У СПОМЕН И СЛАВУ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА КЊИГА 6-1 МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП „СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР КРОЗ ВЈЕКОВЕ – ИСТОРИЈА И ПРЕДАЊЕ (1016-2016)“ Бар, 15-17. септембар 2016. године ИСТОРИЈА, ЦРКВЕНО ПРЕДАЊЕ И КУЛТ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА АУТОРСКО ИЗДАЊЕ ПОВОДОМ ОБИЉЕЖАВАЊА 1000-ГОДИШЊИЦЕ МУЧЕНИЧКОГ СТРАДАЊА СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА (1016–2016) С БЛАГОСЛОВОМ АРХИЕПИСКОПА ЦЕТИЊСКОГ, МИТРОПОЛИТА ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОГ И ЕГЗАРХА СВЕШТЕНОГ ТРОНА ПЕЋКОГ ГОСПОДИНА АМФИЛОХИЈА Издавачи: Митрополија црногорско-приморска ИИУ СВЕТИГОРА За издаваче: Протопрезвитер–ставрофор Обрен Јовановић Протопрезвитер–ставрофор Радомир Никчевић Едиција: Свети Јован Владимир, Књига VI, свеска 1 Уредници издања: др Васиљ Јововић Протопрезвитер–ставрофор Гојко Перовић Протопрезвитер–ставрофор Велибор Џомић Рецензенти: Проф. др Срђан Рудић, Проф. др Божидар Зарковић, Проф. др Љубомир Милутиновић, Проф. др Ана Елаковић Ненадовић, Протопрезвитер-ставрофор проф. др Саво Денда, Проф. др Марко Атлагић Лектура: Весна Тодоровић Преводиоци: др Весна Вукићевић, ма Благоје Рајковић, Јана Рајковић, Зоран Дубљевић, Протопрезвитер Никола Гачевић Дизајн и припрема за штампу: Презвитер Александар Орландић Штампа: Ротографика, Суботица Тираж: 1000 примјерака У СПОМЕН И СЛАВУ СВЕТОГ JОВАНА ВЛАДИМИРА КЊИГА 6-1 МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП „СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР КРОЗ ВЈЕКОВЕ – ИСТОРИЈА И ПРЕДАЊЕ (1016-2016)“ Бар, 15-17. септембар 2016. године ИСТОРИЈА, ЦРКВЕНО ПРЕДАЊЕ И КУЛТ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА Цетиње 2018. МЕЂУНАРОДНИ НАУЧНИ СКУП „СВЕТИ ЈОВАН ВЛАДИМИР КРОЗ ВЈЕКОВЕ – ИСТОРИЈА И ПРЕДАЊЕ (1016-2016)“ Бар, 15-17. септембар 2016. године Организациони одбор: • Архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски др Амфилохије, предсједник • Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, потпредсједник • Проф. др Богољуб Шијаковић • Др Душан Батаковић • Проф. др Ненад Милошевић • Др Радослав Распоповић • Доц. др Ђорђе Ђекић • Др Срђан Пириватрић • Др Будимир Алексић • Мр Младен Загарчанин • Павле Јакоја Брајовић • Предраг Вукић • Јован Маркуш • Протопрезвитер-ставрофор доц. др Велибор Џомић • Протопрезвитер Јован Пламенац, секретар Научни одбор: • Архиепископ охридски митрополит скопски др Јован, предсједник • Проф. др Богољуб Шијаковић • Др Борис Милосављевић • Мр Младен Загарчанин • Протопрезвитер-ставрофор доц. др Велибор Џомић, секретар УВОД Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је Ми­т ро­п о­л ит цр­н о­г ор­с ко-при­м ор­с ки Ам­ф и­л о­х и­ј е СВЕ­ТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР – КО­РИ­ЈЕН СВЕ­ТОГ ДР­ВЕ­ТА Увод­но из­ла­га­ње на отва­ра­њу Ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног ску­па „Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир кроз вје­ко­ве – исто­ри­ја и пре­да­ње“ ко­ји је одр­жан у Ба­ру од 15. до 17. сеп­тем­бра 2016. го­ди­не у ор­га­ни­за­ци­ји Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске Ва­ша пре­о­све­штен­ства, ча­сни оци, по­што­ва­ни уче­сни­ци овог на­уч­ног ску­па ко­ји је по­све­ћен јед­ној од из­у­зет­них лич­но­сти на­ше про­шло­сти – Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, ди­о­клиј­ско-зет­ском вла­да­ ру ве­ли­ко­му­че­ни­ку, ко­ји је се­бе угра­дио у све­у­куп­ну исто­ри­ју ре­као 5 бих свих бал­кан­ских на­ро­да, а и ши­ре од Бал­ка­на, до­бро до­шли. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир – ко­ри­јен све­тог др­ве­та Овим Ме­ђу­на­род­ним на­уч­ним ску­пом, а на­ро­чи­то осве­ће­њем ње­му по­све­ће­ног хра­ма ко­ји се ов­дје за­вр­ша­ва, оби­ље­жа­ва­мо хи­ ља­ду­го­ди­шњи­цу Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. По Бо­жи­јој мје­ри хи­ ља­ду го­ди­на је као је­дан дан, и је­дан дан као хи­ља­ду го­ди­на. Та­ко би­ва и са овом хи­ља­ду­го­ди­шњи­цом му­че­нич­ке смр­ти Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ди­о­клиј­ско-зет­ског вла­да­ра, по­стра­да­лог 1016. го­ди­не. Све­ти ве­ли­ко­му­че­ник Вла­ди­мир је жи­вио и дје­лао у јед­ном пре­лом­ном исто­риј­ском вре­ме­ну. Де­се­ти и пр­ва по­ло­ви­на је­да­на­е­стог ви­је­ка пред­ста­вља­ју пре­ двор­је и рас­кр­шће ве­ли­ких исто­риј­ских зби­ва­ња ко­ја ће се суд­бин­ ски од­ра­зи­ти на сље­де­ћи, дру­ги ми­ле­ни­јум, ко­ји је упра­во у на­ше ври­је­ме за­вр­шен. До на­шег вре­ме­на, да­кле, од­ра­жа­ва се тај ње­гов пе­ри­од и утки­ва се у ње­га ње­го­ва лич­ност. Утки­ва се и хри­шћан­ ски Ис­ток и хри­шћан­ски За­пад. Са­мо у свје­тло­сти тих зби­ва­ња и опре­дје­ље­ња цр­кве­них, по­ли­тич­ких и кул­тур­них мо­гу­ће је ра­зу­ мје­ти и све оно што се да­нас до­га­ђа на евро­а­зиј­ским про­сто­ри­ма, да не ка­же­мо на свјет­ским про­сто­ри­ма. Ње­го­во ври­је­ме је ври­је­ме про­жи­ма­ња оно­га што се на­зи­ва кроз исто­ри­ју „пр­вим Ри­мом“ и оно­га што се на­зи­ва „дру­гим Ри­мом“, Кон­стан­ти­но­по­љем. Док је пр­ви, им­пе­ри­јал­ни Рим, и у свом до­хри­шћан­ском а и пост­хри­шћан­ском тра­ја­њу, био но­си­лац па­ган­ског им­пе­ри­јал­ног уни­вер­за­ли­зма, до­тле је дру­ги Рим, Кон­стан­ти­но­пољ, по­стао те­ мељ но­вог, хри­шћан­ског по­и­ма­ња др­жа­ве, бла­го­да­ре­ћи кр­сто­но­ сном и хри­шћан­ском опре­дје­ље­њу ца­ра Кон­стан­ти­на, ко­ји је то опре­дје­ље­ње уте­ме­љио на оном ви­ђе­њу кр­ста при­је бит­ке на Мил­ виј­ском мо­сту. Он је схва­тио да бу­дућ­ност и ње­го­вог цар­ства а ти­ ме и бу­дућ­ност сви­је­та мо­ра би­ти уте­ме­ље­на упра­во на том Ча­ сном кр­сту, од­но­сно на хри­шћан­ском опре­дје­ље­њу, на Цр­кви Хри­ сто­вој ко­ја је до та­да, до ње­го­вог Ми­лан­ског едик­та из 313. го­ди­не, би­ла го­ње­на и про­го­ње­на. Стра­да­ње Цр­кве Хри­сто­ве у пр­ва три ви­је­ка је пре­ста­ло на та­кав на­чин да се од­ви­ја од вре­ме­на ца­ра Кон­ стан­ти­на, од вре­ме­на Ми­лан­ског едик­та, и од вре­ме­на пре­но­ше­ња пре­сто­ни­це из па­ган­ског, им­пе­ри­јал­ног Ри­ма у ма­ли гра­дић на Бос­ фо­ру, у Ви­зант, на раз­ме­ђу Евро­пе и Ази­је. Од тог пре­но­ше­ња ма­ Књига 6, свеска 1 ли Ви­зант по­стао је сре­ди­ште не са­мо Ис­точ­но-ро­меј­ског цар­ства не­го је по­стао но­си­лац јед­не све­у­куп­не ви­зи­је устрој­ства људ­ско­га дру­штва и људ­ске за­јед­ни­це. (Ни­је, да­кле, слу­чај­но што смо ми је­дан пирг Хра­ма Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­све­ти­ли Св. ца­ру Кон­ стан­ти­ну и Је­ле­ни). Кон­стан­ти­но­во хри­шћан­ско цар­ство на том 6 рас­кр­шћу свје­то­ва – Ис­то­ка и За­па­да, Евро­пе и Ази­је – из­гра­ђу­је се и тра­је ви­ше од 1000 го­ди­на, од 325. па све до па­да Ца­ри­гра­да У спомен и славу Светог Јована Владимира 1453. То хри­шћан­ско цар­ство, Ис­точ­но-ро­меј­ско, Ви­зан­тиј­ско цар­ ство, вре­ме­ном се раз­гра­на­ло (по узо­ру на Кон­стан­ти­но­во цар­ство) у дру­ге хри­шћан­ске др­жа­ве пра­во­слав­ног Ис­то­ка. Све оне су, по угле­ду да­кле, на Ис­точ­но­ро­меј­ско цар­ство, уте­ме­ље­не не на оно­ме на че­му је би­ла уте­ме­ље­на до­та­да­шња уни­вер­зал­на др­жа­ва За­пад­ ног рим­ског цар­ства – на ри­мо­це­за­риј­ском обо­го­тво­ре­њу вла­да­ра, од­но­сно зем­не вла­сти, не­го на кр­сто­но­сној сим­фо­ни­ји (са­гла­сју) хри­шћан­ске др­жа­ве и Цр­кве. Кон­стан­ти­нов­ска епо­ха исто­ри­је Евро­пе и Ази­је, да не ка­же­ мо и сви­је­та, за­вр­ши­ла се су­штин­ски бољ­ше­вич­ком ре­во­лу­ци­јом, од­но­сно му­че­нич­ком смр­ћу ру­ско­га ца­ра Ни­ко­ла­ја II и ње­го­ве по­ ро­ди­це 1918. го­ди­не. По­сли­је па­да Ца­ри­гра­да, Мо­сква је не­сум­ њи­во игра­ла уло­гу на­сљед­ни­це Ви­зан­тиј­ског, Ис­точ­но-ро­меј­ског цар­ства, па ни­је слу­чај­но да се она на­зи­ва­ла, а и да­нас је не­ки исто­ ри­ча­ри на­зи­ва­ју „тре­ћим Ри­мом“. Тај јој је на­зив у XV ви­је­ку дао, ко би дру­ги не­го не­ки ка­лу­ђер, Зо­си­ма му је би­ло име, ко­ји је ре­ као: „Пр­ви Рим је от­пао, дру­ги Рим је пао, тре­ћи Рим је Мо­сква, че­твр­то­га Ри­ма не­ће би­ти“. То је ње­го­ва де­фи­ни­ци­ја о мо­сков­ском цар­ству. Тре­ба ис­та­ћи и то да пр­ви Рим ни­ка­да ни­је опро­стио ца­ру Кон­ стан­ти­ну пре­но­ше­ње сре­ди­шта уни­вер­зал­но-рим­ског цар­ства на Бос­фор. На­рав­но, и да­нас Ри­мо­ка­то­лич­ка цр­ква по­шту­је ца­ра Кон­ стан­ти­на, али ипак са су­здр­жа­но­шћу. Ни­ка­да он ни­је до­био на За­ па­ду оно мје­сто ко­је је сте­као тим сво­јим исто­риј­ским чи­ном, јер је ње­го­вим пре­ла­ском на ис­ток по­мје­ре­но сре­ди­ште та­да­шње ва­се­ље­ Ми­т ро­п о­л ит цр­н о­г ор­с ко-при­м ор­с ки Ам­ф и­л о­х и­ј е не, а пр­ви Рим оста­је и да­ље, свје­сно или не­свје­сно, ве­зан за свој уни­вер­за­ли­зам, спа­ја­ју­ћи на­сље­ђе­но обо­го­тво­ре­ње рим­ског им­пе­ ра­то­ра са Пе­тро­вим при­ма­том у лич­но­сти рим­ског епи­ско­па, Пе­ тро­вог на­сљед­ни­ка. Рим­ски епи­скоп, у свој­ству ви­ка­ра Хри­сто­вог, пре­у­зи­ма на се­бе кљу­че­ве и ду­хов­не и свје­тов­не вла­сти. Вре­ме­ном, на тој осно­ви, он при­сва­ја и ап­со­лут­ну власт над Цр­квом, дог­ма­ти­ зо­ва­ну ко­нач­но на Пр­вом ва­ти­кан­ском кон­ци­лу 1870. го­ди­не, али и пра­вом ин­ве­сти­ту­ре сво­је вла­сти на свје­тов­ним вла­да­ри­ма. При то­ме, као што је по­зна­то, рим­ски епи­скоп је ство­рио и сво­ју, пап­ску др­жа­ву, ко­ја је и те ка­ко би­ла моћ­на у сво­је ври­је­ме, и ко­ја на не­ки на­чин, у ма­ло­ме, и до да­нас по­сто­ји као др­жа­ва Ва­ти­кан. Та сим­би­о­за ду­хов­не и свје­тов­не вла­сти по­че­ла је да по­ста­ је но­ва исто­риј­ска ствар­ност ства­ра­њем Фра­нач­ког цар­ства Кар­ла Ве­ли­ког у VI­II ви­је­ку, и мо­гли би­смо ре­ћи да она пред­ста­вља ко­ ри­јен, из­во­ри­ште сред­њо­вје­ков­не као и са­вре­ме­не европ­ске ци­ви­ 7 ли­за­ци­је, ко­ја је по­сте­пе­но ко­рак по ко­рак, пре­ко про­те­стан­ти­зма и Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир – ко­ри­јен све­тог др­ве­та ху­ма­ни­зма, до­жи­вља­ва­ла сво­ју ме­та­мор­фо­зу, сво­ју се­ку­ла­ри­за­ци­ју. Да­кле, са­вре­ме­на се­ку­ла­ри­за­ци­ја Евро­пе и Аме­ри­ке и те ка­ко је ве­ за­на за та до­га­ђа­ња и вре­ме­на Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, али ево и вре­ме­на Кар­ла Ве­ли­ко­га, од­но­сно тог об­ли­ко­ва­ња од­но­са из­ме­ђу Цр­кве и др­жа­ве ка­ко је оно оства­ре­но на За­па­ду. Евро-аме­рич­ка ци­ви­ли­за­ци­ја – ко­јој ми при­па­да­мо у овом тре­нут­ку – да­нас упра­ вља суд­би­на­ма сви­је­та, и ту се до­га­ђа, и до да­нас, оно што се до­ га­ђа­ло у ври­је­ме Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра: су­коб ис­точ­но-ро­меј­ ског по­и­ма­ња од­но­са Цр­кве и др­жа­ве и за­пад­но-ри­мо­цен­трич­ног, пап­ског, по­и­ма­ња од­но­са Цр­кве и др­жа­ве. То над­гор­ња­ва­ње јед­ног и дру­гог на­че­ла ре­зул­ти­ра­ло је и оном ши­змом За­пад­не цр­кве из 1054. го­ди­не, да­кле баш у тим вре­ме­ни­ма ка­да је жи­вио, дје­лао и му­че­нич­ки по­стра­дао Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир. Пот­пу­но је при­род­но да се тај су­коб из­ме­ђу хри­шћан­ског Ис­ точ­но-ро­меј­ског цар­ства – уте­ме­ље­ног од са­мог по­чет­ка упра­во на хри­шћан­ству и на Ча­сно­ме кр­сту, и За­пад­ног цар­ства – у ко­јем је та­ко­ђе већ пре­о­вла­да­ло хри­шћан­ство, али ко­је је по са­мој при­ро­ди би­ло дру­га­чи­јег кон­тек­ста од­но­са др­жа­ве и Цр­кве, од­ра­зио и на сло­вен­ска пле­ме­на, на њи­хо­ву хри­сти­ја­ни­за­ци­ју, а у исто ври­је­ме на њи­хов све­у­куп­ни дру­штве­но-кул­тур­но-ду­хов­ни жи­вот, на њи­ хо­во кул­тур­но-по­ли­тич­ко са­зри­је­ва­ње по­сли­је до­ла­ска на Бал­кан. Сва исто­ри­ја сло­вен­ских пле­ме­на, укљу­чу­ју­ћи ту: и Бу­га­ре, и Ср­бе, и Хр­ва­те, и оста­ла сло­вен­ска пле­ме­на, би­ла је од­раз упра­во оно­га што је ту већ по­сто­ја­ло, по­чев­ши од па­ган­ског Рим­ско­га цар­ства, па он­да оно­га што се до­га­ђа­ло у кон­тек­сту од­но­са Ис­точ­но-ро­меј­ ског, Ви­зан­тиј­ског цар­ства и ри­мо­цен­трич­ног раз­во­ја исто­риј­ских зби­ва­ња на За­па­ду. Тај су­коб, та­ко да га на­зо­ве­мо (не­кад је то су­коб, не­кад је то уза­јам­но про­жи­ма­ње у свим обла­сти­ма жи­во­та.), не­што је што смо при­ми­ли, што но­си­мо у се­би, и што је за­пе­ча­ти­ло и сву на­шу исто­ ри­ју, кон­крет­но го­во­ре­ћи о Бал­ка­ну, али и ши­ре од Бал­ка­на. На про­сто­ру овом су се укр­шта­ле кроз вје­ко­ве ју­рис­дик­ци­је, ка­ко свје­ тов­на та­ко и цр­кве­на, пр­во­га и дру­го­га Ри­ма. У том по­гле­ду не­сум­ њи­во да је пре­суд­ну уло­гу, при­је Све­то­га Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, од­и­ Књига 6, свеска 1 грао Све­ти па­три­јарх ца­ри­град­ски Фо­ти­је, с пра­вом на­зван рав­но­ а­по­стол­ни, кроз ње­го­во сла­ње Све­те бра­ће Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја на ми­си­ју у Мо­рав­ску, на по­зив мо­рав­ско­га кра­ља Рас­ти­сла­ва. (Оту­да у Са­бор­ном бар­ском хра­му по­сто­ји па­ра­клис Све­то­га Рас­ти­сла­ва, јер је и он, на не­ки на­чин, угра­дио се­бе у сва она дру­штве­на зби­ 8 ва­ња, и ду­хов­на, и кул­тур­на и мо­рал­на, на про­сто­ри­ма сло­вен­ских на­ро­да.) У спомен и славу Светог Јована Владимира Уво­ђе­ње сло­вен­ског је­зи­ка у про­по­вијед Је­ван­ђе­ља, ства­ра­ње сло­вен­ске гла­го­љич­не и ћи­ри­лич­не азбу­ке, а ти­ме све­у­куп­не кул­ ту­ре и ето­са, до та­да не­ар­ти­ку­ли­са­ној сло­вен­ској сти­хи­ји је да­ло лич­но­сност, лик и об­лик, ка­ко цр­кве­ни та­ко и на­род­но­сни, кул­тур­ но-др­жа­во­твор­ни, на­дах­нут упра­во ис­точ­но-ро­меј­ством и ки­ри­ло- ме­то­ди­јев­ством. По­сли­је то­га од­ви­ја се и ства­ра кли­мен­то-на­у­мов­ ска тра­ди­ци­ја, ко­ја се не­сум­њи­во до­та­кла и Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ ми­ра и ових на­ших про­сто­ра, гдје су те дви­је дру­га­чи­је кон­цеп­ци­је про­по­вије­да­ња Је­ван­ђе­ља и свје­до­че­ња Цр­кве до­шле до су­ко­ба. У том тре­нут­ку Рим ни­је био спре­ман да при­хва­ти ту но­ви­ну сло­ вен­ских је­зи­ка, иако је при­хва­тио у по­чет­ку Све­то­га Ки­ри­ла, па је он и са­хра­њен у цр­кви Све­то­га Кли­мен­та у Ри­му, гдје се и да­нас на­ла­зи. Али, у то ври­је­ме пре­о­вла­да­ла је те­о­ло­шки, а пре­ко то­га и кул­тур­но, тзв. тро­је­зич­на је­рес, ка­ко су у ври­је­ме Све­тих Ки­ри­ла и Ме­то­ди­ја, Кли­мен­та и На­у­ма на­зва­ли то схва­та­ње да са­мо три је­зи­ка: је­вреј­ски, грч­ки, ла­тин­ски, а ти­ме и три на­ро­да („је­зик“ у сло­вен­ском је­зи­ку зна­чи и „на­род“), три ет­но­са, мо­гу би­ти свје­до­ ци Бо­га и Бо­жи­јег От­кри­ве­ња. То је оно што се, не­ма ни­ка­ве сум­ ње, већ од­ра­жа­ва и у ври­је­ме Све­то­га Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на на­шим про­сто­ри­ма. И при­је то­га се већ од­ра­зи­ло на на­ма Сло­ве­ни­ма ов­дје до­шав­шим, на­ро­чи­то по­сли­је оних са­бо­ра упра­во у X ви­је­ку, ко­је је во­дио иза­сла­ник рим­ско­га епи­ско­па, гдје су се на­ша бра­ћа Хр­ ва­ти ко­ји су би­ли хри­сти­ја­ни­зо­ва­ни, од­но­сно та­мо­шњи епи­ско­пи то­га вре­ме­на, опре­дије­ли­ли за пр­ви Рим и ње­го­ву кон­цеп­ци­ју хри­ шћан­ства, и ти­ме су он­да и је­зик и азбу­ку ћир­лич­ну и гла­го­љич­ну Ми­т ро­п о­л ит цр­н о­г ор­с ко-при­м ор­с ки Ам­ф и­л о­х и­ј е би­ли при­мо­ра­ни да из­гу­бе. Прем­да су и они, вје­ро­ват­но бла­го­да­ре­ ћи при­су­ству упра­во древ­не Зе­те и Ра­шке и Ср­би­је, гдје је пре­о­вла­ да­ла та ки­ри­ло-ме­то­ди­јев­ска тра­ди­ци­ја, са­чу­ва­ли гла­го­љи­цу и до да­на­шње­га да­на, па се и по­ку­ша­ло у XIX ви­је­ку да се она на не­ки на­чин об­но­ви, да бу­де сво­је­вр­сни мост за по­нов­но ује­ди­ње­ње пра­ во­слав­ног Ис­то­ка и ри­мо­ка­то­лич­ког За­па­да. То ври­је­ме при­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра за­ис­ та је би­ло пре­ лом­но. Са­мо да по­ме­не­мо чи­ње­ни­цу да је не­што ма­ло ра­ни­је, за ври­је­ме кња­за Му­ти­ми­ра, па­па Јо­ван VI­II, ако се до­бро сје­ћам, тра­жио од епи­ско­па у Ра­су да се пот­чи­ни па­нон­ском ми­тро­по­ли­ ту. (До­ду­ше, Ме­то­ди­је је јед­но ври­је­ме био ми­тро­по­лит Па­но­ни­је али по­сли­је ње­га је пре­о­вла­дао ла­тин­ски је­зик и тро­је­зи­че­ство.) Од­го­вор епи­ско­па Ра­са рим­ском епи­ско­пу био је: „Ми при­па­да­мо Кон­стан­ти­но­по­љу“. Те ри­је­чи, то опре­дје­ље­ње епи­ско­па Ра­са, до­ би­ло је исто­риј­ски зна­чај. Све што се ка­сни­је до­га­ђа­ло, и са на­шом 9 Цр­квом, и са на­шом кул­ту­ром и са је­зи­ком, оно је у ства­ри из­гра­ђе­ Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир – ко­ри­јен све­тог др­ве­та но на том ње­го­вом опре­дје­ље­њу. С то­га раз­ло­га лич­но сма­трам да мај­ка-цр­ква свих срп­ских цр­ка­ва ни­је Сту­де­ни­ца, ни Жи­ча, па ни Пећ­ка па­три­јар­ши­ја, не­го је цр­ква Пе­тра и Па­вла у Ра­су. (Је­дан од раз­ло­га што ми у ма­на­сти­ру Риб­ња­ку из­ви­ше Ба­ра гра­ди­мо ко­пи­ју цр­кве Све­тог Пе­тра и Па­вла из Ра­са је упра­во и тај) Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир је уте­ме­љио сво­ју ду­кљан­ско-зет­ску ар­ хон­ти­ју и све што се из ње­не са­мо­свој­но­сти из­ње­дри­ло, пре­ко Зе­те до да­на­шње­га да­на, упра­во на том ис­точ­но-ро­меј­ском, кли­мен­то- на­у­мов­ском и ћи­ри­лич­ном пре­да­њу, пре­да­њу са­гла­сја Цр­кве, на­ро­ да и др­жа­ве. Се­бе, и суд­би­ну сво­га на­ро­да, и сво­је др­жа­ве за­сно­вао је, то свје­до­чи по­сљед­њи чин ње­го­вог зем­ног жи­во­та, не на вла­ сти – иако је био вла­дар – већ на оно­ме што ја на­зи­вам хри­сто­ли­ ким жр­тво­ва­њем се­бе за исти­ну и за прав­ду, за Хри­ста рас­пе­то­га и за свој на­род. Оту­да ни­је слу­чај­ност да су ње­гов жи­вот и ње­го­во све­у­куп­но дје­ло у зна­ку Кон­стан­ти­но­вог и ње­го­вог кр­ста, ко­ји ће би­ти из­ни­јет ов­дје при­ли­ком осве­ће­ња овог хра­ма и ко­ји се сва­ке го­ди­не, већ сто­ље­ћи­ма, из­но­си на Ру­ми­ју, са пре­ки­ди­ма у ври­је­ме ти­то­и­стич­ке вла­да­ви­не у Цр­ној Го­ри. Из­но­сио се пр­во од Пре­чи­сте Кра­јин­ске, а он­да по­сли­је из Микули­ћа, од ка­да је на­род Пре­чи­сте Кра­јин­ске у Вла­ди­ми­ру при­мио ислам у огром­ној ве­ћи­ни. Но, без об­зи­ра на то та љу­бав и то по­што­ва­ње, та вје­ра у сна­гу кр­ста Све­ тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и вјер­ност ње­му оста­ла је при­сут­на и код јед­них и код дру­гих. Оту­да и то оти­ма­ње око кр­ста, јер крст је био бла­го­слов, да­ро­да­вац здра­вља, плод­но­сти зе­мље. По­сто­ји пре­да­ње да су по­сли­је од­ла­ска кр­ста Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра из Вла­ди­ми­ра пре­су­ши­ли из­во­ри и да су на­и­шле не­род­не го­ди­не. Да­кле, бор­ба око Кр­ста и ко ће га има­ти и ко ће га но­си­ти, би­ла је упра­во бор­ба око плод­но­сти и око здр­вог устрој­ства сва­ки­да­шњег жи­во­та. Ни­је чу­до, да­кле, да су за тим кр­стом ишли у по­сљед­ња сто­ље­ћа и јед­ни и дру­ги, јед­но ври­је­ме и му­сли­ма­ни у мно­го ве­ћем бро­ју. А он­да од XIX ви­је­ка већ је бра­ће му­сли­ма­на би­ло ма­ње (то мо­жда и под ути­ца­јем њи­хо­вих ду­хов­них во­ђа). Јер, на­род тог кра­ја, му­сли­ма­ ни, пам­те и да­нас, свје­док сам то­га, пре­да­ња о Све­том Јо­ва­ну Вла­ ди­ми­ру. Нај­ви­ше пре­да­ња о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, на­ро­чи­то Књига 6, свеска 1 о ње­го­вом кр­сту, ве­за­на су упра­во за овај про­стор око Пре­чи­сте Кра­јин­ске. Ре­ко­смо, све је у зна­ку Кон­стан­ти­но­вог и Све­то­вла­ди­ми­ро­вог кр­ста. До да­нас је оста­ло пре­да­ње о Све­том Вла­ди­ми­ру ка­ко је ви­ дио ор­ла не­бе­ског ко­ји је но­сио на се­би крст. То ви­ђе­ње он је имао 10 не­гдје око Ел­ба­са­на, Шин Ђо­на. Он је на том мје­сту по­ди­гао сво­ ју за­ду­жби­ну и ка­сни­је су ње­го­ве мо­шти та­мо пре­ни­је­те, по­сли­је У спомен и славу Светог Јована Владимира Пре­чи­сте Кра­јин­ске и по­сли­је Дра­ча, гдје су би­ле од 1215. го­ди­не. Ту, у Шин Ђо­ну су оне по­чи­ва­ле до по­сљед­њих вре­ме­на. Ни­је слу­ чај­но да се у том пре­да­њу по­ја­вљу­је орао, ко­ји је сим­вол је­ван­ђе­ли­ сте Јо­ва­на, апо­сто­ла Бо­га љу­ба­ви. За­то са­мо као та­кав Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир је­сте и мо­же би­ти схва­ћен уте­ме­љи­ва­чем сред­њо­вје­ков­ не Зе­те, и оне при­је епо­хе Не­ма­њи­ћа у ври­је­ме Во­ји­сла­вље­ви­ћа, а он­да и уте­ме­љи­ва­чем све­то­си­ме­о­нов­ске и све­то­сав­ске Цр­кве и др­жа­ве XII и XI­II ви­је­ка. Ро­ђен и дје­лао у ври­је­ме је­дин­ства Цр­кве Ис­то­ка и За­па­да, Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир је брод сво­га на­ро­да и дру­гих пра­во­слав­них бал­кан­ских на­ро­да сво­јом кр­сто­но­сном хри­сто­ли­ко­шћу усмје­рио пре­ма Ис­то­ку, пре­ма Кон­стан­ти­но­по­љу, пре­ма све­том гра­ду Је­ру­ са­ли­му, пре­ма Цр­кви Је­ру­са­ли­ма, ко­ја је мај­ка-Цр­ква свих Цр­ка­ва. За­то је на­ша по­себ­на ра­дост и бла­го­слов да ће нам до­ћи за осве­ће­ ње Хра­ма Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра Па­три­јарх је­ру­са­лим­ски Те­о­ фи­ло III. То је пр­ви пут у исто­ри­ји да је­ру­са­лим­ски па­три­јарх ов­дје до­ла­зи, и ме­не по­себ­но ра­ду­је што је ње­гов до­ла­зак ве­зан упра­во за осве­ће­ње Хра­ма Све­то­га Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Да­кле Св. Јо­ван Вла­ ди­мир је био усмје­рен пре­ма све­том гра­ду Је­ру­са­ли­му, усмје­рен пре­ма Не­бе­ском цар­ству при­је ца­ра Ла­за­ра на Ко­со­ву. Цар Ла­зар, а и при­је ње­га Све­ти Са­ва су се на­у­чи­ли од Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ ра да је „зе­маљ­ско за ма­ле­на цар­ство а Не­бе­ско уви­јек и до­ви­је­ка“. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир „во­ле­де Цар­ство не­бе­ско“, жр­тву­ју­ћи се за прав­ду и за исти­ну Бо­жи­ју и жр­тву­ју­ћи се за свој на­род, а не жр­ тву­ју­ћи свој на­род за сво­је ин­те­ре­се и за сво­је вла­сто­љу­бље. Он се Ми­т ро­п о­л ит цр­н о­г ор­с ко-при­м ор­с ки Ам­ф и­л о­х и­ј е усмје­рио сво­јим кр­стом и сво­јом жр­твом пре­ма исти­ни­том Бо­гу, ко­ји је, ка­ко се ка­же у Дје­ли­ма Апо­стол­ским, ство­рио од јед­не кр­ви сва­ки на­род чо­вје­чан­ства да ста­ну­је по све­му ли­цу зе­маљ­ском, и по­ста­вио је уна­при­јед од­ре­ђе­на вре­ме­на и ме­ђе њи­хо­ва бо­ра­вље­ ња; да тра­же Го­спо­да не би ли га до­дир­ну­ли и на­шли (Дап. 17, 26-27). На том све­то­јо­ва­нов­ско-вла­ди­ми­ров­ском опре­дје­ље­њу је са­ гра­ђе­на са­мо­свој­ност и лич­но­стост, као што ре­ко­смо, пра­во­слав­ них на­ро­да Бал­ка­на и ши­ре, њи­хо­ва са­бор­на цр­кве­ност (ауто­ке­фал­ ност), и на­род­но­сна др­жа­во­твор­ност, уте­ме­ље­на на том са­гла­си­ју из­ме­ђу Цр­кве и др­жа­ве кон­стан­ти­нов­ског ти­па. Све­ти Јо­ван Вла­ ди­мир, чи­ју хи­ља­ду­го­ди­шњи­цу про­сла­вља­мо, пред­ста­вља не са­мо исто­риј­ску лич­ност и до­га­ђа­ња про­шлих в­је­ко­ва, на­ро­чи­то X и XI ви­је­ка, не­го пред­ста­вља ко­ри­јен др­ве­та све­тог чи­јим се пло­до­ви­ма вје­ко­ви­ма хра­не по­себ­но пра­во­слав­ни бал­кан­ски на­ро­ди а и ши­ре 11 од њих, но­се­ћи Хри­стов, кон­стан­ти­нов­ски, све­то­вла­ди­ми­ров­ски Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир – ко­ри­јен све­тог др­ве­та гол­гот­ско-вас­кр­сни Крст „као си­лу и зна­ме­ње и вјеч­но спа­се­ње“. Др Ср­ђан Пи­ри­ва­трић, на­уч­ни са­рад­ник Ви­зан­то­ло­шки ин­сти­тут СА­НУ, Бе­о­град sr­djan.pi­ri­va­tric­@vi.sa­nu.ac.rs spi­ri­

