944.12.27. * Списак обухвата 61 амерички и два британска авиона. За сада нису пописани један амерички и један британски авион, чији су авијатичари ева- куисани из Прањана од 29. маја до 1. јуна 1944. године. Мисија „Халијард“ | 445 Списак извора и литературе Архивска грађа Војни архив Београд Четничка архива Међуопштински историјски архив Чачак Преписи из Архиве војно-историјског института у Београду Фонд ратних дневника из НОБ-а Фонд хроника села Мемоарска грађа, Срез таковски, Срез љубићки Народни музеј Чачак Архива Претстојништва градске полиције Чачак (1941–1944) Збирка микрофилмова архивске грађе Објављена архивска грађа Авакумовић Иван, Михаиловић према немачким документима, Београд, 2004. Bjelajac Mile, „Nedićev memorandum generalu Ajzenhaueru maja 1945“, Tokovi istorije, 1–2, 2005, стр. 211–235. Broz Josip Tito, Vojna dijela I, Beograd, 1961. Broz Josip Tito, Sabrana djela. T. 17. 1. oktobar — 30. novembar 1943, Beo- grad, Zagreb, 1984. Broz Josip Tito, Sabrana djela. T. 18. 1. decembar – 31. januar 1944, Beograd, Zagreb, 1984. Broz Josip Tito, Sabrana djela. T. 19. 1. februar – 15. april 1944, Beograd, Zagreb, 1984. Broz Josip Tito, Sabrana djela. T. 21. 1 – 31. jul 1944, Beograd, Zagreb, 1985. Broz Josip Tito, Sabrana djela. T. 23. 1. septembar – 5. oktobar 1944, Beograd, Zagreb, 1982. Broz Josip Tito, Sabrana djela. T. 25, 16. novembar 1944 – 13. januar 1945, Beograd, Zagreb, 1982. Vlahović Staniša R., Zbornik dokumenata iz Britanske arhive: anglo–jugoslovenski odnosi 1941–1948, Birmingham, 1985. Мисија „Халијард“ Vojinović Aleksandar, NDH u Beogradu, Zagreb, 1995. 448 | Dokumenta o spoljnoj politici Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 1941–1945, tom I, Beograd, 1988. Dokumenta o spoljnoj politici Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije 1941–1945, tom II, Beograd, 1989. Документи о издајству Драже Михаиловића. Књ. 1, Београд, 1945. Дража Михаиловић пред светском поротом: избор чланака из светске штампе 1946. године о првом вођи покрета отпора у Европи, Београд, 1994. Ђоновић Јован, „Телеграми Драже Михаиловића о енглеским мисијама у свом штабу и енглеској политици на терену“, Гласник Српског историј- ско-културног друштва „Његош“, 7, јуни 1961, стр. 36–37. Ђоновић Јован, Моје везе са Дражом Михаиловићем, Београд, 2004. Жујовић Младен Ј., Зборник докумената из заоставштине Младена Ј. Жујо- вића, Теодора Жујовић (прир.), Врњачка Бања, 2004. Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату југословен- ских народа. Том I, књига 7. Борбе у Србији 1944 године, Београд, 1955. Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату југословен- ских народа. Том I, књига 9. Борбе у Србији 1944 године, Београд, 1955. Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату југословен- ских народа. Том I, књига 11. Борбе у Србији 1944 године, Београд, 1955. Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату југословен- ских народа. Том I, књига 12. Борбе у Србији 1944 године, Београд, 1956. Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату југословен- ских народа. Том I, књига 20. Борбе у Србији 1944 године, Београд, 1965. Зборник докумената и података о Народноослободилачком рату југосло- венских народа. Том II, књига 1, Билтен Врховног штаба Народноосло- бодилачке војске Југославије, Београд 1949. Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslobodilačkom ratu jugoslovenskih naroda, Tom II, knj. 10. Dokumenta Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije 1943, Beograd, 1962. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije. Tom XII, knj. 3. Dokumenti nemačkog rajha 1943, Beograd, 1978. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaчkom ratu naroda Jugoslavije. Tom XII, knj. 4. Dokumenti nemačkog Rajha 1944-1945, Beograd, 1979. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilaćkom ratu naroda Jugoslavije. Tom XIV, knj. 2. Dokumenti jedinica, komandi i ustanova četničkog pokreta Draže Mihailovića, 1. januar – 8. septembar 1943, Beograd, 1983. Зборник Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije. Tom XIV, knj. 3, Dokumenti četničkog pokreta Draže Mihailovića, septembar 1943 – jul 1944, Beograd, 1983. Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilačkom ratu naroda Jugoslavije. Tom XIV, knj. 4, Dokumenti četničkog pokreta Draže Mihailovića, avgust 1944. – maj 1945, Beograd, 1985. Зечевић Миодраг, Документа са суђења Равногорском покрету: 10. јуни – 15. јули 1946. године: национални и међународни прописи, интегрални Милош Тимотијевић стенограм, пресуде, молбе за помиловање, скраћенице, шифре, псеудоними, списак коришћених докумената, најзначајнија документа, библиографија | 449 и регистар. Књ. 2, Београд, 2001. Извештаји и наредбе ДМ и организације Збор за Округ зајечарски. 3, 1943– 1944, Ненад Пантић (прир.), Неготин, 2008. Извештаји команде Српске државне страже за Округ моравски 1941–1944, Добривоје Јовановић, Дејан Танић (прир.), Јагодина, 2001. Izvori za istoriju SKJ. Dokumenti centralnih organa KPJ NOR i revolucija (1941– 1945), Knjiga 14 (novembar–decembar 1943), Mladen Stefanović, Bogdan Gle­dović (prir.), Beograd, 1990. Izvori za istoriju SKJ. Dokumenti centralnih organa KPJ NOR i revolucija (1941–1945), Knjiga 17 (7. april–1. jun 1944), Milovan Dželebdžić (prir.), Beograd, 1986. Izvori za istoriju SKJ. Dokumenti centralnih organa KPJ NOR i revolucija (1941– 1945), Knjiga 18 (2. jun –3. avgust 1944), Milovan Dželebdžić (prir.), Beograd, 1986. Izvori za istoriju SKJ. Dokumenti centralnih organa KPJ NOR i revolucija (1941– 1945), Knjiga 19 (4. avgust – 24. septembar 1944), Milovan Dželebdžić (prir.), Beograd, 1986. Jugoslovenske vlade u izbeglištvu: 1943–1945: dokumenti, Branko Petranović (prir.), Beograd, Zagreb, 1981. „Краљев говор од 12. септембра 1944. године“ , Књига о Дражи, свеска друга, Српска народна одбрана, Виндзор, Канада, 1956, стр. 118–119. Логор Бањица: 1941–1944: заточеници: општина Горњи Милановац, Е. Мицковић, М. Радојичић, А. Марушић, Г. Давидовић (прир.), Горњи Милановац, Београд, 2009. Логор Бањица 1941–1944 : заточеници са подручја Чачка и Лучана, Е. Миц- ковић, Г. Давидовић, С. Лазић (прир.), Чачак, Београд, 2011. Marković Mirko, Da smo načisto. Pogled iz Amerike na Jugoslaviju 1939–1945, Pittsburgh, USA, 1945. Менсфилд Волтер, „Извештај о мисији код генерала Михаиловића“, Ми- хаиловић – преварант или херој?, Алберт Сајц, Београд, 2004. Mirković Aleksandar, „Grey falcon and the union man : Miloje Sokić collection of the clippings from the American press : 1941–1945“, Balcanica, 43, 2012, стр. 221–239. Михаиловић Драгољуб М., Рат и мир ђенерала. Изабрани ратни списи 1–2, Милан Весовић, Коста Николић, Бојан Б. Димитријевић (прир.), Београд, 1998. Москва – Сербия, Белград – Россия: сборник документов и материалов. Том 4, Русско–сербские отношения. 1917–1945 гг, Алексеј Тимофејев, Горан Милорадовић, Александр Силкин (прир.), Београд, Москва, 2017. Nemačka obaveštajna služba VIII, Beograd, 1959. Nešović Slobodan, Svet o nama: 1941–1945. T. 1–3, Beograd, 1983. Николић Коста, Савременици о генералу Михаиловићу, Нова Пазова, 2002. Мисија „Халијард“ ОЗНА: репресија комунистичког режима у Србији: 1944–1946: документи, 450 | Срђан Цветковић, Немања Девић (прир.), Београд, 2019. Pavlović Momčilo, „Očevidac građanskog rata u Srbiji. Elsfort Kramer, poručnik, član Američke misije ’Rendžer’u Srbiji pod pukovnikom Mekdauelom“, Istorija 20. veka 1, Beograd, 2007, стр. 167–184. Petranović Branko, Zečević Momčilo, Jugoslavija 1918–1988. Tematska zbirka do­kumenata, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 1988. Пешић Миодраг Д., Дража Михаиловић у извештајима америчких и бри- танских обавештајаца 1941–1944, Крагујевац, 2003. Родољуб или издајник: случај ђенерала Михаиловића: записници и извештај Истражне комисије Комитета за праведно суђење Дражи Михаиловићу, Станфорд, Калифорнија [1978]. Srbi u ratnom dnevniku Vermahta, Nikola Živković (prir.), Beograd, 2003. Суђење члановима политичког и војног руководства организације Драже Михаиловића.Стенографске белешке, Београд, 1945. Tito–Churcill, strogo tajno, Dušan Biber (prir.), Beograd, Zagreb [1982]. United States Congressional Serial Set, 12750–12751, U.S. Government Printing Office, 1976. Интернет извори 301st Bombardment Group (H) (https://www.301bg.com) 455th Bombardment Group (H) (http://www.455th.org) American Air Museum in Britain (http://www.americanairmuseum.com) CIA, Freedom of Information Act Electronic Reading Room (https://www. cia.gov) Forces War Records UK (https://www.forces-war-records.co.uk) Halyard Mission Foundation (https://www.halyardmission.org) History of the Foreign Relations of the United States Series (https://history. state.gov) Imperial War Museums (https://www.iwm.org.uk) Kомисија за тајне гробнице (http://www.komisija1944.mpravde.gov.rs) Library of Congress, Digital Collections (http://memory.loc.gov) National Archives and Records Administration, Missing Air Crew Reports (http://www.fold3.com) New York State Military Museum Oral History Program Veteran Interviews (https://dmna.ny.gov/historic/veterans/transcriptions) RAF and Commonwealth Air Forces Roll of Honour - The Unaccounted Airmen Project (http://rafcommands.com/database/wardead) The Fifteenth Air Force (http://www.15thaf.org) The Generals of WWII (http://www.generals.dk) The United States Air Force Historical Research Agency (http://airforcehi- storyindex.org) U.S. Air Force (https://www.af.mil) U.S. Congress (https://www.congress.gov) Милош Тимотијевић Штампа | 451 American srbobran (2017) Blue Book Magazine (1946) Борба (1944) Глас Београда (1944) Глас Цера (1944) Небојша (1944) Ново време (1943–1944) Обнова (1943–1944) Политика (1944, 1947) Понедељак (1943–1944) Poruka (1950–1959) Сигнал (1943–1944) Službene novine Kraljevine Jugoslavije (1943–1944) Српска реч (1995, 2004) Српски народ (1943–1944) Таковске новине, (2015) Чачански глас (2019) Штампа, интернет http://www.politika.rs https://blitz.bg https://kingofromania.com https://rs.usembassy.gov https://www.baltimoresun.com https://www.basketball–reference.com https://www.independent.co.uk https://www.kurir.rs https://www.legacy.com https://www.nytimes.com https://www.theguardian.com https://www.vreme.com Дневници, мемоари, сећања Ajzinberg Aleksandar, Pisma Matveju, Beograd, 2006. Andrić Ivo, O ratu i bombardovanju, Beograd, 2019. Velebit Vladimir, Tajne i zamke drugog svjetskog rata, Zagreb, 2002. Velebit Vladimir, Sećanja, Zagreb, 1983. Вукчевић Радоје, „Американци на Равној Гори“, Гласник Српског историјско- културног друштва „Његош“, 3. јуни 1959, стр. 81–93. Мисија „Халијард“ Вукчевић Радоје, „Три Дражина говора“, Књига о Дражи, свеска друга 1944– 452 | 1946, Радоје Л. Кнежевић (ур.), Виндзор, Канада, 1956, стр. 91–98. Вукчевић Радоје, На судбоносној раскрсници, Београд, 2004. Вучковић Звонимир, Сећања из рата, Крагујевац, 2001. Гавриловић Милан, Лондонски дневник, Алекса Гавриловић, Косара Га- вриловић (прир.), Београд, 2013. Glišić Venceslav, Susreti i razgovori: prilozi za biografiju Petra Stambolića, Beo­ grad, 2010. Grol Milan, Londonski dnevnik 1941–1945, Beograd, 1990. Deakin Frederick William Dampier, The embattled mountain, London, 1971. Đilas Milovan, Revolucionarni rat, Beograd, 1990. Жујовић Младен Ј., Ратни дневник 2. Југославија у II светском рату (јун 1942. – април 1944), Теодора Жујовић (прир.), Врњачка Бања, 2004. Жујовић Младен Ј., Ратни дневник 3. Југославија у II светском рату (мај 1944. – мај 1946), Теодора Жујовић (прир.), Врњачка Бања, 2004. Inks James M., Eight Bailed Out, London, 1955. Јовановић Драгољуб, Медаљони. Књига IV, Београд, 2008. Јоксимовић Славко Ј., Дневник 1941 –1944, Пожега, 2005. Карађорђевић Петар II, Живот једног краља: мемоари Петра II Карађорђе- вића, Београд, 1990. Konstantinović Mihailo, Politika sporazuma. Dnevničke beleške 1939–1941. Londonske beleške 1944–1945, Novi Sad, 1998. Kostić Boško, Za istoriju naših dana: odlomci iz zapisa za vreme okupacije, Lille, 1949. Крстић Ђурица, Балкан као судбина: времена, предели, људи, Београд, 2017. Лазаревић Бранко, Дневник једнога никога: први део (1942–1946), Душан Пувачић (прир.), Београд, 2007. Lindsay Franklin, Beacons in the night. With OSS and Tito’s Partisans in Wartime Yugoslavia, Satnford, California, 1993. Magazinović Hrvoje, Kroz jedno mučno stoljeće: sjećanja, Split, 2002. Макдауел Роберт Харболд, Стрељање историје: кључна улога Срба у Другом светском рату, Београд, 2012. Маслар Славко, Записи из грађанског рата 1941–1951, Београд, 2002. Медаковић Дејан, Ефемерис 2. Хроника једне породице, Нови Сад, 1998. Милошевић Александар М., Српска прича. Сећања из рата и револуције 1941–1945, Немања Девић (прир.), Београд, 2018. Минић Михаило, Расуте кости: (1941-1945), Детроит, 1965. Миодраг Миловановић Луне: дневник, Титово Ужице, 1979. Михаиловић Аритон, Успомене из окупације, Београд, 2004. Младеновић Милош, Лажни идоли и варљиви идеали, Београд, 2004. Moljević Stevan, Ravna gora u svetlu i magli, Beograd, 2019. Moore Robert P., One Mission To Ploesti. A World War II adventure of an air­ men’s escape and rescue, Indianopolis, 2017. Nojbaher Herman, Specijalni zadatak Balkan, Beograd, 2004. Павловић Коста Ст., Ратни дневник 1941–1945, Београд, 2011. Милош Тимотијевић Павловић Коста, Слободан Јовановић у емиграцији: разговори и записи, Бе- оград, 1993. | 453 Петровић Драгољуб, На развођу под планином, Нови Сад, 1965. Пешић Миодраг Д., Error facti: мемоари једног четника, Погледи, Кра- гујевац, 1997. Прибићевић Адам, Мој живот [Б. м., 1981]. Равногорска омладина у рату 1941–45: сећања и казивања. Књ. 1, Београд, 1999. Рутам Џаспер, Пуцањ у празно, Београд, 2004. Самарџић Милослав, Разговори са равногорцима 1, Крагујевац, Чачак, 2011. Свакодневни живот под окупацијом: искуство једног Београђанина [Драгу- тина Ј. Ранковића], Наташа Милићевић, Душан Никодијевић (прир.), Београд, 2011. Тако се борила Црна Трава, Црна Трава, 1973. Тодоровић Борислав, Последњи рапорт, Крагујевац, 2002. Топаловић Живко, На Равној гори, Крагујевац, 1999. Topalović Živko, „Rastanak sa zemljom“, Poruka, 16. juni 1955, стр. 9–12. Трбић Василије, Мемоари казивања и доживљаји војводе велешког (1912– 1918, 1941–1946). Књига друга, Београд, 1996. Felman Richard L., Mihailovich and I, Milwaukee, WI 1964. Филиповић Радослав, Ратни дневник: 1941-1944, Чачак, 2003. Филиповић Слободан, Браћа Филиповић у Горској краљевој гарди, Кра- гујевац, 2000. Фотић Константин, Рат који смо изгубили. Трагедија Југославије и по- грешка Запада, Београд, 1995. Монографије Албум српских четника генерала Драже Михаиловића у 1.000 слика, Ми- лослав Самарџић (прир.), Крагујевац, 1998. Алексић Драган, Привреда Србије у Другом светском рату, Београд, 2002. Allied airmen and prisoners of war rescued by the slovene partisans: compiled after the records of the Head–Quarter of Slovenia, Research institute, Ljubljana, 1946. Atkin Malcolm, Section D for Destruction Forerunner of SOE, Barnsley, South Yorkshire, 2017. Bennett Ralph, Behind the battle: Intelligence in the war with Germany, 1939–45, London, 1994. Barker Elisabeth, Britanska politika prema jugoistočnoj Evropi u drugom svjet- skom ratu, Zagreb, 1978. Berk Piter, Istorija i društvena teorija, Beograd, 2002. Bodrijar Žan, Pakt o lucidnosti ili inteligencija Zla, Beograd, 2009. Bodrijar Žan, Simulakrumi i simulacija, Novi Sad, 1991. Божовић Бранислав, Специјална полиција у Београду: 1941–1944, Београд, 2014. Мисија „Халијард“ Божовић Срђан, Дивизија „Принц Еуген“, друго издање, Панчево, 2012. 454 | Bojanić Petar, Sila i oblici rata: heroj, mesija, revolucionar, nostalgičar, gusar..., Sremski Karlovci, Novi Sad, 2012. Borković Milan, Kontrarevolucija u Srbiji 1941–1944. Knj. 1–2, Beograd, 1979. Босиљчић Слободан, Источна Србија, Београд, 1963. Босиљчић Слободан, Тимочка крајина, Зајечар, 1988. Waller Douglas C., Wild Bill Donovan: the spymaster who created the OSS and modern American espionage, New York, 2011. Вељановић Зоран, Бомбардовање Суботице 1944: прилог за историју бом- бардовања и разарања Србије у Другом светском рату: архивска грађа и извори, Суботица, 2010. Wheeler Mark C., Britain and the War for Yugoslavia, 1940–1943, New York, 1980. Вилијамс Хедер, Падобранци, патриоти и партизани: Управа за специјалне операције у Југославији 1941–1945, Београд, 2009. Virilio Pol, Lotringer Silver, Čisti rat: dvadeset pet godina kasnije, Beograd, 2011. Višnjić Petar, Prodor Druge i Pete divizije u Srbiju 1944, Beograd, 1968. Вишњић Петар, Битка за Србију, 1, Београд, 1984. Volzer Majkl, Pravedni i nepravedni ratovi: moralni argument sa istorijskim pri- merima, Beograd, 2010. Gidens Entoni, Posledice Modernosti, Beograd, 1998. Gligorijević Branislav, Kominterna, jugoslovensko i srpsko pitanje, Beograd, 1992. Глигоријевић Бранислав, Краљ Петар II Карађорђевић у вртлогу британске политике или како је укинута монархија у Југославији, Београд, 2005. Глишић Венцеслав, Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији: 1941– 1944, Београд, 1970. Давидовић Горан, Павловић Лела, Историја Чачка: хронологија од праис- торије до 2000. године, Чачак 2009. Давидовић Горан, Тимотијевић Милош, Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја, књ. 3. Агонија и слом. Ратне 1944. и 1945. године, Чачак, Краљево, 2004. Девић Немања, Смедеревски крај у Другом светском рату: људи догађаји, Београд, 2015. Deletant Dennis, British Clandestine Activities in Romania during the Second World War, New York, 2016. Davis Richard G., Bombing the European Axis Powers A Historical Digest of the Combined Bomber Offensive 1939–1945, Alabama, 2006. Dimitrijević Bojan B., Vazdušni rat nad Republikom Srpskom i Republikom Srpskom Krajinom, Beograd, 2017. Димитријевић Бојан Б., Голгота четника: (Лијевче поље, Јасеновац, Зидани Mост), Београд, 2019. Димитријевић Бојан, Ваљевски равногорци, Београд, 1998. Димитријевић Бојан, Војска Недићеве Србије. Оружане снаге Српске владе 1941–1945, Београд, 2014. Димитријевић Бојан, Мицевски Милан, Миладиновић Предраг, Краљевско ваздухопловство 1912–1945. Војно ваздухопловство Краљевине Србије СХС – Југославије 1912–1945, Београд, 2016. Милош Тимотијевић Димитријевић Бојан, Николић Коста, Ђенерал Михаиловић, биографија, Београд, 2000. | 455 Димић Љубодраг, Историја српске државности, књ. 3: Србија у Југославији, Нови Сад, 2001. Димић Љубодраг, Стојановић Дубравка, Јовановић Мирослав, Србија 1804–2004: три виђења или позив на дијалог, Београд, 2005. Динчић Александар, Озимић Небојша, Припадници Југословенске војске у отаџбини у нацистичком концентрационом логору на Црвеном Крсту у Нишу: (1941-1944), Ниш, 2014. Динчић Александар, Симовић Бојана, Нишки инцидент, Ниш, 2016. Драгишић Оливера, Конституисање комунистичке власти на Балкану. Упоредна анализа структуре власти у Румунији, Бугарској и Југославији 1944–1947. године, докторска дисертација, Београд, 2018. Dragišić Petar, Јugoslovensko-bugarski odnosi 1944–1949, Beograd, 2007. Đuretić Veselin, Vlada na bespuću : internacionalizacija jugoslovenskih protivrječnosti: 1941–1944, 2. dopunjeno izd., Beograd, 1983. Ђуретић Веселин, Разарање српства у XX веку (идеолошка употреба ис- торије), Београд, 1992. Екмечић Милорад, Дуго кретање између клања и орања. Историја Срба у Новом Веку 1492–1992, Београд, 2008. Еванс Ричард Џ., У одбрану историје, Београд, 