[email protected]

КНЕЗ ВЛА­ДИ­МИР И ДИ­О­КЛИ­ТИ­ЈА ИЗ­МЕ­ЂУ РИМ­СКО-ВИ­ЗАН­ТИЈ­СКОГ И БУ­ГАР­СКОГ ЦАР­СТВА* Са­же­так: У са­оп­ште­њу су из­не­та за­па­жа­ња о вла­да­ви­ни кне­за Вла­ди­ми­ра и по­ли­тич­ком по­ло­жа­ју Ди­о­кли­ти­је и окол­них срп­ских Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић зе­ма­ља у пе­ри­о­ду од кра­ја 10. ве­ка до пр­вих де­це­ни­ја 11. ве­ка, у кон­тек­сту ду­го­трај­ног ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ског су­ко­ба, ко­ји је с пре­ ки­ди­ма тра­јао од 976-1018. го­ди­не. Из­ло­же­ни су ре­зул­та­ти упо­ред­ не ана­ли­зе по­је­ди­них по­да­та­ка из Си­но­пи­са исто­ри­је ви­зан­тиј­ског исто­ри­ча­ра Јо­ва­на Ски­ли­це, узе­тих за­јед­но са до­да­ци­ма епи­ско­ па Ми­ха­ил­ а Де­вол­ског, и по­да­та­ка из 36. по­гла­вља тзв. Ле­то­пи­са по­па Ду­кља­ни­на (Chro­ni­ca re­gum Scla­vo­rum), на­ста­лог на осно­ву Жи­ти­ја бла­же­ног Вла­ди­ми­ра. Та­ко­ђе, раз­ма­тра­не су ве­сти по­зни­је 13 дал­ма­тин­ске тј. ду­бро­вач­ке тра­ди­ци­је о по­хо­ду ца­ра Са­му­и­ла на Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства Дал­ма­ци­ју и про­блем ње­го­ве при­бли­жне хро­но­ло­ги­је. Кључ­не ре­чи: Вла­ди­мир, Са­му­и­ло, Ва­си­ли­је II, Те­о­до­ра Ко­са­ ра, Ду­кља, Бу­гар­ска, Ви­зан­ти­ја Из Кон­стан­ти­но­по­ља, пре­сто­ни­це цар­ства Ри­мља­на и чи­та­ве ику­ме­не, по­ло­ви­ном 10. ве­ка се на срп­ске обла­сти ја­дран­ског за­ ле­ђа гле­да­ло као на ње­гов дав­на­шњи део. У по­зна­том спи­су ца­ра Кон­стан­ти­на VII Пор­фи­ро­ге­ни­та (944-959), сво­је­вр­сном ге­о­по­ли­ тич­ком трак­та­ту сво­га вре­ме­на, ко­ји је тек мно­го ве­ко­ва по свом на­стан­ку до­био на­зи­ве под ко­ји­ма је да­нас у ака­дем­ском све­ту по­ знат – „О упра­вља­њу цар­ством“ или „О на­ро­ди­ма“ – на­ла­зе се и дра­го­це­на по­гла­вља по­све­ће­на рим­ској про­вин­ци­ји Дал­ма­ци­ји и ју­жно­сло­вен­ским др­жав­ним за­јед­ни­ца­ма, кне­же­ви­на­ма (ар­хон­ти­ ја­ма) Хр­ва­та, Ср­ба, За­ху­мља­на, Тра­ву­ња­на са Ко­на­вља­ни­ма, Ди­о­ кли­ти­ја­на или, ка­ко је у мо­дер­ној ли­те­ра­ту­ри уоби­ча­је­но, Ду­кља­на, као и Не­ре­тља­на тј. Па­га­на. До­бро је по­зна­то да су она нај­ва­жни­ји из­вор за ра­ну исто­ри­ју срп­ских за­јед­ни­ца на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ ву и њи­хо­ве од­но­се са Рим­ско-ви­зан­тиј­ским цар­ством, а по­себ­но за њи­хо­ву по­ли­тич­ку ге­о­гра­фи­ју као про­стор­ни оквир ра­них ет­ но­ге­нет­ских про­це­са.1 У њи­ма се на ви­ше ме­ста спо­ми­њу не­дав­ ни ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ски ра­то­ви, с пре­ки­ди­ма во­ђе­ни из­ме­ђу 894. и 927. го­ди­не, али и уло­ге ко­ју су у сло­же­ним од­но­си­ма ових два­ју др­жа­ва и два­ју цар­ста­ва има­ле срп­ске кне­же­ви­не као њи­хо­ви не­ стал­ни са­ве­зни­ци.2 Упра­во под ути­ском не­дав­них до­га­ђа­ја у ви­ зан­тиј­ско-бу­гар­ским од­но­си­ма и ме­ста срп­ских вла­да­ра у њи­ма, Кон­стан­тин Пор­фи­ро­ге­нит је сма­трао да је у свр­ху по­ли­тич­ке ди­ дак­ти­ке ва­жно ис­та­ћи „да је кнез (ар­хонт) Ср­би­је одав­но, на­и­ме од вла­де ца­ра Ира­кли­ја (610-641), пот­чи­њен ца­ру Ри­мља­на и ни­ка­да ни­је био пот­чи­њен кне­зу (ар­хон­ту) Бу­гар­ске“, а на исто­ве­тан на­ чин он је ис­та­као и ста­ри­ну цар­ских пра­ва над Хр­ват­ском. С дру­ге стра­не, у по­гла­вљи­ма по­све­ће­ним сло­вен­ским за­јед­ни­ца­ма ко­је су се на­ла­зи­ле на ја­дран­ском при­мор­ју и ње­го­вом не­по­сред­ном за­ле­ ђу, ар­хон­ти­ја­ма тј. кне­же­ви­на­ма Не­ре­тља­на, За­ху­мља, Тра­ву­ња­на и Књига 6, свеска 1 Ди­о­кли­ти­ја­на, та­квих ца­ре­вих упо­зо­ре­ња не­ма.3 По­да­ци о са­ве­зни­ * Рад је ре­зул­тат ис­тра­жи­ва­ња у окви­ру про­јек­та Тра­ди­ци­ја, ино­ва­ци­ја и иден­ти­тет у ви­зан­тиј­ском све­ту (бр. 177032), ко­ји фи­нан­си­ра Ми­ни­стар­ство про­све­те, на­у­ке и тех­но­ ло­шког раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. 14 1 Con­stan­ti­ne Porphyro­ge­ni­tus De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio, ed. G. Mo­rav­sczik, Was­ hing­ton 1967 (= DAI), cap. 29-36, 122-165; T. Živ­ko­vić, De con­ver­si­o­ne Cro­a­to­rum et Ser­bo­ rum. A lost so­ur­ce, Bel­gra­de, 2012. За оп­шти пре­глед ви­зан­тиј­ско-ју­жно­сло­вен­ских од­но­са, У спомен и славу Светог Јована Владимира по­себ­но с об­зи­ром на по­дат­ке Кон­стан­ти­на Пор­фи­ро­ге­ни­та, в. Т. Жив­ко­вић, Ју­жни Сло­ ве­ни под ви­зан­тиј­ском вла­шћу, Бе­о­град 2002, 271-434 (са ста­ри­јом ли­те­ра­ту­ром). Но­ви­ ја ис­тра­жи­ва­ња: T. Živ­ko­vić, The Ur­ban Landsca­pe of Early Me­di­ev­ al Sla­vic Prin­ci­pa­li­ti­es in the Ter­ri­to­ri­es of the For­mer  Pra­ef­ec­tu­ra Illyri­cum and in the Pro­vin­ce of Dal­ma­tia (ca. 610–950), The World of the Slavs, ed. S. Ru­dić, Bel­gra­de 2013, 15-35; П. Ко­ма­ти­на, Иден­ ти­тет Ду­кља­на пре­ма De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio, ЗР­ВИ 51 (2014) 33-46; Б. Но­ва­ко­вић, Ду­кља у спи­су De ad­mi­ni­stran­do im­pe­rio, ЗР­ВИ 49 (2012) 75–86; Б. Но­ва­ко­вић, Зе­мље дал­ма­тин­ских Сло­ве­на у кон­цеп­ци­ји Кон­стан­ти­на VII Пор­фи­ро­ге­ни­та, Спо­ме­ни­ца др Ти­бо­ра Жив­ко­ви­ћа, Бе­о­град 2016, 129–149; Б. Но­ва­ко­вич, Скла­ви­ния Ду­кля от ан­тич­ных тра­ди­ций до ви­зан­ти­й­ских вли­ян­ ий, Stu­dia Sla­vi­ca et Bal­ca­ni­ca Pe­tro­po­li­ta­na 2016-2 (20) 112-135. И на овом ме­сту ис­ти­че­мо кон­вен­ци­о­нал­ни ка­рак­тер тер­ми­на Ви­зан­ти­ја, ко­јим се да­нас у на­у­ци, го­то­во без из­у­зе­та­ка, озна­ча­ва Рим­ско цар­ство (цар­ство Ри­мља­на) чи­ја је пре­сто­ни­ца би­ла Кон­стан­ти­но­пољ тј. Но­ви Рим. Рим­ски иден­ти­тет тзв. Ви­зан­ти­је и Ви­зан­ти­на­ца пред­мет је не­ко­ли­ко ско­ра­шњих ис­тра­жи­ва­ња, в. I. Sto­u­ra­it­is, Ro­man iden­ tity in Byzan­ti­um: a cri­ti­cal ap­pro­ach, BZ 107/1 (2014) 175-220; A. Kal­del­lis, The Byzan­ti­ne Re­pu­blic: Pe­o­ple and Po­wer in New Ro­me, Har­vard 2015; J. Hal­don, Res pu­bli­ca Byzan­ti­na? Sta­te for­ma­tion and is­su­es of iden­tity in me­di­ev­ al east Ro­me, BMGS 40/1 (2016) 4-16. 2 О ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ским ра­то­ви­ма за вре­ме Си­ме­о­на в. И. Бо­жи­лов, В. Гю­зе­ лев, Ис­то­рия на сред­но­ве­ков­на Бъл­га­рия VII-XIV век, Со­фия 1999, 229-270; cf. J. She­pard, Bul­ga­ria, The Ot­her Bal­kan `Em­pi­re`, The New Cam­brid­ge Me­di­ev­ al Hi­story, Vol. III, c. 900 – c.1024, ed. T. Re­u­ter, Cam­brid­ge 1999, 567 sq; P. Step­hen­son, Byzan­ti­um`s Bal­kan Fron­ti­er. A Po­li­ti­cal Study of the Nort­hern Bal­kans, 900-1204, Cam­brid­ge 2000, 18-23; За уло­гу срп­ских кне­же­ви­на в. Жив­ко­вић, Ју­жни Сло­ве­ни под ви­зан­тиј­ском вла­шћу, 402-420. 3 DAI, 160-161. штву за­хум­ског кне­за Ми­ха­и­ла и бу­гар­ског ца­ра Си­ме­о­на (893-927) то­ком епо­хе ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ских ра­то­ва је­ди­но су све­до­чан­ство о ве­за­ма при­мор­ских обла­сти са Бу­гар­ском, чи­ји су вла­да­ри, у сво­јој по­ли­ти­ци би­ли упу­ће­ни на Ср­би­ју и Хр­ват­ску. За вре­ме Си­ме­о­но­ вог на­след­ни­ка Пе­тра (927–969), оже­ње­ног уну­ком вла­да­ју­ћег ца­ра Ро­ма­на I Ла­ка­пи­на (920-944), у ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ским од­но­си­ма вла­дао је не­за­пам­ће­ни и пот­пу­ни мир, ма­да се на по­ло­ви­ни ве­ка упра­во у кру­гу ца­ра Кон­стан­ти­на Пор­фи­ро­ге­ни­та ис­по­ља­ва­ло не­ за­до­вољ­ство због чи­ње­ни­це да је јед­на ви­зан­тиј­ска прин­це­за да­та бу­гар­ском вла­да­ру, што као да је на­ја­вљи­ва­ло про­ме­ну ви­зан­тиј­ске по­ли­ти­ке, до ко­је је кра­јем Пе­тро­ве вла­де за­ис­ та и до­шло. Мир­но је, ко­ли­ко се мо­же су­ди­ти, на по­ло­ви­ни 10. ве­ка би­ло и на за­пад­ним гра­ни­ца­ма Бу­гар­ске, где је епи­ско­пи­ја у Ра­су мо­ра­ла би­ти ва­жна ка­ ри­ка у пре­но­су ки­ри­ло­ме­то­ди­јев­ских тра­ди­ци­ја у Ср­би­ју.4 Уоп­ште, Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић мир­но­доп­ске при­ли­ке на Ју­го­и­сточ­ном Ја­дра­ну и у ње­го­вом за­ле­ђу омо­гу­ћа­ва­ле су нео­ме­та­но од­ви­ја­ње спо­рих про­це­са дру­штве­них про­ме­на, ме­ђу ко­ји­ма је нај­ви­дљи­ви­ји, ве­ро­ват­но и нај­зна­чај­ни­ји, био успон ло­кал­не ари­сто­кра­ти­је у при­мор­ским гра­до­ви­ма – по­ себ­но су уоч­љи­ви при­ме­ри Дра­ча и За­дра. На дру­гој стра­ни, хо­ри­ зон­тал­на по­кре­тљи­вост ари­сто­кра­ти­је до­ве­ла је у дру­гој по­ло­ви­ни 10. сто­ле­ћа у Ди­о­кли­ји на власт из­дан­ке срп­ске вла­дар­ске по­ро­ди­це 15 ко­ја је, из­гле­да, по­ре­клом би­ла из су­сед­не Тра­ву­ни­је, по­себ­не обла­ Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства сти из­дво­је­не кра­јем 9. ве­ка из кне­же­ви­не Ср­би­је.5 По­сле­ди­це ових про­це­са осе­ти­ће се то­ком но­вог пе­ри­о­да ви­ зан­тиј­ско-бу­гар­ског су­че­ља­ва­ња, ко­ји ће се отво­ри­ти убр­зо по­сле осва­ја­ња Бу­гар­ског цар­ства 971. го­ди­не и при­вре­ме­ног укљу­че­ ња ње­го­ве те­ри­то­ри­је у управ­ни си­стем и цр­кве­ну ор­га­ни­за­ци­ју Рим­ско-ви­зан­тиј­ског цар­ства у вре­ме ца­ра Јо­ван I Ци­ми­ски­ја (969- 976). Не­по­сред­но по­сле из­не­над­не ца­ре­ве смр­ти, из­био је 976. го­ди­не ве­ли­ки уста­нак бра­ће Да­ви­да, Мој­си­ја, Аро­на и Са­му­ил­ а, тзв. ко­ми­то­пу­ла, чи­ји је циљ био упра­во об­но­ва сру­ше­ног цар­ства. Ко­ли­ко се на осно­ву ви­ше не­го оскуд­них из­вор­них по­да­та­ка мо­ 4 За ви­зан­тиј­ско–бу­гар­ске од­но­се по­сле Си­ме­о­но­ве смр­ти в. Бо­жи­лов, Ис­то­рия на сред­но­ве­ков­на Бъл­га­рия, 271-307; Step­hen­son, Byzan­ti­um`s Bal­kan Fron­ti­er, 23-26. О пу­те­ви­ма ра­них ћи­ри­ло­ме­то­ди­јев­ских ути­ца­ја у срп­ске обла­сти в. С. Пи­ри­ва­трић, Ћи­ ри­ло­ме­то­ди­јев­ске тра­ди­ци­је и срп­ске обла­сти пре по­стан­ка ауто­ке­фал­не цр­кве у кра­ љев­ству Не­ма­њи­ћа 1219. го­ди­не, Све­ти Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је и сло­вен­ско пи­са­но на­сле­ђе (863–2013), ур. Ј. Ра­дић, В. Са­вић, Бе­о­град 2014, 103-124, 103-109. 5 За успон ло­кал­не ари­сто­кра­ти­је у при­мор­ским гра­до­ви­ма ис­точ­но­ја­дран­ске оба­ ле и по­ја­ву про­те­во­на и при­о­ра в. Ј. Фер­лу­га, Ви­зан­тиј­ска упра­ва у Дал­ма­ци­ји, Бе­о­град 1957, 55 и да­ље. O ду­кљан­ској вла­дар­ској по­ро­ди­ци в. Ј. Ко­ва­че­вић, Успон и рас­пад ду­кљан­ ске др­жа­ве, Исто­ри­ја Цр­не Го­ре I, Ти­то­град 1967, 381-382; би­о­гра­фи­ја кне­за Вла­ди­ми­ра: Т. Жив­ко­вић, Пор­тре­ти срп­ских вла­да­ра (IX – XII век), Бе­ог­ рад 2006, 67-74. же су­ди­ти, срп­ско уче­шће у по­то­њем ви­ше­де­це­ниј­ском ви­зан­тиј­ ско-бу­гар­ском су­ко­бу би­ће мно­го ма­ње ин­тен­зив­но не­го што је то био слу­чај по­чет­ком 10. ве­ка, углав­ном огра­ни­че­но на уло­гу ко­ју је у тим зби­ва­њи­ма имао ду­кљан­ски кнез Вла­ди­мир.6 Нај­ва­жни­ји из­во­ри за ис­тра­жи­ва­ње ове те­ме одав­но су по­зна­ти, то су Си­ноп­ сис исто­ри­је, спис ви­зан­тиј­ског исто­ри­ча­ра Јо­ва­на Ски­ли­це с кра­ја 11. ве­ка, за­тим до­да­ци ко­је је по­чет­ком 12. ве­ка у ње­гов спис унео Ми­ха­ил­ о, епи­скоп гра­да Де­во­ла (дан. у ју­жној Ал­ба­ни­ји), ина­че у обла­сти Охрид­ске ар­хи­е­пи­ско­пи­је, нај­зад и тзв. Ле­то­пис По­па Ду­ кља­ни­на, по­знат још и као Бар­ски ро­до­слов или, пре­ма по­след­њем из­да­њу, Ge­sta re­gum scla­vo­rum (Де­ла сло­вен­ских кра­ље­ва), спис не­по­зна­тог ауто­ра и кон­тро­верз­не са­др­жи­не, о чи­јем вре­ме­ну на­ стан­ка у на­уч­ној ли­те­ра­ту­ри по­сто­је зна­чај­на не­сла­га­ња.7 На­сто­ја­ ће­мо да у овом тек­сту у оп­штим ли­ни­ја­ма из­ло­жи­мо уло­гу кне­за Вла­ди­ми­ра у ши­рем ре­ги­о­нал­ном кон­тек­сту ње­го­вог до­ба, на кра­ју Књига 6, свеска 1 10. и у по­чет­ку 11. ве­ка, као и да из­не­се­мо не­ка но­ва за­па­жа­ња у ве­зи са по­је­ди­ним, ина­че кон­тро­верз­ним по­да­ци­ма на­ве­де­них тек­ сто­ва. Нај­зад, раз­мо­три­ће­мо и по­дат­ке по­зни­је дал­ма­тин­ске тј. ду­ бро­вач­ке тра­ди­ци­је о Са­му­и­ло­вом по­хо­ду у Дал­ма­ци­ју. Из­не­над­на смрт ви­зан­тиј­ског ца­ра Јо­ва­на Ци­ми­ски­ја по­чет­ком 16 976. го­ди­не има­ла је сво­је по­сле­ди­це и на срп­ском про­сто­ру. На У спомен и славу Светог Јована Владимира 6 О устан­ку ко­ми­то­пу­ла в. С. Пи­ри­ва­трић, Са­му­и­ло­ва др­жа­ва. Обим и ка­рак­тер, Бе­о­град 1997 ( = С. Пи­ри­ва­трич, Са­му­и­ло­ва­та дър­жа­ва. Об­хват и ха­рак­тер, Со­фия 2000); Бо­жи­лов, Ис­то­рия на сред­но­ве­ков­на Бъл­га­рия, 308-318; J. She­pard, The Byzan­ti­um Ex­pan­ ding, 944-1025, The New Cam­brid­ge Me­di­e­val Hi­story III, 596 sq; Step­hen­son, Byzan­ti­um`s Bal­kan Fron­ti­er, 58 sq. За об­у­хва­тан пре­глед ли­те­ра­ту­ре о Са­му­ил­ о­вом цар­ству в. А. Съ­бо­ти­ нов, Бъл­га­рия при цар Са­му­ил и не­го­ви­те на­след­ни­ци (976 – 1018 г.). Из­во­ри и ли­те­ра­ту­ра (опит за обо­бщ­е­ние), Со­фия 2008. Нај­но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња епо­хе ца­ра Са­му­ил­ а са­бра­на су у ко­лек­тив­ној пу­бли­ка­ци­ји Евро­пе­й­ски­ят юго­из­ток през вто­ра­та по­ло­ви­на на X – на­ча­ло­ то на XI век. Ис­то­рия и кул­ту­ра, ур. В. Гю­зе­лев, Г. Ни­ко­лов, Со­фия 2015. 7 Ioan­nis Scylit­zae Synop­sis Hi­sto­ri­a­rum, rec. H. Thurn, Ber­lin 1973 (= Scylit­zae Synop­sis); Die Zusätze in der Hadschrift des Jo­han­nes Scylit­zes Co­dex Vin­do­bo­nen­sis hist. Gra­ec. LXXIV, ed. B. Pro­kić, München 1906 ( = Zusätze Scylit­zes); Ле­то­пис По­па Ду­кља­ ни­на, ур. Ф. Ши­шић, Бе­о­град – За­греб 1928 (= ЛПД), Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, том I, ed. et transl. Д. Кун­чер, том II ко­мен­тар Т. Жив­ко­вић, Бе­о­град 2009 (= GSR I-II). Као што је по­зна­то, у ста­ри­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма углав­ном се, уз рет­ке из­у­зет­ке, твр­ди­ло да је ЛПД / GSR на­стао у дру­гој по­ло­ви­ни 12. ве­ка. У сту­ди­ји С. Би­жан се до­ка­зу­је да је текст на­стао знат­но ка­сни­је, кра­јем 16. или по­чет­ком 17. ве­ка, као исто­риј­ски фал­си­фи­кат Ма­вра Ор­ би­на, на осно­ву ста­ри­јих тек­сто­ва, од ко­јих су нај­ва­жни­ји Ано­ним­на ду­бро­вач­ка хро­ни­ка и спи­са Мар­ка Ма­ру­ли­ћа, в. S. Bu­jan, La Chro­ni­que du Prêtre de Di­oc­lee: Un fa­ux do­cu­ment hi­sto­ri­que, REB 66 (2008) 5-38 (= Or­bi­ni­je­vo iz­da­nje „Lje­to­pi­sa po­pa Du­klja­ni­na“: po­vi­je­ sni fal­si­fi­kat, Ra­do­vi za­vo­da za hr­vat­sku po­vi­jest 43 (2011) 65-80). У сту­ди­ји Т. Жив­ко­ви­ћа, об­ја­вље­ној уз но­во из­да­ње спи­са, за­кљу­чу­је се да су по­сто­ја­ле две бли­ске вер­зи­је тек­ста, с кра­ја 13. и по­чет­ка 14. ве­ка, на­ста­ле у Спли­ту и Ба­ру, тзв. Хр­ват­ска ре­дак­ци­ја и Ge­sta re­gum scla­vo­rum, као и да је њи­хов аутор из­ве­сни Руд­гер, че­шки ци­стер­цит, по­том и над­ би­скуп у Ба­ру, в. GSR II, 350-372. вест о смр­ти ца­ра, Ра­ша­ни су по­би­ли ви­зан­тиј­ски гар­ни­зон ко­јим је ко­ман­до­вао цар­ски чи­нов­ник у ран­гу ка­те­па­на.8 Све­до­чан­ство о из­ве­сном по­ли­тич­ком је­дин­ству раз­ли­чи­тих срп­ских обла­сти, са се­ди­штем у Ду­кљи, на­ла­зи се у по­зна­том ис­ка­зу Јо­ва­на Ски­ли­це, ко­ји уз упо­тре­бу спе­ци­фич­них тер­ми­на по­ли­тич­ке ге­о­гра­фи­је са­ оп­шта­ва да је Вла­ди­мир вла­дао „Три­ва­ли­јом и обли­жњим обла­сти­ ма Ср­би­је“.9 То је, у из­ве­сној ме­ри, пре­по­зна­тљи­во и у ис­ка­зу ано­ ним­ног ауто­ра Ле­то­пи­са По­па Ду­кља­ни­на (ЛПД) или Ge­sta re­gum scla­vo­rum (GRS), где се иза не­ве­ро­ват­них ге­не­а­ло­ги­ја су­ге­ри­ше пред­ста­ва о по­ро­дич­ној вла­сти ло­зе чи­ји су из­дан­ци би­ли и Вла­ ди­мир и ње­гов отац Пе­три­слав (тј. Пе­тар), над обла­сти­ма ко­је се де­лом мо­гу иден­ти­фи­ко­ва­ти и у спи­су Кон­стан­ти­на Пор­фи­ро­ге­ни­ та. Хро­но­ло­шки, по­ја­ва кне­за Вла­ди­ми­ра ве­зу­је се упра­во за до­ба об­но­ве Бу­гар­ског цар­ства.10 Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић Оно што је то­ком на­ред­них го­ди­на у ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ско-срп­ ском тро­у­глу по­но­во ак­ти­ви­ра­ло обра­сце са­ве­зни­штва слич­не не­ ка­да­шњи­ма је­сте јед­на зна­чај­на окол­ност ве­за­на за вој­не и по­ли­ тич­ке ак­тив­но­сти ко­ми­то­пу­ла. На­и­ме, ма­да је у по­ли­тич­ком сми­слу циљ њи­хо­вог по­кре­та био об­но­ва Бу­гар­ског цар­ства, што се, око 997. го­ди­не кру­ни­са­њем Са­му­и­ла (976–1014) за ца­ра и оства­ри­ло, у ши­рем ге­о­по­ли­тич­ком сми­слу ра­ди­ло се о но­вој, дру­га­чи­јој др­ 17 жа­ви, са дру­га­чи­јим сре­ди­штем, дру­га­чи­јим прав­ци­ма де­ло­ва­ња и Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства при­о­ри­те­ти­ма не­го што их је има­ло Си­ме­о­но­во и Пе­тро­во цар­ство, чи­је је тра­ди­ци­је Са­му­и­ло­ва др­жа­ва об­на­вља­ла.11 У том сми­слу 8 О ви­зан­тиј­ској вла­сти у Ра­су све­до­чи је­дан пе­чат из­ве­сног про­то­спа­та­ра Јо­ ва­на, ка­те­па­на Ра­са, в. Ca­ta­lo­gue of Byzan­ti­ne Se­als at Dum­bar­ton Oaks and in The Fogg Mu­se­um of Art I, ed. J. Nes­bitt, N. Oiko­no­mi­des, Was­hing­ton 1991, 100-101; опис устан­ка Ра­ша­на в. ЛПД, 325-326; GRS I, 116-119. Де­таљ­ни­је в. Пи­ри­ва­трић, Са­му­и­ло­ва др­жа­ва, 54-55, 91-92; B. Kr­sma­no­vić, The Byzan­ti­ne Pro­vin­ce in Chan­ge On the Thres­hold Bet­we­en the 10th and 11th Cen­tury, Bel­gra­de / At­hens 2008, 135, 143. 9 ЛПД, 324-331; GRS I, 116-124; Scylit­zae Synop­sis, 353. Де­таљ­ни­је в. Пи­ри­ва­ трић, Са­му­и­ло­ва др­жа­ва, 54-55; в. по­себ­но П. Ко­ма­ти­на, Ср­би­ја и Ду­кља у де­лу Јо­ва­на Ски­ли­це, ЗР­ВИ 49 (2012) 159-184, 165-167, где се пој­мо­ви Три­ва­ли­ја и Ср­би­ја раз­гра­ни­ ча­ва­ју, а Три­ва­ли­ја до­во­ди у ве­зи са Пре­ва­ли­та­ном. 10 ЛПД, 316-331; GRS I, 90-124. Пе­три­слав се че­сто иден­ти­фи­ку­је са ар­хон­том Пе­тром, по­зна­тим са ви­зан­тиј­ских пе­ча­та, в. Жив­ко­вић, Пор­тре­ти срп­ских вла­да­ра, 67 н. 180; в. и M. Za­gar­ča­nin, No­vi pe­čat Ar­hon­ta Pe­tra, No­va an­tič­ka Du­klja VI (2015) 201-208. За иден­ти­фи­ка­ци­ју то­по­ни­ми­је у С. Ћир­ко­вић, „На­се­ље­ни гра­до­ви“ Кон­стан­ти­на Пор­ фи­ро­ге­ни­та и нај­ста­ри­ја те­ри­то­ри­јал­на ор­га­ни­за­ци­ја, ЗР­ВИ 37 (1998) 9-32. 11 Ту чи­ње­ни­цу је још дав­но ис­та­као Ге­ор­ги­је Остро­гор­ски: „Иде­о­ло­шки, Са­му­ и­ло­во цар­ство је би­ло ве­за­но за ста­ро Бу­гар­ско цар­ство, те су га и са­ми ње­го­ви твор­ци и Ви­зан­тин­ци на­зи­ва­ли Бу­гар­ским… У ства­ри, ње­го­во цар­ство се знат­но раз­ли­ко­ва­ло од Си­ме­о­но­ве и Пе­тро­ве ца­ре­ви­не. И по са­ста­ву и по ка­рак­те­ру то је би­ло но­во цар­ство. Ње­го­во те­жи­ште се по­ме­ри­ло пре­ма ју­го­за­па­ду и Ма­ке­до­ни­ја је чи­ни­ла ње­го­во је­згро”, в. Исто­ри­ја Ви­зан­ти­је, Бе­о­град 19703; уп. Step­hen­son, Byzan­ti­um`s Bal­kan Fron­ti­er, 61; J. по­себ­но је за­ни­мљив слу­чај Са­му­и­ло­вих срод­нич­ких од­но­са са град­ском ари­сто­кра­ти­јом Дра­ча. Са­му­ил­ о је био оже­њен Ага­том, кћер­ком драч­ког про­те­во­на Јо­ва­на Хри­си­ли­ја, а из тог бра­ка ро­дио се ка­сни­ји бу­гар­ски цар Га­ври­ло Ра­до­мир. Нажа­лост, не­мо­гу­ће је са си­гур­но­шћу утвр­ди­ти хро­но­ло­ги­ју овог зна­чај­ног по­ли­тич­ког бра­ка. Да ли је до ње­га до­шло у го­ди­на­ма пре устан­ка, у вре­ме ка­ да су се си­но­ви бу­гар­ског ко­ме­са Ни­ко­ле тек при­пре­ма­ли за вој­не ак­ци­је про­тив Ви­зан­ти­је, или је до ње­га до­шло тек по­што је 976. го­ди­не власт Цар­ства, а ти­ме и по­ло­жај драч­ког про­те­во­на, уз­др­ ма­на по­кре­том че­тво­ри­це бра­ће, те­шко је ре­ћи, али је не­сум­њи­во да се ра­ди­ло о по­ли­тич­ком са­ве­зни­штву ло­кал­них ели­та. Мо­же се за­кљу­чи­ти да су го­ди­не око 980. до­ста по­у­здан ter­mi­nus an­te qu­em скла­па­ња бра­ка Са­му­и­ла и Ага­те.12 Од­го­вор на ове ди­ле­ме зна­ча­јан је и за ус­по­ста­вља­ње тач­не хро­но­ло­ги­је Са­му­и­ло­вог овла­да­ва­ња Дра­чем. Ње­го­ва по­ро­дич­на ве­за са ло­кал­ном ари­сто­кра­ти­јом мо­ Књига 6, свеска 1 жда је би­ла по­сле­ди­ца прет­ход­ног за­по­се­да­ња гра­да, али су мо­гу­ће и дру­ге прет­по­став­ке. Ски­ли­ца из­о­ста­вља област Дра­ча из спи­ска ви­зан­тиј­ских обла­сти ко­је су би­ле по­при­ште Са­му­и­ло­вих по­хо­да или осва­ја­ња пре бит­ке код Тра­ја­но­вих вра­та 986. го­ди­не. Сто­га, уко­ли­ко се то ни­је до­го­ди­ло у пр­вој де­це­ни­ји бу­гар­ско-ви­зан­тиј­ 18 ских су­ко­ба, оста­је да Са­му­и­ло­во ба­вље­ње Ју­жним Ја­дра­ном и за­ ле­ђем да­ти­ра­мо у го­ди­не ко­је су сле­ди­ле. Ка­ко год би­ло, пре­ма ре­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ла­тив­ној хро­но­ло­ги­ји ко­ја про­зи­ла­зи из ве­сти Ски­ли­це, нај­ка­сни­је 996. го­ди­не град је био у ру­ка­ма бу­гар­ског вла­да­ра.13 Те­шко је са си­гур­но­шћу од­ре­ди­ти ка­да су се кнез Вла­ди­мир и Ду­кља на­шли у сфе­ри ових сло­же­них од­но­са. Са­му­и­лов ин­те­рес за Ју­жни Ја­дран по­све­до­чен је у ни­зу из­во­ра, ме­ђу ко­ји­ма ЛПД / GRS ди­рект­но хро­но­ло­шки по­ве­зу­је су­коб Са­му­и­ла и Вла­ди­ми­ра са по­то­њим Са­му­и­ло­вим по­хо­дом у Дал­ма­ци­ју. Уко­ли­ко се за­по­се­ да­ње Дра­ча и су­коб са Вла­ди­ми­ром схва­те као део јед­но­вре­ме­но оства­ре­не Са­му­и­ло­ве стра­те­ги­је, та­да ра­ни­ја хро­но­ло­ги­ја овла­да­ She­pard, Com­mu­ni­ca­ti­ons ac­ross the Bul­ga­rian lands – Sa­mu­el`s po­is­ o­ned cha­li­ce for Ba­sil II and his suc­ces­sors? Евро­пе­й­ски­ят юго­из­ток през вто­ра­та по­ло­ви­на на X – на­ча­ло­то на XI век, 217-235, са на­по­ме­на­ма о Са­му­и­ло­вој усред­сре­ђе­но­сти на за­пад­не обла­сти не­ка­ да­шњег Бу­гар­ског цар­ства и на глав­не пут­не прав­це из­ме­ђу Ја­дран­ског и Егеј­ског мо­ра. За при­бли­жну хро­но­ло­ги­ју Са­му­и­ло­вог кру­ни­са­ња по­сле бит­ке на Спер­хе­ју в. Пи­ри­ва­ трић, Са­му­и­ло­ва др­жа­ва, 144-148. 12 Scylit­zae Synop­sis, 349; Zusätze Scylit­zes, no. 22, 31. За пи­та­ње хро­но­ло­ги­је бра­ ка в. Пи­ри­ва­трић, Са­му­и­ло­ва др­жа­ва, 78-79, 82-83. Гаврило Радомир био је тешко рањен у бици на Сперхеју 996. године, што даје 980. годину као приближни terminus ante quem његовог рођења. 13 Scylit­zae Synop­sis, 330, 341. ва­ња Дра­чем су­ге­ри­ше и ра­ни­је да­ти­ра­ње по­хо­да на Вла­ди­ми­ра, као и по­хо­да у Дал­ма­ци­ју. Пре­о­вла­ђу­је ми­шље­ње да је срп­ско по­ слан­ство ко­је је 990. или 991. го­ди­не упу­ће­но у вој­ни ло­гор ца­ра Ва­си­ли­ја, не­где у европ­ском де­лу Цар­ства, за­пра­во по­слао ду­кљан­ ски вла­дар, ко­га је угро­жа­ва­ла моћ­на бу­гар­ска др­жа­ва.14 Мо­гу­ће су, сва­ка­ко и дру­ге прет­по­став­ке. Мо­же би­ти ин­ди­ка­тив­но да су не­где у исто вре­ме, 992. го­ди­не, ви­зан­тиј­ски ца­ре­ви Ва­си­ли­је II (963– 1025) и Кон­стан­тин VI­II (963–1028) из­да­ли хри­со­вуљ­ни си­ги­ли­ он ко­јим су так­се за бро­до­ве из ве­не­ци­јан­ског ду­ка­та, у то вре­ме фор­мал­но још увек про­вин­ци­је Цар­ства, зна­чај­но сни­же­не, са 30 на 17 со­ли­да, с тим што је мле­тач­ка фло­та тре­ба­ло да се, у слу­ча­ју по­тре­бе, ан­га­жу­је у те­ми Лан­го­бар­ди­ји. Ове по­вла­сти­це би­ле су зна­ча­јан успех ду­жда Пе­тра II Ор­се­о­ла (991-1009), а ан­га­жо­ва­ње Ве­не­ци­је у ја­дран­ском ба­се­ну би­ло је на­ред­них го­ди­на вр­ло ин­тен­ Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић зив­но, нај­пре у Дал­ма­ци­ји 1000. го­ди­не, а по­том и у Лан­го­бар­ди­ји 1002. или 1004. го­ди­не, ка­да су се уме­ша­ли у ара­бљан­ску оп­са­ду Ба­ри­ја. Да­ва­ње по­вла­сти­ца Ве­не­ци­ји мо­же се об­ја­сни­ти угро­же­но­ шћу ви­зан­тиј­ских по­зи­ци­ја на Ју­жном Ја­дра­ну, због че­га је вла­да у Ца­ри­гра­ду би­ла при­ну­ђе­на да се, у за­ме­ну за фи­скал­не олак­ши­це, осло­ни на услу­ге мле­тач­ке фло­те.15 Раз­у­ме­ва­ње Са­му­и­ло­ве по­ли­ти­ке на Ју­жном Ја­дра­ну и уло­ге 19 ду­кљан­ског кне­за Вла­ди­ми­ра по­себ­но је оте­жа­но не­до­стат­ком из­ Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства во­ра с јед­не, и те­шко­ћа­ма у раз­у­ме­ва­њу по­сто­је­ћих, с дру­ге стра­не. На­им­ е, одав­но је за­па­же­но да се у спи­су ви­зан­тиј­ског исто­ри­ча­ра Јо­ва­на Ски­ли­це и у спи­су ано­ним­ног ауто­ра ЛПД / GRS на­ла­зе две при­че о уда­ји две Са­му­и­ло­ве кћер­ке за ње­го­ве рат­не за­ро­бље­ни­ке, чи­ја je упа­дљи­ва слич­ност ра­зна ту­ма­че­ња. 14 Г. Остро­гор­ски је сма­трао да су по­сла­ни­ци ве­ро­ват­но кре­ну­ли из Ду­кље, в. Серб­ское по­со­ль­ство к им­пе­ра­то­ру Ва­си­лию II, Глас САН 193 (1949) 15-29 ( = Une am­ bas­sa­de ser­be auprès de l`em­pe­re­ur Ba­si­le II, Byzan­tion XIX (1949) 187-194; Срп­ско по­ слан­ство ца­ру Ва­си­ли­ју II, Са­бра­на де­ла IV, Бе­о­град 1970, 147-158). Ње­го­во ми­шље­ње оспо­ра­вао је Ђ. Сп. Ра­до­ји­чић, сма­тра­ју­ћи да је по­слан­ство упу­ће­но из Ср­би­је, в. Dj. Sp. Ra­do­ji­čić, Srp­sko Za­gor­je, das spätere Ras­zien, Südost-For­schun­gen 16/2 (1957) 276-284. Не­ дав­но је П. Ко­ма­ти­на ус­твр­дио да је по­слан­ство мо­гло до­ћи и из Ду­кље и из Ср­би­је, в. Ко­ма­ти­на, Ср­би­ја и Ду­кља, 171-172. Хи­по­те­тич­ки до­ла­зи у об­зир да су по­сла­ни­ци ца­ру мо­гли кре­ну­ти из би­ло ко­је од срп­ских кне­же­ви­на у Ја­дран­ском при­мор­ју, ма­да као нај­ве­ ро­ват­ни­ја оста­је прет­по­став­ка да је упу­ће­но из Ду­кље. 15 По­след­ње из­да­ње си­ги­ли­о­на: I trat­ta­ti con Bi­san­zio, 992-1198, ed. M. Poz­za, G. Ra­veg­na­ni, 15-25. О по­сле­ди­ца­ма си­ги­ли­он ­ а на еко­ном­ску кон­јунк­ту­ру рас­пра­вљао је О. Tů­ma, So­me No­tes on the Sig­ni­fi­can­ce of the Im­pe­rial Chryso­bull to the Ve­ne­ti­ans of 992, Byzan­ tion LIV/1 (1984) 358-366. В. још и G. Ra­veg­na­ni, L`I­ta­lia bi­zan­ti­na al tem­po del­la spe­di­zi­o­ne or­se­o­li­a­na in Dal­ma­tia, Ve­ne­zia e la Dal­ma­zia an­no mil­le. Se­co­li di vi­cen­de co­mu­ni, At­ti del Con­veg­no di stu­dio Ve­ne­zia, 6 ot­to­bre 2000, a cu­ra di N. Fi­or­ en­tin, Tre­vi­so 2002, 39-51. Пре­ма Ски­ли­ци, Са­му­и­ло, „мо­нарх це­ле Бу­гар­ске“, удао је сво­ ју кћер Ми­ро­сла­ву за Ашо­та, си­на бив­шег со­лун­ског дук­са Гри­го­ ри­ја Та­ро­ни­та, ко­јег је у јед­ној при­ли­ци за­ро­био: „Са­му­и­ло сти­ гав­ши срећ­но ку­ћи уда сво­ју кћер­ку за Ашо­та Та­ро­ни­то­вог си­на, по­што га је осло­бо­дио там­ни­це. Јер у ње­га се кћер­ка (до­пу­на: ње­ го­ва Ми­ро­сла­ва) би­ла за­љу­би­ла па је пре­ти­ла да ће се уби­ти ако се за­кон­ски с њи­ме не вен­ча. Оба­вив­ши свад­бу по­сла га с њим у Драч да буд­но чу­ва област (ἐπὶ φυλακῇ τάχα τῆς χώρας).“16 То се, пре­ма Ски­ли­ци, до­го­ди­ло не­по­сред­но по­сле бит­ке на Спер­хе­ју, где је 996. го­ди­не ви­зан­тиј­ска вој­ска те­шко по­ра­зи­ла бу­гар­ске тру­пе. У истом тек­сту спо­ме­нут је још је­дан Са­му­ил­ ов срод­ник. По­ да­ци о Вла­ди­ми­ру, вла­да­ру Ду­кље и Ср­би­је, ње­го­ва ве­за са бу­гар­ ским вла­да­ри­ма и по­то­ња смрт из­ло­же­ни су као увод у на­ра­тив о по­хо­ду ца­ра Ва­си­ли­ја II кроз Бу­гар­ску и при­ли­ка­ма у ве­зи са Дра­ чем 1018. го­ди­не: „Јер док је Три­ма­ли­јом и обли­жњим обла­сти­ма Књига 6, свеска 1 Ср­би­је вла­дао Вла­ди­мир, по кће­ри (до­пу­на Ми­ха­ил­ а Де­вол­ског: Те­о­до­ри­та) Са­му­и­лов зет, чо­век пра­ви­чан, ми­ро­љу­бив и пун вр­ли­ не, при­ли­ке су у Дра­чу би­ле мир­не. А кад Јо­ван по­гу­би Га­ври­ла, и кад овај (sc. Вла­ди­мир) би пре­ва­рен и по­ве­ро­ва за­кле­тва­ма ко­је му Јо­ван да­де пре­ко Да­ви­да, ар­хи­е­пи­ско­па Бу­гар­ске (ис­прав­ка Ми­ 20 ха­и­ла Де­вол­ског: Јо­ва­на ар­хи­је­ре­ја) и се­бе ње­му пре­да­де и по­сле крат­ког вре­ме­на би по­гу­бљен, он­да се та­мо­шње при­ли­ке уве­ли­ко У спомен и славу Светог Јована Владимира по­ре­ме­ти­ше и уз­бур­ка­ше, бу­ду­ћи да је Јо­ван из да­на у дан, че­сто пре­ко сво­јих вој­ско­во­ђа или сам лич­но, по­ку­ша­вао да по­но­во осво­ ји град“. Вла­ди­ми­ро­ва смрт по­у­зда­но се да­ту­је у 22. мај 1016. го­ ди­не. Спо­ме­нут је у Си­ноп­си­су још је­дан­пут, у јед­ном освр­ту на до­га­ђа­је с по­чет­ка вла­да­ви­не Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва: „...ка­да је он (sc. Вла­ди­слав) по­гу­био Ра­до­ми­ра, Са­му­и­ло­вог си­на, и ње­го­ву же­ну и ње­го­вог зе­та Вла­ди­ми­ра“.17 Пре­ма ЛПД / GRS, цар Бу­га­ра („im­pe­ra­tor Bul­ga­ri­no­rum”) Са­ му­и­ло, по­ра­зио је „кра­ља“ Вла­ди­ми­ра на па­ди­на­ма пла­ни­не Об­лик код Ул­ци­ња и за­тво­рио га у свом дво­ру на Пре­спи. По­том се Са­ му­и­ло­ва кћер Ко­са­ра за­љу­би­ла у Вла­ди­ми­ра и за­пре­ти­ла свом оцу да ће се уби­ти ако јој не бу­де до­зво­лио да се уда за ње­га. „И та­ко је јед­ног да­на ца­ре­ва кћер по име­ну Ко­са­ра, по­так­ну­та од Све­тог Ду­ха, при­шла оцу и за­тра­жи­ла да јој до­пу­сти да си­ђе са сво­јим слу­шки­ња­ма и опе­ре гла­ву и но­ге око­ва­ним за­тво­ре­ни­ци­ма, што јој је отац до­зво­лио. Та­ко је си­шла и по­че­ла да оба­вља бо­го­у­год­но 16 Scylit­zae Synop­sis, 342. 17 Scylit­zae Synop­sis, 353-354, 359. де­ло. Та­да је угле­да­ла Вла­ди­ми­ра и ви­дев­ши да је ле­пог из­гле­да, сме­ран и скро­ман, и да је пун му­дро­сти и бо­го­по­што­ва­ња, за­ста­ла је да по­раз­го­ва­ра с њим, а ње­го­ве ре­чи су јој се учи­ни­ле сла­ђе од ме­да и са­ћа. И за­то, не из по­жу­де, већ за­то што се са­жа­ли­ла над ње­го­вом мла­до­шћу и ле­по­том, и по­што је чу­ла да је краљ и да је ро­дом из кра­љев­ске ло­зе, за­љу­би­ла се у ње­га и, на­кон што га је по­ здра­ви­ла, оти­шла је. Же­ле­ћи по­том да га осло­бо­ди за­тво­ре­ни­штва до­шла је до ца­ра и ба­цив­ши му се пред но­ге ова­ко му је го­во­ри­ла: `Оче мој и го­спо­да­ру, знам да ћеш ми да­ти му­жа ко­ји ми до­ли­ку­ је. Са­да пак мо­лим тво­је ве­ли­чан­ство, или ћеш ме­ни да­ти за му­жа кра­ља Вла­ди­ми­ра ко­га др­жиш у око­ви­ма, или знај да ћу пре умре­ ти не­го што ћу при­хва­ти­ти дру­гог му­жа. Цар, чув­ши ово, бу­ду­ћи да је ве­о­ма во­лео сво­ју кћер и зна­ју­ћи да је Вла­ди­мир кра­љев­ског ро­да, об­ра­до­вао се и при­стао је на ње­ну мол­бу. Од­мах је по­слао по Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић Вла­ди­ми­ра и на­ре­дио је да га оку­па... *** об­у­че­ног у кра­љев­ско оде­ло до­ве­ду пред ње­га и бла­го га по­сма­тра­ју­ћи и по­љу­бив­ши га пред свим ве­ли­ка­ши­ма сво­га кра­љев­ства пре­дао му је сво­ју кћер­ ку за же­ну. И по­што је про­сла­вио кћер­ки­ну свад­бу по кра­љев­ском об­ре­ду, цар је Вла­ди­ми­ра про­гла­сио за кра­ља и дао му је зе­мљу и кра­љев­ство ње­го­вих ота­ца и це­лу Драч­ку зе­мљу“.18 Са­му­и­ло­во осва­ја­ње Ду­кље се у ста­ри­јој на­уч­ној ли­те­ра­ту­ри да­ти­ра­ло у вре­ме 21 око 986, док у но­ви­јој пре­о­вла­ђу­је да­ти­ра­ње у вре­ме око 998. или Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства де­це­ни­ју ка­сни­је, око 1009-1010. го­ди­не, о че­му ће не­што ви­ше ре­ чи би­ти у да­љем тек­сту.19 Не­ду­го по­што је Јо­ван Ски­ли­ца за­вр­шио свој спис, де­вол­ски епи­скоп Ми­ха­и­ло је по­чет­ком 12. ве­ка пре­пи­сао Ски­ли­чин спис и у ње­га унео ве­ћи број до­да­та­ка, тач­ни­је до­пу­на и ис­прав­ки. У јед­ној је до­пу­нио да је име Са­му­и­ло­ве кће­ри ко­ја се уда­ла за Ашо­та би­ло Ми­ро­сла­ва, у дру­гој да је Са­му­ил­ о био оже­њен Ага­том, кћер­ком Јо­ ва­на Хри­си­ли­ја, про­те­во­на Дра­ча. До­пу­нио је, та­ко­ђе, да је Вла­ди­ мир за­пра­во био Са­му­и­лов ро­ђак по кће­ри из­ве­сног Те­о­до­ри­та.20 Очи­глед­но је да се ис­ка­зи на­ве­де­на три спи­са де­ли­мич­но пре­ кла­па­ју, али та­ко да се ме­ђу­соб­но не по­твр­ђу­ју у свим де­та­љи­ма, већ, на­про­тив, до­во­де у сум­њу њи­хо­ву исти­ни­тост. Има­мо, да­кле, пред со­бом по­дат­ке о две Са­му­и­ло­ве кћер­ке ко­је су се за­љу­би­ле 18 GRS I, 124-138. 19 За хро­но­ло­ги­ју Са­му­и­ло­вог осва­ја­ња Ду­кље око 998. в. Пи­ри­ва­трић, Са­му­и­ло­ ва др­жа­ва, 104-115 (са ста­ри­јом ли­те­ра­ту­ром); за хро­но­ло­ги­ју око 1009/1010. го­ди­не в. Т. Жив­ко­вић, По­ход бу­гар­ског ца­ра Са­му­и­ла на Дал­ма­ци­ју, Исто­риј­ски ча­со­пис 49 (2002) 9-25. 20 Zusätze Scylit­zes, no. 14, 29, no. 22, 31, no. 31, 32. под слич­ним усло­ви­ма и о два Са­му­и­ло­ва зе­та ко­ја су до­би­ла на упра­ву Драч­ку област. По­да­так о срод­ству Вла­ди­ми­ра и Са­му­ил­ а по кће­ри Те­о­до­ри­та мо­же се про­ту­ма­чи­ти као да се од­но­си на дру­ го име Са­му­и­ло­ве кћер­ке, ко­је би гла­си­ло Те­о­до­ра или Те­о­до­ра Ко­ са­ра.21 Ме­ђу­тим, ка­да се исти по­да­так по­ве­же са по­дат­ком Хро­ни­ка Лу­па Про­то­спа­та­ра о из­ве­сном Те­о­до­ру ко­ји је 1005. пре­дао Драч Ви­зан­тин­ци­ма, он су­ге­ри­ше дру­га­чи­ју срод­нич­ку ве­зу Са­му­ил­ а и Вла­ди­ми­ра. На осно­ву то­га се сма­тра да се ста­ри­ји син Јо­ва­на Хри­ си­ли­ја звао Те­о­дор те би Вла­ди­мир био Са­му­и­лов зет по кће­ри Те­ о­до­ри­та, тј. Те­о­до­ра Хри­си­ли­ја.22 Тре­ба под­се­ти­ти на то да се спо­ме­ну­те вер­зи­је до­га­ђа­ја са слич­ ним и раз­ли­чи­тим по­да­ци­ма на­ла­зе у тек­сто­ви­ма на­ста­лим у раз­ ли­чи­тим по­ли­тич­ким и дру­штве­ним сре­ди­на­ма. Аутор Си­ноп­си­са исто­ри­је, Јо­ван Ски­ли­ца, био је ви­со­ки до­сто­јан­стве­ник и чи­нов­ ник Цар­ства, ку­ро­па­лат и друн­га­ри­је ви­гле. До­ско­ра се сма­тра­ло Књига 6, свеска 1 да је спис на­стао по­чет­ком вла­да­ви­не Алек­си­ја I Ком­ни­на (1081- 1118), ме­ђу­тим, по­след­ња ис­тра­жи­ва­ња по­ме­ра­ју ње­гов на­ста­нак у пе­ри­од из­ме­ђу 1059. и 1071. го­ди­не.23 Ано­ним­ни пи­сац Ле­то­пи­са тј. GRS по­све­тио је јед­но чи­та­во и до­ста обим­но по­гла­вље свог спи­са „кра­љу“ Вла­ди­ми­ру и при­том се по­звао на Li­ber ge­sto­rum 22 be­a­ti Vla­di­mi­ri, на осно­ву че­га се за­кљу­чу­је да је по­сто­ја­ло пи­са­но Жи­ти­је бла­же­ног Вла­ди­ми­ра или не­ки сли­чан ха­ги­о­граф­ски текст У спомен и славу Светог Јована Владимира на ла­тин­ском је­зи­ку. Пре­ма но­ви­јим схва­та­њи­ма, Вла­ди­ми­ро­во Жи­ти­је на­ста­ло је не­где из­ме­ђу 1075. и 1089. го­ди­не у Ду­кљан­ском кра­љев­ству, у гра­ду Ба­ру, у кон­тек­сту бе­а­ти­фи­ка­ци­је ду­кљан­ског кне­за Вла­ди­ми­ра у кри­лу ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве.24 У вре­ме ка­да је 21 Zusätze Scylit­zes, no. 31, 32, co­rr. Pro­kić; исти, Јо­ван Ски­ли­ца као из­вор за нај­ ста­ри­ју исто­ри­ју Ма­ће­дон­ских Сло­ве­на, Глас СКА 84 (1910) 61-156, 108-109. 22 Zusätze Scylit­zes, no. 31, 32; Lu­pus Pro­to­spat­ha­ri­us, An­na­les a. 855 - 1102, MGH SS V, 56; N. Adontz, Sa­muel l`Arménien, ro­is des Bul­ga­res, Mémo­i­res de l`A­cadémie Royale de Bel­gi­que, Clas­se des Let­tres 38 (1938) 1-63, 54-62. Уп. са­да и She­pard, The Byzan­ti­um Ex­ pan­ding, 599, пре­ма ко­јем је „Јо­ван Вла­ди­мир оже­њен кћер­ком Са­му­и­ло­вог ро­ђа­ка“. 23 За тра­ди­ци­о­нал­но да­ти­ра­ње Ски­ли­чи­не исто­ри­је у крај 11. ве­ка, уз но­ве ар­гу­ мен­те, в. C. Hol­mes, Ba­sil II and the Go­ver­nan­ce of Em­pi­re (976-1025), Ox­ford 2005, 81-91; за знат­но ра­ни­ји да­тум в. Ει.-Σ. Κιαπίδου, Ἡ Σύνοψη Ἱστοριῶν τοῦ Ἰωάννη Σκυλίτζη καὶ οἱ πηγές της (811-1057). Συμβολὴ στὴ βυζαντινὴ ἱστοριογραφία κατὰ τὸν ΙΑ΄ αἰώνα, Αθήνα 2010, 125-136. 24 За хро­но­ло­ги­ју, жан­ров­ско од­ре­ђе­ње и тра­ди­ци­ју ори­ги­нал­ног ла­тин­ског тек­ ста Вла­ди­ми­ро­вог Жи­ти­ја в. Жив­ко­вић, GRS II, 262-271, 268. Ва­жно је на­по­ме­ну­ти да су сви ауто­ри но­ви­јих ра­до­ва о ЛПД / GRS и о ње­го­вом 36. по­гла­вљу са­гла­сни у по­гле­ду по­сто­ја­ња Жи­ти­ја или не­ког ха­ги­о­граф­ског тек­ста о му­че­ни­штву Све­тог Вла­ди­ми­ра, в. још и Bu­jan, La Chro­ni­que du Prêtre de Di­oc­lee, 25; Α. Παπαγεωργίου, Το Χρονικό του Ιερέα της Διόκλειας. Κείμενο, Μετάφραση, Σχόλια, Αθήνα 2012, 124-135. Пре­глед ста­ри­јих ми­шље­ ња о по­сто­ја­њу Жи­ти­ја в. у Н. Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, Бе­о­град 1971, 133 сл; за мар­ти­ро­ло­шке и ха­ги­о­граф­ске тен­ден­ци­је у 36. по­гла­вљу Ле­то­ Жи­ти­је, ка­ко се ве­ру­је, би­ло пи­са­но, кне­же­ви­на Ду­кља се већ би­ла из­дво­ји­ла из др­жав­ног и цр­кве­ног ор­га­ни­зма Рим­ско-ви­зан­тиј­ског цар­ства. За­па­жа­ње да се у кул­ту­ро­ло­шко-по­ли­тич­ком сми­слу Ду­ кља од Ис­то­ка окре­ну­ла За­па­ду од­го­ва­ра чи­ње­ни­ци да је област би­ла укљу­че­на у ју­рис­дик­ци­ју Ду­бро­вач­ке над­би­ску­пи­је и Ри­ма, као и да је пре 1078. го­ди­не њен вла­дар Ми­ха­и­ло од па­пе за­тра­ жио скип­тар, за­ста­ву и кру­ну као по­твр­ду свог ста­ту­са. Ње­гов син и на­след­ник краљ Бо­дин је 1089. го­ди­не од ан­ти-па­пе Кли­мен­та III тра­жио и до­био по­ве­љу ко­јом је пре­ла­ту Ба­ра по­твр­ђен ранг над­би­ску­па.25 Ка­ко би­ло, уко­ли­ко текст ЛПД / GRS вер­но пре­но­ си текст Жи­ти­ја, мо­ра се при­ме­ти­ти да у ње­му не­ма по­ли­тич­ких и ди­на­стич­ких кон­цеп­ци­ја но­вог кра­љев­ства.26 Је­ди­на очи­глед­на ве­за спи­са са иде­о­ло­ги­јом но­вог кра­љев­ства је­сте упра­во ана­хро­на ти­ту­ла кра­ља, ко­ју Вла­ди­мир, ко­ли­ко је по­зна­то, ни­ка­да ни­је но­ Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић сио. Епи­скоп Ми­ха­и­ло је сво­је до­дат­ке у Ски­ли­чин Си­ноп­сис унео 1118. го­ди­не у Де­во­лу (да­нас у ју­жној Ал­ба­ни­ји). Че­сто се ис­ти­че њи­хо­ва ве­род­стој­ност и упо­тре­бљи­вост, ма­да је пи­та­ње из­во­ра ко­је је де­вол­ски епи­скоп ко­ри­стио оста­ло без пре­ци­зног од­го­во­ ра, уз прет­по­став­ку да је ме­ђу њи­ма мо­ра­ла би­ти и не­ка бу­гар­ска хро­ни­ка на­ста­ла у двор­ским кру­го­ви­ма.27 Очи­глед­но је, да­кле, да су пи­та­ња ве­за­на за исти­ни­тост по­да­та­ка, хро­но­ло­ги­ју и кон­текст 23 до­га­ђа­ја, као и про­бле­ми ин­тер­тек­сту­ал­но­сти, тј. мо­гућ­но­сти ди­ Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства рект­ног или ин­ди­рект­ног ути­ца­ја јед­ног тек­ста на дру­ги, ме­ђу­соб­ но по­ве­за­на.28 пи­са, за­сно­ва­ног, ка­ко је аутор сма­трао, на ле­ген­ди о Све­том Вла­ди­ми­ру, а не на пи­са­ном жи­ти­ју, в. Н. Ин­гам, Му­че­ни­штво све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра Ду­кља­ни­на, Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске 444/6 (1990) 876-896; cf. S. Traj­ko­vić Fi­li­po­vić, In­ven­ting a sa­int’s li­fe: chap­ter XXXVI of The An­nals of a pri­est of Di­oc­lea, Byzan­tion 71 (2013) 257-276, ко­ји та­ко­ђе сма­тра да је по­сто­ја­ло Вла­ди­ми­ро­во жи­ти­је или од­го­ва­ра­ју­ћи про­слав­ни са­став; в. та­ко­ђе K. Gi­a­ko­ u­mis, Con­te­sting the sac­red spa­ce. Sa­int John Vla­di­mir and the we­stern­most do­mi­ni­ons of tsar Sa­muel, Евро­пе­й­ски­ят юго­из­ток през вто­ра­та по­ло­ви­на на X – на­ча­ло­то на XI век, 607-630, 607-609. 25 С. Ћир­ко­вић, Оса­мо­ста­љи­ва­ње и успон ду­кљан­ске др­жа­ве, Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да I, ур. С. Ћир­ко­вић, Бе­о­град 1981, 189; J. Leśny, Stu­dia nad poc­ząt­ka­mi serb­ski­ej mo­ nar­chii Ne­ma­niczów (po­ło­ ­wa XI – ko­ni­ec XII wi­ek­ u), Wro­cł­aw 1989, 53 sq. 26 Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, 177. 27 За исто­ри­о­граф­ску вред­ност до­да­та­ка де­вол­ског епи­ско­па в. Ј. Фер­лу­га, Јо­ван Ски­ли­ца, Ви­зан­тиј­ски из­во­ри за исто­ри­ју на­ро­да Ју­го­сла­ви­је т. III, Бе­о­град 1966, 53; idem, John Scylit­zes and Mic­heal of De­vol, ЗР­ВИ 10 (1967) 163-170. За прет­по­став­ку о из­ гу­бље­ној бу­гар­ској двор­ској хро­ни­ци в. Г. Н. Ни­ко­лов, Цен­тра­ли­зъм и ре­ги­о­на­ли­зъм в ран­но­сред­но­ве­ков­на Бъл­га­рия (края на VII – на­ча­ло­то на XI в.), Со­фия 2005, 54-55. 28 Про­блем је уочио још Б. Про­кић, али га је пр­ви пот­пу­ни­је ана­ли­зи­рао Н. Адонц, в. на­по­ме­не 21 и 22; уп. Фер­лу­га, Јо­ван Ски­ли­ца, 91-95; Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­ кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, 148 сл. Је­дан од за­јед­нич­ких еле­ме­на­та у ис­ка­зи­ма Ски­ли­це и на­шег Ано­ни­ма је­сте да су и Ашот и Вла­ди­мир по­сле вен­ча­ња до­би­ли Драч­ку област на упра­ву. Ашот се у Дра­чу на­ла­зио од 996. го­ди­не па све до тре­нут­ка ка­да је за­јед­но са Ми­ро­сла­вом по­бе­гао у Кон­ стан­ти­но­пољ, но­се­ћи са со­бом пи­сма про­те­во­на Јо­ва­на Хри­си­ли­ја ко­јим је обе­ћа­вао пре­да­ју гра­да ца­ру. Град је 1005. го­ди­не за­и­ста и пре­дао из­ве­сни Те­о­дор, за ко­јег се сма­тра да је био ста­ри­ји син Јо­ва­на Хри­си­ли­ја и да је он за­пра­во био Ми­ро­сла­вин ујак, с об­зи­ ром да је Јо­ва­но­ва кћи Ага­та би­ла Са­му­и­ло­ва су­пру­га.29 На дру­гој стра­ни, уко­ли­ко се текст Ле­то­пи­са узме до­слов­но, сле­ди за­кљу­чак да је Вла­ди­мир до­био на упра­ву област Дра­ча а не град Драч, с об­ зи­ром на то да ано­ним­ни аутор до­след­но раз­ли­ку­је Драч­ку област од са­мог гра­да.30 Нај­ма­ње је, ме­ђу­тим, ве­ро­ват­но то да су обо­ји­ ца од за­ро­бље­ни­ка на го­то­во исти на­чин по­ста­ли и ца­ре­ви зе­то­ви. По­ста­вља се пи­та­ње ко­ја је од две вер­зи­је аутен­тич­на, да ли она у Књига 6, свеска 1 чи­јем је сре­ди­шту Ашот или она чи­ји је хе­рој Вла­ди­мир? Прет­ход­но се, ипак, мо­ра по­ста­ви­ти пи­та­ње да ли су обо­ји­ца би­ли ца­ре­ви зе­то­ви у истом сте­пе­ну срод­ства, као му­же­ви ње­го­вих кћер­ки? Уко­ли­ко сле­ди­мо Ски­ли­цу и до­пу­не Ми­ха­и­ла Де­вол­ског из­гле­да­ло би да је Вла­ди­мир био у срод­ству са Са­му­ил­ ом пре­ко 24 кћер­ке Те­о­до­ри­та, у ко­јем се мо­же пре­по­зна­ти Те­о­дор, лич­ност ко­ ја је ви­зан­тиј­ском ца­ру пре­да­ла Драч, тј. Те­о­дор Хри­си­ли­је, шу­рак У спомен и славу Светог Јована Владимира бу­гар­ског ца­ра. Име ко­је до­но­си Ано­ним, Ко­са­ра, мо­же се узе­ти као ис­ква­ре­на вер­зи­ја по­ро­дич­ног име­на Хри­си­ли­је/Хри­си­ли­ја. Ода­тле сле­ди за­кљу­чак да је при­ча о Ашо­ту и Ми­ро­сла­ви не­ка­ко по­ста­ла мо­дел за при­чу о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри. Ода­тле се за­кљу­ чу­је да су по­да­ци о тра­гич­ној Вла­ди­ми­ро­вој смр­ти за­пра­во је­ди­но по­у­зда­но ме­сто у Ано­ни­мо­вој вер­зи­ји до­га­ђа­ја.31 Та­ко­ђе, сле­ди за­ кљу­чак да је не­ка вер­зи­ја Ски­ли­чи­ног тек­ста ути­ца­ла већ на ано­ ним­ног ауто­ра Жи­ти­ја, или да је мо­жда Хро­ни­ка Ге­ор­ги­ја Ке­дри­на, ко­ји је по­ло­ви­ном 12. ве­ка до­слов­но унео чи­тав Ски­ли­чин текст у свој спис, ути­ца­ла на ауто­ра са­мог Ле­то­пи­са.32 29 Scylit­zes Synop­sis, 342-343, 357; Lu­pus Pro­to­spat­ha­ri­us, 56. Уп. Про­кић, Јо­ван Ски­ли­ца, 117-118; Adontz, Sa­muel l`Arménien, ro­is des Bul­ga­res, 53-56; Пи­ри­ва­трић, Са­му­ и­ло­ва др­жа­ва, 114; уп. Бо­жи­лов, Ис­то­рия на сред­но­ве­ков­на Бъл­га­рия, 325; Step­hen­son, Byzan­ti­um`s Bal­kan Fron­ti­er, 67. 30 Ј. Ко­ва­че­вић, Успон и рас­пад ду­кљан­ске др­жа­ве, Исто­ри­ја Цр­не Го­ре I, Ти­ то­град 1967, 384; Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, 160; уп. Е. Du­laj, Zhvil­li­me po­li­ti­ke të Durrësit krahinës së tij në fil­lim të she­kul­lit XI, Stu­di­me hi­sto­ri­ke XLIV (XXVII) 2 (1990) 131-149, 140-143, 147. 31 Adontz, Sa­muel l`Arménien, ro­is des Bul­ga­res, 59-60. 32 Adontz, Sa­muel l`Arménien, ro­is des Bul­ga­res, 59. О ко­ри­шће­њу Ски­ли­це или Ва­ља по­но­во ис­та­ћи сло­је­ви­тост Ано­ни­мо­вог тек­ста, ко­ји је за на­ра­тив о Вла­ди­ми­ру сва­ка­ко ко­ри­стио ње­го­во Жи­ти­је, на­ста­ло, ве­ро­ват­но, у кон­тек­сту ње­го­ве бе­а­ти­фи­ка­ци­је и Ми­хај­ло­вих на­сто­ ја­ња да од Ри­ма до­би­је кра­љев­ске ин­сиг­ни­је, као и Бо­ди­но­вих да ка­те­дра у Ба­ру по­ста­не над­би­ску­пи­ја. Тре­ба узе­ти у об­зир још не­ке по­ли­тич­ке окол­но­сти из вре­ме­на ка­да је Жи­ти­је, ка­ко се сма­тра, мо­гло би­ти на­пи­са­но. Бо­дин је у вре­ме устан­ка Ге­ор­ги­ја Вој­те­ха про­тив ви­зан­тиј­ске вла­сти 1072. го­ди­не про­гла­шен за ца­ра Бу­га­ра. Пре­ма Ано­ни­му, Бо­дин је био Са­му­и­лов по­то­мак: ње­гов де­да До­ бро­слав оже­нио је у Ду­бров­ни­ку јед­ну Са­му­и­ло­ву уну­ку. Жи­ти­је пред­ста­вља ве­зу све­тог из­дан­ка ди­на­сти­је ко­јој је при­па­дао и Бо­дин са по­кој­ним бу­гар­ским ца­рем као вр­ло бли­ску, и то је мо­гло по­слу­ жи­ти за ства­ра­ње ауто­ри­та­тив­не пред­ста­ве о Бо­ди­но­вом по­ре­клу и по­ли­тич­кој по­зи­ци­ји. То би мо­гли би­ти мо­ти­ви за пи­сца Жи­ти­ја да Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић по­ро­дич­ну ве­зу Вла­ди­ми­ра и Са­му­и­ла пред­ста­ви бли­жом не­го што је уисти­ну би­ла и да при­по­вест о Вла­ди­ми­ро­вој же­нид­би об­ли­ку­је по мо­де­лу „за­ни­мљи­ве при­че“, ка­ква је би­ла Ски­ли­чи­на вер­зи­ја ро­ман­се Ашо­та и Ми­ро­сла­ве. Уко­ли­ко се, ме­ђу­тим, узме у об­зир да је Жи­ти­је, по свој при­ли­ци, би­ло на­пи­са­но с ци­љем да по­ста­не ва­ жан чи­ни­лац јав­ног пам­ће­ња, сво­је­вр­сна ме­мо­ри­јал­на ре­фе­рен­ца но­во­ство­ре­ног кра­љев­ства, те­шко је ве­ро­ва­ти да би та­ква вер­зи­ја 25 о Вла­ди­ми­ром бра­ку и ве­зи са Са­му­и­лом кра­јем 11. ве­ка, у вре­ Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства ме ка­да је успо­ме­на на Вла­ди­ми­ра мо­ра­ла би­ти све­жа, мо­гла би­ти при­хва­ће­на као ве­ро­до­стој­на, а да је за­пра­во пот­пу­но из­ми­шље­на. Шта­ви­ше, уко­ли­ко при­хва­ти­мо да је пи­сац Жи­ти­ја по­зај­мио је­дан зна­ча­јан мо­тив од Ски­ли­це, то би зна­чи­ло да се по­ја­ва Жи­ти­ја мо­ра да­ти­ра­ти не­где по­сле по­ја­ве не­ког ру­ко­пи­са Си­ноп­си­са у Драч­кој обла­сти или око­ли­ни, да­кле не­где кра­јем 11. или по­чет­ком 12. ве­ка. Ко­ли­ко се да­нас мо­же су­ди­ти, из­гле­да да су ру­ко­пи­си Ски­ли­чи­ ног Си­ноп­си­са за­и­ста цир­ку­ли­са­ли у ши­рој око­ли­ни – је­дан се, као што смо ви­де­ли, сва­ка­ко на­шао у Де­во­лу по­чет­ком 12. ве­ка, дру­ги је про­на­ђен у Охри­ду кра­јем 19. ве­ка и да­ти­ра с по­чет­ка 12. ве­ка.33 Њи­хо­ва по­ја­ва мо­же се об­ја­сни­ти по­тре­ба­ма Охрид­ске ар­хи­е­пи­ ско­пи­је, али и ви­со­ких др­жав­них чи­нов­ни­ка у се­ди­шти­ма цар­ске упра­ве, као што су би­ли Драч или Ско­пље. Сва­ка­ко да је Ски­ли­чин Ке­дри­на у ЛПД / GRS в. Жив­ко­вић, GRS II, 233, 247-249 и да­ље. Ши­ро­ко ко­ри­шће­ње ви­ зан­тиј­ских ауто­ра, укљу­чу­ју­ћи и Ке­дри­на, пре­по­зна­је и Bu­jan, La Chro­ni­que du Prêtre de Di­oc­lee, 19-22. 