2007. Ellul Jacques, Hitlerova pobeda? [1945] Епштејн Михаил Н., После будућности: судбина посмодерне, том I, Београд, 2010. Живановић Зоран А., Операција Ваздушни мост у Свилеуви, Коцељева, 2019. Živojinović Dragoljub R., Vatikan, Katolička crkva i jugoslovenska vlast: 1941– 1958, drugo, dopunjeno izdanje, Beograd, 2007. Жујовић Младен Ј., Есеји о догађајима и људима 1903–1959, Врњачка Бања, 2003. Златковић Ђура, Бакић Милош Д., Седма српска бригада, Ниш, 1986. Ивановић Миладин, 23. српска дивизија, Београд, 1994. Igers Georg G., Istorijska nauka u 20. veku. Kritički pregled u međunarodnom kontekstu, Beograd, 2014. Jakovina Tvrtko, Američki komunistički saveznik: Hrvati, Titova Jugoslavija i Sjedinjene američke države: 1945–1955, Zagreb, 2003. Јанковић Васкрсија, Јовановић Цвијетин Цвика, Спасавање савезничких авијатичара, Петрово, 2016. Јовановић Миломир, Злочини без казне: са посебним освртом на злочине ОЗН–е и Гестапоа: на подручју чачанског округа, друго допуњено изд., Чачак, 2015. Јовановић Миломир, Злочини без казне: Чачани пали у Другом светском рату, Чачак, 2017. Казимировић Васа, Србија и Југославија: 1914-1945. Књ. 4, Крагујевац, Београд, 1995. Kalvokorezi Piter, Vint Gaj, Totalni rat, Beograd, 1987. Мисија „Халијард“ Калинова Евгения, Баева Искра, Българските преходи 1944–1999, София, 456 | 2000. Капферер Жан-Ноел, Гласине : најстарије средство информисања на свету, Сремски Карловци, Нови Сад, 2016. Karakaš Obradov Marica, Angloamerička bombardiranja Hrvatske u Drugom svjetskom ratu: saveznički zračni napad na Nezavisnu državu Hrvatsku: 1943–1945, Zagreb, 2008. Kenedi Pol, Uspon i pad velikih sila : ekonomska promena i ratovanje od 1500. do 2000. godine, Podgorica, Beograd, 1999. Кнежевић Живан, Кнежевић Радоје, Слобода или смрт, Сиетл, 1981. Kovačević Branislav, Savezničko bombardovanje Crne Gore: 1943. i 1944; građa, Podgorica, 2003. Коло Александар, Небеска одисеја [југословенски деташман тешких бом- бардера у Другом светском рату], Београд, 2006. Кољанин Милан, Јевреји и антисемитизам у Краљевини Југославији 1918– 1941, Београд, 2008. Koljević Bogdana, Biopolitika i politički subjektivitet, Beograd, 2010. Kreveld Martin van, Transformacija rata, Beograd, 2010. Kreso Muharem, Njemačka okupaciona uprava u Beogradu 1941–1944, Beograd, 1979. Kuljić Todor, Kultura sećanja: teorijska objašnjenja upotrebe prošlosti, Beograd, 2006. Kuljić Todor, Tanatopolitika sociološko-istorijska analiza političke upotrebe smrti, Beograd, 2014. Kurapovna Marcia Christoff, Shadows on the Mountain. The Allies, the Resistance, and the Rivalries That Doomed WWII Yugoslavia, Hoboken, New Jersey, 2010. Lazić Branko (alijas Dragoslav Stranjaković), Titov pokret i režim u Jugoslaviji (1941–1946), Gornji Milanovac, 1992. Leary William M., Fueling the Fires of Resistance. Army Air Forces Special Ope- rations in the Balkans during World War II, Washington, 1995. Lis Lorejn M., Održavanje Tita na površini: Sjedinjene države, Jugoslavija i hladni rat, Beograd, 2003. Ломпар Мило, Дух самопорицања: прилог критици српске културне поли- тике: у сенци туђинске власти, девето допуњено издање, Београд, 2019. Лопичић Ђорђе Н., Немачки ратни злочини 1941–1945. Пресуде југосло- венских војних судова, Београд, 2009. Mazover Mark, Hitlerovo cartsvo: nacistička vladavina u okupiranoj Evropi, Beo­grad, 2019. Malešević Siniša, Sociologija rata i nasilja, Zagreb, 2011. Martin Dejvid, Mreža dezinformacija. Čerčilova jugoslovenska greška, Beograd, 1991. Матић Милан Б., Партизанска штампа у Србији 1941–1944, Београд, 1993. Матић Милан Б., Равногорска идеја у штампи и пропаганди четничког пок- рета у Србији 1941–1944, Београд, 1995. Matteson Thomas T., An analysis of the circumstances surrounding the rescue and evacuation of allied aircrewmen from Yugoslаvia, 1941–1945. researc report, Maxwell Air Force Base, Alabama, 1977. Милош Тимотијевић Mahoney Kevin A., Fifteenth Air Force against the Axis Combat Missions over Europe during World War II. Lanham, Toronto, Plymouth, 2013. | 457 Милићевић Наташа И., Српско грађанство у окупираној Србији 1941-1944, докторска дисертација, Београд, 2016. Milovanović Nikola, Kontrarevolucionarni pokret Draže Mihailovića. Knj. 4, Slom, Beograd, 1983. Мирчетић Драгољуб Ж., Ваздушна бомбардовања Ниша у Другом светском рату 1941–1944, Ниш, 1998. Митровић Андреј, Пропитивање Клио. Огледи о теоријском у историогра- фији, Београд, 1996. Миловановић Михаило Кале, Брковић Петар С., Село Вранићи код Чачка, Чачак, 2006. Mihailović Vuko, Propaganda i rat, Beograd, 1984. Младеновић Славко, Спасенија Цана Бабовић, Београд, 1980. Мраовић Маријана, Од сурове стварности до алтернативне реалности: пропаганда владе Милана Недића 1941–1944, Београд, 2019. Мраовић Маријана, Пропаганда Владе Милана Недића: (1941–1944): док- торска дисертација, Београд, 2015. Недовић Радисав, Чачански крај у НОБ: слободари на стратиштима: 1941–1945: [споменица], Чачак, Лучани, Горњи Милановац, 2009. Николић Коста, Владе Краљевине Југославије у Другом светском рату 1941– 1945, Београд, 2008. Николић Коста, Историја равногорског покрета 1–3, Београд, 1999. Николић Коста, Једна изгубљена историја: Србија у 20. веку, друго допуње- но издање, Београд, 2017. Николић Коста, Мач револуције. ОЗНА у Југославији 1944–1946, Београд, 2016. Николић Коста, Мит о партизанском југословенству, Београд, 2015. Николић Коста, Немачки ратни плакат у окупираној Србији, Београд, 1995. Николић Коста, Савезници и покрети отпора у Југославији у Другом свет- ском рату (1941–1945), Београд, 2009. Николић Коста, Станковић Бранислав, Срби у Другом светском рату: ратна хроника 1941–1945, Шабац, 2006. Николић Коста, Страх и нада у Србији 1941–1944. године. Свакодневни живот под окупацијом, Београд, 2002. Nojbauer Hans-Joakim, Fama: istorija glasina, Beograd, 2010. Павловић Војислав Г., Од монархије до републике: САД и Југославија (1941– 1945), Београд, Бања Лука, 1998. Павловић Стеван К., Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији, Београд, 2009. Перишић Живко, Сачувана огњишта. Леушићи, Горњи Милановац, 2014. Petranović Branko, Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji: (1941–1945). Knj. 1–2, Beograd, 1983. PetranovićBranko, Srbija u drugom svetskom ratu 1939–1945, Beograd, 1992. Петрановић Бранко, Југословенско искуство српске националне интеграције, Београд, 1993. Мисија „Халијард“ Петрановић Бранко, Стратегија Драже Михаиловића: 1941–1945, Бео- 458 | град, 2000. Печикан Овидију, Историја Румуна, Београд, 2015. Pešić Miodrag D., Operation Air Bridge : Serbian Chetniks and the rescued American airmen in World War II, Belgrade, 2002. Пешић Миодраг Д., Мисија Халјард: спасавање савезничких пилота од стране четника Драже Михаиловића у Другом светском рату, Кра- гујевац, 2004. Пешић Миодраг Д., Операција Ваздушни мост, Крагујевац, 1997. Пијановић Петар, Српска култура 1900–1950, Београд, 2014. Пламенац Јован, Случај ђенерала Михаиловића, Никшић, 2001. Поповић Дамњан, На обронцима Бељанице, Нови Сад, 1969. Поповић Небојша А., Слободан Јовановић и југословенска држава, Београд, 2003. Radanović Milan, Kazna i zločin: snage kolaboracije u Srbiji: odgovornost za ratne zločine (1941–1944) i vojni gubici (1944–1945), 2. dopunjeno izd., Beograd, 2016. Ратна 1943. година: репресалије окупатора и оружани сукоби у ужичком, чачанском и подсувоборском крају: зборник саопштења са првог Мемо- ријала Драгутина Кујовића и петровских талаца (Гојна Гора, 27. јул 2013), Горњи Милановац, 2017. Реџић Вучета, Грађански рат у Црној Гори 1941–1945. године. Књига 2, дешавања од средине 1942. године до средине 1945. године – голгота и крај црногорских четника, Подгорица, 2002. Ристановић Раде, Облици отпора у окупираном Београду: (1941–1944), докторска дисертација, Нови Сад, 2019. Ристовић Милан, На прагу Хладног рата: Југославија и грађански рат у Грчкој (1945–1949), Београд, 2016. Richards Charles W., The Second Was First, Bend, Oregon, 1999. Roberts Valter, Tito, Mihailović i saveznici 1941–1945, Beograd, 2013. Робертс Џон М., Европа 1880–1945, Београд, 2002. Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. Студија и докумен- ти, Момчило Павловић, Верољуб Трајковић (прир.), Лесковац, 1995. Самарџић Милослав, Истина о Калабићу, Чачак, 2003. Самарџић Милослав, Спашавање савезничких пилота. Мисија „Халјард“ – највећа акција спашавања оборених пилота у Другом светском рату, Краљево, 2009. Сандму Ерлинг, Време и историја: о пореклу савремене историографије и историјским питањима, Лозница, 2019. Stavrijanos Leften, Balkan posle 1453. godine, Beograd, 2005. Терзић Милан, Моћ и утицај војне дипломатије : мисије Владимира Веле- бита: 1943–1945, Београд, 2012. Тимотијевић Милош, „Храбри“ партизани и „зли“ четници. Студије о Ср- бији у Другом светском рату (1941–1945), Београд, 2019. Тимотијевић Милош, Драгиша Васић и српска национална идеја, друго допуњено издање, Београд, 2019. Милош Тимотијевић Тимотијевић Милош, Звонко Вучковић: ратна биографија (1941–1944): расправа о проблемима прошлости и садашњости, Београд, 2015. | 459 Тимотијевић Милош, Злато четника и партизана: деконструкција једног мита: финансије и отпор окупатору у Србији и Југославији 1941–1945, Београд, 2018. Тимотијевић Милош, Савовић Саша, Равна гора, Београд, 2014. Тимотијевић Мирослав, Таковски устанак – српске Цвети: о јавном заје- дничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне репре- зентативне културе, Београд. Тимофејев Алексеј Ј., Руси и Други светски рат у Југославији: утицај СССР-а и руских емиграната на догађаје у Југославији 1941–1945, Београд, 2010. Томанић Борис, Горња Јасеница у Другом светском рату: Аранђеловац и Топола 1941–1945, Београд, 