33 За Охрид­ски ру­ко­пис в. J. M. Oli­vi­er, Le “Scylit­zes” d`O­hrid re­tro­uvé, BZ 89 (1996) 417-419. По­да­так о хро­но­ло­ги­ју ру­ко­пи­са дат је пре­ма оба­ве­ште­њу проф. Пе­те­ра Шрај­не­ра, ко­ји при­пре­ма кри­тич­ко из­да­ње Охрид­ског ру­ко­пи­са Ски­ли­це, на че­му се ср­ дач­но за­хва­љу­јем. Си­ноп­сис исто­ри­је је у сво­је вре­ме био тра­же­ни при­руч­ник за др­ жав­не и цр­кве­не слу­жбе­ни­ке. Ода­тле се мо­же до­пу­сти­ти прет­по­ став­ка да је не­ки при­ме­рак ру­ко­пи­са био на рас­по­ла­га­њу ауто­ру Жи­ти­ја или Ле­то­пи­са. Тре­ба, ме­ђу­тим, оти­ћи и ко­рак да­ље и за­ пи­та­ти се да ли је при­ча о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри уоп­ште би­ла део Жи­ти­ја, тј. да ли има сми­сла по­ми­шља­ти на не­ку ка­сни­ју пре­ра­ду ње­го­вог пр­во­бит­ног тек­ста? Сва­ка­ко да је што се ви­ше уда­ља­ва­мо од 11. ве­ка све те­же на­ћи не­ки по­ли­тич­ки раз­лог због ко­јег би не­ по­зна­ти аутор Ле­то­пи­са Вла­ди­ми­ра учи­нио бли­жим Са­му­и­ло­вим срод­ни­ком не­го што је уисти­ну био. Нај­зад, ва­ља­ло би по­ћи и по са­свим дру­га­чи­јем тра­гу. Сво­је­ вре­ме­но је из­не­то ми­шље­ње да би спо­ме­ну­ту до­пу­ну Ми­ха­и­ла Де­ вол­ског у по­гле­ду срод­ства Вла­ди­ми­ра и Са­му­и­ла тре­ба­ло схва­ти­ ти као да се од­но­си­ла на име Са­му­и­ло­ве кћер­ке а не зе­та, те би ода­ тле ње­но име би­ло Те­о­до­ра. Ра­ди­ло би се о ње­ном дру­гом име­ну, Књига 6, свеска 1 узе­том из хри­шћан­ске тра­ди­ци­је, пре­ма обра­сцу већ уоби­ча­је­ном у Са­му­ил­ о­вој фа­ми­ли­ји, где су дво­стру­ка име­на но­си­ли нпр. ње­ гов син Га­ври­ло Ра­до­мир и не­ћак Јо­ван Вла­ди­слав.34 Сла­ба тач­ка ове ре­кон­струк­ци­је је то што се она сво­ди на ко­рек­ци­ју из­вор­ног по­да­тка. Ме­ђу­тим, у по­гле­ду Ски­ли­чи­ног тек­ста и ин­тер­вен­ци­ја 26 Ми­ха­ил­ а Де­вол­ског у ње­му ва­ља узе­ти у об­зир две ва­жне окол­но­ сти. Пр­ва је да Ски­ли­ца ни­је био до­бро оба­ве­штен о Са­му­и­ло­вој У спомен и славу Светог Јована Владимира по­ро­ди­ци. То је ја­сно ка­да се по­гле­да­ју ка­ко до­пу­не та­ко и ис­прав­ ке ко­је је у ње­гов текст унео Ми­ха­и­ло Де­вол­ски. Он је ис­пра­вио по­да­так о мај­ци Га­ври­ла Ра­до­ми­ра, об­ја­снив­ши да се ни­је ра­ди­ло о Ири­ни, ле­пој за­ро­бље­ни­ци из Ла­ри­се, већ о Ага­ти, кће­ри Јо­ва­ на Хри­си­ли­ја, про­те­во­на Дра­ча. У не­ко­ли­ко на­вра­та је на­вео да је име Са­му­и­ло­вог си­на Ра­до­мир, а не Ро­ман. Та­ко­ђе је раз­ја­снио да је Ири­на из Ла­ри­се би­ла же­на Га­ври­ла Ра­до­ми­ра и да је она ро­ди­ ла Пе­тра Де­ља­на, ка­сни­јег по­бу­ње­ни­ка, про­гла­ше­ног 1040. го­ди­не за ца­ра Бу­га­ра.35 Дру­га ва­жна окол­ност је­сте да су ин­тер­вен­ци­је Ми­ха­и­ла Де­вол­ског у по­гле­ду по­ро­дич­них ства­ри, име­на, од­но­са и слич­но увек пре­ци­зне и да се увек од­но­се на ина­че по­зна­те осо­бе или пру­жа­ју ја­сна оба­ве­ште­ња о по­ро­дич­ним од­но­си­ма.36 Ње­го­ва до­пу­на „Те­о­до­ри­та“ раз­ли­ку­је се у том по­гле­ду уто­ли­ко што он ни­ је об­ја­снио ко је био Те­о­до­рит, ни­ти се то мо­же ви­де­ти из це­ли­не Ски­ли­чи­ног тек­ста. Са­мо се на кра­ју тек­ста спо­ми­ње па­три­ки­је Те­ 34 Zusätze Scylit­zes, no. 31, 32. 35 Zusätze Scylit­zes, no. 22, 31, no. 24, 31, no. 11, 29, no. 27, 31, no. 61, 36, no. 62, 36. 36 Zusätze Scylit­zes, no. 29, 32; Scylit­zes Synop­sis, 352, 353. о­дор Хри­си­ли­је, у ве­зи са не­ким зби­ва­њи­ма из 1057. го­ди­не, али он сва­ка­ко ни­је био иста лич­ност ко­ју је Ми­ха­ил­ о Де­вол­ски на­вео под име­ном Те­о­до­рит.37 Сла­бост овог ту­ма­че­ња уоч­љи­ва је ка­да се има у ви­ду да сам Ски­ли­ца у кон­тек­сту не­ких до­га­ђа­ја на ис­ точ­ној гра­ни­ци Цар­ства до­га­ђа­ја 1033. го­ди­не спо­ми­ње из­ве­сног па­три­ки­ја Ни­ко­лу Бу­га­ри­на, с пре­зи­ме­ном Хри­си­ли­је, очи­глед­но јед­ног од дво­ји­це си­но­ва Јо­ва­на Хри­си­ли­ја.38 Ми­ха­и­ло Де­вол­ски свог Те­о­до­ри­та ни­је по­ве­зао са Хри­си­ли­ји­ма. Је­ди­на лич­ност тог име­на спо­ме­ну­та у до­пу­на­ма Ми­ха­и­ла Де­вол­ског био је из­ве­сни кав­хан Те­о­дор, но­си­лац ти­ту­ле ко­ја је у Бу­гар­ском цар­ству по­сле цар­ске би­ла пр­ва по зна­ча­ју.39 Не­ма, ме­ђу­тим, по­да­та­ка о срод­ству ца­ра Са­му­и­ла и кав­ка­на Те­о­до­ра. Та­ко­ђе, де­вол­ски епи­скоп ни­је сма­трао за по­треб­но да у ве­зи са срод­ством Са­му­ил­ а и Вла­ди­ми­ра ин­тер­ве­ни­ше и по дру­ги пут, на оном ме­сту где је Ски­ли­ца по­но­во Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић спо­ме­нуо Вла­ди­ми­ра као Са­му­и­ло­вог тј. Ра­до­ми­ро­вог зе­та.40 По све­му су­де­ћи, из­гле­да да се уме­так Те­о­до­ри­та за­пра­во од­но­си на име Са­му­и­ло­ве кћер­ке, ис­ква­ре­но то­ком ру­ко­пи­сне тра­ди­ци­је из­ ме­ђу 12. и 14. ве­ка, ка­да је по­сто­је­ћи ру­ко­пис са ин­тер­по­ла­ци­ја­ма де­вол­ског епи­ско­па на­стао.41 Дру­ги за­јед­нич­ки еле­мент у при­ча­ма Ски­ли­це и Ано­ни­ма је да су се две Са­му­и­ло­ве кћер­ке за­љу­би­ле у за­тво­ре­ни­ке. Чак иако 27 узме­мо да су се две ца­ре­ве кћер­ке за­и­ста уда­ле за дво­ји­цу рат­них Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства за­ро­бље­ни­ка, те­шко је ве­ро­ва­ти да се то до­го­ди­ло под окол­но­сти­ма у то­ли­кој ме­ри слич­ним. Ви­де­ли смо да Ски­ли­чи­на оба­ве­ште­ња о по­ро­дич­ним при­ли­ка­ма Бу­га­ра ни­су увек тач­на и сва­ка­ко ни­су на­ ро­чи­то де­таљ­на. Мо­же се до­пу­сти­ти да је он, из не­ког раз­ло­га, срж љу­бав­не при­че о Вла­ди­ми­ру при­пи­сао Ашо­ту, исто као што је же­ну Га­ври­ла Ра­до­ми­ра – та­ко­ђе рат­ну за­ро­бље­ни­цу, узе­ту по за­у­зе­ћу Ла­ри­се - по­гре­шно сма­трао за Са­му­и­ло­ву.42 Ода­тле је под зна­ком пи­та­ња и ве­ро­до­стој­ност ње­го­вог по­да­тка о Ашо­ту као управ­ни­ку драч­ке обла­сти. Што се Ми­ха­и­ла Де­вол­ског ти­че, има се ути­сак 37 Scylit­zes Synop­sis, 498. 38 Scylit­zes Synop­sis, 388. 39 Zusätze Scylit­zes, no. 29, 32; Scylit­zes Synop­sis, 353. 40 Scylit­zes Synop­sis, 359. 41 Део ов­де из­ло­же­не ар­гу­мен­та­ци­је об­ја­вљен је у ра­ду S. Pi­ri­va­trić, Em­pe­ror’s Da­ug­hter in Lo­ve with a Pri­so­ner: Com­pa­ring the Sto­ri­es of Scylit­zes and Anonymus Presbyter Di­oc­le­ae, Byzanz und das Aben­dland: Be­geg­nun­gen zwischen Ost und West, He­ra­us­ge­ge­ben von E. Juhász, Bu­da­pest 2013, 273-283; за ста­ри­ју кри­ту­ку Адон­цо­вих схва­та­ња в. Фер­лу­ га, Јо­ван Ски­ли­ца, 91-94, 117; Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис По­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, 145 сл. 42 Zusätze Scylit­zes, no. 22, 31; Scylit­zes Synop­sis, 349. да је ње­му све што је у ско­ра­шњој бу­гар­ској про­шло­сти има­ло не­ ка­квог зна­ча­ја за пи­та­ња ле­ги­ти­ми­те­та и на­сле­ђи­ва­ња вла­сти би­ ло по­зна­то. С дру­ге стра­не, ма­ло је ве­ро­ват­но да је ње­гов из­вор, по­го­то­ву уко­ли­ко се за­и­ста ра­ди­ло о бу­гар­ској двор­ској хро­ни­ци, са­др­жао по­дат­ке о ро­ман­са­ма ца­ре­вих кћер­ки. Да­кле, из чи­ње­ни­це да Ми­ха­ил­ о Де­вол­ски ни­је унео би­ло ка­кву ис­прав­ку у Ски­ли­чи­ну при­чу о Ашо­ту и Ми­ро­сла­ви не сле­ди за­кљу­чак да је у њој опи­са­ни љу­бав­ни за­плет аутен­ти­чан. Са­свим је мо­гу­ће да су Ми­ха­и­лу Де­ вол­ском де­та­љи ве­за­ни за скла­па­ње ова два бра­ка би­ли пот­пу­но не­ по­зна­ти и да он о Вла­ди­ми­ро­вој ро­ман­си са Са­му­и­ло­вом кћер­ком ни­шта ни­је знао, тј. да ни­је имао ода­кле да цр­пе по­дат­ке ко­ји­ма би евен­ту­ал­но ис­пра­вио Ски­ли­чин текст у по­гле­ду љу­бав­них при­ча о Ашо­ту и Ми­ро­сла­ви, ни­ти да је при­пи­ше Вла­ди­ми­ру и Те­о­до­ри. Нај­зад, из ре­че­ног сле­ди за­кљу­чак да ни­је не­по­зна­ти аутор Жи­ ти­ја или Ле­то­пи­са ис­ко­ри­стио Ски­ли­чин текст за свој на­ра­тив о Књига 6, свеска 1 Вла­ди­ми­ру, већ да је Ски­ли­ца (или не­ки од ње­го­вих из­гу­бље­них из­во­ра) из не­ког раз­ло­га су­шти­ну при­по­ве­сти о љу­ба­ви Вла­ди­ ми­ра и ца­ре­ве кћер­ке при­пи­сао по­да­ци­ма ко­је је имао о Ашо­ту.43 Не би тре­ба­ло ис­кљу­чи­ти мо­гућ­ност да је Ски­ли­чин ис­каз о Вла­ ди­ми­ру на­стао под по­сред­ним ути­ца­јем Жи­ти­ја или не­ког дру­гог 28 срод­ног тек­ста. Ски­ли­ца је о Вла­ди­ми­ру на­пи­сао да је био „чо­век пра­ви­чан, ми­ро­љу­бив и пун вр­ли­не“, што је реч­ник бли­зак ха­ги­ У спомен и славу Светог Јована Владимира о­граф­ским и про­слав­ним тек­сто­ви­ма уоп­ште.44 Вла­ди­ми­ро­во име на­шло се по­чет­ком 13. ве­ка у По­ме­ни­ку бу­гар­ских вла­да­ра, уне­том у Си­но­дик ца­ра Бо­ри­ла.45 Скло­ни смо да ве­ру­је­мо ка­ко раз­лог за то ни­је био са­мо ње­гов по­ло­жај за­ви­сног вла­да­ра у си­сте­му вла­сти бу­гар­ског ца­ра, већ и чи­ње­ни­ца да је био члан вла­дар­ске по­ро­ди­це. Пре­да­ње о Вла­ди­ми­ро­вој же­нид­би кћер­ком бу­гар­ског ца­ра Са­му­ и­ла не­ка­ко се на­шло и у јед­ној Слу­жби Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, ко­ју је ве­ро­ват­но упра­во у исто­и­ме­ном ма­на­сти­ру код Ел­ба­са­на на грч­ком на­пи­сао ми­тро­по­лит Ко­зма и дао да се об­ја­ви у Ве­не­ци­ји кра­јем 17. ве­ка.46 Из­ме­ђу ове Слу­жбе на јед­ној, и Жи­ти­ја, Ле­то­пи­ са, Ски­ли­чи­ног Си­ноп­си­са и Ке­дри­но­ве Хро­ни­ке на дру­гој стра­ни 43 Уп. Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, 167. 44 Н. Ин­гам је сма­трао да се у Ски­ли­чи­ном тек­сту ви­ди ути­цај ле­ген­де о Све­том Вла­ди­ми­ру, в. исти, Му­че­ни­штво Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра Ду­кља­ни­на, 879. Да је на­ве­ де­на фор­му­ла је­дин­стве­на у чи­та­вом Ски­ли­чи­ном де­лом по­ка­зу­је фре­квен­циј­ска ана­ли­за тер­ми­но­ло­ги­је, в. Gi­a­ko­u­mis, Con­te­sting the sac­red spa­ce, 609. 45 Бо­ри­лов Си­но­дик. Из­да­ние и пре­вод, И. Бо­жи­лов, А. То­то­ма­но­ва, И. Би­ляр­ски, Со­фия 2010, 311, 333. 46 Aco­lut­hia of St. John Vla­di­mir, Ve­ni­ce 1690, ed. E. Oiko­no­mou, Cyril­lo­met­ho­di­a­ num X (1986) 269-284, 276, 278. не да се ус­по­ста­ви­ти би­ло ка­ква ве­за. Дру­гим ре­чи­ма, у пи­та­њу су ме­ђу­соб­но не­за­ви­сне тра­ди­ци­је о Вла­ди­ми­ро­вој же­нид­би Са­му­и­ ло­вом кћер­ком. Ма­да су по­да­ци ко­је о Вла­ди­ми­ру до­но­си Слу­жба углав­ном не­тач­ни, де­лом и плод ауто­ро­ве ма­ште и ње­го­вих по­себ­ них схва­та­ња, пре­да­ње о ње­го­вој срод­нич­кој ве­зи са Са­му­ил­ ом ве­ро­ват­но да сво­је по­ре­кло има у из­гу­бље­ним тек­сто­ви­ма, бу­гар­ ским или срп­ским, ко­је пи­сац Слу­жбе ина­че на­во­ди ме­ђу сво­јим из­во­ри­ма.47 Чи­ње­ни­ца да је ал­бан­ски ве­ли­каш Кар­ло То­пи­ја 1381. го­ди­не об­но­вио ма­на­стир Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра код Ел­ба­са­на, у вре­ме ка­да је Вла­ди­ми­ро­во све­ти­тељ­ско про­сла­вља­ње већ би­ло по­при­ми­ло ути­ца­је кул­та Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, под­ра­зу­ме­ва по­сто­ја­ње жи­ти­ја овог све­ти­те­ља и ни­за дру­гих про­слав­них са­ста­ ва, нео­п­ход­них у бо­го­слу­жбе­ном ци­клу­су. Ови су тек­сто­ви мо­ра­ли има­ти сво­ју уло­гу у ства­ра­њу ел­ба­сан­ске тра­ди­ци­је ко­ју на­ла­зи­мо Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић у Ко­зми­ном жи­ти­ју. Ду­кљан­ски кнез Вла­ди­мир био је, да­кле, део си­сте­ма вла­сти бу­ гар­ског ца­ра, учвр­шње­ног бра­ко­ви­ма из­ме­ђу јед­не ви­зан­тиј­ске ур­ ба­не ари­сто­крат­ске по­ро­ди­це, бу­гар­ске ло­кал­не ари­сто­кра­ти­је ко­ја је по­ста­ла вла­дар­ска по­ро­ди­ца и из­дан­ка тра­ву­ниј­ске ари­сто­кра­ ти­је ко­ја је срод­нич­ким ве­за­ма вла­да­ла срп­ским зе­мља­ма. У ње­му је, пре­ма Жи­ти­ју, сво­је ме­сто имао и Вла­ди­ми­ров стриц Дра­ги­мир, 29 као вла­дар Тра­ву­ни­је. Пи­та­ње ка­да је Вла­ди­мир вра­ћен на власт у Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства сво­ме ота­ча­ству и ка­да му је да­та Драч­ка област по­ве­за­но је са на­ пред спо­ме­ну­тим пи­та­њем хро­но­ло­ги­је Са­му­и­ло­вог вој­ног по­хо­да у Ја­дран­ско при­мор­је. Пре­ма ано­ни­му, по­што је прет­ход­но за­ро­био Вла­ди­ми­ра, цар је по­том ду­го на­па­дао Ул­цињ, али ни­је мо­гао да га за­у­зме, те је кре­нуо пре­ма се­ве­ро­за­па­ду, „ру­ше­ћи, па­ле­ћи и пљач­ ка­ју­ћи чи­та­ву Дал­ма­ци­ју”, за­па­лио гра­до­ве Ко­тор и Ду­бров­ник, про­шао при­мор­јем и брд­ским обла­сти­ма до За­дра и нај­зад се пре­ко Бо­сне и Ра­шке вра­тио у сво­ју област. Јо­ван Ски­ли­ца, као што је по­зна­то, у си­ноп­тич­ком при­ка­зу Са­му­и­ло­вих по­хо­да у ви­зан­тиј­ске обла­сти из­ме­ђу 976. и 986. го­ди­не, да­том као увод у оп­ши­ран опис бит­ке код Тра­ја­но­вих вра­та, не на­бра­ја ни Дал­ма­ци­ју, ни­ти област Дра­ча.48 To je ex si­len­tio ар­гу­мент за да­ти­ра­ње Са­му­ил­ о­вог ба­вље­ ња ја­дран­ским за­ле­ђем и оба­лом у до­ба по­сле 987. го­ди­не. Пре­ма ано­ни­му, цар Са­му­и­ло умро је убр­зо по­сле Вла­ди­ми­ро­ве же­нид­бе Ко­са­ром, тј. „post non mul­tum ve­ro tem­po­ris”. Ме­ђу­тим, из­гле­да нам да је та фор­му­ла не­до­вољ­но по­у­зда­на за ус­по­ста­вља­ње ре­ла­тив­не 47 Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, 221-223; Gi­a­ko­u­mis, Con­te­sting the sac­red spa­ce, 608. 48 Scylit­zes Synop­sis, 330. хро­но­ло­ги­је, с об­зи­ром на ха­ги­о­граф­ски и уоп­ште ли­те­рар­ни ка­ рак­тер чи­та­вог 36. по­гла­вља ЛПД / GRS, ко­је, ина­че, не са­др­жи по­дат­ке ко­ји би по­мо­гли да се Са­му­и­лов по­ход у Дал­ма­ци­ју бли­же хро­но­ло­шки од­ре­ди. У са­вре­ме­ној Хро­ни­ци Ве­не­ци­јан­ца Јо­ва­на Ђа­ко­на (из­ла­га­ње се за­вр­ша­ва 1008. го­ди­ном) оп­шир­но се опи­су­је по­ход мле­тач­ке фло­те у Дал­ма­ци­ју 1000. го­ди­не, а не­ма го­во­ра о Са­му­и­ло­вом по­хо­ду. То, на пр­ви по­глед, убе­дљи­во све­до­чи да мле­ тач­ка екс­пе­ди­ци­ја не­ма ни­ка­кве ве­зе са бу­гар­ским по­хо­дом, ко­јег, пре­ма то­ме, ва­ља да­ти­ра­ти у пе­ри­од по­сле на­стан­ка те хро­ни­ке.49 Та­ко­ђе, Скли­чин по­да­так о Ашо­ту и ано­ни­мов по­да­так о Вла­ди­ми­ ру као управ­ни­ци­ма драч­ке обла­сти се, до­слов­но узе­ти, ис­кљу­чу­ју и упу­ћу­ју на да­ти­ра­ње Вла­ди­ми­ро­ве упра­ве у вре­ме по­сле пре­да­је Дра­ча цар­ству 1005. го­ди­не.50 Ме­ђу­тим, ви­де­ли смо да с об­зи­ром на на­пред из­не­та за­па­жа­ња о ве­ро­ват­ној Ски­ли­чи­ној кон­фу­зи­ји по пи­та­њу ва­жних де­та­ља из би­о­гра­фи­је Ашо­та и Вла­ди­ми­ра, ве­ро­ Књига 6, свеска 1 до­стој­ност ње­го­вог по­да­тка до­ла­зи под знак пи­та­ња. По­да­ци о бу­гар­ском по­хо­ду на ја­дран­ску оба­лу на­ла­зе се и у ни­зу дру­гих, по­зни­јих из­во­ра: у ко­тор­ској Ле­ген­ди о Св.Три­фу­ну (сре­ди­на 15. ве­ка), у спи­си­ма Ма­вра Ор­би­на (по­че­так 16. ве­ка), Ја­ко­ва Лу­ка­ре­ви­ћа (по­че­так 16. ве­ка), Ју­ни­ја Рас­ти­ћа (по­че­так 17. 30 ве­ка) и Ни­ко­ле Ла­шва­ни­на (сре­ди­на 17. ве­ка).51 Тре­ба та­ко­ђе ис­та­ ћи да нај­ста­ри­ја ду­бро­вач­ка хро­ни­ка, тзв. Ана­ли ду­бро­вач­ког ано­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ни­ма, не зна ни за Са­му­и­ла ни за ње­гов по­ход у Дал­ма­ци­ју, као ни Ана­ли Ни­ко­ле Ра­њи­не. По­да­ци ко­тор­ске ле­ген­де ни­су у ве­зи са тра­ди­ци­јом ко­ју о бу­гар­ском по­хо­ду до­но­си ЛПД / GRS. Та се ве­за, на дру­гој стра­ни, уоча­ва у по­да­ци­ма ду­бро­вач­ких пи­са­ца, нај­пре Ор­би­на, по­том Лу­ка­ре­ви­ћа и Рас­ти­ћа. Ор­бин до­но­си две раз­ли­чи­те 49 GRS I, 130-131; Gi­o­van­ni Di­a­co­no Hi­sto­ria ve­ne­ti­co­rum, ed. L. A. Ber­to, Bo­log­ na 1999 ( = Gi­o­van­ni Di­a­co­no, Cro­na­ca ve­ne­zi­a­na, Chro­na­ce ve­ne­zi­a­ne an­tic­his­si­me, ed. G. Mon­ti­co­lo, Ro­ma 1890). Зна­чај на­ве­де­не фор­му­ле из Жи­ти­ја као и ex si­len­tio ар­гу­мент из хро­ни­ке Јо­ва­на Ђа­ко­на ис­та­као је не­дав­но Т. Жив­ко­вић да­ти­ра­ју­ћи Са­му­и­лов по­ход око 1009/1010. го­ди­не, углав­ном на осно­ву про­це­не од­но­са сна­га, као и вој­них и по­ли­тич­ких ин­те­ре­са бу­гар­ског вла­да­ра, в. По­ход бу­гар­ског ца­ра Са­му­и­ла на Дал­ма­ци­ју, Исто­риј­ски ча­со­пис 49 (2002) 9-25, 20-24. 50 Жив­ко­вић, По­ход бу­гар­ског ца­ра Са­му­и­ла на Дал­ма­ци­ју, 14-15. 51 Estrat­to dal­la “Le­gen­da de mi­ser San Tryphon mar­ti­re con­fa­lon et pro­tec­tor del­la Cit­ta­de de Cat­ha­ro”, ed. G. Gel­chic, Sto­ria do­cu­men­ta­ta del­la Ma­ri­ne­rez­za Boc­che­se, Ra­gu­sa 1889, 81-86; M. Or­bi­ni, Il reg­no de­gli Sla­vi, Pe­sa­ro 1601, 222, 299, 429 ( = М. Ор­бин, Кра­ љев­ство Сло­ве­на, Бе­о­град 1968, пре­вод З. Шун­дри­ца, 78, 238, 324, ко­мен­тар С. Ћир­ко­ вић; М. Ор­би­ни, Кра­љев­ство Сло­ве­на, пр. Д. П. Ан­тић, Бе­о­град 2016, 298-299, 367, 483); Co­pi­o­so ri­stret­to de­gli An­na­li di Ra­u­sa li­bri qu­at­tro di Gi­a­co­mo di Pe­tro Luc­ca­ri, Ra­gu­sa 17902 (Ve­ne­tia 16051) 15-16; Chro­ni­ca Ra­gu­si­na Ju­nii Re­sti, di­ges­sit S. No­di­lo, Za­gra­bi­ae 1893, 30; Lje­to­pis fra Ni­ko­le La­šva­ni­na, ed. J. Je­le­nić, Gla­snik Ze­malj­skog Mu­ze­ja u Sa­ra­je­vu 26 (1914) 335-367, 555-583; 27 (1915) 1-36, 269-312; 362. хро­но­ло­ги­је до­га­ђа­ја, јед­ну ре­ла­тив­ну, где ве­зу­је по­ход у Дал­ма­ци­ ју у вре­ме ви­зан­тиј­ских гра­ђан­ских ра­то­ва, и дру­гу, пре­ци­зни­ју (в. ни­же). Из­гле­да да Лу­ка­ре­вић пред со­бом ни­је имао исте из­во­ре као Ор­бин, ни­ти је у тој при­ли­ци ко­ри­стио Ор­би­на, ма­да га на­во­ди у спи­ску сво­јих из­во­ра. Он је очи­глед­но по­ме­шао лич­но­сти и вођ­ство по­хо­да при­пи­сао Вла­ди­сла­ву (тј. Са­му­и­ло­вом бра­тан­цу), и са­мог Вла­ди­ми­ра на­звао је Вла­ди­сла­вом, а као раз­лог за окон­ча­ње по­хо­ да на­вео вест да је цар Ва­си­ли­је угро­жа­вао Сер­ди­ку (дан. Со­фи­ја). Тра­ди­ци­ја о до­ла­ску ду­кљан­ског ар­хи­е­пи­ско­па Јо­ва­на у Ду­бров­ ник, ко­ји је у Ана­ли­ма ано­ни­ма са­мо спо­ме­нут под 980. го­ди­ном, а на­ла­зи се у оп­шир­ни­јем ви­ду у Ана­ли­ма Ра­њи­не, с вре­ме­ном је по­ве­за­на са тра­ди­ци­јом о бу­гар­ском по­хо­ду у Дал­ма­ци­ју и пред­ ста­вље­на као по­сле­ди­ца тог по­хо­да, нај­пре код Лу­ка­ре­ви­ћа, ко­ји је да­ти­ра у вре­ме око 990. го­ди­не, а по­себ­но де­таљ­но код Рас­ти­ћа, где Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић је на мар­ги­ни да­та 980. го­ди­на. Ра­њи­на под 980. го­ди­ном на­во­ди да је Јо­ван, пр­ви ду­бро­вач­ки ар­хи­е­пи­скоп, због су­ко­ба ме­ђу „Бо­сан­ ци­ма“ на­пу­стио Ду­кљу, ко­ја је у то вре­ме већ би­ла сру­ше­на и на­пу­ ште­на.52 Тре­ба до­да­ти да дру­га ду­бро­вач­ка тра­ди­ци­ја, ко­ју пре­но­си пе­сник Ми­ле­ци­је, пр­вог ду­бро­вач­ког ар­хи­е­пи­ско­па Јо­ва­на до­во­ди у ве­зу са Епи­да­у­ром и вре­ме­ном до­се­ља­ва­ња Сло­ве­на. Нај­зад, Рас­ тић до­но­си по­ве­за­но из­ла­га­ње о Са­му­и­ло­вом на­вод­ном ра­за­ра­њу 31 Ду­кље до те­ме­ља, за­тим бек­ству ду­кљан­ског ар­хи­е­пи­ско­па Јо­ва­на Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства у Ду­бров­ник и по­то­њем пап­ском по­све­ће­њу исто­га Јо­ва­на за ду­ бро­вач­ког ар­хи­е­пи­ско­па.53 По­је­ди­ни пи­сци до­но­се и хро­но­ло­ги­ју бу­гар­ског по­хо­да. Та­ко Ор­бин пи­ше да се на­пад Са­му­и­ла на Ри­сан до­го­дио око 999, а Ла­шва­нин да је 1000. го­ди­не „Га­ври­ло Бу­га­рин по­па­лио Ду­кљу у Дал­ма­ци­ји и гор­ње хр­ват­ске зе­мље”. Пре­ма Рас­ ти­ћу Са­му­и­ло се вра­тио са по­хо­да због то­га што је цар Ва­си­ли­је угро­жа­вао Сaрдику, тј. Три­ја­ди­цу. Као што је по­зна­то из Ски­ли­це, цар Ва­си­ли­је је у ви­ше на­вра­та во­дио по­хо­де про­тив утвр­ђе­ња у око­ли­ни Три­ја­ди­це, нај­пре 986. за­тим 999. и нај­зад 1016. го­ди­не. У Рас­ти­ће­вој ве­сти о по­хо­ду ви­зан­тиј­ског ца­ра на Со­фи­ју пре­по­зна­је се ути­цај ви­зан­тиј­ске тра­ди­ци­је о том до­га­ђа­ју, ка­кву на­ла­зи­мо код Скил­це и Ке­дри­на у њи­хо­вом опи­су бит­ке код Тра­ја­но­вих вра­та 986. го­ди­не. У Рас­ти­ће­вој вер­зи­ји не­ма ап­со­лут­них хро­но­ло­шких 52 An­na­les ra­gu­si­ni anonymi item Ni­co­lai de Rag­ni­na, di­ges­sit S. No­di­lo, Za­gra­bi­ae 1883, 23, 202. За ве­сти по­зни­јих пи­са­ца о Са­му­и­ло­вом по­хо­ду в. Жив­ко­вић, По­ход бу­гар­ ског ца­ра Са­му­и­ла на Дал­ма­ци­ју, 17-20. 53 An­na­les Rag­ni­na, 174; Chro­ni­ca Re­sti, 30. За ду­бро­вач­ку тра­ди­ци­ју о пр­вом ар­хи­ е­пи­ско­пу Јо­ван в. Т. Жив­ко­вић, Цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја у срп­ским зе­мља­ма (ра­ни сред­њи век), Бе­о­град 2004, 24 сл; уп. И. Ра­вић, Др­жа­ва и цр­ква у срп­ски зе­ма­ља­ма од XI до XI­II ве­ка, Бе­о­град 2016, 61 н. 123. од­ред­ни­ца, али ње­го­ва хро­но­ло­ги­ја до­га­ђа­ја по­ста­је ја­сна ка­да се уви­ди да је он ис­та­као по­сред­ну ве­зу из­ме­ђу Са­му­и­ло­вог по­хо­да и по­мор­ске екс­пе­ди­ци­је ду­жда Пе­тра II Ор­се­о­ла, при­ме­тив­ши да је бу­гар­ски по­ход олак­шао мле­тач­ки на­пад на не­ре­тљан­ске гу­са­ре.54 У мо­дер­ној исто­ри­о­гра­фи­ји се по­ход мле­тач­ке фло­те, на осно­ву хро­ни­ке Јо­ва­на Ђа­ко­на, са­вре­ме­ни­ка до­га­ђа­ја, да­ту­је у 1000. го­ди­ ну. Mеђутим, текст мле­тач­ког хро­ни­ча­ра да­је осно­ву и за да­то­ва­ње по­хо­да у 998. го­ди­ну, што је пре­ко по­зни­јег мле­тач­ког исто­ри­ча­ра Са­бе­ли­ка, чи­ји је спис об­ја­вљен на са­мом кра­ју 15. ве­ка, ушло у још по­зни­ју ду­бро­вач­ку тра­ди­ци­ју.55 Ор­бин је у свом ис­ка­зу о по­ хо­ду Мле­та­ка на Не­ре­тља­не 998. го­ди­не по­ле­ми­сао са мле­тач­ким исто­ри­ча­ром Са­бе­ли­ком, по ко­ме се Ду­бров­ник те го­ди­не пот­чи­ нио ду­жду Пе­тру Ор­се­о­лу, а Лу­ка­ре­вић је по­ход Ор­се­о­ла на Не­ре­ тља­не по­гре­шно да­ти­рао у 987. го­ди­ну. Нај­зад, Рас­тић на­ста­вља по­ле­ми­ку са Са­бе­ли­ком и пра­ви хро­но­ло­шку ве­зу из­ме­ђу по­хо­да Књига 6, свеска 1 ца­ра Са­му­и­ла и по­хо­да Пе­тра II Ор­се­о­ла, до­ду­ше без ап­со­лут­не хро­но­ло­ги­је.56 Ду­бро­вач­ка тра­ди­ци­ја је, да­кле, из не­ког раз­ло­га ве­ зи­ва­ла бу­гар­ски по­ход у Дал­ма­ци­ју за сам крај 10. ве­ка, што је уоч­ љи­во код ду­бро­вач­ких пи­са­ца Ор­би­на и Рас­ти­ћа, а ве­ро­ват­но да је под ути­ца­јем исте тра­ди­ци­је на­ста­ла бе­ле­шка Ни­ко­ле Ла­шва­ни­на. 32 О из­вор­ној под­ло­зи схва­та­ња о ве­зи мле­тач­ког и бу­гар­ског по­хо­да, као и да­те хро­но­ло­ги­је ни­шта се од­ре­ђе­но не мо­же ре­ћи, али тре­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ба при­ме­ти­ти да не­ма очи­глед­ног раз­ло­га због ко­јег би је тре­ба­ло сма­тра­ти за ком­би­на­то­ри­ку са­мих ауто­ра. С об­зи­ром на вер­зи­ју до­ га­ђа­ја ко­ју до­но­си Рас­тић, ни­је нео­бич­но што о Са­му­и­ло­вом за­ле­ту у Дал­ма­ци­ју ни­је оста­ло тра­га у Хро­ни­ци Јо­ва­на Ђа­ко­на. Ве­не­ци­ јан­ски пи­сац је сва­ка­ко мо­гао има­ти раз­ло­га да из свог ла­у­да­тив­ног при­ка­за са­вре­ме­них до­га­ђа­ја и успе­ха ко­је при­пи­су­је ду­жде­ви­ма из ди­на­сти­је Ор­се­о­ло, а Пе­тру II по­себ­но, из­о­ста­ви оно што се у Ду­бров­ни­ку зна­ло, да је упра­во бу­гар­ски по­ход дал­ма­тин­ском оба­ лом осла­био не­ре­тљан­ску кне­же­ви­ну и знат­но олак­шао по­бед­но­ сну екс­пе­ди­ци­ју мле­тач­ке фло­те, ко­јом су, уз бла­го­слов Цар­ства, њи­хо­ве по­зи­ци­је на Ис­точ­ном Ја­дра­ну у том тре­нут­ку зна­чај­но оја­ ча­ле, што је за по­сле­ди­цу има­ло и про­ши­ре­ње ду­жде­ве ти­ту­ле у 54 Scylit­zae Synop­sis, 353-354; Chro­ni­ca Re­sti, 30, 38. 