2019. Tomasevich Jozo, Četnici u drugom svjetskom ratu 1941–1945, Zagreb, 1979. Томпсон Пол, Глас прошлости: усмена историја, Београд, 2012. Тош Џон, Ланг Шон, У трагању за историјом: циљеви, методи и нови правци у проучавању савремене историје, Београд, 2008. Трипковић Ђоко, Београд под бомбама, Београд, 1999. The United States Strategic Bombing Surveys (EuropeanWar) (Pacific War), Alabama, 1987. The Army air forces in World war II: Europe: argument to V–E day January 1944 to may 1945, Wesly Frank Craven, James Lea Cate (eds), Washington 1983. Ćelstali Knut, Prošlost nije više što je nekad bila: uvod u istoriografiju, Beograd, 2004. Ћирић Дарко, Симић Биљана, Време на зиду: политички плакат Музеја града Београда 1941–2000: каталог збирке Одсека за историју Београда од 1941. године, Београд, 2005. Ћирић Дарко, Симић Биљана, Томић Владимир, Време улице: политика на јавним просторима Београда у XX веку, Београд, 2008. Ћирковић Симо Ц., Ко је ко у Недићевој Србији: 1941–1944: лексикон лич- ности: слика једне забрањене епохе, Београд, 2009. Ћировић Слободан, Гружа у четиницима: 1944-1952. Књ. 2, На трагу зло- чина, Крагујевац, 2002. Urošević Sredoje, Druga proleterska brigada, Beograd, 1979. U.S. Army Air Forces in World War II Combat Chronology 1941–1945 1941– 1945 (Compiled by: Kit C. Carter, Robert Mueller), Washington, 1991. Ford Kirk, OSS and the Yugoslav Resistance 1943–1945, College Station, Texas, 1992. Forman Wallace R., B–17 Nose Art Name Directory. Includes group, squadron and aircraft serial numbers and photo Availability, North Branch, MN, 1999. Friedrich Jörg, Der Brand. Deutschland im Bombenkrieg 1940–1945, München, 2002 Фриман Грегори А., 500 заборављених : неиспричана прича о људима који су све ризиковали у највећој мисији спасавања у Другом светском рату, Београд, 2009. Мисија „Халијард“ History of the MAAF 1. September 1944 – 1. May 1945 [S.l.] : Headquarters 460 | Mediterranean Allied Air Forces, 1945. Hobsbaum Erik, Doba extrema: Istorija Kratkog dvadesetog veka: 1914–1991, Beograd, 2002. Цветковић Срђан, Између српа и чекића. Књ. 1, Ликвидација „народних непријатеља“: 1944–1953, треће издање, Београд, 2019. Colić Mladenko, Pregled operacija na jugoslovenskom ratištu 1941–1945, Beograd 1988. Чачански крај у НОБ. Пали борци и жртве, Чачак, 1977. Čolić Milutin, Jugoslovenski ratni film 2, Beograd, Titovo Užice, 1984. Džefri Kit, MI6: istorija Tajne obaveštajne službe 1909–1949, Beograd, 2013. Šepić Dragovan, Vlada Ivana Šubašića, Zagreb, 1983. Студије, чланци, расправе Aleksić Dragan, „Površina i broj stanovnika na području vojnoupravnog komandanta Srbije“, Tokovi istorije, 1–4, 1999, стр. 144–150. Баева Искра, „Бугарска између два светска рата“, Историја Бугарске, Срђан Пириватрић (прир.), Београд, 2008, стр. 307–340. Банџовић Сафет, „Бомбардовање савезничке авијације санџачких градова“, Новопазарски зборник, 18, 1994, стр. 203–213. Батаковић Душан Т., „Генерал Драгољуб Дража Михаиловић. Од беспри- зорне осуде до заслужене рехабилитације“, Књига о Дражи, Радоје Л. Кнежевић (прир.), Београд, 2017, стр. 9–47. Бешлин М., „Косановић, Сава Н.“, Српски биографски речник 5, Кв–Мао, Нови Сад, 2011, стр. 250–251. Бешлин М., „Краков, Станислав“, Српски биографски речник 5, Кв–Мао, Нови Сад, 2011, стр. 325–326. Biber Dušan, „Neuspeh jedne misije Američki potpukovnik OSS Robert McDowell u štabu Draže Mihailovića 1944. god.“, Časopis za suvremenu povijest, 1–2, 1990, стр. 33–65. Бјелица Михаило, „Активности југословенских новинара у Лондону 1941– 1945.“, Други свјетски рат – 50 година касније, том II, Владо Стругар (ур.), Подгорица, 1997, стр. 161–168. [Bojanić Miloš], Halyard Mission : Roster of Evacuated Airmen, https://www. halyardmission.org/history Бојанић Милош, „Број настрадалих цивила у савезничком бомбардовању Србије 1943–44. године: доступни подаци, процене и анализа“, Јухор- ски запис: тематски зборник, Крушевац, 2018, стр. 139–150. Бојанић Милош, „Евакуација савезничких авијатичара из Југославије током Другог светског рата“, Зборник радова Народног музеја, XLIX, 2019, стр. 91–102. Бојанић Милош, „Евакуација савезничких авијатичара од стране ЈВуО. Мисија ’Халјард’ по америчким и немачким изворима“, Браничевски гласник, 10, Пожаревац, 2016, стр. 189–214. Милош Тимотијевић Bojanić Miloš, „Suđenje Draži Mihailoviću i izjave američkih avijatičara“, https://www.noviplamen.net/glavna/sudenje–drazi–mihailovicu–i– | 461 izjave–americkih–avijaticara/ Бранковић Слободан, „Бомбардовање градова у Југославији у Другом светском рату“, Лесковачки зборник, XXXV, 1995, стр. 157–207. Бурке [т.ј. Берк] Питер, „Историја догађаја и повратак наративног“, Ис- торијски часопис, XLV–XLVI, 1998–1999, стр. 333–347. Buchanan Andrew, „’Good Morning, Pupil!’ American Representations of Italianness and the Occupation of Italy, 1943—1945“, Journal of Contemporary History, 2, 2008, стр. 217–240. Volzer Majkl, „Drugi svetski rat: zašto je ovaj rat bio drugačiji?“, Teoria, 2, 1992, стр. 113–125. Вукадиновић Игор, „Албанска побуна на Косову и Метохији 1944. и 1945. у светлу британске политике према Балкану“, Архив, 1–2, 2016, стр. 137–148. Gigova Irina, „Sofia Was Bombed? Bulgaria’s Forgotten War with the Allies“, History & Memory, Vol. 23, No. 2, 2011, стр. 132–171. Glišić Venceslav, „Saveznici i oslobođenje Srbije 1944. godine“, Istorija 20. veka, 2, 1994, стр. 109–116. Глишић Венцеслав, „Терор и злочини нацистичке Немачке у Србији 1941– 1944. године“, Геноцид над Србима у II светском рату : Међународни научни скуп Одбора Српске академије наука и уметности за сакупљање грађе о геноциду против српског народа и других народа Југославије у XX веку, одржан од 23. до 25. октобра 1991. године, Радован Самарџић (ур.), Београд, 1995, стр. 168–172. Давидовић Горан, Тимотијевић Милош, „Жена и рат. ’Друга страна’ оку- пације 1941–1945. године на простору чачанског краја“, Зборник радова Народног музеја, XXXIII, 2003, стр. 141–186. Динчић Александар, „Англоамериканци у лесковачком и врањанском ок- ругу и спасавање ваздухопловаца (1941–1944)“, Лесковачки зборник, LVII, Лесковац, 2017, стр. 237–259. Динчић Александар, Стефановић Зоран, „Спасавање савезничких ваз- духопловаца на територији Делиградског корпуса Југословенске војске у Отаџбини (1943–1944)“, Караџић, 7, 2015, стр. 192–203. Dodd Lindsey, Knapp Andrew, „How many Frenchmen did you kill? British bombing policy towards France (1940–1945).“, French History, 4, 2008, стр. 469–492. Жујовић Теодора, „Биографија Младена Ј. Жујовића“, Ратни дневник 1. Србија у I светском рату, Младен Ј. Жујовић, Врњачка Бања, 2004, стр. 5–8. З. Т., „Војислав Лукачевић“, Гласник Српског историјско–културног друштва „Његош“, 9, јуни 1962, стр. 93–100. Зорић Мирјана, „Битка за Србију 1944. године“, Војно дело, 3, 2014, стр. 266–350. Зорић Мирјана, „Мисија Хермана Нојбахера у Србији 1943. године – не- мачко трагање за војно-политичким решењима на Балкану“, Војно дело, 1, 2014, стр. 324–354. Мисија „Халијард“ Илић Никола П., „Спасавање савезничких авијатичара на тлу Јужне Србије 462 | (1943–1944)“, Лесковачки зборник, XVIII, Лесковац, 1978, стр. 361–366. Јазић Александар, „Пропаганда у Другом светском рату“, Нова српска политичка мисао, 3–4, 2010, стр. 189–208. Јовановић Мирослав, „20. октобар: од ослобођења до окупације Београда : (радикална трансформација једног политичког симбола)“, Ослобођење Београда 1944, Београд, 2010, стр. 505–523. Карановић С., „Баћевић, Петар“, Српски биографски речник 1, А–Б, Нови Сад, 2004, стр. 443–444. Kester Verner, „Simulacija“, Leksikon savremene kulture. Teme i teorije, oblici i institucije od 1945. do danas, Ralf Šnel (prir.), Beograd, 2008, стр. 619–621. Кнежевић Живан Л., „Совјетски упад у Србију 1944“, Књига о Дражи, свеска друга 1944–1946, Виндзор, Канада, 1956, стр. 147–170. Ковачевић Бранислав, „Дејства савезничког ваздухопловства у Црној Гори“, Други свјетски рат – 50 година касније, том II, Владо Стругар (ур.), Подгорица, 1997, стр. 201–213. Koljanin Milan, „Slika neprijatelja/saveznika u Srbiji 1941–1944. Tradicija, ideologija, stereotipi“, Srbija (Jugoslavija) 1945–2005. Ideologije, pokreti, praksa, Momčilo Pavlović (ur.), Beograd, 2006, стр. 71–84. Крејаковић Силвија, Бережнов Александар, „Савезничко бомбардовање 1944: ’Краљево, гомила рушевина, масовна гробница’“, Наша про- шлост, 15, 2015, стр. 137–172. Kuljić Todor, „Dobra smrt – o evoluciji društvenoprihvatljivog načina umi­ ranja“, Etnoantropološki problemi, 1, 2013, стр. 61–73. Лажетић П., „Велебит, Владимир Влатко Љ.“, Српски биографски речник 2, Б–Г, Нови Сад, 2006, стр. 110–111. Markovich Slobodan G., „Dr. Djura Djurović. A lifelong opponent of Yugoslav communist totalitarianism“, Balcanica, 43, 2012, стр. 273–323. Милашиновић Петар, „Дејства 21. ударне дивизије НОВЈ на Копаонику 20. јуна – 20. јула 1944. године“, Крушевачки зборник, 3, 1986/1987, стр. 107–166. Милићевић Наташа, „Југословенско-амерички односи у предвечерје Дру- гог светског рата“, Војноисторијски гласник, 2, 2008, стр. 130–148. Milićević Nataša, „Konstantin Fotić – diplomata od karijere“, Istorija 20 veka, 1, 1998, стр. 143–162. Милићевић Наташа, „Реторзија и репресија 1944–1945. Случај Србије“, Pisati istoriju Jugoslavije, Mile Bjelajac (ur.), Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 2007, стр. 321–351. Мраовић Маријана, „’Викторија – Немачка побеђује на свим фронтовима’ : немачка војна сила на страницама штампе“, Колаборационистичка штампа“, Колаборационистичка штампа у Србији. Књ. 2, Александар Стојановић (прир.), Београд, 2017, стр. 13–46. Мраовић Маријана, „’Драга браћо и сестре, говори вам ваш брат армијски генерал Милан Недић...’: пропаганда владе Милана Недића“, Колабо- рационистичка штампа у Србији 1, Александар Стојановић (прир.), Београд, 2015, стр. 89–126. Милош Тимотијевић Мраовић Маријана, „Антифашистичка коалиција на страницама колабора- | 463 ционистичке штампе. Војни контекст, слика односа савезничких сила и стање на фронтовима“, Колаборационистичка штампа у Србији. Књ. 2, Александар Стојановић (прир.), Београд, 2017, стр. 47–94. Nikolić Kosta, „Obračun Titova režima s jugoslavenskim monarhističkim protukomunističkim snagama na kraju Drugog svjetskog rata“, Časopis za suvremenu povijest, 3, 2012, стр. 631–650. Nikolić Kosta, „O fenomenu naučne regresije u savremenoj srpskoj isto­rio­gra­ fiji i publicistici. Primer Drugog svetskog rata“, Istorija 20. veka, 2, Beograd, 2007, str. 125–138. Николић Коста, „Предговор приређивача“, Ј. Ђоновић, Моје везе са Дра- жом Михаиловићем, Београд, 2004, стр. 7–9. Nikolić Kosta, „Saveznici, partizani i četnici u Drugom svetskom ratu“, Istorija 20. veka, 2, Beograd, 2009, стр. 161–170. Орбовић П. Б., „Ђуришић, Павле“, Српски биографски речник 3, Д–З, Нови Сад, 2007, стр. 674–676. Pavlović Momčilo, „Srbija na kraju rata“, Srbija (Jugoslavija), 1945–2005: ideo­logije, pokreti, praksa: zbornik radova sa međunarodnog naučnog skupa održanog 4–6. maja 2005. u Somboru, 2006, стр. 11–31. Павловић Војислав, „Идеолошки корени Титове спољне политике: Југо- славија као део совјетске интересне сфере“, Два века модерне српске дипломатије, Чедомир Попов, Драгољуб Р. Живојиновић, Слободан Г. Марковић (ур.), Београд, 2013, стр. 223–264. Павловић Момчило, „Да ли су ’савезници’ бомбардовали само српске гра- дове“, Историја 20. века, 1, 2003, стр. 149–168. Павловић Момчило, „Савезничко бомбардовање градова у Полимљу у јесен 1944. године“, Милешевски записи, 2, 1997, стр. 309–320. Павловић Момчило, „Уводна студија“, Савезничко бомбардовање Лесковца 6. септембра 1944. Студија и документи, Момчило Павловић, Верољуб Трајковић (прир.), Лесковац, 1995, стр. VII–XCII. Павловић Павле, „Попис и хронологија мисија савезничке авијације над Србијом 20. октобар 1943. – 23. новембар 1944.“, Српска политичка мисао, 4, 2017, стр. 351–369. Пејчић Предраг, „О неким аспектима ваздухопловног дејства над тери- торијом Југославије“, Други свјетски рат – 50 година касније, том II, Владо Стругар (ур.), Подгорица, 1997, стр. 25–37. Перовић Драгош, Крејић Предраг, „Српски и југословенски представници у Сједињеним Америчким Државама“, Архив, 1–2, 2007, стр. 189–195. Petranović Branko, „Pojam izdaje u Jugoslaviji – između proizvoljnosti, realizacije i naučne analize“, Istorija 20. veka, 1–2, 1993, стр. 207–216. Пијевац Комнен, „Прва реаговања представника Владе Краљевине Југо- славиоје на англоамеричко бомбардовање Београда 1944.“, Архив, 2, 2001, стр. 233–240. Пилчевић Ђорђе, „Ђурић Радојко“, Биографски лексикон Златиборског округа, Београд, 2006, стр. 196. Мисија „Халијард“ Пиљевић Ђорђе, „Став Врховног штаба НОВ и ПОЈ о бомбардовању не- 464 | пријатељских циљева и градова у Југославији у Другом светском рату“, Лесковачки зборник, XXXV, 1995, стр. 197–207. Piščević Stanislav, „Razvoj i rad sanitetske službe u NOV i PO Srbije 1941– 1945“, Sanitetska služba u Narodnooslobodilačkom ratu Jugoslavije: 1941– 1945. Knj. 3, Nastanak i razvoj sanitetske službe u oružanim snagama Na- rodnooslobodilačkog pokreta u Sloveniji, Srbiji, Vojvodini, Kosovu i Metohiji, Beograd, стр. 203–327. Podemski Piotr, „A Clash of Civilizations? U.S. Army, Italian Women and the Gender Shock of 1943–1945“, Białostockie Teki Historyczne, 12, 2014, стр. 203–224. Polmar Norman, Allen Thomas, „Hudson, Col. Duane T.“, The Spy Book The Encyclopedia of Espionage, New York, 1997. Рацковић Н., Иветић В., „Вукчевић, Радоје Ј.“, Српски биографски речник 2, В–Г, Нови Сад, 2006, стр. 501–502. Ристановић Раде, „’Комунистичка неман’: извештавање колаборацио- нистичке штампе о Народноослободилачком покрету“, Колаборацио- нистичка штампа у Србији [Књ. 1], Александар Стојановић (прир.), Београд, 2015, стр. 159–190. Ристановић Раде, „’Шумски бандити’: Колаборационистичка штампа о Југословенској војци у отаџбини“, Колаборационистичка штампа у Србији 1941–1944, књига II, Александар Стојановић (прир.), Београд, 2017, стр. 95–125. Ристовић Милан, „Између ’жртве у крви’ и најважнијег ’савезничког допри- носа’ : Трећи рајх и питање југоисточноевропске нафте у Другом свет- ском рату (с посебним освртом на британске и америчке анализе)“, Токови историје, 1, 2017, стр. 11–46. Radenović Sandra, „Propaganda“, Sociloški rečnik, Aljoša Mimica, Marija Bog- danović (ur.), Beograd, 2007, стр. 451–453. Самарџић Мс., „Лукачевић, Војислав“, Српски биографски речник 5, Кв– Мао, Нови Сад, 2011, стр. 649–650. Sekulić Nada, „Fullerova teorija rata i promene u konceptima vođenja rata u drugoj polovini XX veka“, Sociologija, 2, 2011, стр. 129–148. Simonovski Aleksandar, „The Rescue of the Allied Pilots in Poreče in 1944.“, Istorija 20. veka, 1, 2017, стр. 75–99. Стамболија Небојша, „Оснивање и дејства Српског ударног корпуса 1944–1945.“, Војноисторијски гласник, 2, 2014, стр. 70-87. Stanković Đorđe, „Savezničko bombardovanje Nezavisne Države Hrvatske (1943–1945): istoriјski stereotipi i stvarnost“, Tokovi istorije, 1/4, 2001, 77–86. Станковић Ђорђе, „’Ревизионисти’ и савезничко бомбардовање Београда 1944. године“, Војноисторијски гласник, 1–2, 2006, стр. 131–146. Старчевић Срђан, Кајтез Илија, Вукадиновић Горан, „Рат у средишту по- литичког – актуелност Шмитовог погледа на рат“, Војно дело, 1, 2016, стр. 102–121. Стојановић Александар, „’Црвене владике’. Српска православна црква на страницама колаборационистичке штампе“, Колаборационистичка Милош Тимотијевић штампа у Србији 1941–1944, књига II, Александар Стојановић (прир.), Београд, 2017, стр. 127–148. | 465 Стојановић Александар, Мраовић Маријана, „Увод: информисање у то- талитарним друштвима, ратна пропаганда и Србија под немачком окупацијом у Другом светском рату“, Колаборационистичка штампа у Србији [Књ. 1], Александар Стојановић (прир.), Београд, 2015, стр. 17–88. Terzić Milan, „Delatnost predstavništava jugoslovenske vlade u Italiji 1943– 1945. godine“, Vojno-istorijski glasnik, 1–2, 2004, стр. 71–99. Terzić Milan, „Radio-veze generala Mihailovića mimo britanske kontrole u Drugom svetskom ratu“, Vojno-istorijski glasnik, 1–3, 2000, стр. 69–92. Terzić Milan, „Kult generala Dragoljuba Draže Mihailovića“, Srbija (Jugo­ sla­vija), 1945–2005: ideologije, pokreti, praksa : zbornik radova sa me­đu­ na­rodnog naučnog skupa održanog 4–6. maja 2005. u Somboru, 2006, стр. 93–108. Терзић Милан, „Губици четника Драже Михајловића на Зеленгори и Су- тјесци – мај 1945.“, Војно-историjски гласник, 2, 2011, стр. 71–83. Терзић Милан, „Делатност представништва југословенске краљевске вла- де у Италији 1943–1944. године, Војноисторијски гласник, 1–2, 2004, стр. 71–99. Терзић Милан, „Мисија Владимира Велебита у Лондону – мај 1944. (при- лог питању признања нове Југославије)“, Други свјетски рат – 50 година касније, том II, Владо Стругар (ур.), Подгорица, 1997, стр. 149–160. Терзић Милан, „Однос маршала Јосипа Броза Тита према ’27–мартовском хероју’ генералу Душану Симовићу“, Историјски записи, 2, 1996, стр. 99–109. Терзић Милан, „Слово ’З’ : заплашити или заклати? Значење и пропагандна употреба током Другог светског рата“, Војно-историјски гласник, 1–2, 2003, стр. 152–162. Terzić Milan, „Jugoslovenska kraljevska vlada, general Dragoljub Mihailović i savezničko bombardovanje ciljeva u Jugoslaviji 1942–1944. godine“, Tokovi istorije, 1/2, 2005, стр. 81–111. Тимотијевић Милош, „’Иако телесно ви нисте живи, ви зрачите на нас као жива бића’: изградња спомен-костурнице и обликовање централног трга у Чачку 1945-1955“, Зборник радова Народног музеја, XLIII, 2013, стр. 127–169. Тимотијевић Милош, „Звонимир Звонко Вучковић (1916–2004): биогра- фија, документа сећања“, Зборник радова Народног музеја, XLV, 2015, стр. 173–205. Тимотијевић Милош, „Југословенска војска у Отаџбини и амерички авија- тичари: пример спасавања и евакуације посаде авиона Б-24 Либератор који је пао у село Ракова код Чачка“, Зборник радова Народног музеја, XLIX, 2019, стр. 103–125 Тимотијевић Милош, „Култ светитеља, места сећања и политички митови: пример манастира Вујан, гробне цркве породице Луњевица“, Годишњак за друштвену историју, 3, 2016, стр. 58–62. Мисија „Халијард“ Торкар Блаж, „Прве америчке војне мисије ’Амазон’ и ’Алум’ међу слове- 466 | начким партизанима“, Војноисторијски гласник, 2, 2011, стр. 160–179. Tr. D., „Durmitorska operacija“, Vojna enciklopedija 2, Borda–Enc, Beograd, 1959, стр. 670–672. Feldman Andrea, „Kako se vodio ’rat riječi’? (prilog izučavanju britanske političke propagande u drugom svijetskom ratu s obzirom na zbivanja u Jugoslaviji)“, Časopis za suvremenu povijest, 1–2, 1990, стр. 19–32. Филиповић Миленко, „Таковци“, Таково: насеља, порекло становништва, обичаји, Борисав Челиковић (прир.), Београд, 2010, стр. 386–403. Hall Kevin T., „Luftgangster over Germany: The Lynching of American Air- men in the Shadow of the Air War“, Historical Social Research, 43, 2018, стр. 277–312. Цветковић Драган, „Страдали припадници НОВЈ из уже Србије према по- пису ’Жртве рата 1941-1945’“, Историја 20. века, 1, 2003, стр. 119–132. Dželebdžić Milovan, „Dejstva na komunikacije u Jugoslaviji od 1. do 7. sep- tembra. 1944. godine – operacija ’Ratweek ’“, Vojnoistorijski glasnik, 3, 1970, стр. 7–57. Šiber Ivan, „Ratna propaganda“, Pоlitička misao, 1, 1992, стр. 89–108. Schmidt Amy, „Hrvatska i zapadni saveznici“, Časopis za suvremenu povijest, 1, 2002, стр. 71–91. Шкодрић Škodrić Ljubinka, „’Horizontalna kolaboracija’ – intimne veze žena sa nemačkim okupatorom u Srbiji 1941–1944.