55 Gi­o­van­ni Di­a­co­no, 184-194 (в. по­себ­но 262 н. 102). Но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња мле­тач­ ког по­хо­да са­бра­на су у збор­ни­ку Ve­ne­zia e la Dal­ma­zia an­no mil­le, в. по­себ­но Gh. Or­tal­li, Pi­et­ro II Or­se­o­lo “Dux Ve­ne­ti­co­rum et Dal­ma­ti­co­rum”, idem, 13-27. 56 Or­bi­ni, 186-187. О ква­зи-офи­ци­јел­ном ка­рак­те­ру Са­бе­ли­ко­ве исто­ри­је в. Ș. V. Ma­rin, Mar­can­to­nio Sa­bel­li­co’s Re­rum Ve­ne­ta­rum and “the De­fi­ni­ti­ve Hi­story of Ve­ni­ce”. The be­gin­nings of the Of ­fi ­cial Hi­sto­ri­o­graphy in Ve­ni­ce? Re­vi­sta Ar­hi­ve­lor 90 (2013) 134-177. фор­му­лу dux Ve­ne­ti­co­rum et Dal­ma­ti­co­rum. Ано­ним­ни пи­сац ЛПД / GRS је као мо­тив бу­гар­ског ца­ра за по­ход у Дал­ма­ци­ју на­вео ње­ го­ву љут­њу због не­у­спе­ле оп­са­де Ул­ци­ња, иза че­га се, ве­ро­ват­но, кри­ла на­ме­ра да се осла­би функ­ци­о­ни­са­ње цар­ске те­ме Дал­ма­ци­је, чи­је се се­ди­ште на­ла­зи­ло у За­дру. Ње­га Са­му­и­ло, ако се текст узме до­слов­но, ни­је на­па­дао, већ се до­шав­ши до зи­ди­на гра­да окре­нуо у по­вла­че­ње, пре­ко Бо­сне и Ра­шке. Са­му­и­ло је мо­гао има­ти и дру­ гих мо­ти­ва за по­ход дал­ма­тин­ском оба­лом, али би нас упу­шта­ње у ње­го­ве мо­гу­ће ве­зе са при­ли­ка­ма у Хр­ват­ској не­по­треб­но уда­љи­ ло од на­ше те­ме.57 Он је, ка­ко из­гле­да, од­у­стао од да­љих по­ду­хва­ та у Дал­ма­ци­ји да би се су­прот­ста­вио ви­зан­тиј­ској вој­сци ко­ја је 999. го­ди­не без успе­ха по­ку­ша­ла да осво­ји Сер­ди­ку. Нај­зад, тре­ба до­да­ти да се у но­ви­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма по­ход Пе­тра II Ор­се­о­ла у Дал­ма­ци­ју по­сма­тра као по­сле­ди­ца по­ли­ти­ке Ва­си­ли­ја II, као так­ Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић тич­ки по­тез у ду­го­го­ди­шњем ра­ту про­тив Са­му­ил­ а, сра­чу­нат на од­вла­че­ње па­жње бу­гар­ског вла­да­ра пре­ма Ис­точ­ном Ја­дра­ну, што је по­том омо­гу­ћи­ло ви­зан­тиј­ски про­дор ду­бо­ко у ис­точ­не обла­сти ње­го­ве др­жа­ве.58 Ов­де, украт­ко раз­мо­тре­ни, по­да­ци по­зни­је ду­бро­ вач­ке тра­ди­ци­је по­др­жа­ва­ју та­кво схва­та­ње као и да­ти­ра­ње бу­гар­ ског по­хо­да у Дал­ма­ци­ју у крај 10. ве­ка. Вла­ди­мир је, пре­ма то­ме, око 1000. го­ди­не вра­ћен на пре­сто 33 и на упра­ву му је да­та чи­та­ва драч­ка област. У го­ди­на­ма ко­је су Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства усле­ди­ле, Са­му­и­лов на­ме­сник у Дра­чу Ашот, као и ло­кал­на ели­та оли­че­на у по­ро­ди­ци Хри­си­ли­је, по­че­ла је да ме­ња од­нос пре­ма бу­ гар­ској вла­сти. Нај­ве­ро­ват­ни­је под ути­ца­јем ве­сти о по­бе­да­ма ца­ра Ва­си­ли­ја у ис­точ­ној Бу­гар­ској, али и са­свим кон­крет­но, због бло­ка­ де лу­ке од стра­не ро­меј­ских бро­до­ва ко­ји су сва­ка­ко оне­мо­гу­ћа­ва­ ли тр­го­ви­ну, град је 1005. го­ди­не пре­дат Цар­ству. Kонтрола Дра­ча и драч­ког за­ле­ђа je у по­след­њим го­ди­на­ма ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ског ра­та по­но­во по­ста­ла зна­чај­на, а Ски­ли­чи­не ре­чи да су при­ли­ке у Дра­чу би­ле мир­не док је срп­ским обла­сти­ма вла­дао ми­ро­љу­би­ви Вла­ди­мир, не са­мо да по­твр­ђу­ју ње­го­ве ин­ге­рен­ци­је у не­по­сред­ној око­ли­ни гра­да, већ омо­гу­ћа­ва­ју да се на­зру и основ­ни обри­си ње­го­ ве по­ли­ти­ке. Ње­го­ва власт у драч­ком за­ле­ђу и срп­ским обла­сти­ма Гор­ње Дал­ма­ци­је ус­по­ста­ви­ла је из­ве­сну рав­но­те­жу ка­ко бу­гар­ ских та­ко и ви­зан­тиј­ских ин­те­ре­са у ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду. Ко­ли­ко се мо­же су­ди­ти, сре­ди­шњи де­ло­ви ње­го­ве др­жа­ве при­па­да­ 57 В. де­таљ­ни­је у I. Gold­stein, Il mon­do sla­vo e l`im­pe­ro bi­zan­ti­no tra il X e l`Xi se­co­ lo, Ve­ne­zia e la Dal­ma­zia an­no mil­le, 29-38. 58 За та­кво схва­та­ње мле­тач­ког по­хо­да в. L. Mar­ge­tić, Il ca­rat­te­re del­la spe­di­zi­o­ne or­se­o­li­a­na in Dal­ma­zia, Ve­ne­zia e la Dal­ma­zia an­no mil­le, 53-61. ли су обла­сти ју­рис­дик­ци­је ви­зан­тиј­ског ми­тро­по­ли­та Дра­ча, што је сва­ка­ко има­ло зна­ча­ја за ње­го­ве од­но­се са град­ском ари­сто­кра­ ти­јом, као и за од­но­се са ви­зан­тиј­ским цар­ским на­ме­сни­ци­ма по­ сле 1005. го­ди­не.59 Са­му­и­ло­ва смрт ок­то­бра 1014. го­ди­не ни­је у том по­гле­ду до­не­ла про­ме­не, као ни крат­ка вла­да­ви­на ње­го­вог си­на и на­след­ни­ка Га­ври­ла Ра­до­ми­ра (1014–1015), ко­јег је не­где у ле­то 1015. го­ди­не убио Јо­ван Вла­ди­слав, ње­гов брат од стри­ца, син Са­ му­и­ло­вог ста­ри­јег бра­та Аро­на, и та­ко по­стао но­ви бу­гар­ски цар. Убр­зо по­том је Јо­ван Вла­ди­слав (1015–1018) на пре­ва­ру до­ма­мио кне­за Вла­ди­ми­ра у Пре­спу, у че­му су сво­ју уло­гу има­ли бу­гар­ски па­три­јарх Јо­ван и по­је­ди­ни епи­ско­пи Бу­гар­ске цр­кве. Та­мо су га 22. ма­ја 1016. го­ди­не ње­го­ви вој­ни­ци уби­ли. Про­ме­ну мир­но­доп­ ских при­ли­ка у Дра­чу Ски­ли­ца је по­ве­зао са уби­стви­ма Га­ври­ла Ра­до­ми­ра и Вла­ди­ми­ра. У на­ред­ном пе­ри­о­ду је Јо­ван Вла­ди­слав, би­ло сам би­ло пре­ко сво­јих вој­во­да, без успе­ха по­ку­ша­вао да осво­ Књига 6, свеска 1 ји град. На кра­ју је, по­чет­ком 1018, и по­ги­нуо под драч­ким зи­ди­на­ ма, а ње­го­ва смрт је у ло­кал­ној тра­ди­ци­ји при­пи­са­на упра­во Све­ том Вла­ди­ми­ру.60 По­сле пре­да­је Вла­ди­сла­вље­вих вој­ско­во­ђа, це­ло­ куп­на те­ри­то­ри­ја Бу­гар­ске, као и Ди­о­кли­ти­ја, Ср­би­ја, Тра­ву­ни­ја, За­ху­мље и Не­ре­тљан­ска област укљу­че­не су у си­стем ви­зан­тиј­ске 34 вла­сти, у окви­ри­ма на­сто­ја­ња ца­ра Ва­си­ли­ја II да уре­ди по­ли­тич­ке и цр­кве­не при­ли­ке уну­тар зна­чај­но про­ши­ре­них европ­ских гра­ни­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ца Цар­ства.61 59 При­пад­ност Ду­кље обла­сти ми­тро­по­ли­та Дра­ча по­твр­ђе­на је јед­ном епи­скоп­ ском но­ти­ци­јом, са­чу­ва­ном у не­ко­ли­ко ва­ри­јан­ти, в. No­ti­ti­ae epi­sco­pa­tu­um ec­cle­si­ae Con­ stan­ti­no­po­li­ta­nae, ed. J. Dar­ro­uzès, Pa­ris 1981, No. 10, 330.612. Ње­на основ­на вер­зи­ја ве­ ро­ват­но по­ка­зу­је мак­си­мал­ни оп­сег ове ди­је­це­зе у вре­ме ка­да је она об­у­хва­ти­ла и не­ке од епи­ско­пи­ја под вла­шћу су­сед­них ми­тро­по­ли­та, због че­га је цар Ва­си­ли­је II из­дао свој дру­ги си­ги­ли­он за ар­хи­еп ­ и­ско­пи­ју Бу­гар­ске у Охри­ду 1020. го­ди­не, в. H. Gel­zer, Un­ge­ druc­kte und we­nig be­kan­nte Bistümver­ze­ic­hnis­se der ori­en­ta­lischen Kir­che, BZ 2 (1893) 22- 72, 44-46; Бъл­гар­ски ста­ри­ни из Ма­ке­до­ния, ed. Й. Ива­нов, Со­фия 19312 ( = 1970), LXVII, 547-562, 555-561. У пап­ској по­ве­љи за над­би­ску­па Ду­бров­ни­ка из 1022. го­ди­не ње­го­вој ди­је­це­зи при­па­да­ју Ул­цињ, Бар, Ср­би­ја, За­ху­мље и Тра­ву­ни­ја, в. Di­plo­ma­tič­ki zbor­nik kra­ lje­vi­ne Hr­vat­ske, Dal­ma­ci­je i Sla­vo­ni­je I, No. 44, 61-62. Мо­же се с раз­ло­гом прет­по­ста­ви­ти да је драч­ка ди­је­це­за и у то вре­ме об­у­хва­та­ла Ду­кљу. 60 Synop­sis Scylit­zae, 353-354, 357; ЛПД, 337-340, GRS I, 132-137. За по­след­ње го­ ди­не ви­зан­тиј­ско-бу­гар­ског ра­та в. Пи­ри­ва­трић, Са­му­и­ло­ва др­жа­ва, 120-132; Бо­жи­лов, Ис­то­рия на сред­но­ве­ков­на Бъл­га­рия, 326-331; Step­hen­son, Byzan­ti­um`s Bal­kan Fron­ti­er, 66-77. В. са­да и П. Па­влов, За­ле­зът на Пър­во­то бъл­гар­ско цар­ство (1015-1018. г.), Со­фия 1999. 61 О ви­зан­тиј­ској вла­сти по­сле осва­ја­ња Бу­гар­ске в. Љ. Мак­си­мо­вић, Ор­га­ни­за­ ци­ја ви­зан­тиј­ске вла­сти у но­во­о­сво­је­ним обла­сти­ма по­сле 1018, ЗР­ВИ 36 (1997) 31-44; Бо­жи­лов, Ис­то­рия на сред­но­ве­ков­на Бъл­га­рия, 341-364; Step­hen­son, Byzan­ti­um`s Bal­ kan Fron­ti­er, 77 sq. Б. Кр­сма­но­вић, О од­но­су управ­не и цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је на под­руч­ју Охрид­ске ар­хи­еп­ и­ско­пи­је, Ви­зан­тиј­ски свет на Бал­ка­ну Ι. Охрид­ска ар­хи­еп­ и­ско­пи­ја у ви­ зан­тиј­ском све­ту, ур. Б. Кр­сма­но­вић, Љ. Мак­си­мо­вић, Р. Ра­дић, Бе­о­град 2012, 17-39. Ph. D. Sr­đan Pi­ri­va­trić, sci­en­ti­fic as­so­ci­a­te Byzan­ti­ne In­sti­tu­te, Ser­bian Aca­demy of Arts and Sci­en­ces, Bel­gra­de PRIN­CE VLA­DI­MIR AND DI­OC­LIA BET­WE­EN RO­MAN-BYZAN­TI­NE AND BUL­GA­RIAN EM­PI­RE Sum­mary: The ob­ser­va­ti­ons on the re­ign of Prin­ce Vla­di­mir and the po­li­ti­cal po­si­tion of Di­oc­li­tia and sur­ro­un­ding Ser­bian co­un­tri­es from the end of X cen­tury to the first de­ca­des of XI cen­tury, in the con­text of the lengthy Bul­ga­rian-Byzan­ti­ne con­flict, which, in­clu­ding in­ter­rup­ ti­ons, la­sted from 976 to 1018, we­re gi­ven in the sta­te­ment. The re­sults of the com­pa­ra­ti­ve analysis of cer­tain da­ta from the Synop­sis of Hi­story by Byzan­ti­ne hi­sto­rian Jo­van Ski­li­ca, ta­ken to­get­her with the ad­di­ti­ons of the bis­hop Mi­hail De­vol­ski, and the da­ta from Chap­ter 36 of the Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић so-cal­led Chro­nic­le of the Pri­est of Du­klja (Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum), fo­un­ded on the ba­sis of the Ha­gi­o­graphy of Bles­sed Vla­di­mir we­re al­so gi­ven. The news of the la­te Dal­ma­tian tra­di­tion, i.e. the tra­di­tion of Du­ brov­nik abo­ut the cam­pa­ign of Em­pe­ror Sa­muil aga­inst Dal­ma­tia and the pro­blem of its ap­pro­xi­ma­te chro­no­logy we­re analyzed, too. The ru­ling fa­mily, ori­gi­nally from Tra­vu­nia, and its de­scen­dants Prin­ce Pe­tar and his son Prin­ce (king -ac­cor­ding to the tra­di­tion) Vla­ 35 di­mir con­so­li­da­ted its po­si­tion in the part of Ser­bian re­gi­ons, among Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства which Di­oc­li­tia was the most im­por­tant, in the se­cond half of the X cen­tury. The re­ne­wal of the Bul­ga­rian Em­pi­re in the re­bel­lion or­ga­ni­ zed by Sa­muil and his brot­hers in 976 was fol­lo­wed by chan­ging the sta­te and church cen­ter in re­gard to the em­pi­re of Si­meon and his son Pe­tar, and the cir­cum­stan­ce that the new em­pi­re, cen­te­red in Pre­spa and Ohrid re­gi­ons, de­ci­ded to con­trol the com­mu­ni­ca­tion Dur­res - Thes­sa­ lo­ni­ki, i.e. one part of Via Eg­na­tia, which, be­si­des po­li­ti­cal, cer­ta­inly had an eco­no­mic bac­kgro­und, bro­ught Di­oc­li­tia and Vla­di­mir, du­ring the ti­me, in the fi­eld of the Bul­ga­rian-Byzan­ti­ne con­flict, du­ring the era of Sa­muil and Ba­sil II. One of the con­flict lo­ca­ti­ons was the area of ​​the So­uth Adri­a­tic and its hin­ter­land, and espe­ci­ally the city of Dur­res, with which ari­stoc­racy Sa­muil esta­blis­hed the clo­sest con­nec­ti­ons by ma­ rrying Agat­ha, the da­ug­hter of the city pro­te­von (mayor) Jo­van Hri­si­li, no la­ter than abo­ut 980. It can only be as­su­med that the Ser­bian mis­sion sent to Em­pe­ror Ba­sil II in 990 or 991 mo­ved exactly from Di­oc­li­tia and was in­du­ced by the ex­pan­si­on of the Bul­ga­rian in­flu­en­ce on the So­uth Adri­a­tic. It is cer­tain that at one po­int Sa­muil tur­ned to the con­qu­est of Di­oc­li­tia, when he cap­tu­red the Prin­ce Vla­di­mir, and then to the cam­ pa­ign aga­inst the Byzan­ti­ne Dal­ma­tia, and the da­ta of the la­te tra­di­tion of Du­brov­nik sup­port the da­ting of the­se events from the end of the X cen­tury, i.e. in 998/999. Con­si­de­ring the re­la­ti­ve un­re­li­a­bi­lity of Jo­van Ski­li­ca’s da­ta abo­ut Sa­muil’s fa­mily re­la­ti­ons, as well as the re­li­a­bi­lity of the ad­di­ti­ons in­ clu­ded by Mi­ha­i­lo De­vol­ski in the Synop­sis of Hi­story, and fi­nally the as­su­med cre­di­bi­lity of un­sa­ved Ha­gi­o­graphy of Bles­sed Vla­di­mir as a ma­nu­script of the pu­blic me­mory clo­se to the events de­scri­bed, on the ba­sis of which the 36th chap­ter of Chro­nic­le of the Pri­est of Du­klja (Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum) was for­med, with the story abo­ut lo­ve of Ko­sa­ra, the da­ug­hter of Tsar Sa­muil, and cap­tu­red Vla­di­mir, it is con­ clu­ded that Vla­di­mir was Sa­muil’s son-in-law, the hus­band of his da­ ug­hter Te­o­do­ra Ko­sa­ra, not the hus­band of so­me Te­o­do­rit’s da­ug­hter, al­le­gedly Sa­muil’s brot­her-in-law Te­o­dor Hri­si­li. It is al­so con­clu­ded that Ski­li­ca, for so­me re­a­son, ascri­bed the es­sen­ce of the lo­ve story of cap­tu­red Vla­di­mir and tsar’s da­ug­hter Ko­sa­ra, to the ot­her Sa­muil’s Књига 6, свеска 1 da­ug­hter Mi­ro­sla­va, mar­ried to cap­tu­red Ašot Ta­ro­nit, the son of the Byzan­ti­ne re­gent in Thes­sa­lo­ni­ki. The con­clu­sion that Vla­di­mir was Sa­muil’s son-in-law of his own da­ug­hter and not the da­ug­hter of his brot­her-in-law was sup­por­ted by the da­ta of a lo­cal tra­di­tion re­la­ted to the mo­na­stery of Sa­int Jo­van Vla­di­mir ne­ar El­ba­san, which was in­de­ 36 pen­dent from both-Byzan­ti­ne and Di­oc­le­tian-Dal­ma­tian tra­di­tion, and which tra­ces we­re re­cog­ni­zed in one Ha­gi­o­graphy of Sa­int Jo­van Vla­ У спомен и славу Светог Јована Владимира di­mir from 1690. Af­ter his mar­ri­a­ge with tsar’s da­ug­hter, Prin­ce Vla­di­mir was re­tur­ ned to his area, which in­clu­ded the hin­ter­land of Dur­res town, which re­gent was the se­cond Sa­muil’s son-in-law, Ašot Ta­ro­nit af­ter 996. The city ari­stoc­racy, led by Ašot, sur­ren­de­red the city to the Byzan­ti­ne Em­ pi­re in 1005, and pe­a­ce­ti­me con­di­ti­ons in the city and its hin­ter­land we­re chan­ged by martyred de­ath of Prin­ce Vla­di­mir on May 22, 1016, and af­ter that his mur­de­rer Jo­van Vla­di­slav, the kil­ler and suc­ces­sor of Sa­muil’s son Ga­vri­lo Ra­di­mir, un­suc­cessfully be­si­e­ged Dur­res on se­ve­ ral oc­ca­si­ons. The de­ath of the Bul­ga­rian Em­pe­ror un­der the city walls in 1018 was re­cog­ni­zed in the lo­cal tra­di­tion as a mi­rac­le of Sa­int Vla­ di­mir, and af­ter the sur­ren­der of his com­man­ders, the en­ti­re ter­ri­to­ri­es of Bul­ga­ria and Di­oc­li­tia with ot­her Ser­bian re­gi­ons we­re jo­i­ned the re­ne­wed system of Byzan­ti­ne aut­ho­ri­ti­es un­der Tsar Ba­sil II. Keywords: Vla­di­mir, Sa­muil, Ba­sil II, Te­o­do­ra Ko­sa­ra, Di­oc­lia, Bul­ga­ria, Вyzan­ti­ne др Срд­жан Пи­ри­ва­трич, на­уч­ный со­труд­ник Ин­сти­тут ви­зан­то­ло­гии СА­НИ, Бел­град КНЯ­ЗЬ ВЛА­ДИ­МИР И ДИ­О­КЛИ­ТИЯ:МЕ­ЖДУ РИМ­СКО- ВИ­ЗАН­ТИ­Й­СКИМ И БОЛ­ГАР­СКИМ ЦАР­СТВА­МИ Ре­зю­ме: В до­кла­де пред­ста­вле­ны на­блю­де­ния о пра­вле­нии кня­зя Вла­ди­ми­ра, а так­же о по­ли­ти­че­ском по­ло­же­нии Ди­о­кли­тии и бли­зле­жа­щ­их серб­ских зе­ме­ль в пе­ри­од с кон­ца Х ве­ка до пер­вых де­ся­ти­ле­тий XI ве­ка, в кон­тек­сте дли­те­ль­но­го бол­гар­ско-ви­зан­ти­й­ ско­го про­ти­во­сто­я­ния, ко­то­рое про­дол­жа­ло­сь с пе­ре­ры­ва­ми ме­жду 976 и 1018 го­да­ми. Так­же из­ло­же­ны ре­зу­ль­та­ты срав­ни­те­ль­но­го ана­ли­за от­де­ль­ных фак­тов из Обо­зре­ния ис­то­рии ви­зан­ти­й­ско­го исто­ри­ка Иоан­на Ски­ли­цы, с до­ба­вле­ни­я­ми епи­ско­па Ми­ха­и­ла Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић Де­во­ль­ско­го, и фак­тов из 36-ой гла­вы, так на­зы­ва­е­мой, Ле­то­пи­си по­па Ду­кля­ни­на (Chro­ni­ca re­gum Scla­vo­rum), со­здан­ной на осно­ве Жи­тия бла­жен­но­го Вла­ди­ми­ра. Так­же рас­сма­три­ва­ют­ся сви­де­те­ ль­ства бо­лее позд­ней дал­ма­тин­ской, т.е. ду­бров­ни­че­ской, тра­ди­ ции о по­хо­де ца­ря Са­му­и­ла на Дал­ма­цию и про­бле­ма его при­бли­ зи­те­ль­ной хро­но­ло­гии. Во вто­рой по­ло­ви­не Х ве­ка в не­ко­то­рых серб­ских зе­млях, на­ 37 и­бо­лее зна­чи­мой из ко­то­рых бы­ла Ди­о­кли­тия, укре­пи­ла свои по­ Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства зи­ции пра­вя­ща­ я се­мья ро­дом из Тра­ву­нии, пред­ста­ви­те­ля­ми ко­то­ рой бы­ли кня­зь Пе­тр и его сын, кня­зь (со­гла­сно тра­ди­ции, ко­ро­ль) Вла­ди­мир. Пе­ре­ме­ны в Бол­гар­ском цар­стве, свя­зан­ные с вос­ста­ ни­ем, ко­то­рое в 976 го­ду под­ня­ли Са­му­ил и его бра­тья, при­ве­ли к сме­щ­е­нию го­су­дар­ствен­но­го и цер­ков­но­го цен­тра, по срав­не­нию с тем, где он на­хо­дил­ся во вре­ме­на цар­ство­ва­ния Си­ме­о­на и его сы­ на Пе­тра. По при­чи­не то­го, что но­вое цар­ство с цен­тром в обла­сти Пре­спы и Охри­да на­ме­ре­ва­ло­сь кон­тро­ли­ро­ва­ть со­о­бщ­е­ние ме­жду го­ро­да­ми Драч и Са­ло­ни­ки, т.е. ча­сть пу­ти Via Eg­na­tia, что име­ ло не то­ль­ко по­ли­ти­че­ское, но и эко­но­ми­че­ское зна­че­ние, в сфе­ ру бол­гар­ско-ви­зан­ти­й­ско­го кон­флик­та, слу­чив­ше­го­ся во вре­ме­на пра­вле­ния Са­му­и­ла и Ва­си­лия II, по­сте­пен­но вклю­чи­ли­сь Ди­о­кли­ тия и Вла­ди­мир. Од­ной из кон­фликт­ных зон бы­ла обла­сть южной Адри­а­ти­ки с при­бре­жны­ми ра­й­о­на­ми, в част­но­сти го­род Драч, с ари­сто­кра­ти­ей ко­то­ро­го Са­му­ил уста­но­вил те­сне­йш ­ ую свя­зь, же­ нив­ши­сь – са­мое позд­нее в 980 г. – на Ага­те, до­че­ри го­род­ско­го про­те­во­на Иоан­на Хри­си­лия. Мо­жно пред­по­ло­жи­ть, что серб­ская мис­сия, ко­то­рая от­пра­ви­ла­сь к ца­рю Ва­си­лию II в 990 или 991 го­ду, вы­е­ха­ла имен­но из Ди­о­кли­тии и что она бы­ла вы­зва­на уси­ле­ни­ ем бол­гар­ско­го вли­я­ния на южной Адри­а­ти­ке. Из­вест­но, что в ка­ кой-то мо­мент Са­му­ил от­пра­вил­ся за­во­е­вы­ва­ть Ди­о­кли­тию, тог­да и был взят в плен кня­зь Вла­ди­мир. Поз­же он от­пра­вил­ся в по­ход на ви­зан­ти­й­скую Дал­ма­цию. Дан­ные позд­ней ду­бров­ни­че­ской тра­ди­ ции под­твер­жда­ют да­ти­ро­ва­ние этих со­бы­тий са­мым кон­цом Х ве­ ка, точ­нее 998-999 го­да­ми. Вви­ду от­но­си­те­ль­ной не­до­сто­вер­но­сти дан­ных Иоан­на Ски­ли­ цы о се­ме­йн ­ ых от­но­ше­ни­ях Са­му­и­ла и до­сто­вер­но­сти до­пол­не­ния, вне­сен­но­го в его Обо­зре­ние ис­то­рии Ми­ха­и­лом Де­во­ль­ским, и, на­ко­нец, пред­по­ла­га­е­мой до­сто­вер­но­сти не­со­хра­нив­ше­го­ся Жи­ тия бла­жен­но­го Вла­ди­ми­ра как сви­де­те­ль­ства на­род­ной па­мя­ти, хро­но­ло­ги­че­ски близ­ко­го к опи­сан­ным в нем со­бы­ти­ям, на осно­ ве ко­то­ро­го бы­ла со­зда­на 36-ая гла­ва Ле­то­пи­си по­па Ду­к ля­ни­на (Chro­ni­ca re­gum Scla­vo­rum) с рас­ска­зом о люб­ви Ко­са­ры, до­че­ри ца­ря Са­му­и­ла, и плен­ни­ка Вла­ди­ми­ра, де­ла­ет­ся вы­вод о том, что Књига 6, свеска 1 Вла­ди­мир был зя­тем Са­му­и­ла по его до­че­ри Те­о­до­ре Ко­са­ре, а не по до­че­ри не­ко­е­го Те­о­до­ри­та, пред­по­ло­жи­те­ль­но, Са­му­ил­ о­во­ го шу­ри­на Те­о­до­ра Хри­си­лия. Так­же де­ла­ет­ся вы­вод о том, что Ски­ли­ца по не­по­нят­ной при­чи­не из­ме­нил су­ть лю­бов­ной ис­то­рии о плен­ни­ке Вла­ди­ми­ре и цар­ской до­че­ри Ко­са­ре, при­пи­сав ее дру­ 38 гой до­че­ри Са­му­ил­ а – Ми­ро­сла­ве, вы­шед­шей за­муж за плен­ни­ка Ашо­та Та­ро­ни­та, сы­на ви­зан­ти­й­ско­го на­мест­ни­ка в Са­ло­ни­ках. У спомен и славу Светог Јована Владимира Вы­вод о том, что Вла­ди­мир был зя­тем Са­му­и­ла по его соб­ствен­ ной до­че­ри, а не по до­че­ри его шу­ри­на, под­твер­жда­ет­ся дан­ны­ми мест­ной тра­ди­ции, свя­зан­ной с мо­на­сты­рем свя­то­го Иоан­на-Вла­ ди­ми­ра у Эль­ба­са­на. Бу­ду­чи не­за­ви­си­мой как от ви­зан­ти­й­ской, так и от ди­о­кли­ти­й­ско-дал­ма­тин­ской тра­ди­ции, она на­хо­дит свое отра­же­ние в од­ном жи­тии свя­то­го Иоан­на-Вла­ди­ми­ра, со­здан­ном в 1690 г. По­сле же­ни­ть­бы на цар­ской до­че­ри кня­зь Вла­ди­мир был во­ звра­щ­ен в свою обла­сть, в со­став ко­то­рой вхо­дил и го­род Драч, на­ мест­ни­ком в ко­то­ром по­сле 996 г. был дру­гой зя­ть Са­му­и­ла – Ашто Та­ро­нит. Го­род­ская ари­сто­кра­тия под пред­во­ди­те­ль­ством Ашо­та пе­ре­да­ла го­род Ви­зан­ти­й­ской им­пе­рии в 1005 г., а 22 мая 1016 го­да му­че­ни­че­ской смер­тью кня­зя Вла­ди­ми­ра был по­ло­жен ко­нец мир­ ной жи­зни в го­ро­де, по­сле че­го уби­й­ца кня­за, Иоанн Вла­ди­слав, уби­й­ца и на­след­ник Са­му­и­ло­во­го сы­на Га­ври­ла Ра­ди­ми­ра, сам или по­сред­ством сво­их послко­вод­цев не­ско­ль­ко раз пы­тал­ся за­хва­ти­ ть Драч. Смер­ть бол­гар­ско­го ца­ря под го­род­ски­ми сте­на­ми в 1018 го­ду в мест­ной тра­ди­ции из­вест­на как чу­до свя­то­го Вла­ди­ми­ра. По­сле то­го, как сда­ли­сь его пол­ко­вод­цы, вся тер­ри­то­рия Бол­га­рии, как и Ди­ок­ ле­ти­ан с дру­ги­ми серб­ски­ми ре­ги­о­на­ми, во­шли в со­став об­но­влен­ной Ви­зан­ти­й­ской им­пе­рии под на­ча­лом им­пе­ра­то­ра Ва­ си­лия II. Клю­че­вые сло­ва: Вла­ди­мир, Са­му­ил, Ва­си­лий II, (Фе­о­до­ро) Те­ о­до­ра Ко­са­ра, Ду­кля, Бол­га­рия, Ви­зан­тия Δρ. Sr­đan Pi­ri­va­trić, επιστημονικός συνεργάτης Βυζαντινολογικό Ινστιτούτο της Σερβικής Ακαδημίας Επιστημών και Τεχνών (SA­NU), Βελιγράδι Ο ΗΓΕΜΟΝΑΣ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ ΚΑΙ Η ΔΙΟΚΛΕΙΑ ΑΝΑΜΕΣΑ ΣΤΗΝ ΡΩΜΑΪΚΟ-ΒΥΖΑΝΤΙΝΗ ΚΑΙ ΒΟΥΛΓΑΡΙΚΗ ΑΥΤΟΚΡΑΤΟΡΙΑ Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић Στην εισήγηση αναφέρθηκαν παρατηρήσεις περί εξουσίας του ηγε- μόνα Βλαδίμηρου και πολιτικής κατάστασης στην Διοκλεία και στις γειτονικές σλαβικές χώρες από το τέλος του 10ου αιώνα έως τις πρώτες δεκαετίες του 11ου αιώνα στο πλαίσιο των μακροχρόνιων συγκρούσεων Βουλγαρίας και Βυζαντίου που με διακοπές διήρκεσε από το 976 μέ- χρι το 1018. Αναφέρθηκαν τα αποτελέσματα της συγκριτικής ανάλυσης 39 ορισμένων στοιχείων από το έργο Σύνοψις Ιστοριών του Βυζαντινού Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства ιστορικού Ιωάννη Σκυλίτση, που μελετήθηκαν μαζί με τις προσθήκες του Επισκόπου Μιχαήλ Δεαβόλεως και τα στοιχεία από το 36ο κεφάλαιο του λεγόμενου Χρονικού του Ιερέα της Διοκλείας (Chro­ni­ca re­gum Scla­ vo­rum), που βασίστηκε στον Βίο του Άγιου Βλαδίμηρου. Επίσης, πραγ- ματεύτηκαν πληροφορίες τις ύστερης δαλματικής και παράδοσης του Ντουμπρόβνικ περί επιχείρησης του Βασιλιά Σαμουήλ στην Δαλματία και περί προβληματικής κατά προσέγγιση