“, Istorija 20. veka, 3, 2012, стр. 105–122. Шћекић Раденко, „Рат и пропаганда – историјски осврт, примјери и ана- лиза“, Војно дело, 3, 2012, стр. 389–401. Милош Тимотијевић Регистар личних имена Адамич Луј 83, 140, 284 Белић Данило О. 242 Ајзенхауер Двајт 9, 139, 202 Бенет Ралф 76 Ајзинберг Александар 162 Бережнов Александар 30, 303, 335, Аксентијевић Ацо 235 347 Аксентијевић Радомир 161 Бешлин М. 65, 282 Алексић Гвозден 40 Бибер Душан 26, 31, 88, 137, 138, Алексић Драган 24, 172 273, 320, 322, 353, 355, 364, 369, Алексић Сретен 40 372, 373, 377, 403, 409, 411, 413 Алин Џек Б. 393 Бјелајац Миле 389, 407 Аљоша, фотограф 318 Бјелица Михаило 307 Андрејевић Живорад 259 Богдановић Марија 14 Андрић Божидар 258 Бодријар Жан 15, 16, 20 Андрић Иво 40, 173, 174 Божовић Бранислав 149 Арбутина Петар 21 Божовић Срђан 94 Армстронг Чарлс Даглас 57, 88, 91, Бојанић Милош 30, 32, 33, 52, 129, 106, 108, 109, 115, 116, 122, 139, 174, 189, 197, 220, 246, 296, 298, 156, 169, 199, 228, 230, 234, 235, 278 313, 314, 316, 317, 318, 322, 329, Арнолд Бенедикт 326 346, 386, 388, 392, 393, 395, 397, Аткин Малком 58 399, 400, 414 Аћимовић Милан 147, 371, 405 Бојанић Петар 44 Борковић Милан 26, 147, 292 Бабић Мл. 209 Босиљчић Слободан 194 Бабовић Спасенија Цана 290 Бошковић Божа 286 Баева Искра 361 Бошковић Владе 345 Бајић Радош 21 Бошковић Владимир 312 Бакић Милош Д. 290, 399 Бошковић Ксенија 345 Банџовић Сафет 29, 386, 395, 397 Бошковић Споменка 345 Баркер Елизабет 26, 122, 156 Бранковић Слободан 129 Батаковић Душан Т. 90 Браун Гас Т. 132 Баћевић Петар 140, 157, 230, 231, Бредли Том 10 232, 233, 234, 235, 293, 358, 360, Брковић Петар С. 312 403, 405, 413 Броз Јосип Тито 9, 10, 13, 26, 27, Бејли Вилијам 57, 58, 88, 122, 139, 35, 40, 49, 65, 67, 68, 69, 73, 74, 156, 157, 159, 204, 278, 279 75, 76, 77, 78, 79, 80, 83, 85, 91, Мисија „Халијард“ 104, 112, 113, 114, 115, 117, 119, Влаховић Станиша 32, 57, 89, 108, 468 | 120, 123, 124, 126, 128, 129, 132, 116, 156, 164, 180, 182, 229, 374 137, 138, 121, 139, 141, 145, 146, Војиновић Александар 141 150, 153, 155, 158, 160, 164, 165, Војиновић М. 50 166, 167, 170, 171, 17 5, 183, 186, Волзер Мајкл 29, 45, 51, 95, 184 198, 199, 200, 202, 203, 204, 209, Волкер Мерил 244 210, 216, 218, 221, 222, 223, 230, Вујновић Мирјана 324 231, 236, 243, 250, 251, 267, 270, Вујновић Џорџ 12, 324 273, 274, 275, 276, 277, 278, 279, Вукадиновић Горан 101 280, 281, 282, 284, 289, 291, 293, Вукадиновић Игор 410 294, 297, 304, 305, 307, 312, 320, Вукчевић Радоје 235, 322, 325, 326, 326, 335, 338, 349, 353, 354, 357, 327, 328, 330, 345, 349, 373 358, 360, 361, 369, 375, 376, 377, Вуловић Вељко 161 379, 381, 382, 383, 387, 389, 402, Вучковић Александар 109 405, 407, 408, 409, 410, 411, 412, Вучковић Анка 109 413, 414, 423 Вучковић Д. 168 Брукс Алан 203 Вучковић Звонимир Звонко 18, 41, Брукс Лео 344 91, 105, 106, 109, 110, 120, 131, Брукс Норман 344 133, 188, 212, 234, 242, 243, 244, Бурке [т.ј. Берк] Питер 8, 42 245, 323, 325, 326, 328, 344, 346, Бухенен Ендрују 95 347, 352, 353, 364, 405, 412 Вучковић Џејмс, погледај Вучковић Вајкс, немачки генерал 149, 210, 374 Звонко Валер Даглас 78, 106, 137, 377 Васиљевић Првослав 409 Гавриловић Алекса 182 Васић Драгиша 4, 79, 136 Гавриловић Косара 182 Вашингтон Џорџ 326 Гавриловић Милан 182, 270 Велебит Владимир 126, 202, 203, Гавриловић Милојко 242 204, 279 Гарланд Грег 345 Вељановић Зоран 30, 52 Гебелс 94 Веркић Никола 212 Гигова Ирина 130 Вернер Јоахим Шулц 95 Гиденс Ентони 47 Вилер Марк 203 Гипсон 229 Вилијамс Хедер 27, 48, 72, 75, 76, Гледовић Богдан 76 78, 80, 113, 116, 121, 122, 138, Глигоријевић Бранислав 25, 72, 77, 139, 140, 146, 156, 159,160, 171, 108, 126, 154, 158, 159, 160, 170, 212, 230, 232, 273, 402, 405 202, 204, 205, 270, 277, 278, 279, Вилсон Роберт 12 280, 357, 365 Вилсон, амерички председник 326 Глишић Венцеслав 94, 134 Вилсон, британски генерал 121, Глишић Лазо 162 297, 303, 323, 353, 369, 404, 414, Гогић Тодор 187, 192 Виндшнурер Анка 109 Гриеко Самјуел 196 Винт Гај 46, 333 Гринвуд 320 Вирилио Пол 47 Гринлис 320 Вишњић Петар 146, 358 Грол Милан 41, 136, 146, 154, 160, Влаховић Виктор 316 278, 375, 382 Милош Тимотијевић Грубер Валтер 76, 158, 222 Ђорђевић Димитрије 230, 262 Гугенхајм Џон 138 Ђорђевић Љубиша 161 | 469 Ђорђевић Цветан Цека 149, 150, Давидовић Горан 134, 135, 241, 218, 219 243, 259, 294, 296, 331, 387, 410 Ђуретић Веселин 25, 77, 78, 83, 136, Давинић Првослав 11 155, 158, 362 Дапчевић Пеко 198 Ђуришић Павле 125, 209, 295, 314, Девић Немања 135, 181, 187, 266, 396 310, 317 Ђуровић Ђуро 133, 410, 420 Девјак Мајкл 366, 369 Ђуровић Никола 40 Дедијер Владимир 409 Дејвис Ричард Г. 29, 50, 51, 52, 309 Еванс Ричард Џ. 23 Дејвис Чарлс 10 Екмечић Милорад 353, 354, 362, Делетант Денис 231 408 Дервински Едвард 9 Елил Жак 47 Дивна, особа из радио програма Елиот Вилијам 297 100 Елвин В. 229 Дикин Вилијам 123, 204 Епштејн Михаил Н. 16 Димитријевић Бојан Б. 9, 11, 25, 26, 31, 68, 84, 88, 103, 147, 149, 151, Живановић Зоран А. 32, 393 184, 195, 210, 221, 292, 366, 372, Живковић Никола 292 381, 393, 407, 410 Живковић Петар 116 Димитријевић Владимир 21 Живојиновић Драгољуб 25, 84, 88, Димић Љубодраг 94, 362 128, 164, 280, 354 Динић Таса 150 Жујовић Младен Ј. 40, 41, 71, 72, Динчић Александар 31, 53, 57, 130, 79, 84, 91, 100, 108, 116, 127, 150, 131, 132, 190, 192, 193, 196, 226, 177, 180, 182, 183, 184, 190, 199, 246, 286, 287, 295, 317, 318, 350, 200, 210, 229, 231, 233, 243 ,270, 385, 400 271, 291, 296, 311, 329, 355, 381, Добросављевић, капетен 151 382, 404, 411, 412 Донован Вилијам Бил 18, 77, 78, Жујовић Теодора 41, 79 109, 137, 138, 231, 288, 319, 322, Жуњић Грујица 231 353, 369, 374, 377, 402, 413, 422 Донован Дејвид 137 Зарић Љубиша 39 Достанић Момчило 305 Зечевић Владо 283 Драгишић Оливера 147 Зечевић Миодраг 77, 296, 349 Драгишић Петар 361, 383 Златковић Ђура 290, 399 Драшковић Вук 11 Зорић Мирјана 82, 90, 124, 146, 147, Дрљевић Јакша 348 294, 295 Ђерић Дејан 32 Иванић Ст. 185 Ђилас Милован 155, 167, 183, 200, Ивановић Миладин 399 203 Иветић В. 328 Ђоновић Јован 48, 72, 91, 221, 291, Игерс Георг Г. 16 303 Идн Ентони 48, 113, 156, 278, 307 Ђорђевић Драгослав 161 Икер Ајра 129 Мисија „Халијард“ Илић Никола П. 53 Каракаш Обрадов Марица 30, 67, 470 | Инкс Џејмс 318 164, 169 Карановић С. 140 Јазић Александар 14 Кардељ Едвард 294 Јаковина Твртко 10, 35, 40, 126, 414 Карпентер Волтер 392 Јанковић Васкрсија 394 Картер, амерички председник 134 Јанковић Милутин 241, 242, 243 Картер Кит Ц. 54 Јанковић Радомир 18 Качаревић Бора 188 Јаношевић Ђуро 323 Кејт Џемс Ли 298 Јовановић Добривоје 187 Кели Ричард М. 395 Јовановић Драги 149, 150 Кенеди Пол 46 Јовановић Драгољуб 134 Кенон Кевендиш 414 Јовановић Ђорђе 340 Кесеровић 391 Јовановић Љубо 162 Кестер Вернер 15 Јовановић Миломир 135 Кинг, командант морнарице Велике Јовановић Мирослав 362, 383 Британије 203 Јовановић Раћо 391 Кљајић Крста 325 Јовановић Слободан 24, 49, 154, Кнап Ендрју 184 206, 375 Кнежевић Живан Л. 49, 56, 90, 282, Јовановић Цвијетин Цвика 394 291, 296, 412 Јовковић Владан 40 Кнежевић Радоје 49, 56, 90, 328 Јоксимовић Славко Ј. 196 Ковачевић Бранислав 58, 167, 217, Јонић Боривоје 221 30, 67 Јонић Велибор 82, 150, 215, 238, Ковачевић Дамњан 77, 142, 334 251, 261, 306, 307, 342, 354, 380 Коло Александар 69, 267, 269, 411 Јосиф, митрополит 236 Коноли Томас 398 Јочовић Добросав 245 Кољанин Милан 65, 13 Кољевић Богдана 48 Кадијевић Ђорђе 194 Константиновић Михаило 233, 279 Казимировић Васа 204 Косановић Сава 154, 281, 282, 356, Кајтез Илија 101 411 Калабић Никола 119, 120, 92, 396 Костић Бошко 381, 393 Калинова Евгенија 361 Костић, четнички командант 228 Каловокорези Питер 46, 333 Кочијашевић Милан 18, 19 Камински Бронислав 333 Кошутић Коста 396 Капело Џон 18 Кравен Весли Франк 298 Капферер Жан–Ноел 37 Крајгер Џорџ (Јуриј) 18, 273, 323, Карађорђе 326 353, 413 Карађорђевић Александар 65, 281 Краков Персида 64 Карађорђевић Павле 110 Краков Сигисмунд 64 Карађорђевић Петар II 60, 80, 110, Краков Станислав 64, 65, 78, 112, 113, 115, 117, 121, 128, 137, 139, 113, 119, 120, 149, 177, 179, 206, 151,157, 158, 160, 165, 170, 201, 237, 238 204, 205, 206, 233, 271, 276, 277, Крамер Елсфорт 269, 404 278, 279, 281, 358, 360, 365, 379, Кревелд Мартин ван 29, 43, 46, 200 380, 381, 388, 408 Крејаковић Силвија 30, 303, 335, 347 Милош Тимотијевић Крејић Предраг 69, 153 Магазиновић Хрвоје 186 Кресо Мухарем 172, 175 Мазовер Марк 333 | 471 Крок Артур 329 Мајнард Питер 107 Крстић Ђурица 225 Макмилан Харолд 327 Кузмановић Живојин 187 Малешевић Синиша 29, 43, 92, 101, Кујунџић Б. 96 200 Кујунџић Михаило 372 Мандић Небојша М. 284 Кујунџић Секула 192, 219, 226, 234, Манић Боривоје 189 240, 242, 247, 303, 347, 348, 364 Куљић Тодор 7, 23, 56, 75 Марковић Божидар З. 260 Кураповна Марсиа Кристоф 27, Марковић Ј. 307, 333, 354, 382 76, 129, 199, 288, 290 ,311, 322, Марковић Мирко 36, 157, 283, 330 324, 349 Марковић Момо 290 Марковић П. 276 Лажетић П. 202 Марковић Реља 392 Лазаревић Бранко 4, 174, 220, 252 Марковић Сима 142 Лазаревић В. 144, 342 Марковић Славиша 40 Лазић Бранко 211 Марковић Слободан Г. 134, 280 Лазић С. 135 Мартин Дејвид 10, 32, 55, 57, 111, Лазовић Живан 181 116, 155, 203, 242, 244, 325, 349, Лалић Никола Ник 10, 18, 345, 364, 364, 368, 391, 392 366, 367, 369, 373, 392, 399, 406, Мартиновић Милан 205, 231 411, 413 Марушић А. 135 Ланг Шон 8 Маршал Џорџ 280, 355, 404 Ласелс Алан 158 Масаловић Милош 149, 150 Лашић Ђорђе 217 Масгров Клер 12 Ленковић Живојин 226 Маслар Славко 242, 243 Лер, генерал 406 Мастерсон Томас Семјуел 231, 291, Лери Вилијам М. 288, 295 413 Лесини, конгресмен 379 Матесон Томас 363 Линдсеј Дод 184 Матић Милан Б. 36, 37, 119, 136, Линдсеј Франклин 367 211, 254, 294, 343 Лис Лорејн М. 35, 415 Махони Кевин А. 31, 51, 67, 128, Лисичић Ранко 125 130 ,161, 164, 165, 166, 170 ,171, Ловет Томас 311, 312 173 ,180, 220, 257, 265, 267, 298, Ломпар Мило 362 302, 334, 337, 338, 347, 396 Лопичић Ђорђе Н. 135 Медаковић Дејан 352 Лотрингер Силвер 47 Мејџор Џон Хеникен 198 Луис Френк 129 Макдауел Роберт 42, 138, 199, 243, Лукачевић Војислав 89, 122, 123, 293, 322, 365, 366, 367, 368, 369, 140, 157, 158, 159, 160, 199, 370, 371, 372, 373, 374, 375, 376, 230,231, 232,233, 234,291, 360 377, 395, 401, 402, 403, 404, 406, Лукић Драгомир 372 411, 413 Маклејн Фицрој 42, 75, 76, 123, 147, Љотић Димитрије 65, 96, 97, 147, 198, 204, 278, 357, 384, 385, 407 150, 195, 308, 381, 414 Макул Мајкл 310, 317 Мисија „Халијард“ Менсфилд Волтер 100, 106, 109, 271, 272, 275, 276, 277, 278, 279, 472 | 122, 139, 140, 155 280, 281, 283, 284, 285, 286, 288, Мерил Фредерик 321 291, 292, 293, 296, 303, 305, 306, Микашиновић М. 74, 102, 205, 209, 308, 310, 312, 313, 314, 319, 320, 232 321, 322, 323, 324, 325, 327, 328, Миладиновић Предраг 26, 68 329, 330, 344, 347, 349, 352, 353, Милашиновић Петар 286 355, 356, 357, 358, 360, 361, 362, Милер Роберт 54 365, 366, 367, 369, 370, 371, 372, Милићевић Наташа 21, 37, 40, 78, 407 373, 374, 375, 376, 377, 379, 380, Миловановић Михаило Кале 312 381, 384, 385, 393, 399, 400, 401, Миловановић Никола 364, 396 402, 403, 404, 405, 406, 407, 408, Милодраговић Џон 369, 395 410, 411, 412, 413, 414, 417, 418, Милорадовић Горан 200 419, 420, 421, 422, 423 Милосављевић Љубинка 290 Мицевски Милан 26, 68 Милошевић Александар М. 310, Мицковић Е. 135 317, 331, 349, 396 Младеновић Милош 131 Милошевић Владе 194 Младеновић Славко 390 Милошевић И. 304 Мољевић Стеван 136, 371 Мимица Аљоша 14 Мраовић Маријана 28, 29, 50, 54, Минић Михаило 396 60, 62, 66, 77, 87, 92, 93, 95, 97, Мирковић Боривоје 156 102, 125, 139, 177, 209, 253 Мирчетић Драгољуб Ж. 30, 55, 67, Мур Роберт П. 162 165, 220, 263, 267, 303 Мусулин Џорџ 18, 106, 107, 108, Митриани Жак 392 109, 130, 131, 132, 133, 138, 145, Митровић Андреј 21 212, 229, 234, 288, 323, 324, 348, Михаиловић Аритон 173, 272 353, 363, 364, 367, 369, 405 Михаиловић Блашко 149, 218 Мушицки, пуковник 393 Михаиловић Бранко 407 Михаиловић Вуко 13, 29, 59, 62, 101 Најдановић Бож. Ж. 97 Михаиловић Гордана 324, 407 Најдановић Миодраг 393 Михаиловићем Драгољуб Дража 9, Недељковић Миломир 213 10, 12, 13, 14, 18, 25, 26, 27, 29, 31, Недић Божидар Ђ. 87, 141, 144, 32, 35, 42, 48, 49, 55, 56, 57, 58, 59, 151, 161, 168, 186, 209, 216, 218, 65, 66, 68, 69, 70, 71, 72, 75, 76, 77, 236, 250, 255, 257, 258, 281, 282, 79, 80, 82, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 89, 305, 341 90, 91, 93, 96, 100, 102, 103, 105, Недић Милан 12, 13, 24, 25, 36, 54, 106, 108, 109, 111, 113, 114, 115, 59, 60, 62, 63, 65, 66, 72, 78, 81, 82, 116, 117, 121, 122, 123, 124, 125, 83, 84, 85, 86, 87, 88, 90, 92, 93, 95, 127, 132, 133, 135, 136, 137, 138, 96, 101, 102, 103, 108, 110, 112, 139, 140, 142, 143, 146, 147, 150, 117, 119, 120, 123, 124, 125, 133, 151, 152, 153, 154, 155, 156, 157, 137, 139, 140, 141, 142, 143, 144, 158, 159, 160, 168, 169, 177, 179, 145, 146, 147, 149, 150, 151, 152, 195, 197, 199, 200, 201, 202, 203, 153, 160, 161, 164, 165, 166, 168, 204, 209, 210, 221, 226, 228, 229, 169, 174, 175, 178, 179, 183, 184, 230, 231, 232, 233, 234, 235, 242, 185, 186, 187, 198, 202, 205, 206, 243, 244, 246, 247, 249, 260, 270, 207, 208, 209, 210, 211, 215, 216, Милош Тимотијевић 217, 218, 223, 231, 236, 237, 248, 320, 321, 322, 323, 353, 357, 363, 252, 254, 255, 256, 257, 260, 261, 368, 369, 372, 376, 377, 399, 401 | 473 264, 265, 266, 267, 268, 271, 274, Павловић Коста Ст. 40, 41, 58, 182, 276, 277, 281, 283, 288, 292, 299, 206, 324, 355 300, 302, 304, 305, 306, 307, 308, Павловић Лела 387 317, 334, 336, 340, 341, 342, 343, Павловић М. 67 349, 353, 358, 359, 360, 361, 362, Павловић Момчило 30, 89, 166, 385, 372, 379, 381, 386, 389, 400, 408, 386, 396 410, 414, 416, 417, 418, 419, 420 Павловић Павле 30, 55, 180, 263, Недић Милутин Ђ. 104 264, 265, 268, 300, 303, 310, 318, Недић Нешко 392 338, 386, 396, 397 Недовић Радисав 135 Павловић Р. 63 Нешовић Слободан 36, 83, 115, 124, Павловић Стеван К. 25, 62, 76, 109, 136, 140, 147, 202, 203, 204, 281, 158, 160, 203, 280, 358, 380 284, 379 Пантелић Боривоје 40 Нешковић Благоје 290 Пантић Ненад 193 Никодијевић Душан 40 Пауновић Михаило 188 Николић Коста 9, 14, 21, 25, 31, 65, Пашић Никола 65, 326 71, 77, 80, 84, 89, 91, 96, 105, 108, Пејчић Предраг 297 111, 115, 116, 122, 126, 133, 138, Пенезић Слободан Крцун 290 145, 146, 155, 192, 198, 203, 204, Перишић Живко 245 205, 218, 275, 279, 284, 285, 290, Перовић Драгош 69, 153 293, 297, 320, 352, 360, 362, 363, Петерсон, наредник 399 371, 372, 374, 375, 377, 381, 401, Петковић Никола 161 403, 406, 407, 411, 413, 414 Петрановић Бранко 14, 26, 31, 72, Николс Џемс 400 77, 146, 274, 293, 361, 362, 408, Никсон Ричард 9 411 Нинчић Момчило 154 Петровић Драгољуб 310 Новаковић Коста 142 Петровић Марисав 304 Новаковић Павле 358 Петровић Радомир „Кент“ 162, 193 Нојбауер Ханс–Јоаким 37 Петровић Растко 404 Нојбахер Херман 74, 82, 103, 105, Петровић, четнички командант 228 124, 141, 145, 292, 293, 325, 362, Печикан Овидију 361 370, 371, 372, 373, 374 Пеџет, британски генерал 156 Пешић Миодраг Д. 32, 193, 195, О’ Конел Дејвид 246 213, 226, 288, 310 ,323, 371, 393, Озимић Небојша 193 399, 413 Оливер Лансфорд Ерет 322 Пијановић Петар 362 Оливер Томас 18, 193, 322 Пије XII, папа 94, 354 Орбовић П.Б. 125 Пијевац Комнен 173, 179 Остојић Захарије 358, 403 Пилетић 318, 366 Оцокољић Синиша 240 Пилчевић Ђорђе 195 Пис Ерик 75 Павелић Анте 202 Пишчевић Станислав 296 Павловић Војислав Г. 25, 70, 78, Пламенац Јован 202 137, 138, 155, 205, 280, 287, 288, Повремовић Миленко 258 Мисија „Халијард“ Подемски Пјотр 95 181, 210, 221, 223, 255, 299, 343, 474 | Полимац Живорад 40 380 Полмар Норман 112 Ристић Марко 408, 411, 412 Попов Иван 353 Ристовић Милан 51, 309, 410, 411 Попов Чедомир 280 Ричард Чарлс. В. 171 Поповић Дамњан 194 Робертс Валтер 27, 77, 123, 124, Поповић Коча 290, 294, 385 126, 199, 230, 273, 280, 297 Поповић Небојша А. 375 Робертс Џон М. 47 Поповић Павле 142 Рузвелт 13, 46, 77, 137, 138, 139, 224, Прибићевић Адам 151, 241, 351 288, 319, 320, 369, 374, 377, 413 Прибићевић Стојан 154 Рутам Џаспер 65, 66, 228 Пркић Петар 109 Протић Велибор 178 Савовић Саша 11, 12, 17, 19, 213 Протић Гојко 307 ,345 Пувачић Душан 40 Сајц Алберт 100, 106, 121, 155, 157, Пупин 326 243, 249, 321 Пурић Божидар 64, 65, 103, 113, Самарџић Милослав 32, 123, 131, 136, 142, 151, 152, 154, 160, 165, 133, 161, 162, 187, 192, 193, 242 169, 170, 198, 199, 204, 205, 231, ,244, 246, 296, 312, 313, 315, 396 232, 271, 275 Самарџић Радован 94 Путник, пуковник 232 Сандму Ерлинг 43 Свети Јован Шангајски 18 Радановић Милан 135 Свети Никола 18 Раденковић Станко 226 Свети Сава 18 Раденовић Сандра 14 Свети Николај Жички 18 Радојичић М. 135 Секулић Нада 47 Радуловић Н. 195 Селборн, шеф СОЕ 203, 277 Раилић Првослав 213 Силкин Александар 200 Рајачић Мајкл 18, 323, 324, 325, 344, Симић Александар Ацо 312 367, 369, 376, 395 Симић Биљана 149, 177 Рајић Војислав „Пожаревац“ 194 Симић Јеврем 89 Рајовић Иван 12 Симић М. 63 Раковић Предраг 88, 107, 241, 410 Симић Марко Б. 170 Ранитовић Јовић Ружица 10 Симић Марко В. 64 Раповић Србољуб 161 Симић Станоје 153, 154, 414 Расмусен Фредерик М. 345 Симовић Бојана 31, 406 Растовић Милош 10 Симовић Душан 48, 72, 104, 153, Рацковић Н. 328 154, 156, 203, 282 Рачић Драгослав 150, 392 Симоновски Александар 69 Реган Роналд 9 Смиљанић Милоје 91 Рендулић Мито 242 Смит Доналд 241 Реџић Вучета 125 Соколовић Будимир 365 Рибентроп 167, 374 Спалајковић Мирослав 59, 73, 77, Рид Стафорд 402 104, 111, 117, 149, 150, 161, 271 Ристановић Раде 30, 36, 56, 57, 85, Спиридоновић П. 276, 277, 282 97, 112, 124, 144, 149, 174, 175, Срејовић Сретен 161 Милош Тимотијевић Ставријанос Лефтен 376 Тодоровић Борислав 112, 122, 140, Стаљин 9, 13, 27,60, 70, 85, 99, 158, 157, 158, 199, 212, 282, 353 | 475 177, 203, 222, 274, 279, 280, 357, Томанић Борис 181 383, 405, 415 Томас Ален 112 Стамболија Небојша 381 Томашевић Јозо 26, 90, 105, 126, Стамболић Петар 288, 289, 290 160, 280, 291, 292, 293, 295, 375, Станковић Бранислав 25, 30, 84, 384, 403, 412, 413 218 Томић Владимир 149 Станковић Ђорђе 30, 49, 172 Томпсон Пол 8 Старчевић Срђан 101 Топаловић Живко 41, 111, 149, 233, Степинац 163, 354 234, 235, 244, 273, 279, 352, 362, Стефановић Зоран 31, 246, 317, 375, 412 318, 350 Торкар Блаж 105 Стефановић Младен 76 Тош Џон 8 Стефановић Петруш 189 Трајковић Верољуб 30, 89, 386 Стојадиновић Милан 282 Трбић Василије 160, 232 Стојановић Александар 28, 29, 36, Трипковић Ђоко 30, 174 54, 92, 144, 236 Трипковић, потпуковник 396 Стојановић Дубравка 362 Трифуновић, генерал 147 Стојановић Милан 130 Труман 9 Стојановић Петар 35 Туфегџић Јанко 151 Столоф Марвин 398 Страњаковић Драгослав, види Ла- Ћатић Д. 355 зић Бранко Ћатић С. 167, 236 Стругар Владо 58, 203, 297, 307 Ћелстали Кнут 8 Субашић Борис 324 Ћирић Дарко 149, 177 Сулцбергер 329 Ћирковић Симо Ц. 65, 111, 150 Ћировић Слободан 161, 312, 315 Танасковић Славко 258 Ћосић Добрица 33 Танић Дејан 187 Ћосић Ђорђе 149, 343 Твајнинг Натан 18, 321, 352 Терзић Владимир 203 Урошевић Средоје 121 Терзић Милан 26, 30, 49, 56, 68, 84, 109, 119, 129, 154, 202, 203, 235, Фариш Лин 198, 199, 287, 288, 289, 405, 412. 