χρονολόγησής της. Στο δεύτερο μισό του 10ου αιώνα σε ένα μέρος των σερβικών εδα- φών μεταξύ των οποίων ήταν και η Διοκλεία εδραιώθηκε η βασιλική οικογένεια με καταγωγή από την Τραβουνία, γόνοι της οποίας ήταν ο Ηγεμόνας Πέτρος και ο γιος του Ηγεμόνας (στην παράδοση Βασιλιάς) Βλαδίμηρος. Η αποκατάσταση της Βουλγαρικής Αυτοκρατορίας στην επανάσταση που ξέσπασε το 976 οι αρχηγοί της οποίας ήταν ο Σαμου- ήλ και οι αδερφοί του, συνοδεύτηκε από την αλλαγή του διοικητικού και εκκλησιαστικού κέντρου σε σχέση με την Αυτοκρατορία του Συ- μεών και γιου του Πέτρου. Το γεγονός ότι η καινούρια αυτοκρατορία με κέντρο στην περιοχή των Πρεσπών και της Οχρίδας στράφηκε προς τον έλεγχο της επικοινωνίας Δυρράχιο – Θεσσαλονίκη, δηλαδή ενός μέρους της Via Eg­na­tia, πράγμα το οποίο εκτός από το πολιτικό είχε οπωσδήποτε και οικονομικό παρασκήνιο, κατέληξε με την πάροδο του χρόνου και την Διοκλεία και τον Βλαδίμηρο στη σφαίρα σύγκρουσης Βουλγαρίας και Βυζαντίου επί της βασιλείας του Σαμουήλ και Βασί- λειου Β’. Ένα από τα πεδία μάχης ήταν και η περιοχή των Νότιων της Αδριατικής Θάλασσας με την ενδοχώρα της, και ιδιαίτερα η πόλη του Δυρραχίου, με την αριστοκρατία της οποίας ο Σαμουήλ αποκατέστησε τις πιο στενές σχέσεις όταν το αργότερο γύρω από το 980 παντρεύτηκε την Αγαθά, κόρη του αρχηγού της πόλης Ιωάννη Χρυσίλη. Μπορούμε μόνο να υποθέσουμε ότι η σερβική αντιπροσωπεία που απεστάλη στον Αυτοκράτορα Βασίλειο Β’ το 990 ή 991 ξεκίνησε ακριβώς από την Διοκλεία και ότι ήταν παρακινημένη από την επέκταση της βουλγα- ρικής επιρροής στα Νότια της Αδριατικής Θάλασσας. Προφανώς, κά- ποια στιγμή ο Σαμουήλ στράφηκε προς την κατάκτηση της Διοκλείας, όταν αιχμαλώτισε και τον Ηγεμόνα Βλαδίμηρο, ύστερα και προς την εκστρατεία στην βυζαντινή Δαλματία. Τα στοιχεία της ύστερης παρά- Књига 6, свеска 1 δοσης του Ντουμπρόβνικ υποστηρίζουν την χρονολόγηση των γεγονό- των αυτών στο τέλος του 10ου αιώνα, δηλαδή το 998-999. Έχοντας υπόψιν τη σχετική αναξιοπιστία των στοιχείων του Ιω- άννη Σκυλίτση για τις οικογενειακές σχέσεις του Σαμουήλ, όπως και την αξιοπιστία των προσθηκών στο έργο του Σύνοψις Ιστοριών που 40 έγιναν από τον Μιχαήλ Δεαβόλεως, τέλος και την υποτιθέμενη γνησι- ότητα του Βίου του Άγιου Βλαδίμηρου που δεν σώθηκε, ως μνημείου У спомен и славу Светог Јована Владимира της συλλογικής μνήμης συνδεδεμένου με τα γεγονότα που περιγρά- φηκαν, βάσει του οποίου γράφτηκε 36ο κεφάλαιο Χρονικού του ιερέα της Διοκλείας (Chro­ni­ca re­gum Scla­vo­rum) με την ιστορία περί του έρωτα μεταξύ Κόσαρα, κόρης του βασιλιά Σαμουήλ, και αιχμάλωτου Βλαδίμηρου, συ­μπεραίνεται ότι ο Βλαδίμηρος ήταν γαμπρός του Σα- μουήλ από την κόρη του την Θεοδώρα Κόσαρα, και όχι από την κόρη κάποιου Θεοδώρητου υποτιθέμενου κουνιάδου του Σαμουήλ, Θεόδω- ρου Χρυσίλη. Επίσης, συ­μπεραίνεται ότι και ο Σκυλίτσης την ουσία της ερωτικής ιστορίας του αιχμάλωτου Βλαδίμηρου και της κόρης του βασιλιά, Κόσαρα, από κάποιο λόγο απέδωσε στην δεύτερη κόρη του Σαμουήλ, την Μιροσλάβα, παντρεμένη με τον Ασώτιο Ταρωνίτη, γιο του βυζαντινού Κυβερνήτη της Θεσσαλονίκης. Το συ­μπέρασμα ότι ο Βλαδίμηρος ήταν γαμπρός του Σαμουήλ από την ίδια την κόρη του και όχι από την κόρη του κουνιάδου του υποστηρίχτηκε από τα στοιχεία της τοπικής παράδοσης δεμένης με την Μονή του Ιωάννη Βλαδίμηρου κοντά στο Ελμπασάν, ανεξάρτητης όσο από την βυζαντινή, τόσο και από την παράδοση της Διοκλείας και το Ντουμπρόβνικ τα ίχνη της οποίας αναγνωρίζονται σε έναν Βίο του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου από το 1690. Ο ηγεμόνας Βλαδίμηρος μετά από τον γάμο με την κόρη του βασι- λιά γύρισε στην περιοχή του που περιείχε και την ενδοχώρα της πόλης του Δυρραχίου, ο κυβερνήτης της οποίας μετά το 996 ήταν ο δεύτερος γαμπρός του Σαμουήλ, ο Ασώτιος Ταρωνίτης. Οι άρχοντες της πόλης με επικεφαλής τον Ασώτιο παρέδωσαν την πόλη στην Βυζαντινή Αυ- τοκρατορία το 1005, και οι ειρηνικές συνθήκες στην πόλη και στην ενδοχώρα της άλλαξαν μετά τον μαρτυρικό θάνατο του ηγεμόνα Βλα- δίμηρου στις 22 Μαΐου 1016, μετά από τον οποίο ο δολοφόνος του ο Ιωάννης Βλαδισλάβος, δολοφόνος και διάδοχος του γιου του Σαμουήλ, Γαβριήλ Ραντόμιρου, πολλές φορές μόνος του ή μέσω των στραταρχών του ανώφελα πολιορκούσε το Δυρράχιο. Ο θάνατος του Βούλγαρου βασιλιά κάτω από τα τείχη της πόλης το 1018 αναγνωρίστηκε στην τοπική παράδοση ως θαύμα του Άγιου Βλαδίμηρου, και μετά την πα- ράδοση των στραταρχών του, ολόκληρο το έδαφος της Βουλγαρίας Др Ср­ђ ан Пи­р и­в а­т рић όπως και η Διοκλεία με άλλες σερβικές περιοχές συ­μπεριλήφθηκαν στο ανακαινισμένο σύστημα της βυζαντινής εξουσίας υπό την βασιλιά του Βασίλειου Β’. Λέξεις κλειδιά: Βλαδίμηρος, Σαμουήλ, Βασίλειος Β’, Θεοδώρα Κόσαρα, Διοκλεία, Βουλγαρία, Βυζάντιο. 41 Из­ме­ђу Рим­ско-ви­зан­тиј­ског и Бу­гар­ског цар­ства Др Јо­ван (Вра­ни­шко­ски), ар­хи­е­пи­скоп охрид­ски и ми­тро­по­лит скоп­ски Ар­хи­еп ­ и­ско­пи­ја охрид­ска и Ми­тро­по­ли­ја скоп­ска ar­hi­e­po­hrid@­poa-in­fo.org КО ЈЕ БИО ОХРИД­СКИ АР­ХИ­Е­ПИ­СКОП У ВРЕ­МЕ ПО­ГУ­БЉЕ­ЊА ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА? Са­же­так: Овај рад об­ра­ђу­је две срод­не те­ме, али пре­вас­ход­но и ге­не­рал­но се за­ни­ма тра­же­њем од­го­во­ра на пи­та­ње ко је био ар­ хи­е­пи­скоп охрид­ски у вре­ме ка­да је био по­гу­бљен Све­ти Јо­ван Вла­ ди­мир. По­сто­је ја­сни тра­го­ви о то­ме да је у об­ма­ни Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, да до­ђе у Пре­спу, да би та­мо био по­гу­бљен, уче­ство­ Књига 6, свеска 1 вао и та­да­шњи ар­хи­еп ­ и­скоп охрид­ски, те због то­га ни­је не­бит­но име ар­хи­е­пи­ско­па ко­ји је уче­ство­вао у то­ме. У из­во­ри­ма ко­ји мо­гу да по­слу­же раз­ја­шња­ва­њу овог пи­та­ња не­ма ујед­на­че­ног од­го­во­ ра, па је због то­га по­треб­но ову ди­ле­му раз­ре­ша­ва­ти ком­па­ра­тив­ но. Ко­ри­сте­ћи по­зна­ту ли­те­ра­ту­ру ко­ја је об­ра­ђи­ва­ла ово пи­та­ње, 42 али ко­ја до на­шег вре­ме­на ни­је да­ла је­дин­ствен од­го­вор по пи­та­њу име­на та­да­шњег охрид­ског ар­хи­е­пи­ско­па, тру­ди­мо се на­уч­ном до­ У спомен и славу Светог Јована Владимира след­но­шћу да до­ђе­мо до од­го­во­ра. У про­ду­жет­ку, као дру­гу те­му, али по све­му срод­ну пр­вој те­ ми раз­ма­тра­мо екли­си­о­ло­шки про­блем пре­се­ља­ва­ња бу­гар­ског па­ три­јар­ха из Дри­стре у Охрид. Исто­риј­ски је нео­спор­но да се то пре­се­ље­ње де­си­ло, али је пи­та­ње да ли та­кав по­сту­пак мо­же да се оправ­да са екли­си­о­ло­шког аспек­та. Да ли мо­же је­дан па­три­јарх да се се­ли у раз­ли­чи­та ме­ста, а при том да увек има исту слу­жбу, ко­ју му ни­је по­твр­дио ни­је­дан Си­нод, иако до­ла­зи ме­ђу сло­ве­сно ста­до ко­је му до та­да ни­је при­па­да­ло? Кључ­не ре­чи: Охрид­ска ар­хи­еп ­ и­ско­пи­ја, па­три­јарх Да­вид, ар­ хи­е­пи­скоп Јо­ван, Јо­ван Вла­ди­мир Увод Име пр­вог охрид­ског ар­хи­еп ­ и­ско­па, по­сле ус­по­ста­вља­ња Охрид­ске ар­хи­еп ­ и­ско­пи­је од стра­не ауто­кра­то­ра Ва­си­ли­ја II, тач­но се зна, али за­то име по­след­њег бу­гар­ског па­три­јар­ха ко­ји је сто­ло­ вао у Охри­ду још увек ни­је са си­гур­но­шћу утвр­ђе­но. След­стве­но то­ме, не мо­же се са си­гур­но­шћу твр­ди­ти ни­ти ко је био па­три­јарх, од­но­сно ар­хи­е­пи­скоп у Охри­ду, у вре­ме ка­да је по­дло пре­ва­рен и по­гу­бљен Св. Јо­ван Вла­ди­мир. У овом из­ла­га­њу по­тру­ди­ти ће­мо се да на осно­ву из­во­ра, ко­ји су нам по­зна­ти из тог вре­ме­на, да­ мо сво­је ми­шље­ње о овој не­до­у­ми­ци. У да­љим ре­до­ви­ма ће­мо се ба­ви­ти и пи­та­њем какaв екли­си­о­ло­шки спор иза­зи­ва пре­се­ље­ње бу­гар­ског па­три­јар­ха, ко­ји је сто­ло­вао у Дри­стри, пре па­да Пр­вог бу­гар­ског цар­ства и ње­го­вог ко­нач­ног на­се­ља­ва­ња у Охри­ду. Као ар­хи­е­пи­скоп Охрид­ске Ар­хи­е­пи­ско­пи­је при­хва­та­мо се ду­ жно­сти ра­све­тља­ва­ња исти­не о то­ме да ли је не­ко од на­ших пред­ ход­ни­ка све­сно или не­све­сно уче­ство­вао у уби­ству Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Уко­ли­ко је би­ло уче­ство­ва­ња, од­го­вор­ност тре­ба да се при­хва­ти и да се тра­жи опра­штај од Бо­га, а из­ви­ња­ва­ње од Цр­кве­ не пу­но­ће, јер уче­ство­ва­ње јед­ног ар­хи­е­пи­ско­па у уби­ству, чак и ако је то би­ло не­све­сно са­бла­жња­ва це­ло­куп­ну Цр­кву. Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) 1. По­сто­је са­мо не­ко­ли­ко из­во­ра ко­ји би мо­гли да нам по­мог­ну у ра­све­тља­ва­њу ове ди­ле­ме ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ ме по­гу­бље­ња Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, и да ли је исти све­сно уче­ ство­вао у ње­го­вом уби­ству. Нај­пре, Ка­та­лог бу­гар­ских ар­хи­е­пи­ско­ па ко­ји је на­сло­вљен са: Οἱ ἀρχιεπίσκοποι Βουλγαρίας и­ д­атира из ­друге­п­ол­овине 12.­века. Овај­к­аталог до­сада је три­пута­и­здаван, ­нај­ст­арији је ­Дју­канжов,­затим­Л­е­киенов, и­пос­ледњи,­који је­в­еро­ 43 ватно и ­нај­та­чнији је ­Ге­лцеров.1 ­Други­извор је ­хр­оника­Ј­ована ­Ск­ Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? илице са­ д­од­ацима­ Сodex ­Vi­nd­ob­onesis LXXIV (Cod. ­Vindob. 74),­ коју је­ о­бјавио ­Прокић2, а ­трећи:­ п­овеље­ цара­ В­ас­илија II,­ и­здате­ првом ох­ридском­а­р­хи­епи­скопу­Ј­овану. У ­Дју­ка­н­жи­евовом­ к­ат­алогу ох­ридских­ а­р­хи­епи­скопа­ по­стоје­ ч­етири­ а­р­хи­епи­скопа, од­ пос­ледњег у ­Дристри, до­ првог у О­хриду.­ Први је­Дамјан, у­чије ­време је­Бу­гарска­а­р­хи­епи­ск­опија­по­стала а­ут­ оке­фална,­који је и био­по­стављен за­првог­бу­гарског­па­три­јарха, од с­тране­цара­Р­омана­Л­ак­апина. ­Герман,­чије име је и­Га­врило, је ­други­ који је ­ст­оловао у­В­одену и ­Преспи. ­Трећи је­Филип, али он је­први у ­Ли­хниди,­ о­дносно О­хриду.­ Че­тврти је­ Јован,­ који је од­ В­ас­илија II­ по­стављен за­ првог­ а­р­хи­епи­скопа ох­ридског.­ После њих,­ пети је Лав, али он­није био ­Словен, већ је­први­Р­омејац­а­р­хи­епископ, п­рет­ ходно х­ а­рт­офилакс­в­елике­цркве Св.­С­офије у К ­ онс­та­нт­ин­опољу. У­ к­ат­алогу ох­ридских­ а­р­хи­епи­скопа код ­Gelzer-а, као­ а­р­хи­ епископ ох­ридски пре­Ј­ована­з­аписан је­Филип, (Φίλιππος ἐν Λυχνίδῃ 1 Сва три из­да­ња су са­чи­ње­на на осно­ву јед­ног ру­ко­пи­са Cod. Pa­ris. Gr. 880 fol. 407v sqq. 2 B. Pro­kić, Die Zusätze in der Handschrift des Jo­han­nes Skylit­zes co­dex Vin­do­bo­nen­ sis hist. gra­ce. LXXIV. Ein Be­it­rag zur Geschic­hte des so­ge­nan­nten west­bul­ga­rischen Re­ic­hes, München 1906 (док­тор. ди­серт.) τῇ πάλαι μὲν Σασσαρίπῃ προσαγορευομένη, νῦν δὲ Ἀχρίδι).3 Осим у овом­ к­ат­алогу ­нигде ­другде, ни код ­Ск­илице,­ нити у­ п­ов­ељама­ В­ас­илија II не­н­ал­азимо­п­ом­ињање­бу­гарског­па­три­јарха по ­имену­ Филип. ­Ск­илица, пак на ­сл­едећи­ начин­ с­аоп­штава о ­учес­тв­овању ох­ ридског­а­р­хи­епи­скопа у ­убиству Св.­Ј­ована ­Вл­ад­имира: „И­о­ткако је­ Гаврил (син и­ нас­ледник­ цара­ С­а­муила) био ­убијен од­ Ј­ована (­Вл­ади­слава), тај­ Јован (­Вл­адимир)­ о­ткако је ­пр­екршио­ д­оговор и­ п­ов­еровао­ за­кле­твама од­ Ј­ована (­Вл­ад­имира)­ датих ­преко­ а­р­хи­ епи­скопа­ Бу­гарске­ Д­авида, ­предао му се и­ после­ малог ­вр­емена био је ­убијен”.4­ По­стоји још ­једно­ место где ­Ск­илица­ г­овори о­ а­р­хи­епи­скопу­ Д­авиду, а то је­ када ­оп­исује­ сусрет ох­ридског­ а­р­ хи­епи­скопа­ Д­авида и а­уто­кр­атора­ В­ас­илија II,­ када се овај 1018. год. ­при­ближио С­тр­умици, а­њему је: ,,Чим се цар ­при­ближи С­тр­ умици,­дошао­а­р­хи­епископ­бу­гарски­Давид са­писмом­М­ар­ијиним,­ Књига 6, свеска 1 женом­ Ј­ована (­Вл­ади­слава),­ која је­ д­авала ­об­ећања да ће­ ­оду­стати од­ Бу­гарске, ­ук­олико он (а­уто­кратор)­ и­спуни­ неке­ њене­ ц­иљеве”.5 У­првом­ц­итату се­п­омиње име­а­р­хи­епи­скопа­Д­авида као ­уче­сника­ д­ог­ађаја ­убиства Св.­ Ј­ована ­Вл­ад­имира, а у ­другом­ а­р­хи­епископ­ Давид се­ п­омиње као онај ко је­ сусрео­ В­ас­илија II у С­тр­умици са­ 44 писмом­ жене­ Ј­ована (­Вл­ади­слава).­ М­еђутим, име­ а­р­хи­епи­скопа­ Д­авида се ­уопште не с­ п­омиње у ­Дју­ка­н­жи­евовом­к­ат­алогу. ­ У спомен и славу Светог Јована Владимира А­р­хи­епископ­Давид се­п­омиње ­једном 1015/1016. год. и ­други пут 1017/1018, ­значи­нешто­р­аније пре о­св­ајања­д­ржаве­С­а­му­илове од с­тране­ В­ас­илија II. У том ­сл­учају­ Давид би био­ пос­ледњи­ бу­ гарски­ па­тријарх и онај­ а­рх­ијереј­ који је ­учес­твовао у ­пр­евари у­ вези са­п­огу­бљењем Св.­Ј­ована ­Вл­ад­имира.­ Јован се као­први­а­р­хи­епископ ох­ридски по ­ва­спо­ста­вљању Ох­ ридске­а­р­хи­епи­ск­опије­п­омиње и у­првој и у ­другој­п­овељи­и­здатим од с­тране­В­ас­илија II­Б­уг­ар­ о­убице. У­првој­п­овељи­В­ас­илија II, из 3 H. Gel­zer, Der Pa­tri­ar­chat von Ac­hri­da, 6. 4 «ἐπεὶ δὲ ὁ Γαβριὴλ παρὰ τοῡ Ἰωάννου ἀπώλετο, καὶ οὗτος παρασπονδηθεὶς καὶ τοῖς ὅρκοις πιστεύσας παρὰ Ἰωάννου δοθεῖσιν αὐτῷ διὰ Δαβὶδ τοῦ ἀρχιεπισκόπου Βουλγαρίας ἑαυτὸν ἐνεχείρισε καὶ μετὰ μικρὸν ἀπεσφάγ­η.» Ioanni­s Skylitza­e, Syn­ops­is­ ­Historiarum, ­ed. Prin­cep­s,­recens­uit Ivannes Th­urn, Berlin-New York 1973, 38, 67-70; 354. Ист­о к­од Кедрина: PG 122, ­196. Превод је на­ш, ­а ­ко­нсултовали­смо пр­ево­д: ­Визант­иј­ски извори­з­а ист­ор­ију н­ар­ода­Ј­угославије, том­­III, Бе­о­град 1966, 117-118. 5 «ἄρτι δὲ τῇ Στρουμβίτζῃ προσήγγισεν ὁ βασιλεύς, καὶ ἧκεν ὁ ἀρχιεπίσκοπος Βουλγαρίας Δαβὶδ μετὰ γραμμάτων Μαρίας τῆς Ἰωάννου γυναικὸς ὑπισχνουμένης ἐκστῆναι Βουλγαρίας, εἰ τεύξεται τῶν κατὰ σκοπόν.» I­oannis Sky­litzae, Sy­nopsis­ Hi­st­o­riarum,­ re­ce­ nsuit I­vannes Thurn, ­Berlin-New York 1973, 41, 74-79; 357 Исто код­Ке­дрина: PG 122, 200. ­Превод је наш, а ­кон­су­лт­овали смо ­превод:­Ви­зан­тијски­и­звори за и­ст­орију­н­арода­Ј­уго­ сл­авије, том III,­­Бе­о­град 1966, 124-125. 1019. г.­каже се да је сам он­по­тврдио ­на­јп­обо­жнијег­м­онаха­Ј­ована за­а­р­хи­епи­скопа­Бу­гарске.6­М­еђутим, на истом­месту се­каже да је­ Јован био­ монах, не­ па­тријарх или­ а­р­хи­епископ. То нам­ јасно ­ук­ азује да је­Јован по­и­збору,­о­дносно­на­зн­ачењу био­х­ир­от­онисан у­ а­рх­ије­рејски чин. ­Друго­место, у­коме се ­сп­омиње­Јован као­а­р­хи­ епископ­ јесте ­друга­ п­овеља­ В­ас­илија II, из 1020.­ г­одине у­ којој се­ н­ап­омиње да је а­уто­кратор­ В­ас­илије II­ нашао ­(з­атекао)­ т­адашњег­ а­р­хи­епи­скопа ­(Ј­ована) у О­хриду.7 ­Друга­ п­овеља ­прави ­за­чк­ољицу због­које се не­може са­си­гу­рношћу ­тв­рдити да ли је­Јован био­а­рх­ ијереј још пре свог­на­зн­ачења за­а­р­хи­епи­скопа од­В­ас­илија II, или је пак био­ х­ир­от­онисан за­ а­р­хи­епи­скопа од­ како је био­ на­значен од с­тране а­уто­кр­атора. Ова­ н­епо­зн­аница је­ дала­ мотив ­Пр­окићу да­ мисли­ како је­ Јован био­ пос­ледњи­ бу­гарски­ па­тријарх­ чија је­ Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) т­итула по у­ст­ано­вљ­авању Ох­ридске­ а­р­хи­епи­ск­опије­ била ­пр­ом­ ењена у­а­р­хи­епископ.8 Као­ че­тврти­ извор­ јавља се­ Л­етопис­ попа­ Ду­кљ­анина у­ коме­ т­акође­ по­стоји ­оп­ис­ивање­ д­ог­ађаја ­пр­еваре и­ п­огу­бљења Св.­ Ј­ована ­Вл­ад­имира, уз­ помоћ ­дв­ојице ­епи­скопа и ­једног­ к­ал­уђера, али се­њ­ихова ­имена не ­сп­омињу­тамо. ­Овако­пише поп­Ду­кљанин: ,­,Тада­п­озове два ­епи­скопа и ­је­днога­к­ал­уђера, па ­зло­ћудно­­изи­гр­ ав­ајући пред­њима ­своју­б­еза­зленост,­даде им­д­рвени крст и ­упути 45 их ­краљу. Кад су ови ­стигли,­поз­драве ­краља и­даду му ­вјеру и крст. Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? ­При­мивши крст, краљ к­лекне и­ п­омоли се, па­ пошто је­ п­ољубио крст, ­стави га у­њедра, а­затим с­малом п­ратњом оде к­цару.”9­Мало­ испод поп­Ду­кљанин­пише: ,­,Потом, док се краљ­молио­Богу,­в­ит­ езови га­о­пколе. Кад краљ то ­при­мјети­п­озове ­епи­скопе и­к­ал­уђера,­ који су се баш ту­ н­ал­азили, и­ рече им: Што се­ д­ешава­ го­сподо­ моја? Што сте ­ур­адили?­ Чега­ ради сте ме­ тако­ о­бм­анули?­ Зашто ­вј­ер­ујући­ вашим­ р­иј­ечима и­ за­кле­твама, ­умирем без ­кр­ивице? А они се од ­стида не ­ус­уђ­иваху­по­гл­едати га у очи.­Тада краљ­пошто се­ п­омолио,­ и­спо­вједио и ­примио­ т­ијело и крв­ Го­спода, а­ д­ржећи у­ руци онај крст­ који је био­ добио од­ цара,­ рече:­ М­олите се за­ мене,­го­сподо­моја, а да ­умирем без ­кр­ивице,­нека овај­часни крст, 6 „Ἐντεῦθεν οὗν καὶ τὸν εὐλαβέστατον μοναχὸν Ἰωάννην ἀρχιεπίσκοπον Βουλγαρίας ἐκυρώσαμεν”, Йор. ­Ив­ановъ, Б ­ ъл­гарски с­ т­арини, 550. 7 „ἐν τῇ Ἀχριδα τὸν νῦν εὕρομεν ἀρχιεπίσκοον”, Йор. ­Ив­ановъ, Б ­ ъл­гарски ­ст­арини, 557. 8 Б. Про­кић, Пр­ви охрид­ски ар­хи­еп­ и­скоп, 289-290. 9 Пре­вод Слав­ка Ми­ју­шко­ви­ћа, Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, 238. Ори­ги­нал­ни текст на ла­тин­ском гла­си ова­ко: „Tunc ac­cer­si­tis du­o­bus epi­sco­pis et uno he­re­mi­ta, men­ti­en­ do il­lis ma­lig­ne fi­dem su­am, de­bit il­lis cru­cem lig­ne­am mi­si­tque eos ad re­gem. Qui ve­ni­en­tes sa­lu­ta­ve­runt re­gem et fi­dem atque cru­cem de­de­runt.” с­ купа са­вама,­буде­мени с­вједок ­су­дњега­дана.­Затим­п­ољуби крст, о­прости се с ­епи­ск­опима у­ миру и док су сви ­пл­акали, ­изиђе из­ цркве, а­онда га пред­цр­квеним ­вр­атима­с­але­тјеше ­в­ит­езови. ­Глава му би­ од­сј­ечена 22.­ маја.­ ­Доиста, ­епи­скопи узму­ њ­егово­ т­ијело и­ са­хране га у­истој­цркви уз ­химне и­по­хвале.”10 Као­ пети­ извор­ може да се ­тр­етира и ­служба ­Светом­ Ј­овану ­Вл­ад­имиру­ са­ста­вљена на ­грчком­ ј­езику, у­ чијем­ са­ставу су два­ ж­итија,­ оп­ширно и к­ратко, но овај­ извор је­ ка­снијег­ д­атума.11­ Само у к­ратком­ ж­итију се ­сп­омиње ох­ридски­ а­р­хи­епископ по ­имену­Н­икола.12­Н­икола се ­сп­омиње и у ­спису „С™jи t Болгaрскаго народа”, ­пр­идодат­зог­рафској­бу­гарској и­ст­орији, на 14.­месту,­међу ­уч­ен­ицима Св.­ М­ет­одија и­ К­ирила и ­Ил­а­риона­ Мег­ленског.13­ А­р­ хи­епи­скопа­ Н­иколе­ нема у ­Дју­ка­н­жи­евовом­ к­ат­алогу ох­ридских­ а­р­хи­епи­скопа­ о­бја­вљеног од ­Gelzer. ­Сн­егаров­ мисли да је­ а­р­хи­ епископ­Н­икола­в­еро­ватно био­з­аписан у­неком ­сло­венском­ж­итију Књига 6, свеска 1 Св.­ Ј­ована ­Вл­ад­имира­ које је п­ре­тх­одило ­грчком­ ж­итију, али да то­ ж­итије­ није­ с­ач­увано.­ Такво­ ж­итије, или бар ­пролог­ м­огуће да је­ по­ст­ојало у О­хриду, или у­ Зог­рафском­ м­ана­стиру.14 То пак што ­имена­Н­иколе­нема у­дугом­ж­итију Св.­Ј­ована ­Вл­ад­имира, а има га­ само у к­ратком, иако а­утори и ­једног и ­другог­ж­итија­црпу­по­датке 46 из истог­ и­звора, ­Сн­егаров­ о­бја­шњава ­ра­зл­ичитим ­кон­це­пц­ијама­ ж­итија.­ Оп­ширно­ ж­итије, ­сматра ­Сн­егаров има циљ да­ ис­такне­ У спомен и славу Светог Јована Владимира н­ебеску­ л­епоту Св.­ Ј­ована ­Вл­ад­имира, и због­ тога је аутор­ могао да ­пр­опусти­неке и­сто­ријске­ч­ињ­енице, док је к­ратко­ж­итије ­имало циљ да ­пр­икаже к­ратку и­јасну­­био­гр­афију ­св­ет­итеља, па због­тога аутор­ није­ могао да ­пр­опусти­ тако ­битну­ ч­ињ­еницу о­ мо­ралном­ ж­ивоту Св.­Ј­ована ­Вл­ад­имира. 10 Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, 239-240. 11 Слу­жба је по пр­ви пут об­ја­вље­на на грч­ком је­зи­ку у Ве­не­ци­ји 1690. г. о тро­шку Јо­ва­на Па­пе Нео­ка­стриј­ског (Ел­ба­сан­ског). Слу­жбу је на­пи­сао Ко­зма, ми­тро­по­лит ки­ тиј­ски на Ки­пру, ко­ји је од­ре­ђе­но вре­ме по­ма­гао, или је чак за­ме­њи­вао охрид­ског ар­хи­ е­пи­ско­па Гер­ма­на, ко­ји је био бо­ле­стан. Иста је пре­и­зда­та у Мос­хо­по­љу 1741. г. у вре­ме охрид­ског ар­хи­е­пи­ско­па Јо­а­са­фа, а за­тим је пре­и­зда­та још два пу­та: 1774. и 1858. го­ди­не по­но­во у Ве­не­ци­ји. На цр­кве­но­сло­вен­ски је­зик је пр­ви пут пре­ве­де­на 1802. и из­да­та у Ве­не­ци­ји о тро­шку Ха­џи Те­о­до­ра Мек­ше, тр­гов­ца из Тр­ста. 12 Ἀκολουθία τοῦ ἁγίου ἐνδόξου βασιλέως καὶ μεγαλομάρτυρος Ἰωάννου τοῦ Βλαδίμηρου καὶ θαυματουργού, ἐν Βενετία 1858, 24. [ἁγιώτατος βλαστὸς (ὁ Ιωάννης Βλαδίμηρος)… ἔλαμπε μὲ ἀρεταῖς καὶ χάριτες, νηστείαις, ἀγρυπνίαις, … καλῶς τε καὶ θεαρέστως ἀπὸ τὸν ἁγιώτατον τότε Ἀχριδῶν Ἀρχιεπίσκοπον παιδαγωγηθείς τὸν σοφὠτατον καὶ ἐν ἁγίοις Νικόλαος τὸν θαυμαστόν.] 13 Йор. Ива­но­въ, Бъл­гар­ски ста­ри­ни изъ Ма­ке­до­ния, 641. 14 Ив. Сне­га­ров, Ис­то­рия, т. 1, 27-28. Н­икола је у­ ж­итију­ назван­ а­р­хи­епископом, а не­ па­тријархом. ­ н­егаров ­сматра да се то ­пр­ип­исује­томе што је­ж­итије Св.­Ј­ована С ­Вл­ад­имира ­на­јв­еро­ва­тније­ било­ н­ап­исано­ после­ пада­ Бу­гарске,­ када се­п­рв­оје­рарси­више­нису­н­аз­ивали­па­три­јарсима већ­а­р­хи­епи­ скопима. Но, код ­Сн­ег­арова има ­једна ­кон­тра­ди­кција. У­ нас­тавку истог­ о­бја­шњ­ења о­ томе да је­ Н­икола био­ па­тријарх у О­хриду, он ипак ­кон­ст­атује да је­ с­аоп­шт­ење у к­ратком­ ж­итију Св.­ Ј­ована ­Вл­ ад­имира о­ томе да је ­св­етитељ био ­ва­спитан од с­тране­ па­три­јарха­ Н­иколе само ­а­гиог­рафски украс. А ово­за­кљ­учује­тиме што не­по­ стоје­н­икакви­п­одаци о­томе да је Св.­Јован ­Вл­адимир пре­з­аро­бљ­ авања од с­тране­С­а­муила био ­ва­сп­итаван у О­хриду.15 Б­ожидар ­Прокић је 1906.­ г­одине­ издао­ в­иенску (­бечку) ­хр­ онику­ Ј­ована ­Ск­илице, са­ д­од­ацима­ на­званим­ codex ­Vi­nd­ob­onesis Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) LXXIV (Cod. ­Vindob. 74), а­тамо, у­д­оп­унама­на­сталим од­Ми­хајла ­епи­скопа­ де­волског с­ по­четка 12-ог­ века, име­ а­рх­иј­ереја­ Д­авида­ које се ­среће код ­Ск­илице је­ по­пра­вљено ­именом­ Јован,­ који је у с­твари био и­први­а­р­хи­епископ ох­ридски.16­Тако,­када се­г­овори о­ д­ог­овору­ Ј­ована ­Вл­ад­имира са­ Ј­ованом ­Вл­ади­славом, ­уместо: ,,уз­ помоћ­а­р­хи­епи­скопа­бу­гарског­Д­авида”, ­стоји: ,,уз­помоћ­а­р­хи­епи­ скопа­ бу­гарског­ Ј­ована”.­ Т­акође,­ тамо где се­ г­овори о­ д­ог­овору у С­тр­умици, ­уместо ,­,а­р­хи­епископ­ Бу­гарске­ Давид”, ­стоји ,­,а­р­хи­ 47 епископ­Бу­гарске­Јован”.17 ­Прокић ­сматра да је­Ми­хајло­Де­волски­ Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? који је ­пр­еп­исивао ­хр­онику ­Ск­илице 1118. г.­на­правио ове ­пр­омене,­ м­еђутим, ­Зла­тарски се ­пр­отиви­томе и­каже да­није­било­м­огуће те­ г­одине­ на­пр­авити­ такве ­пр­омене, већ су оне­ н­ач­ињене ­крајем 12. или­ по­четком 13.­ века. ­Овакво ­гл­едиште­ за­снива на о­снову §57 из Cod. ­Vindob. 74, у­коме­пише да је: ,,Цар­В­ас­илије­п­оново у­тврдио­ бу­гарско ­епис­копство као а­ут­оке­фално, као­ н­екада што је ­учинио ­старац­ Роман ­(Л­акапин),­ откад се ­уверио из­ п­овеља­ цара­ Ју­ст­ин­ ијана да је то­Прва­Ју­ст­ин­ијана,­која је­њему­била о­та­џбина, а­која је­ тада ­имала ­епи­скопа­ Ка­ст­е­лиона”.18­ Де­волски ­епископ­ Ми­хајло­ није­могао да ­унесе тај­д­одатак због­тога што се у то ­време још­није­ била­ п­ој­авила ­идеја о­ ­пои­ст­ов­ећ­ивању Ох­ридске­ а­р­хи­епи­ск­опије 15 Исто, стр. 28. 16 Μιχαήλ Δεαβόλεως, Προσθήκες στον Ιω. Σκυλίτζη, изд. B. Pro­kić, Die Zusätze 35. Пи­шу­ва Ми­ха­ил Де­вол­ски во § 58, καὶ Ἰωάννου δὲ τοῦ Βουλγαρίας ἀρχιεπισκόπου κοιμηθέντος. 17 B. Pro­kić, Die Zusätze, 32-33. 18 „ὁ δὲ βασιλεὑς ἐκύρωσε καὶ αὖτις τὴν ἐπισκοπὴν Βουλγαρίας αὐτοκέφαον καθὰ καὶ πάλαι ἐπὶ τοῦ γέροντος Ρωμανοῦ, πληροφοηθεὶς ἀπὸ τῶν διατάταεων Ἰουστινιανοῦ τοῦ βασιλέως αὐτὴν εἰναι την πρώτην Ἰουστινιανὴν, ἢν ἐκείνος πατρίδα ἐαυτοῦ φησὶν ἔχουσαν τηνικαύτα ἐπίσκοπον Καστελλίωνα.” Исто, стр. 35. са­ Првом­ Ју­ст­ин­ијаном.­ Исп­равке су, по ­Зла­тарском, ­на­јр­аније­ могли да­буду­на­пра­вљене ­ср­едином 12.­века, јер по­м­ат­ери­јалним­ д­оку­ме­нтима­нема­са­знања да се­неко ­по­тп­исивао као­а­р­хи­епископ­ Прве­ Ју­ст­ин­ијане пре­ Ј­ована ­Ко­мнена (1143-1160),­ који се 1156. г. ­по­тписао као: „­см­ирени­ монах­ Јован и ­Божјом­ м­илошћу­ а­р­хи­ епископ­ Прве­ Ју­ст­ин­ијане и­ целе­ Бу­гарске ­Комнен”.19 Ово ­значи да је­исп­равке­н­ачинио сам ­пр­еп­исивач ­хр­онике и то под ­ут­ицајем­ тада већ­ по­знатог­ к­ат­алога­ бу­гарских­ а­р­хи­епи­скопа. Али и­ поред ­овога,­ врло­ тешко је да се ­р­азуме и да се­ д­окаже­ зашто би ­пр­еп­ исивач­з­аменио име­а­р­хи­епи­скопа­Д­авида ­именом­Јован.20 Ето, то су уг­лавном­ п­одаци­ које­ ц­рпимо из­ по­знатих­ и­звора­ који­г­оворе о том­п­е­риоду. 2.­ Г­ор­е н­ав­едени,­ из­ворни­ п­одаци п­ред­ста­вљали су ­разлог­ п­оја­вљ­ивања ­ра­зл­ичитих­ ми­шљења о­ томе ко је био­ а­р­хи­епископ Књига 6, свеска 1 ох­ридски 1016. г.­ када је ­убијен Св.­ Јован ­Вл­адимир.­ Ја­вљају се три ­имена­ а­р­хи­епи­скопа:­ Давид,­ Н­икола и­ Јован.­ Давид и­ Н­икола се не­ п­оја­вљују у ­Дју­ка­н­жи­евовом­ к­ат­алогу ох­ридских­ а­р­хи­епи­ скопа.­ Н­иколе­ нема ни у ­једном ­другом­ и­звору осим у к­ратком­ ж­итију Св.­ Ј­ована ­Вл­ад­имира о ком­ н­емамо­ н­икаквих­ по­тврда 48 да је­ на­стало пре 14.­ века, а­ ­веома је­ м­огуће да је­ на­стало и­ ка­ сније. По ­Ск­илици­-Ке­дрину,­не­су­мњиво је да је име­а­р­хи­епи­скопа­ У спомен и славу Светог Јована Владимира Давид. П ­ рема­до­датку ­Ск­ил­ичине ­хр­онике­Ми­хајла­Де­волског, без ­сумње име­Давид је­ис­пра­вљено ­именом­Јован. То је­дало за ­право­ З­ах­арији вон­ Ли­ге­нталу да­ мисли­ како су у исто ­време­ по­ст­ојала ­дв­ојица­ па­три­јарха,­ Давид и­ Јован.21­ Таква п­ре­тпос­тавка­ нема­ н­икаквих­м­ат­ери­јалних ­пот­кре­пљења и­могла би ­нај­лакше да­буде­ о­дб­ачена. Њу је­ о­дбацио и­ Г­олу­бински, и ­тврдио је да су­ па­три­ јарси­ Давид и­ Јован­ па­три­ја­рх­овали­ један за ­другим, и то:­ Давид до­пада­Бу­гарског ­царства; а­Јован­одмах по­њ­еговом­паду.22­Доказ за то је оно што­ пише у­ првој ­гр­амати­ В­ас­илија II да је­ Јован пре­ по­ста­вљења за­а­р­хи­епи­скопа био­монах.23 ­Према ­Зла­тарском, а то ­при­хвата и ­Сн­егаров,­ пос­ледњи­ па­тријарх­ Бу­гарског ­царства био је­ Давид. Ако се­ суди на о­снову­ њ­еговог ­учес­тв­овања у­ ин­тр­игама­ цара­ Ј­ована ­Вл­ади­слава,­ овде 19 Н. В. Зла­тар­ски, Кой е би­ль бъл­гар­ски ар­хи­еп­ и­ско­пь, 469. 20 исто, стр. 472. 21 Z. Lin­gent­hal, Beiträge, 10. 22 Е. Го­лу­бин­ский, Крат­кий очерк ис­то­рии, 40 и 257. 23 Ἐντεῦθεν οὗν καὶ τὸν εὐλαβέστατον μοναχὸν Ἰωάννην ἀρχιεπίσκοπον Βουλγαρίας ἐκυρώσαμεν”, Йор. ­Ив­ановъ, Б ­ ъл­гарски с­ т­арини, 550. пре ­свега, ­Сн­егаров­ мисли на­ њ­егово ­уз­имање ­учешћа у ­подлој ­ ревари­С­а­му­иловог­зета­Ј­ована ­Вл­ад­имира,­може се­д­опу­стити да п је он био­по­стављен од­Ј­ована ­Вл­ади­слава и то од­када је овај у­зу­ рпирао ­престо 1015. г.24 ­Прокић пак,­који је­и­сп­итивао­д­одатак ­хр­онике ­Ск­илице,­дошао је до­зак­ључка да је­Филип­први­па­тријарх­који је био п­ред­ст­ојатељ од 990-1015. г.­о­дносно до ­смрти­Га­врила­Р­ад­омира, а­његов­н­епос­ редни­нас­ледник је био­Јован с ­краја 1015. г. или с­по­четка 1016. г.25­ Ми­шљење да­и­змеђу­па­три­јарха­Ф­илипа и­а­р­хи­епи­скопа­Ј­ована­није­ било ­другог­па­три­јарха по ­имену­Давид, ­Прокић­за­снива на о­снову­ г­ор­е п­ом­енутих­ места из­ п­овеља­ цара­ В­ас­илија II, као и на о­снову­ Бу­гарског­ к­ат­алога­ који не­ с­адржи име­ Давид. Он ­уп­ор­еђује­ места код ­Ск­илице и код­ попа­ Ду­кљ­анина­ која­ п­омињу­ з­аверу ­против Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) ­краља­ Ј­ована ­Вл­ад­имира од с­тране­ цара­ Ј­ована ­Вл­ади­слава ­уч­ ињену уз­помоћ ­својих­д­ел­егата ­епи­скопа Ох­ридске­а­р­хи­епи­ск­опије, те­ за­кљ­учује да ­Ск­илица ­оп­исује ­убиство­ Ј­ована ­Вл­ад­имира­ ­веома к­ратко, док је поп­Ду­кљанин ­много­де­та­љнији. Код­попа­Ду­кљ­анина­ по­стоји ­мноштво­ ле­ген­дарних ­пр­имеса­ које се­ лако­ дају у­очити, али су­зато оба исказа­м­еђу­собно­са­гласна, ­сматра ­Прокић. Па­тако­ д­олази до­ зак­ључка да су и ­Ск­илица, као и поп­ Ду­кљанин­ ц­рпели и­сто­ријски­ м­ат­еријал из истог­ и­звора. У том­ за­јед­ничком­ и­звору 49 је ­на­јв­еро­ва­тније био­ н­аведен не­ само број већ и ­имена­ д­ел­егата­ Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? Ј­ована ­Вл­ади­слава. ­Прокић п­ре­тпо­ставља да је у том­ и­звору, као и у­ Л­ет­опису­ попа­ Ду­кљ­анина­ п­исало да су­ била ­тр­ојица­ д­ел­егата, два ­епи­скопа и­ један­ к­алуђер, а да је од те ­дв­ојице ­епи­скопа­ један био­ па­тријарх­ Јован, а ­други ­епископ­ Давид.­ Б­удући да је ­Ск­илица с­кр­аћивао­по­датке ­својих­и­звора, ­Прокић­в­ерује да је ­Ск­илица­не­су­ мњиво с­кратио и ово­место у­коме се­г­овори о­д­ел­ег­атима. ­Пр­иликом с­кр­аћ­ивања, ­Ск­илица је­п­оменуо­само ­једног ­епи­скопа, ­на­јва­жнијег­ д­ел­егата,­ т­адашњег­ па­три­јарха, али је услед­ брзог­ п­исања­ н­аписао­ по­грешно име. И због­тога је­па­три­јарха­Ј­ована­назвао­Давид. А­онда је, због ­своје­дос­ле­дности у ­пр­еп­ис­ивању, ту исту ­грешку­п­оновио и на ­другом­месту у ­својој ­хр­оници­када је по ­други пут­п­оменуо име­ т­адашњег­бу­гарског­па­три­јарха, те је истог­п­оново­назвао­Давид.26 Ово су, уг­лавном, ­Пр­ок­ићеви­а­ргу­менти,­којим­о­бја­шњава да је­ после­ па­три­јарха­ Ф­илипа на трон­ дошао­ Јован, а­ међу­ њима­ није­ по­стојао­ па­тријарх по ­имену­ Давид. ­Сма­трамо да је ­овакво­ о­бја­ 24 И. Сне­га­ров, Ис­то­рия, т.1, 31. 25 Б. Про­кић, Пр­ви охрид­ски ар­хи­еп­ и­скоп, 276-285. 26 Б. Про­кић, Пр­ви охрид­ски ар­хи­еп­ и­скоп, 283-284. шњење у ­на­јмању­руку ­пр­ет­ерано. Да се ­тврди то­како је ­Ск­илица услед­ брзог­ п­исања­ по­грешио име­ па­три­јарха већ­ по­стаје ­про­бл­ ема­тично, али да се у­своји­теза да је исту ­грешку­ка­сније при ­оп­ис­ ивању­ новог­ д­ог­ађаја­ п­оновио, ­сма­трамо ­пр­ет­ераним.­ Д­елује нам ­н­ају­ве­рљ­ивија­ в­ари­јанта да је­ Давид­ постао­ па­тријарх 1016. г. и на то­ место је био­ по­стављен од с­тране­ цара­ Ј­ована ­Вл­ади­слава,­ одмах­после­њ­еговог­д­оласка на ­царски ­престо.­Његов п­ред­ходник је био­па­тријарх­Филип­који је­па­три­ја­рховао од 990-1016. г.­После­ Д­авида­п­рв­ојерарх ох­ридске­к­атедре је­постао­Јован, о­коме ­имамо­ по­тврду из­и­звора да је био­по­стављен од а­уто­кр­атора­В­ас­илија II 1018. г.­ Можда се услед к­ра­ткоће ­вр­емена­ па­три­ја­рх­овања, ­краћег од две­ г­одине; и­ можда­ зато што му је име­ било ­ук­аљано­ д­ог­ађ­ ајима у­ вези са­ п­огу­бљењем Св.­ Ј­ована ­Вл­ад­имира, не ­сп­омиње у ­Дју­ка­нж­иј­евовом­к­ат­алогу ох­ридских­а­р­хи­епи­скопа. С­ледс­твено ­свему­горе­н­ав­еденом, ­сма­трамо да је­Давид био­па­тријарх­који је Књига 6, свеска 1 ­ст­оловао у О­хриду, и­који је ­учес­твовао у ­подлој­з­авери­која се­з­ав­ ршила ­убиством Св.­Ј­ована ­Вл­ад­имира. ­Веома је­тешко­дати суд да ли је­Давид то ­учино ­свесно, или је пак и сам био ­пр­еварен од­ цара­ Ј­ована ­Вл­ади­слава, па је­ не­свесно ­учес­твовао у­з­авери.­Када се­ч­итају­и­звори ­пр­им­ећује се да су они 50 или­у­зд­ржани и не­желе да­баце ­кр­ивицу на­па­три­јарха­Д­авида, или пак ­оп­ис­ујући­однос­који је Св.­Јован ­Вл­адимир имао ­према­њима У спомен и славу Светог Јована Владимира у ­тр­ен­уцима пре­самог­п­огу­бљења, као да­желе у­о­др­еђеној­мери да оп­ра­вдају­ па­три­јарха­ Д­авида. Поп­ Ду­кљанин у­ ме­стима­ г­ор­е н­ав­ еденим ­оп­исује ­тре­нутке пре ­смрти Св.­Ј­ована ­Вл­ад­имира. ­Одатле­ са­зн­ајемо о­п­ит­ањима­која је са­в­еликом­в­еро­ва­тноћом­могао­по­ст­ авити Св.­Јован ­Вл­адимир пре ­своје ­смрти, ­дв­ојици ­епи­скопа и­к­ал­ уђеру­који су­били ­при­сутни у­часу пре­п­огу­бљења. Он их је ­упитао: ,,Што се­ д­ешава­ го­сподо­ моја? Шта сте ­ур­адили?­ Чега­ ради сте ме­ тако­ о­бм­анули?­ Зашто­ вј­ер­ујући­ вашим­ р­иј­ечима и­ за­кле­твама, ­умирем без ­кр­ивице? А они се од ­стида не ­ус­уђ­иваху­по­гл­едати га у очи.­Тада краљ­пошто се­п­омолио,­и­спо­виједио и ­примио­т­ијело и крв­Го­спода, а­д­ржећи у­руци онај крст­који је био­добио од­цара,­ рече:­ М­олите се за­ мене,­ го­сподо­ моја, а да ­умирем без ­кр­ивице,­ нека овај­часни крст, ­скупа са­вама,­буде­мени с­вједок ­су­дњега­дана.­ Затим­ п­ољуби крст, о­прости се с ­епи­ск­опима у­ миру и док су сви ­пл­акали, ­изиђе из­цркве, а­онда га пред­цр­квеним ­вр­атима­с­але­тјеше­ в­ит­езови. ­Глава му би­ од­сј­ечена 22.­ маја.­ ­Доиста, ­епи­скопи узму­ њ­егово­т­ијело и­са­хране га у­истој­цркви уз ­химне и­по­хвале.”27 27 Ље­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, 239-240. ­Други­ и­звори ­пре­ћу­ткују, али поп­ Ду­кљанин као да је­ желео­ на­гл­асити то­како је и сам­Јован ­Вл­адимир с­хватио то да су и­сами ­епи­скопи са­к­ал­уђером,­који су га ­пр­ев­арили, у с­твари и­сами­били­ о­бм­ањени. Из­речи­које је и­зг­ов­орио Свети­Ј­ована ­Вл­ад­имира­види се да он о­прашта ­онима­ који су га­ о­бм­анули, и не­ само то,­ него он из­ њ­ихових­ руку ­прима­ пос­ледњу ­причест. ­Тражи од њих да му­буду ­св­едоци на ­Божјем­суду да ­умире без ­кр­ивице. ­Ук­олико је­ мислио да су и­ сами ­епи­скопи, од­ којих­ један је­ си­гурно био­ па­ тријарх, ­свесно ­учес­тв­овали у­ з­авери,­ си­гурно не би ­тражио­ онда од њих да му­ буду ­св­едоци на ­судњем­ дану,­ него би у том ­сл­учају и­сами они­били под (о­)судом. Још­мање је­в­еро­ватно да би се ­пр­ ичестио из­руку ­епи­скопа­који га је п ­ р­еварио да би био­п­огубљен. Са ­друге с­тране пак,­ч­ињ­еница да се култ Св.­Ј­ована ­Вл­ад­имира­ Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) јавља у О­хриду и на­ т­ер­ит­орији под­ ју­рис­ди­кцијом Ох­ридске­ а­р­ хи­епи­ск­опије,­г­овори о­томе­к­олику су ­грижу­с­авести ­имали­наши п­рет­хо­дници због ­учес­тв­овања ох­ридског­ па­три­јарха у ­пр­евари­ која је­до­вела до ­смрти Св.­Ј­ована ­Вл­ад­имира. Чак да је и сам био­ о­бмањен од­ цара,­ па­тријарх­ Давид не би­ могао­ лако о­про­стити­ себи што је,­ макар и­ не­свесно, ­учес­твовао у­ м­уче­ничкој ­смрти ­једног­ п­обожног и­ н­евиног ­краља. Због­ тога је­ сасвим­ м­огуће да је,­врло ­убрзо­после ­смрти, у­право у О­хриду,­била­н­ап­исана и­прва 51 ­служба Св.­Ј­овану ­Вл­ад­имиру за­коју се­данас­само п­ре­тпо­ставља Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? да је­по­ст­ојала. Чак и да је­било­не­свесног и­н­ена­мерног ­учес­тв­овања ох­ридског­ па­три­јарха­ Д­авида у­ намамљивању Светог­ Ј­ована ­Вл­ад­имира­ које га­ је­ о­двело у смрт, а још­ више ­ук­олико је то ­учес­тв­овање­ било ­свесно и са­ н­амером,­ з­ад­ужује­ с­адашњег ох­ридског­ а­р­хи­епи­скопа да у име ­својих п­рет­хо­дника­ за­тражи о­проштај. О­проштај не од Св.­ Ј­ована ­Вл­ад­имира, о­ чему ­имамо и­сто­ријских­ п­од­атака да им је о­простио, већ о­проштај од с­тране­цр­квене­п­уноће­којој­није­н­ем­ огуће да се­ са­бла­знила овом­ и­здајом. Због­ тога, ­браћо, о­про­стите ви, али­нека о­просте и све­на­редне­г­ен­ер­ације. 3. Услед с­ро­дности­ г­ор­е н­ав­едених­ и­звора, ­пр­илика је да ­при­ ст­упимо­ са­гл­ед­авању е­кл­и­си­олошког ­про­блема ­пр­ес­ељ­авања­ бу­ гарског­па­три­јарха из ­Дристре, па све до­њ­еговог­ко­начног­н­ас­ељ­ авања у О­хриду. Они­који­п­од­рж­авају­тезу да је по ­ук­идању ­Дрис­ тарске­ па­три­ја­ршије она ­прешла у Охрид, или пак они­ који ­сма­ трају да Ох­ридска­па­три­ја­ршија у­С­а­му­илово ­време не п­ред­ставља ­ко­нт­и­нуитет­ Бу­гарске­ па­три­ја­ршије, већ да је ­по­тпуно ­ра­зл­ичита од ње,­ дају­ само и­сто­ријске­ а­ргу­менте ­својим ­тв­рђ­ењима, али се­ нико не ­труди да ­пружи е­кл­и­си­олошко­т­ум­ачење ­својим­­те­ор­ијама, па чак ни­т­ум­ачење из о­бласти­ка­нонског ­права, осим­­веома ­ретких­ ­из­уз­етака, а без­ којих­ т­ум­ачења не­ може ­пра­вилно да се­ по­стави­ ни­једна­теза­која се­тиче­Цркве. ­Неос­порно је од и­сто­ријских­ ф­аката да се ­дрис­тарски­ а­р­ хи­епископ ­пр­еселио из ­Дристре у ­Тр­иј­адицу (­Средец),­ Воден,28­ Меглен, ­Преспу и на ­крају да је­ з­авршио у О­хриду.29 ­Неос­порно је и то да је­ првом­ а­р­хи­епи­скопу­ Ј­овану,­ В­ас­илије II дао­ ју­рис­ди­ кцију над истом оном­т­ер­ит­оријом на­којој је­била ­рас­прос­тр­ањена­ Бу­гарска­а­р­хи­епи­ск­опија у ­време­цара­Петра.30 ­Другим­р­ечима, по ­хр­ис­ов­уљама­ цара­ В­ас­илија II­ нема­ н­икаквих ­сумњи да је он ­тр­ етирао Ох­ридску­ а­р­хи­епи­ск­опију као ­ко­нт­и­нуитет­ Бу­гарске­ а­р­хи­ епи­ск­опије у ­Дристри. Но,­ пошто је та­ Бу­гарска­ Црква, Ох­ридска­ а­р­хи­епи­ск­опија, у ­време ­вл­ад­авине­цара­С­а­муила­до­стигла­т­олику­ т­ер­ит­ори­јалну ­рас­прос­тр­ањеност,­ какву­ није ­имала ни у ­време Књига 6, свеска 1 свог ­на­јвећег ­обима под­ ц­ар­евима­ Петром и­ С­и­меоном, цар­ В­ас­ илије II је­ није ­смањио, већ ју је о­ставио у ­гр­ан­ицама у­ к­ојима ју је­з­атекао. Ипак,­ по­стоје ­ра­зл­ичита­ ми­шљења да ли се­ Ор­хидска­ а­р­хи­ епи­ск­опија­ ­пои­ст­ов­ећује са­ Бу­гарском­ па­три­ја­ршијом у ­Дристри. 52 ­Gelzer,31 ­Сн­егаров32 и­ К­он­идарис33 ­сма­трају да је Ох­ридска­ а­р­хи­ епи­ск­опија ­пр­од­ужетак­Бу­гарске­па­три­ја­ршије у ­Дристри, док ­Пе­ У спомен и славу Светог Јована Владимира тковић ­сматра да је­Па­три­ја­ршија у О­хриду­била ­по­тпуно ­др­уг­ачија од­Па­три­ја­ршије у ­Дристри.34­Т­итула ох­ридских­а­р­хи­епи­скопа­била је ,­,целе­ Бу­гарске”, па на о­снову­ тога ­Сн­егаров­ за­кљ­учује да Ох­ 28 О то­ме да ли се па­три­јарх пре­се­лио у Во­ден или Ви­дин има раз­ли­чи­тих ми­шље­ ња. Ви­ди: H. Gel­zer, Der Pa­tri­ar­chat von Ac­hri­da, 3; Ст. Но­ва­ко­вић, Охрид­ска Ар­хи­еп­ и­ ско­пи­ја у по­чет­ку XI ве­ка, Глас срп­ске кра­љев­ске ака­де­ми­је LXXVI, 55; као и: Б. Про­кић, По­ста­нак Охрид­ског Па­три­јар­ха­та, 207-213. 29 „Ἐπὶ Πέτρου γὰρ βασιλεύσαντος ἐν Βουλγαρίᾳ αὕτη μὲν τῷ τῆς άρχιεπισκοῆς ἀξιώματι ἐλαμπρύνετο, μετὰ δὲ τοῦτο ἀπὸ τόπου εἰς τόπον μεταβαινόντων τῶν ἀρχιεισκόπων, τοῦ μὲν εἰς Τριάδιτζαν, τοῦ δὲ ἐν τοῖς Βοδηνοῖς καὶ ἐν τοῖς Μογαίνοις, εἶθ΄οὕτω (οὕ­τω­ς Ивановъ) ἐν τῇ Ἀχρίδῃ (Ἀχρ­ίδ­ᾳ Ивановъ) τὸν νῦν εὕρομεν ἀρχιεπίσκοπον, καὶ αὐτὴν μὲν τὴν Ἀχρίδα ἀρχιεπίκοπον ἔχειν, ἐπίσκοπον δὲ εἰς τὴν Δρίστραν χειροτονῆσαι.” Βασιλείου Β΄, Σιγίλλιο 2, ­(стр. 44, Gelzer =­с­тр. 557 Ивано­въ) 30 „... καὶ τὸν νῦν ἁγιώτατον ἀρχιεπίσκοπον Βουλγαρίας τοσαύτην τὴν ἐνοριαν ἔχειν θεσπίζομεν, οἵαν καὶ πόσην εἷχε ἐπὶ Πέτρου τοῦ βασιλέως…” Βασιλείου Β΄, Σιγίλλιο 2, (стр. 44, ­Gelzer = стр. 556 ­Ив­ановъ) 31 H. Gel­zer, Der Pa­tri­ar­chat von Ac­hri­da, 3. 32 Ив. Сне­га­ров, Ис­то­рия, т. 1, 8-14. 33 Γ. Κονιδάρης, Περί τὸ ζήτημα τῆς γενέσεως, 17-18. 34 М.Р. Пет­ко­вић, По­ста­нак Охрид­ске па­три­јар­ши­је, Бо­го­сло­вље 9/1 (1934), 18-25. ридска­а­р­хи­епи­ск­опија п­ред­ставља ­ко­нт­и­нуитет­Бу­гарске­Цркве у­ Првом­бу­гарском ­царству.35 Ос­тро­горски исто­ тако ­сматра да је­ С­а­муило­ у­спо­ставио­ Бу­ гарску­ па­три­ја­ршију­ коју је ­укинуо­ Ц­имиски. Он иако­ вели да је­ С­а­му­илово ­царство­ било ­и­де­олошки­ п­ов­езано са ­старим­ Бу­ гарским ­царством,­ з­ав­ршава ­једном ­кон­трав­ер­зношћу, да је ипак,­ С­а­му­илово ­царство и по­ са­ставу и по­ ка­ра­ктеру­ било ­једно­ ново ­царство.36­ И­звори­ које ­имамо нам ­пр­ужају­ ­веома­ мало­ п­од­атака о­ Цркви у ­време­ С­ам ­ уила,­ тако да је­ јако­ тешко са­ си­гу­рношћу­ и­звући­ис­праван­за­кључак. По­стоји­ ми­шљење да се Ох­ридска­ а­р­хи­епи­ск­опија ни са чим не­може ­уп­ор­едити са­Бу­гарском­а­р­хи­епи­ск­опијом у ­Дристри, јер се­ ради о ­по­тпуно­ новој и ­ра­зл­ичитој­ цр­квеној ст­ру­ктури.37 У­ су­ Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) штини­В­ас­илије II је о­сновао ­једну­сасвим­нову­Цркву­која не­може да се­п­ов­езује са ­Дрис­тарском­ар­хи­епи­ск­опијом, но ­пр­ет­ерано је и­ рећи то­ како­ н­о­воо­сн­ована Ох­ридска­ а­р­хи­епи­ск­опија­ није ­имала­ н­икакве­ везе са Ох­ридском­ па­три­ја­ршијом из ­вр­емена­ С­а­муила. ­Га­рд­ашевић ­сматра да­ В­ас­илије II­ није­ желео да о­стави ни ­трага, ­си­мвола или­ ин­ст­ит­уцију­ који би ­уп­ућ­ивали на­ в­ел­ичину­ њ­еговог ­на­јвећег ­про­ти­вника,­ цара­ С­а­муила.38 То да се Ох­ридска­ а­р­хи­епи­ ск­опија­ није­ ­пои­ст­ов­ећ­ивала са ­Дрис­тарском­ а­р­хи­епи­ск­опијом 53 у­очава се и из ­факта што се по­са­зд­авању ­Другог­бу­гарског ­царства Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? 1185/1186. г.­са­здала­Тр­новска­а­р­хи­епи­ск­опија­која је­била ­по­тпуно­ н­ез­ависна од Ох­ридске­цркве.39­По­стоје, ­св­акакво,­ми­шљења да је­ Тр­новска­а­р­хи­епи­ск­опија­била­са­здана­зато што се ,­,бу­гарска” Ох­ ридска­ а­р­хи­епи­ск­опија­ н­ал­азила под у­правом­ Грка.40 ­При­лично с­лично­ми­шљење о ­овоме има и С ­ н­егаров.41 35 Ив. Сне­га­ров, Пър­ва­та Бъл­гар­ска Па­три­ар­шия (919-1018), Го­ди­шник на Со­ фи­й­ския уни­вер­си­тет. Бо­го­слов­ски фа­кул­тет, т. 26 (1948-1949), Со­фия 1949, 27. 36 Г. Остро­гор­ски, Исто­ри­ја на Ви­зан­ти­ја, 361. 37 Б. Про­кић, По­ста­нак Охрид­ског Па­три­јар­ха­та, 178-183. 38 Б. Гар­да­ше­вић, Ка­но­нич­ност сти­ца­ња ауто­ке­фал­но­сти, 51-52. Су­прот­но ње­ му, Ба­ла­ков по­и­сто­ве­ћу­је Цр­кву у вре­ме Са­му­и­ла са Охрид­ском ар­хи­е­пи­ско­пи­јом те­ме­ ље­ћи сво­ја твр­ђе­ња на прет­по­став­ка­ма да је ар­хи­еп ­ и­скоп Ди­ми­три­је Хо­ма­ти­јан сво­је пра­во кру­ни­са­ња То­до­ра Ду­ке за­сни­вао на пра­ву охрид­ског ар­хи­е­пи­ско­па да кру­ни­ше ца­ра Са­му­и­ла, Га­ври­ла Ра­до­ми­ра и Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ви­ди: Г. Ба­ка­лов, Охрид­ска­та Ар­хи­еп­ и­ско­пия, 169. 39 По­гре­шно је ми­шље­ње Пај­си­ја Хи­лан­дар­ца из­ра­же­но у ње­го­вој Сла­вја­но­бу­гар­ ској исто­ри­ји у ве­зи са по­зи­вом Јо­ва­на Асе­на l ар­хи­е­пи­ско­пу Те­о­фи­лак­ту Охрид­ском да бу­де по­ста­вљен за па­три­јар­ха у Тр­но­ву. Ви­ди: Б. Ра­йк­ ов, Па­и­си­ев­ и­ят ръ­ко­пис на «Ис­то­ рия сла­вя­но­бол­гар­ская» 1762, Со­фия 1989, 76-77. 40 Е. Го­лу­бин­ский, Крат­кий очерк ис­то­рии, 78. 41 Ив. Сне­га­ров, По­ло­же­ни­е­то, 274-275. Прокић не ­при­хвата ни­ ­те­орију да Ох­ридска­ а­р­хи­епи­ск­опија п­ред­ставља ­ко­нт­ин ­ уитет­ Бу­гарске­ па­три­ја­ршије,­ нити да је пак Ох­ридска­а­р­хи­епи­ск­опија ­ко­нт­и­нуитет­Прве­Ју­ст­ин­ијане. И­поред овог ­става ипак ­сматра да је ­Дрис­тарска­па­три­ја­ршија­била­л­ишена­ само ­своје ­ст­олице у ­Дристри, али је она ипак­ по­ст­ојала­ на­ст­ањ­ ујући се у ­другим ­гр­ад­овима­ који још увек­ нису­ били­ ­за­узети од с­тране­ви­зан­тијске восјке.42 ­Овакве­н­едос­ле­дности се­ја­вљају­г­отово код свих ­п­ро­уч­ав­алаца ­ук­инуте­ Бу­гарске­ па­три­ја­ршије и Ох­ридске­ а­р­хи­епи­ск­опије због­ не­тр­ет­ирања е­кл­и­си­олошких и­ ка­нонских ­фа­ктора. Ту би ­тр­ебало­ по­ст­авити ­једно п­ри­нц­ипи­јално­ п­итање­ које­ н­иједан од ­п­ро­уч­ав­ алаца не­ по­ставља, а то је ­сл­едеће: да ли ­пр­ес­ељ­авање­ бу­гарског­ па­три­јарха из ­једног­ места у ­друго­ може из е­кл­и­си­олошког и­ ка­ нонског ас­пекта да се ­р­азуме као­с­ељење­па­три­јар­шијске ­ст­олице? ­Прокић­ и­зноси п­ре­тпос­тавке о­ томе да је а­уто­кратор­ Јован­ Књига 6, свеска 1 Ц­имискиј­када је 971. г. о­својио ­Дристру од­Руса, а­који су је п­рет­ ходно­ ­за­узели 969. г. од­ Б­угара,­ није­ нашао­ тамо­ бу­гарског­ па­три­ јарха­који је по­њ­еговим п­ре­тпос­та­вкама већ био­п­обегао у ­Средец. Због­ тога је­ па­три­ја­ршију­ де­гр­адирао у о­бичну ­епи­ск­опију, а­ па­ три­јарха­ Да­мјана је ­свргао ­(п­одатак­ који­ ц­рпимо из ­Ге­лц­еровог­ 54 к­ат­алога). Због­ чега би цар ­св­ргавао­ бу­гарског­ па­три­јарха за­ кога се не зна да је имао ­икакве ­кр­ивице, а­који је био­по­стављен за­па­ У спомен и славу Светог Јована Владимира три­јарха­само­н­ек­олико­г­одина п­рет­ходно и то са­п­овељом­њ­еговог п­рет­хо­дника,­ цара­ Р­омана l­ Л­ак­апина?43 Не­ по­стоји­ н­иједан­ извор­ који би нам­о­бјаснио р­ азлог с­вр­гнућа­па­три­јарха­Да­мјана. М­огући­о­дговор ­треба ­тр­ажити у е­кл­ис­ и­ол­огији­Цркве и­њеног­ ка­нонског ­права.­Са­гласно­њима,­нека ­епис­копска­к­атедра, због­по­ требе­ Цркве се­ у­здиже на­ неки­ виши ­(а­р­хи­епис­копски или­ па­три­ јар­шијски ранг) да би­ и­зв­рш­авала­ о­др­еђену­ о­рг­ан­иза­цијску ­улогу у­ ж­ивоту­ неке­ п­омесне­ Цркве.­ У­зд­изање­ неке­ к­атедре­ може да се­ за­снива и на­ неким и­сто­ријским п­ре­тпос­та­вкама, но ­на­јчешће се то­чини из п­рак­тичних ­ра­злога,­прва­к­атедра да­буде­к­оо­рд­инатор у­ а­дм­инис­тра­тивном­ж­ивоту­п­омесне­Цркве. На о­снову­тога, ­уопште­ није ­чудно­ зашто је­ Јован­ Ц­имискиј ­свргао­ бу­гарског­ па­три­јарха­ Да­мјана. ­Ук­олико је­ па­тријарх­ п­обегао из ­Дристре, и ­ук­олико га­ Јован­Ц­имискиј­није­тамо­з­атекао­када је о­својио ­Дристру,­ло­гично би­ било да се­ онда сам­ па­тријарх­ о­тказао свог­ па­тр­иј­арашког­ до­ 42 Б. Про­кић, По­ста­нак Охрид­ског Па­три­јар­ха­та, 212-213. 43 У овом ра­ду не­ма­мо за циљ да се упу­шта­мо у раз­ра­ду те­о­ри­ја ка­да је тач­но Бу­гар­ска цр­ква до­би­ла ауто­ке­фа­ли­ју и ранг па­три­јар­ши­је, а о че­му по­сто­је раз­ли­чи­та гле­ди­шта, не­го усва­ја­мо те­о­ри­ју да је то би­ло у вре­ме ца­ра Ро­ма­на l Лан­ка­пи­на. сто­јанства и на­такав­начин се сам ­свргао, а да је цар то­само ­кон­ ст­атовао. Да је он био у ­Дристри у ­време­­за­уз­имања, ­имали­бисмо ­св­едо­чанства да је био и ­пр­отеран, што би ­зн­ачило да је п­ре­тпос­ тавка ­Пр­окића, о­ томе да је ­дрис­тарски­ па­тријарх­ н­апустио ­своју­ к­атедру и­ п­обегао још у ­време о­св­ајања ­Дристре од с­тране­ Руса 969. г.­врло­м­огућа.44 Ипак,­било­која п­ре­тпос­тавка да се у­своји,­било она да је ­дрис­ тарски­ па­тријарх сам­ п­обегао пред­ н­ајездом­ Руса, или пак она да је он био п ­ р­отеран од­Р­омана­Л­ак­апина,­по­ставља се­п­итање да ли је при свом­с­ељењу ­пр­еселио и­па­три­јар­шијски ­престо, и ако је то већ ­учинио, да ли је имао ­права на то? И ­друго, због­чега­В­ас­илије II по освајaњу­ С­а­му­иловог ­царства­ није у­тврдио ­Дристру као­ а­р­ хи­епис­копско­ с­едиште, где се оно и­ н­ал­азило до ­ук­идања­ Првог­ Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) бу­гарског ­царства, од с­тране­Ј­ована­Ц­ими­скија 971. г.