321, 322 Тесла 326 Фарихам Артур 398 Тесла, породица 281 Фелдман Андреа 62 Тимотијевић Милош 12, 18, 26, 28, Фелман Ричард 10, 41, 312, 313 40, 74, 91, 103, 107, 110, 126, 134, Филиповић Миленко 331 136, 213, 233, 241, 243, 259, 294, Филиповић Радослав 234 313, 331, 345, 348, 353, 405, 408, Филиповић Слободан 325 410 Филиповић Филип 142 Тимотијевић Мирослав 8, 12, 14 Фистер Карл 345 Тимофејев Алексеј Ј. 25, 200, 273, Форд Кирк 27, 288, 289, 319, 321, 282, 366, 383, 410 325, 329, 330, 349, 369, 371, 404 Тодоровић Алекса 149 Форд Хувард 225 Мисија „Халијард“ Форд Џералд 225 165, 170, 171, 177, 179, 202, 204, 476 | Форман Валас 189 205, 211, 222, 224, 231, 251, 265, Фотић Константин 41, 68, 83, 108, 271, 274, 275, 277, 280, 281, 289, 109, 115, 133, 139, 152, 155, 157, 306, 320, 353, 354, 357, 377, 405 174, 282, 284, 291, 328, 329, 355, Черчил Рандолф 123, 136, 137, 158, 379, 404, 413, 421 211, 273, 274, 280, 281 Фридберг Ален 227 Чолаковић Родољуб 408 Фридрих Јирг 46 Чолић Лазар 98, 99, 211, 295, 307 Фриман Грегори А. 33, 312 Чолић Милутин 194 Фут М.Р.Д. 112 Чубриловић Бранко 154 Хадсон Дјуан Бил 111, 112, 121, Џек Арчи 212 204, 249 Џелебџић Милован 166, 269, 294, Хал Кевин Т. 249 384 Хал, државни секретар САД 118 Џефри Кит 122 Харисон Хјуберт 307 Џибилијан Артур 12, 18, 287, 323, Хауард Берт 235 324, 366, 399 Хауард Даглас 48 Џонс Вилијем Лејн 391 Хефлинг, пилот 322 Џонсон Џералд 129 Хитлер 45, 81, 83, 102, 103, 143, 179, Џорџ VI 158 202, 251, 280, 281, 283, 292, 293, 307, 360, 362, 373 Шварм Филип 11 Хобсбаум Ерик 47 Шејн Хенри 398 Хорстенау 409 Шепић Драгован 199, 279 Христос 18 Шибер Иван 81, 253, 333 Шкодрић Љубинка 331 Цветковић Драган 408 Шмит Карл 101 Цветковић Срђан 135 Шнел Ралф 15 Цолић Младенко 76, 124, 272 Штеркер Руди 370, 371, 374, 405, 406 Шћекић Раденко 14 Чачић Михаило 89, 192 Шубашић Иван 68, 170, 204, 205, Челиковић Борисав 21 231, 233, 261, 270, 271, 275, 276, Черчил Винстон 13, 32, 42, 46, 60, 277, 278, 279, 281, 282, 284, 293, 70, 71, 75, 77, 78, 79, 85, 113, 116, 320, 329, 330, 341, 353, 354, 355, 121, 123, 125, 126, 127, 137, 138, 356, 357, 358, 365, 372, 379 139, 142, 147, 155, 156, 158, 160, Шулмајстер 266 Милош Тимотијевић Белешка о аутору Милош Тимотијевић (Чачак, 1969), историчар, студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1996, где је и докторирао 2011. године. Од 1997. ради у Народном музеју у Чачку. Главна подручја Тимотијевићевих научних интересовања јесу исто- рија Другог светског рата, проблеми социјалистичке модернизације на Балкану, друштвена историја Србије у XX веку. Аутор је и коаутор 21 монографије: Карневал у Гучи. Сабор трубача 1961–2004 (Чачак, 2005); Соколи Чачка 1910–1941 (Ча- чак, 2006); Век сумње. Религиозност у чачанском крају 1886–2008 (Чачак, 2009); Модернизација балканског града (1944–1989). Ком- паративна анализа развоја Чачка и Благоевграда у епохи социјализма (Чачак, 2012); Звонко Вучковић: ратна биографија (1941–1944): расправа о проблемима прошлости и садашњости (Београд, 2015); Драгиша Васић (1885–1945) и српска национална идеја (Београд, 2016; друго, допуњено издање Београд, 2019); Злато четника и партизана – деконструкција једног мита: финансије и отпор окупа- тору у Србији и Југославији 1941–1945. (Београд, 2018; друго издање Београд, 2019); Споменица погинулих у ратовима 1991–2000. године са подручја Краљева (Краљево, 2019); „Храбри“ партизани и „зли“ четници: студије о Србији у Другом светском рату (1941–1945) (Београд, 2019); са Гораном Давидовићем: Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја, књ. 1: У пламену устанка. Ратна 1941. година; књ. 2: Слепа мржња и крвава освета. Окупација и грађански рат 1942–1943. године; књ. 3: Агонија и слом. Ратне 1944. и 1945. година (Чачак, Горњи Милановац, Краљево, 2002, 2003, 2004); Документа за политичку и војну историју Чачка, књ. 1: 1938–1941 (Чачак, Краљево, 2006); са Делфином Рајић: Манастири Овчарско- кабларске клисуре (Чачак, 2004; друго допуњено и измењено издање, Чачак, Београд, 2012); Ризница прошлости. Овчарско-кабларска Мисија „Халијард“ 478 | клисура и њени манастири (Чачак 2005; друго издање Чачак, 2019); Културна ризница Чачка: од праисторије до савременог доба (Чачак, 2008); са Сашом Савовићем, Равна гора (Београд, 2014). Аутор је више од 90 научних радова (студија, расправа, каталога, водича). За први том књиге Затамњена прошлост 2003. добио је Награ- ду „Ђорђе Јеленић“ Архива Србије, а 2005, за тротомно издање, На- граду „Драгиша Кашиковић“ Матице исељеника Србије и Издавачке куће „Српска реч“. За монографију Манастири Овчарско-кабларске клисуре 2004. добио је Награду „Михаило Валтровић“ Музејског друштва Србије, награде Општине Чачак и „Даница Марковић“, чачанске Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“. За друго, допуњено и измењено издање, на Међународном сајму књига у Бања Луци 2012, добио је Награду „Ступље“ за неговање српске тради- ције и православне духовности. Добитник је Награде Националног комитета ICOM-а за Србију 2008. године, за монографију Култур- на ризница Чачка: од праисторије до савременог доба, као и 2012. године, за монографију Манастири Овчарско-кабларске клисуре. Милош Тимотијевић Библиотека САБОРНИК   1. Драгомир С. Ацовић, СЛАВА И ЧАСТ. Одликовања међу Ср- бима, Срби међу одликовањима   2. Радош Љушић, ДИМИТРИЈЕ ДАВИДОВИЋ (1789–1838). Оријентални новинар, европски политичар   3. Коста Николић, МАЧ РЕВОЛУЦИЈЕ. OЗНА у Југославији 1944– 1946. (3 издања)   4. Пјер Пеан, КОСОВО. „Праведни“ рат за стварање мафијашке државе   5. Владо Ст. Маријан, ПОВРАТАК ГРОФА ОД ТАКОВА. Прилог историји парламентаризма у Србији   6. Радмила Тричковић, БЕОГРАДСКИ ПАШАЛУК 1687–1739.   7. Јасмина В. Милановић, АПОСТОЛИ РАДИКАЛИЗМА. Живот и дело Павла Паје Михајловића (1845–1915)   8. Душан М. Бабац, ВОЈНЕ ОЗНАКЕ У СРБИЈИ 1845–1945.   9. Бојан Б. Димитријевић, ВОЈСКА НЕДИЋЕВЕ СРБИЈЕ. Ору- жане снаге Српске владе 1941–1945. (3 издања) 10. Снежана Ферјанчић, КОНСТАНТИН (306–337) 11. Влада Станковић, ПУТОВАЊА КРОЗ ВИЗАНТИЈУ (2 издања) 12. Момчило Спремић, СРБИЈА И ВЕНЕЦИЈА (VI–XVI век) (3 издања) 13. Мирослава Мирковић, ИСТОРИЈА РИМСКЕ ДРЖАВЕ. Од Ромула, 753. године пре Христа, до смрти Константина, 337. године нове ере (2 издања) 14. Мирослава Мирковић, ДИОКЛЕЦИЈАН 15. Група аутора, РУДНИК, Шапат висина 16. Сигмунд Аугуст Волфганг фон Хердер, РУДАРСКО ПУТО- ВАЊЕ ПО СРБИЈИ СПРОВЕДЕНО 1835. ГОДИНЕ 17. Дарко Гавриловић, МРЖЊE, РАТОВИ, ДЕМОНИ ХРИ- ШЋАНСКОГ СВЕТА 18. Милош Тимотијевић, Саша Савовић, РАВНА ГОРА 19. Ковиљка Летић, ОСНОВНЕ ШКОЛЕ У ЧАЧАНСКОМ ОКРУ- ГУ 1918–1945. 20. Ђорђе Ђурић, СРПСКИ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦ У ПОЛИТИЦИ. Политичка биографија Јована Жујовића 21. Предраг Пејчић, СРПСКЕ НОВИНЕ – ХОРИЗОНТИ КУЛ- ТУРЕ СРБИЈЕ XIX ВЕКА 22. Филип Христић, УСПОМЕНЕ 23. Слободан Бјелица, СПОРОВИ ОКО АУТОНОМИЈЕ ВОЈВО- ДИНЕ. Књига прва: 1961–1974. 24. Богољуб Шијаковић, ВЕЛИКИ РАТ, ВИДОВДАНСКА ЕТИ- КА, ПАМЋЕЊЕ. О историји идеја и Спомену Жртве 25. Милош Тимотијевић, ЗВОНКО ВУЧКОВИЋ. Ратна биогра- фија (1941–1944) 26. Горан Васин, САБОРИ РАСКОЛА. Српски црквено-народни сабори у Хабзбуршкој монархији 1861–1914. 27. Данко Леовац, СРБИЈА И РУСИЈА ЗА ВРЕМЕ ДРУГЕ ВЛАДЕ КНЕЗА МИХАИЛА (1860–1868) 28. Миодраг Марковић, СВЕТИ НИКИТА КОД СКОПЉА. За- дужбина краља Милутина 29. Софија Божић, СРБИ У ХРВАТСКОЈ И ЈУГОСЛОВЕНСКА ДРЖАВА 1918–1929. 30. Срђан Цветковић, ИЗМЕЂУ СРПА И ЧЕКИЋА. Књига прва: Ликвидација „народних непријатеља“ 1944–1953. (2 издања) 31. Константин Владимирович Никифоров, „НАЧЕРТАНИЈЕ“ ИЛИЈЕ ГАРАШАНИНА И СПОЉАШЊА ПОЛИТИКА СРБИЈЕ 1842–1853. 32. Мирослава Мирковић, ПОЗНО РИМСКО ЦАРСТВО. Од Диоклецијана до Теодорикова освајања Италије 284–493. 33. Милош Тимотијевић, ДРАГИША ВАСИЋ (1885–1945) И СРПСКА НАЦИОНАЛНА ИДЕЈА (2 издања) 34. Зоран М. Јовановић. ИСТОРИЈА БЕОГРАДСКИХ СВЕТИ- ЊА: ХРИШЋАНСТВО, ЈУДАИЗАМ, ИСЛАМ 35. Бојана Крсмановић, ЕВНУСИ У ВОЈНОМ ВРХУ ВИЗАНТИЈ- СКОГ ЦАРСТВА (780–1025). „Е, е, шта је то?“ 36. Иван Степанович Јастребов, СТАРА СРБИЈА И АЛБАНИЈА. Забелешке с путовања (4 издања) 37. Милош Тимотијевић, ЗЛАТО ЧЕТНИКА И ПАРТИЗАНА – ДЕКОНСТРУКЦИЈА ЈЕДНОГ МИТА. Финансије и отпор окупатору у Србији и Југославији 1941–1945. (2 издања) 38. Александар М. Милошевић, СРПСКА ПРИЧА. Сећања из рата и револуције 1941–1945. (3 издања) 39. Ивана Пантелић, УСПОН И ПАД „ПРВЕ ДРУГАРИЦЕ“ ЈУГО- СЛАВИЈЕ. Јованка Броз и српска јавност 1952–2013. (2 издања) 40. Коста Николић, ЈУГОСЛАВИЈА. ПОСЛЕДЊИ ДАНИ (1989– 1992). Књига прва „Сви Срби у једној држави“ (2 издања) 41. Дарко Гавриловић, МИТ О НЕПРИЈАТЕЉУ. Антисемитизам Димитрија Љотића 42. Здењек Сладек, МАЛА АНТАНТА 1919–1938. Њене привредне, политичке и војне компоненте 43. Томица Делибашић, ПЛАНИНЕ И ВРХОВИ БАЛКАНА 44. Божидар Ферјанчић, СРБИЈА И ВИЗАНТИЈА 45. Иван Степанович Јастребов, ПОДАЦИ ЗА ИСТОРИЈУ СРП- СКЕ ЦРКВЕ И НАРОДА. Из путничких записника 46. Коста Николић, ЈУГОСЛАВИЈА. ПОСЛЕДЊИ ДАНИ (1989– 1992). Књига друга „Људи мржње, земља смрти“ 47. Небојша Петровић, АРХИПЕЛАГ МРЖЊЕ. Непријатељи КПЈ у Војводини након Другог светског рата 1944–1953. 48. Милош Тимотијевић, МИСИЈА „ХАЛИЈАРД“. Ратна пропа- ганда, бомбардовање српских градова и евакуација савезничких авијатачара 1943–1944. године 49. Момчило Спремић, ДЕСПОТ ЂУРАЂ БРАНКОВИЋ И ЊЕ- ГОВО ДОБА 50. Иван Степанович Јастребов, ОБИЧАЈИ И ПЕСМЕ СРБА У ТУРСКОЈ. У Призрену, Пећи, Морави и Дебру Милош Тимотијевић МИСИЈА „ХАЛИЈАРД“ Ратна пропаганда, бомбардовање српских градова и евакуација савезничких авијатичара 1943–1944. године | Издавач Јавно предузеће Службени гласник | За издавача др Јелена Триван, директор | Извршни директор Сектора за издавање књига Петар В. Арбутина | Дизајн Александар Прибићевић | Лектура и коректура Јелена Тешановић | Регистар 000 | Техничко уређење Саша Бешевић | Штампа Штампарија Гласник, Београд | Тираж 000 | Београд, 2020 | www.slglasnik.com CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 000