­него је­а­р­хи­ епис­копску ­ст­олицу о­ставио у О­хриду? Јасно је то да­ В­ас­илије II не­ само што­ није­ у­здигао ­Дристру у­ с­едиште­ бу­гарских­ а­р­хи­епи­скопа, већ је­ сасвим­ суп­ротно чак ­унизио исту да­буде­само ­епи­ск­опија у Ох­ридској­а­р­хи­епи­ск­опији. Ово је­ сасвим­ д­овољан­ п­одатак да се­ за­кључи то да је он­ желео да­ п­окаже­ како је у О­хриду о­сновао ­једну ­по­тпуно­ нову­ а­р­хи­епи­ скопију­којој је ­потчинио као ­епи­ск­опију чак и ­старо­с­едиште­Цркве­ 55 Бу­гарске­ д­ржаве.45 Та­ нова­ а­р­хи­епи­ск­опија­ није­ била ­по­тчињена­ Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? ни­једној­па­три­ја­ршији, већ је исто као и­Си­најска­а­р­хи­епи­ск­опија,­ била ­по­тч­ињена­само а­уто­кр­атору. Из­ и­звора је­ јасно то да се Ох­ридска­ па­три­ја­ршија­ п­ој­авила у­ За­падном­ бу­гарском ­царству, ­фо­рм­ираном од­ С­а­муила (976-1014) Исто је­тако­јасно да је,­бу­гарски­д­орос­толски­па­тријарх­с­елећи се, ­стигао до О­хрида. Но, све ово не­даје­до­вољно е­кл­ис­ и­олошког ­пот­ кре­пљења да би се ­сма­трало да је Ох­ридска­па­три­ја­ршија, а­ка­сније­ а­р­хи­епи­ск­опија ­пр­од­ужетак­ Бу­гарске­ па­три­ја­ршије са­ с­едиштем у­ Д­оро­столу.­ Горе смо­ в­идели да су ­многи оз­биљни ­про­уч­а­ваоци­ п­ом­енутог­ п­е­риода,­ попут ­Ге­лцера, ­Зла­тарског, ­Сн­ег­арова, Ос­тро­ горског ­сма­трали да се ­пр­ес­ељ­авањем­ до­срос­толског­ па­три­јарха­ с­елила и­па­три­јар­шијска ­ст­олица и да је ­стигла до О­хрида.­М­еђутим, ­ономе ко­по­знаје е­кл­и­си­ол­огију ­Пр­авос­лавне­Цркве,­јасно је то да­ 44 Б. Про­кић, По­ста­нак Охрид­ског Па­три­јар­ха­та, 227. 45 П. Ге­ор­гив сма­тра да су од 971. г. па све до 1020. г. Ис­точ­ни де­ло­ви Бу­гар­ске би­ли под ју­рис­дик­ци­јом јед­ног бу­гар­ског ар­хи­еп ­ и­ско­па ко­ји је имао се­ди­ште у Дри­стри по име­ну Ге­ор­ги­је, а то за­сни­ва на осно­ву три до­ку­мен­та од­пе­ча­те­ним олов­ним пе­ча­том ко­ји да­ти­ра­ју с кра­ја 10-тог ве­ка и с по­чет­ка 11-тог ве­ка. Ви­ди: P.P. Ge­or­gi­ev, Au su­jet de l’in­ter­pre­ta­tion des sce­a­ux de plomb de l’ar­che­vê­que Ge­or­ges de Bul­ga­rie, Étu­des bal­ka­ni­qu­es. Aca­de­mie Bul­ga­re des Sci­en­ces. In­sti­tut d’Étu­des bal­ka­ni­qu­es 3 (1980), So­fi­ja, 120-129. није­ м­огуће ­простим ­пр­ес­ељ­авањем­ неког ­епи­скопа, па­ нека је то и­ па­тријарх, да ­стиче ­право­ ју­рис­ди­кције над­ н­ародом у тим­ ме­ стима, а да при том исти не­д­обије­по­ст­ојану­по­тврду­С­инода­Цркве да му­Синод­даје­ју­рис­ди­кцију над­паством у о­бласти у­коју се ­пр­ еселио, а да и­сто­вр­емено ­ра­зр­ешава са­ју­рис­ди­кције ­епи­скопа­који је до­ д­оласка­ па­три­јарха имао­ ју­рис­ди­кцију над том­ т­ер­ит­оријом. С­ледс­твено томе,­није­м­огуће­ради­с­ељења­па­три­јарха у у­сл­овима­ нужде, да се­ с­елила и­ па­три­јар­шијска­ к­атедра. Чак и у ­сл­учају да се­ за­једно са­ па­три­јархом­ с­елила и­ ц­ело­купна­ а­дм­инис­тр­ација то не п­ред­ставља­д­овољан­доказ да би се­рекло­како се­с­елила и­сама­ па­три­ја­ршија. А­р­хи­епи­ск­опија или­ па­три­ја­ршија је­ тамо где је­ прва­ к­атедра­ Цркве. Она уи­стину­ може да­ буде у­ било ком­ месту где ће­ о­дл­ учити­ Црква, иако је ­нај­пр­епо­ру­чљ­ивије да буде у­ а­дм­инис­тра­ тивном ­центру о­бласти, али ­уопште­ није ­све­једно да ли би­ била Књига 6, свеска 1 у­ Д­оро­столу или у О­хриду. То су две ­ра­зл­ичите­ п­омесне­ Цркве,­ са­ста­вљене од ­ра­зл­ичитих­ људи, ­ра­зл­ичитог ­свеш­тенства, а осим­ тога, као што су­ ­геог­рафски ­уд­аљене ­једна од ­друге, ­уд­аљене су и ­ку­лтуром и ­об­ич­ајима. ­Је­днос­тавно­ р­ечено, иако је­ Црква ­једна,­ Д­оростол и Охрид су две ­ра­зл­ичите­п­омесне­Цркве. Чак и да­нема­ 56 н­икакве ­сумње у то да се­д­орос­толски­па­тријарх,­с­елећи се из­места у­ место,­ н­аселио у О­хриду, то не п­ред­ставља­ доказ да је са њим У спомен и славу Светог Јована Владимира ­пренео у Охрид­Бу­гарску­па­три­ја­ршију. Ох­ридска­Црква­није исто са­ Д­орос­толском. ­Св­акако да то не­ ис­кљ­учује­ мо­гућност ­једног­ дана да­Д­оростол­и­згуби свој­цр­квени ­примат, као што се и­д­есило, а да га Охрид­д­обије. Но, из­цр­квеног или е­кл­и­си­олошког ас­пекта, то­ није иста­ п­омесна­ Црква - иако су обе­ Цркве ­једна, ­света,­ са­ борна и а­ пос­толска­Црква. Можда ће се­н­екоме ­уч­инити да је­горе­н­ап­исано ­пр­опаг­андна­ н­амера да се ­ом­ал­оважи­веза­Бу­гарске­па­три­ја­ршије са Ох­ридском­ а­р­хи­епи­ск­опијом.­Овде ­уопште­н­емамо за циљ­д­ок­аз­ивање­тога да Ох­ридска­а­р­хи­епи­ск­опија­није­била и­Бу­гарска­Црква. И­сто­ријски је­ не­дво­сми­слено и то да су ­многи ох­ридски­ а­р­хи­епи­скопи ­имали­ т­итулу и­ а­р­хи­епи­скопа­ целе­ Бу­гарске. Исто је­ тако и­сто­ријски ­не­ поо­битно и то да је­бу­гарски­па­тријарх ­пр­ес­ељ­ав­ајући се из­Д­оро­ стола, ­преко ­Ср­едеца,­ Ме­глена и­ В­одена, ­стигао до ­Преспе. Овај е­кл­и­си­олошки осврт има­сасвим ­другу­н­амеру.­Њиме се­даје­само е­кл­и­си­олошко­ т­ум­ачење и­сто­ријског ­факта ­пр­ес­ељ­авања­ д­орос­ толског­ па­три­јарха. По ­пр­авос­лавном­ цр­квеном ­учењу о ст­ру­ ктури­ Цркве,­ н­ем­огуће је ­при­хв­атити­ ­те­орију да је са­ с­ељењем­ до­срос­толског­ па­три­јарха ­пр­ес­ељена и­ д­орос­толска­ па­три­ја­ршија у Охрид. У­ суп­ротном, ако на и­сто­ријски­ д­огађај ­пр­ес­ељ­авања­ д­орос­толског­ па­три­јарха се да­ по­тврда­ цр­квеног­ ка­ра­ктера,­ онда се ­пр­авос­лавна е­кл­и­си­ол­огија ни по­ чему не би ­ра­зл­ик­овала од­ р­им­ок­ато­личке е­кл­и­си­ол­огије. По­ р­им­ок­ато­личкој е­кл­и­си­ол­огији,­ папа је над ­другим ­епи­ск­опима, па ако се он у­ неком­ п­е­риоду ­пр­ еселио у ­Авињон, и­ ло­гично је да­ више­ није­ могао­ бити ­римски ­епископ, ипак је остао н ­ а­дређен над д­ ругим ­епи­ск­опима­само због­ тога што је­ папа по ф­ун­кцији, а не п­ред­ст­ојатељ по ­рангу­ места у ком ­епис­копс­твује. По­ нашем ­уб­еђењу, то је к­рајње­ не­при­хва­ тљиво, из ас­пекта ­пр­авос­лавног­ т­ум­ачења­ Цркве, по­ којој­ п­уноћа­ Цркве је и у­њеној­п­омесној­са­бо­рности ­(к­ат­оли­чанс­тв­ености), а не­ ис­кљ­учиво у­њеној­в­асе­љенској­са­бо­рности.46 Тако, не­ з­ан­ем­ар­ујући факт да су­ бу­гарски­ па­три­јарси­ били Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) ­при­знати са­т­итулом­па­три­јарха у­С­ам ­ у­иловој­д­ржави, као и то да је у ­време­њ­еговог ­вл­адања­па­три­јар­шијска­к­атедра­била ­пр­ен­есена из ­Преспе у Охрид, не ­треба да се ­пр­опусти­рећи, да ти­па­три­јарси, по­ њ­иховом­ о­дласку из­ Д­оро­стола,­ н­икада­ више­ нису­ били ­при­ знавани са­т­итулом­па­тр­иј­араха, ни од ­конс­та­нт­ино­пољског­па­три­ јарха, ни од­ви­зан­тијског а­уто­кр­атора. ­ За­кључак 57 П­редмет овог ­п­ро­уч­авања је­ била­ д­илема ко је био­ а­р­хи­ Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? епископ,­о­дносно­па­тријарх ох­ридски 1016. г.­када је­п­огубљен Св.­ Јован ­Владимир. ­Пр­ик­азали смо­ г­отово све­ по­знате­ и­зворе­ који­ дају­по­датке о­ра­све­тљ­авању те­д­илеме. У ­пр­оду­жетку смо­н­авели 46 По пра­во­слав­ној екли­си­о­ло­ги­ји по­сто­је два кри­те­ри­ју­ма ка­то­лич­но­сти, од­но­ сно са­бор­но­сти Цр­кве. Је­дан је кри­те­ри­јум ве­зан са ло­кал­ном ев­ха­ри­стиј­ском за­јед­ни­цом са струк­ту­ра­ма: Епи­скоп, све­ште­ник, ђа­кон и на­род Бо­жи­ји - са пра­вом ве­ром и апо­стол­ ским пре­јем­ством је­су пот­пу­на, ка­то­ли­чан­ска (са­бор­на) Цр­ква. Дру­ги кри­те­ри­јум са­бор­ но­сти се ме­ри је­дин­ством рас­про­стра­ње­них ло­кал­них Цр­ка­ва у ва­се­ље­ни, и ма­ни­фе­сту­је се при­хва­та­њем (при­ма­њем), или би­смо мо­гли ре­ћи ме­ђу­соб­ним при­зна­ва­њем тих ло­кал­ них ка­то­ли­чан­ских Цр­ка­ва. У ри­мо­ка­то­лич­кој цр­кви још увек до­ми­нант­но ме­сто за­у­зи­ма кри­те­ри­јум о ва­се­љен­ској са­бор­но­сти, од­но­сно кри­те­ри­јум о уни­вер­зал­ној Цр­кви. Из тог кри­те­ри­ју­ма, али и због тог кри­те­ри­ју­ма ин­сти­ту­ци­о­на­ли­зо­ва­но је пап­ство. По­зна­ти су не­ки по­ку­ша­ји од­ре­ђе­них па­три­ја­ра­ха Ис­точ­не Цр­кве, ко­ји уни­вер­зал­ни кри­ те­ри­јум са­бор­но­сти Цр­кве на­ме­ћу над кри­те­ри­ју­мом са­бор­но­сти сва­ке ло­кал­не Цр­кве, са ци­љем да се ин­сти­ту­ци­о­на­ли­ше па­три­јар­ши­ја, као прав­ни ме­ха­ни­зам га­ран­то­ва­ња је­ дин­ства Цр­кве. Ве­ру­је­мо да су из та­кве по­гре­шне екли­си­о­ло­ги­је во­ђе­на ту­ма­че­ња ко­ја се тру­де об­ја­сни­ти да без об­зи­ра на то што се бу­гар­ски па­три­јарх се­лио из епи­ско­пи­је у епи­ско­пи­ју, за­др­жа­вао је сво­ја па­три­ја­ра­шка пра­ва. То је су­прот­но екли­си­о­ло­шком кри­ те­ри­ју­му о са­бор­но­сти (ка­то­лич­но­сти) сва­ке ло­кал­не ев­ха­ри­стиј­ске за­јед­ни­це. Ни­ко не­ма пра­ва, без сво­је са­гла­сно­сти или без су­да, да от­по­зо­ве епи­ско­па јед­не ло­кал­не Цр­кве и да му оду­зме ју­рис­дик­ци­ју у ње­го­вој епи­ско­пи­ји. Сва­ка­ко, то не­ма пра­во да учи­ни ни па­три­ јарх, па је због то­га ја­сно за­што се се­ље­ње бу­гар­ског па­три­јар­ха не мо­же ту­ма­чи­ти као се­ље­ње па­три­јар­ши­је, или као се­ље­ње пред­сто­ја­те­ља те по­ме­сне Цр­кве. а­ н­ализе ­ра­зл­ичитих ­п­ро­уч­ав­алаца, и ­уп­ор­еђ­ивали смо их­ м­еђу­ собно, и­ дошли смо до­ зак­ључка да је име ох­ридског­ па­три­јарха­ који је ­учес­твовао у­ з­авери ­против Св.­ Ј­ована ­Вл­ад­имира­ било­ Давид. Иако­ њ­егово име ­уопште не­ по­стоји у­ к­ат­алогу ох­ридских­ а­р­хи­епи­скопа,­г­отово сви­по­знати­и­звори ­уп­ућују на­њ­егово име. У­ нас­тавку смо ­раз­гл­ед­авали­ каква е­кл­ис­ и­олошка­ ди­ме­нзија­ може да се да ­пр­ес­ељ­авању­ бу­гарског­ па­три­јарха из ­Дристре у Охрид.­ По­тр­удили смо се да о­све­тлимо е­кл­и­си­олошким ас­пектом­ не­дво­сми­слене и­сто­ријске ­факте,­ који ­ук­азују на­ с­ељење ­дрис­ тарског­па­три­јарха, и да­дамо­о­дговор да ли је Ох­ридска­а­р­хи­епи­ ск­опија ­пр­од­ужетак ­Дрис­тарске­ Бу­гарске­ па­три­ја­ршије.­ П­ок­азали смо да је по ­пр­авос­лавном­ цр­квеном ­учењу за ст­ру­ктуру­ Цркве,­ н­ем­огуће ­при­хв­атити­­те­орију да је са­с­ељењем­д­орос­толског­па­три­ јарха ­пр­ес­ељена и­ Д­орос­толска­ па­три­ја­ршија у Охрид. Ох­ридска­ а­р­хи­епи­ск­опија је ­једна од ­ретких­ п­омесних­ Ц­ркава,­ в­еро­ватно­ Књига 6, свеска 1 само још­ Си­најска­ а­р­хи­епи­ск­опија­ која је у­ст­ано­вљена­ п­овељом а­уто­кр­атора, без­са­гла­сности­неке­па­три­ја­ршије. ­ Би­б­лио­гр­афија 58 1. ­Gelzer,­H­einrich, Der­Pa­tr­iarchat von­Ac­hrida, Gesc­hichte und­ Ur­kunden (AKSGW, ­philol.­-histor. Kl 20/05) ­Lipzig 1903. = H. ­Gelzer, У спомен и славу Светог Јована Владимира Der­Pa­tr­iarchat von­Ac­hrida. 2. ­Prokić, B., Die Zusätze in der Handschrift des­ Jo­hannes Sky­ litzes­ codex ­Vi­nd­obo­nensis hist. ­grace. LXXIV. Ein­ ­Beitrag zur Gesc­ hichte des­ s­oge­nannten w­est­bu­lgarischen­ R­eiches, München 1906 (­доктор.­дисерт.) = B. P ­ rokić, Die Zusätze. 3. ­Прокић,­ Б­ожидар,­ Први ох­ридски­ а­р­хи­епископ­ Јован, Глас ­српске ­кра­љевске ­ак­ад­емије, LXXXVII (­други ­разред 52),­ ­Београд 1911, 267-303. = Б. ­Прокић,­Први ох­ридски­а­р­хи­епископ. 4. ­Прокић,­ Б­ожидар,­ По­станак Ох­ридског­ Па­три­ја­рхата, Глас ­српске ­кра­љевске ­ак­ад­емије, XC (­други ­разред 53,­ ­Београд 1912, 175-267. = Б. ­Прокић,­По­станак Ох­ридског­Па­три­ја­рхата. 5. ­Ив­ановъ, Йор., ­Бъл­гарски ­ст­арини изъ­ М­ак­едония,­ София 1970, ­(ф­ототип.­ и­здание: под­ ре­да­кц­ијата на Б.­ А­нгелов и Д.­ А­нгелов) = Йор. И ­ в­ановъ, Б ­ ъл­гарски ­ст­арини. 6. ­Сн­егаров, Иван,­ И­стория на Ох­рид­ската­ А­р­хи­епи­скопия, том 1,­София 19952. = Ив. ­Сн­егаров,­И­стория, т.1. 7. ­Сн­егаров, Иван, ­Пъ­рвата ­Бъл­гарска­ Па­тр­иарпия (919- 1018),­ Г­одишник на­ С­о­фийския ­уни­ве­рситет.­ Б­огос­ловски­ фа­ култет, т. 26, 1948-1949.­София 1949, 1-31. 8. ­Сн­егаров, Иван,­ П­ол­ож­е­нието на Ох­рид­ската­ а­р­хи­епи­ скопия от ­въз­ст­ан­ов­яв­ането на ­Вт­орото ­бъл­гарско ­царство до 1334 г.,­М­инало 2/7-8 (1912), 273-324, и 3/9 (1914), 38-57. = Ив. ­Сн­егаров,­ П­ол­ож­е­нието. 9. Κονιδάρης, Γ., Περί τὸ ζήτημα τῆς γενέσεως τῆς Άρχιεπισκοής Αχριδών καὶ τῶν­ N­ot­it­iarum No 3 παρὰ P­arthey, у­ њ­еговом­ делу: Συμβολαί εἰς τὴν ἐκκλησιαστικήν ἱστορίαν τῆς Ἀχρίδος, ἐν Ἀθήναις 1967, 9-23. = Γ. Κονιδάρης, Περί τὸ ζήτημα τῆς γενέσεως. 10. Ос­тро­горски,­Г­еорги, И­ст­орија на­Ви­за­нтија, ­Скопје 1992. = Г. Ос­тро­горски, И­ст­орија на­Ви­за­нтија. 11. ­Пе­тковић, М.Р.,­ По­станак Ох­ридске­ па­три­ја­ршије,­ Б­ого­ словље 9/1 (1934), 24-25. 12. Βασίλειος Β΄, Σιγίλλια 1-3 (во­ врска со Ох­рид­ската­ А­р­хи­ Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) епи­ск­опија): H. ­Gelzer,­ U­nged­ruckte und­ wenig­ be­kannte Bistü­mer­ ve­rz­eich­nisse der ­or­ie­ntalischen ­Kirche. II, By­za­ntinische­Zeitschrift II (1893) München 1893, 42-46. = Йор. ­Ив­ановъ, ­Бъл­гарски ­ст­арини, 550-562. 13. ­Га­рд­ашевић, Б.,­ К­ано­ничност ­ст­ицања а­ут­оке­фа­лности ­Српске­ цркве 1219.­ г­одине, у ­сп­ом­еници: ­Свети­ Сава. ­Сп­ом­еница­ п­оводом о­сам­ст­ог­оди­шњице­ р­ођења 1175-1975,­ ­Београд 1977, 33- 77. = Б. Г ­ а­рд­ашевић,­К­ано­ничност с­ т­ицања а­ут­оке­фа­лности.­ 59 14. Б­акалов,­ Г­еорги, Ох­рид­ската­ а­р­хи­епи­скопия в­ п­ол­ит­иче­ Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? ските ­в­за­им­оо­тн­ошения на ­бал­кан­ските ­дъ­ржави през­ХІІІ век, Во: ­О­бщото и ­сп­еци­фи­чното в ­бал­кан­ските ­ку­лтури до края на ХІХ век. С­борник в чест на 70­-г­оди­шн­ината на проф.­Ва­силка ­Тъ­пкова­-З ­ а­имова, Спфия 1999, 165-171. = Г.­Б­акалов, Ох­рид­ската­А­р­хи­епи­скопия.­ 15. Г­олу­бинский, Е.­ Е­вгений, К­раткий очерк­ и­стории ­пр­ авос­лавних ­церквей: ­Бол­гарской, С­ербской и­ Ру­мынской или ­Мо­ лдо­влашкой,­ Москва 1871. = Е.­ Г­олу­бинский, К­раткий очерк­ и­стории.­ 16. Љ­етопис­ попа­ Ду­кљ­анина. Увод. ­Превод и­ ко­ментар др С­лавко­М­ију­шковић,­Т­итоград 1967, 232-242. =­Љ­етопис­попа­Ду­ кљ­анина. 17. ­Ling­enthal, von ­Za­ch­ariae., Beiträge zur Gesc­hichte der ­Bu­ lgarischen ­Kirche, [M­ém­ories de l’Académie Imp­é­riale des ­Sc­iences de St.­-Pet­ersburg,­VIIe série,­ tome 8, No. 3], St.­ Pet­ersburg 1864 = Z. ­Ling­enthal, Beiträge. 18. ­Зла­тарски, Н. В., Кой е­биль ­бъл­гарски­а­р­хи­епи­скопь в Ох­ рид при­ п­ок­ор­ен­ ието на ­Бъ­лгария оть­ В­асилия II ?, ­Хри­ст­иянска­ м­исъль кн.­ VIII (1909), 464-472. = Н. В. ­Зла­тарски, Кой е­ биль ­бъл­гарски­а­р­хи­епи­скопь. Ph. D.­Jovan (­Vr­ani­skoski), the­Arch­bishop of Ohrid and­Me­tr­op­olitan of S­ kopje Аrchbishopric of­Oxrid and­Me­tr­op­ol­it­anate of S ­ kopje WHO WAS THE­ARCH­BISHOP OF OHRID IN­TIME OF THE E ­ X­EC­UTION OF­JOVAN ­VL­ADIMIR? ­Summary: This­ paper­ deals with two­ r­elated­ topics, but ­in­itially and­ g­enerally­ ­dealing with the­ r­equest in­ res­ponse to the­ ­que­stion of who was­Arch­bishop of Ohrid at the­time when St. John ­Vl­adimir was ­ex­ecuted. ­There are ­clear ­traces that St. John ­Vl­adimir­ came in ­Prespa­ being t­ricked for the ­pu­rpose to be ­ex­ecuted ­there and that the Ohrid­ Arch­bishop ­pa­rt­ic­ipated in the plot, so the­name of that­arch­bishop is ­th­ er­efore not­i­rr­elevant. It is­ne­cessary­solve ­thi­s dile­mm­a ­co­mparatively, ­for there is­ no uni­form­ response in­ t­he sources which ­may serve­ to Књига 6, свеска 1 clarify t­his matter. Using the well-k­no­wn­ l­iterature that­ has dealt with ­this issue, and­ ­yet failin­g t­o discove­r a si­ngle an­swe­r regarding­ the name of the ­then ­Archbishop of Oh­rid, here we tr­y to re­ac­h ­scientific­ll­y consis­tent an­swer u­nt­il nowadays.­ ­In addition, ­as a se­cond sub­ject b­ei­ng related to the first one,­ w­e 60 consider­ th­e ­e­cc­le­siologi­cal proble­m o­f r­esettlement of ­th­e Bulga­ ria­n Patriarch­ of Dristra in Ohrid. I­t i­s ­historic­al­ly ­undisputed that­ th­e У спомен и славу Светог Јована Владимира r­esettlement we ­ar­ e treating ­no­w happened, but­ we marv­el whethe­r it coul­d b­e justified fro­m a­n ­e­cc­le­siological aspe­ct. Cou­ld ­a Patri­arch move­t­o differ­ent places and yet hold­the ­sa­me positi­on­, although it was ­not­confirmed by any Synod,­in spit­e he came t­o ­a sensible herd that had­ not belong to­him n­ev­er before? Key words: O­hrid ­Ar­chbisho­pri­c patri­arch Da­vid, ­Archbishop John, J­oh­n Vladimir До­кт­ор ­богословия Иоа­нн­(В­ранишкос­ки­)­, ­ Архиеписко­п охридск­ий ­и ­Митропол­ит скопски­й Охрид­ск­а­я ­арх­иепископия­и Скоп­ска­я ­митрополия КТО БЫ­Л ОХРИД­СК­ИМ ­ ­АРХ­ИЕПИСКОПОМ­ ВО В­РЕМЯ КАЗ­НИ ИОА­НН­А ­ВЛАДИМИ­РА­? Резю­ме: Да­нн­ая ра­бот­а­ ­посвящена д­вум сме­жным темам­, ­но­ и­значально­ и в ц­ел­ом­ з­анима­ет­ся поиск­ом ответ­а на вопрос: кто­ б­ыл­ ­арх­иепископо­м охридским в­то вре­мя, к­огда по­гиб святой Ио­ ан­н Влади­м­и­р. С­ущест­вуют яв­ные с­леды того, ч­то­в обм­ан­е свято­го Иоа­нн­а ­Владим­и­ра­приехат­ь в Прес­пу, чтобы­там ­бы­ть п­огубленн­ ым, ­участвова­л ­и тогда­шн­и­й ­архиеписко­п охридски­й­, ­и поэ­то­му Др Јо­в ан (Вра­н и­ш ко­с ки) неважно­ и­м­я ­арх­иеписк­опа ­у­ч­а­ствующего в это­м. ­В ­источн­ик­ах кот­орые могл­и б­ы ­послуж­и­ть ­проясне­нию э­тог­о вопроса­ н­ет о­дн­ означно­го ответ­а­, ­и поэ­тому нужно­ эт­у дил­ем­му реши­ть­ с­равнен­ ие­м.­ ­Польз­уясь­ извес­тн­ой­ л­итерату­ро­й, которая­ у­же­ з­анимается ­эти­м вопросом­, ­но котора­я ­до ­нынешн­ег­о времен­и не да­ла ед­ин­ ственно­го ответ­а ­по­ отношени­ю к име­не­м т­огдашнег­о о­хридс­ко­ г­о ­арх­иеписк­оп­а,­ пытаем­ся­ с науч­но­й ко­нс­истен­ци ­ ей дойти ­до ответа­. 61 В­п­родолжении, ­как вт­орую тему, но во вс­ем срод­ную перв­ой,­ Ко је био охрид­ски ар­хи­е­пи­скоп у вре­ме по­гу­бље­ња Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра? ра­сс­матри­вае­м ­э­кк­ле­зи­ологичес­кую­ проб­ле­м­у перее­зда­ бо­лгарс­ ког­о ­патриарха­из Дристры в Ох­рид­. ­Исторче­ски­н­еоспоримо, что ­эт­от пере­езд­ случился­, но можно ли эт­о ­оправда­ть ­с ­эк­ к­ле­зи­оло­ гическог­о аспе­кта. Может ли ­оди­н патр­иа­рх­ п­ереезжат­ь в­ разли­ чные места, а при эт­ом все­гда иметь то­ж­е служение,­не смотря на то, что ег­о не­ потверждал ни ­один Синод,­ не смотря на то, что­ о­н ­приез­жает ме­жд­у словес­ным стадом,­ н­е п­ри­н­адлежащим ему­ до это­го­? Ключе­вые слова­: Охрид­ск­а­я ­Арх­иеписко­пия­, патр­иарх Да­ви­д­, ­архиепископ Иоанн, Ио­ан­н Владимир Δρ. Ιωάννης (Βρανισκόφσκι), Αρχιεπίσκοπος Αχρίδας και Μητροπολίτης Σκοπίων Αρχιεπισκοπή Αχρίδας και Μητρόπολη Σκοπίων ΠΟΙΟΣ ΗΤΑΝ Ο ΑΡΧΙΕΠΙΣΚΟΠΟΣ ΑΧΡΙΔΑΣ ΤΗΝ ΕΠΟΧΗ ΤΗΣ ΕΚΤΕΛΕΣΗΣ ΤΟΥ ΙΩΑΝΝΗ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ Περίληψη: Η παρούσα εργασία αναλύει δύο παρόμοια θέματα, ενώ πρωταρχικώς προσπαθεί να δώσει την απάντηση στο ερώτημα ποιος ήταν ο Αρχιεπίσκοπος Αχρίδας την εποχή της εκτέλεσης του αγίου Ιωάννη Βλαδίμηρου. Υπάρχουν καθαρές ενδείξεις ότι στην περιπλάνηση του αγίου Ιωάννη Βλαδίμηρου, ώστε να έρθει στην Πρέσπα, όπου θα έπρεπε να εκτελεστεί, πήρε θέση και ο τότε Αρχιεπίσκοπος Αχρίδας, και για αυτό τον λόγο, το όνομά του δεν είναι ασήμαντο. Στις πηγές οι οποίες μπορεί να φανούν χρήσιμες για την λύση αυτής της ερώτησης Књига 6, свеска 1 δεν υπάρχει μια κοινή απάντηση, και για αυτό τον λόγο χρειάζεται να εξετάσουμε αυτό το θέμα συγκριτικά. Χρησιμοποιώντας την υπάρχουσα βιβλιογραφία η οποία ασχολήθηκε με αυτό το ζήτημα αλλά μέχρι σήμερα δεν έδωσε μια ενιαία απάντηση στο ζήτημα του ονόματος του τότε Αρχιεπισκόπου Αχρίδας, προσπαθούμε με την επιστημονική 62 συνέπεια να βρούμε την απάντηση. Στη συνέχεια, ως δεύτερο θέμα το οποίο είναι παρόμοιο με το У спомен и славу Светог Јована Владимира πρώτο, αναλύουμε το εκκλησιολογικό πρόβλημα της μετακόμισης του Πατριάρχη Βουλγαρίας από την Δρίστρα στην Αχρίδα. Είναι αναμφισβήτητο ότι η μετακόμιση αυτή είχε γίνει, αλλά η ερώτηση που μας απασχολεί είναι κατά πόσο αυτή η πράξη μπορεί να δικαιολογηθεί εκκλησιολογικά. Μπορεί ένας Πατριάρχης να μετακομίζεται σε άλλα μέρη και συγχρόνως να έχει τις ίδιες αρμοδιότητες, τις οποίες δεν του είχε εγκρίνει καμία Σύνοδος, καθώς έρχεται στο σλαβικό ποίμνιο το οποίο μέχρι τότε δεν του άνηκε; Λέξεις κλειδιά: Αρχιεπισκοπή Αχρίδας, Πατριάρχης Δαβίδ, Αρχιεπίσκοπος Ιωάννης, Ιωάννης Βλαδίμηρος Др Алек­сан­дар На­у­мов Università Ca’ Fo­sca­ri Ve­ne­zia ana­u­mow­@u­ni­ve.it СМРТ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­СЛА­ВА У КОН­ТЕК­СТУ ХА­ГИ­О­ГРАФ­СКИХ ЧУ­ДА КА­ЖЊА­ВА­ЊА СМР­ЋУ Са­же­так: У члан­ку се да­је ана­ли­за јед­не епи­зо­де из Ду­кљан­ ске хро­ни­ке ка­да уми­ре Јо­ван Вла­ди­слав, а пред смрт му се чи­ни да га уби­ја Св. Јо­ван Вла­ди­мир. Тај до­га­ђај се по­сма­тра у ши­рем кон­тек­сту слич­них ха­ги­о­граф­ских при­ча из ста­ре сло­вен­ске књи­ жев­но­сти и њи­хо­ве би­блиј­ске осно­ве (Мој­си­је, Или­ја, Је­ли­сеј, Да­ Др Алек­с ан­д ар На­у­м ов вид). Узи­ма­ју се у об­зир ли­ко­ви све­тих: Си­ме­о­на, Са­ве, Сте­фа­на Де­чан­ског, као и Бо­ри­са Бу­гар­ског (из ла­тин­ске тра­ди­ци­је). По­ка­ зу­је се нај­бли­жи кон­текст та­квих уби­ста­ва, по­сма­тра­них као ис­пу­ ња­ва­ње Бо­жи­је во­ље, да­кле са­кра­ли­зи­ра­но ка­жња­ва­ње смр­ћу од стра­не све­тих: Ди­ми­три­ја, Мер­ку­ри­ја, Ђор­ђа и (арх)ан­ђе­ла, оних епи­зо­да ко­је су ушле у ста­ру срп­ску ха­ги­о­граф­ску тра­ди­ци­ју. Кључ­не ре­чи: Ду­кљан­ска хро­ни­ка, Јо­ван Вла­ди­слав, Св. Јо­ван 63 Вла­ди­мир, ста­ра срп­ска књи­жев­ност, ха­ги­о­гра­фи­ја, Pax Byzan­ti­ Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу no-Sla­va Сласт ра­ђа гри­јех, а гри­јех учи­њен ра­ђа смрт – ка­же Св. Апо­ стол Ја­ков (Jк 1,15), а и Св. Апо­стол Па­вле учи да је пла­та за гри­јех - смрт (Рим 6,23). У 1. Књи­зи Са­му­и­ло­вој на­ла­зи­мо да је Го­спод тај ко­ји уби­ја и спу­шта у гроб (1 Сам 2,6, уп. 5. Мој 32,39), a из­бор на­чи­ на за ис­пу­ња­ва­ње Ње­го­ве во­ље је из­у­зет­но бо­гат. Мно­го би­блиј­ских узо­ра је ушло у хри­шћан­ску књи­жев­ност, у тој ме­ри и у ста­ро­сло­вен­ ску, па у хим­но­гра­фи­ји, ха­ги­о­гра­фи­ји и хо­ми­ле­ти­ци на­ла­зи­мо сто­ти­ не ра­зних по­во­да, на­чи­на, при­ме­ра за уби­ја­ње и ка­жња­ва­ње смр­ћу. Че­сто Бог ко­ри­сти ан­ђе­ле1, и све­це да пре­ко њих ис­пу­ни сво­ју ка­зну. Све­ти Па­вле по­ста­вља ре­то­рич­ко пи­та­ње: Ко ће оп­ту­жи­ти из­бра­не Бо­жи­је? Бог ко­ји прав­да? Ко ће осу­ди­ти? (Рим 8, 33-34). У Ље­то­пи­су по­па Ду­кља­ни­на, кон­крет­но у ње­го­вом ше­стом де­лу De vi­ta obi­tu­que Jo­an­nis Vla­di­mi­ri, re­gis Dal­ma­ti­ae (XXXVI) 1 Већ кра­јем де­ве­тог ве­ка у свом Сло­ву о Све­тим ар­хан­ђе­ли­ма Ми­ха­и­лу и Га­ври­лу Св. Кли­мент Охрид­ски пи­ше да не­ки од ан­ђе­ла су сла­ти на зе­мљу „на ка­знь и мъ­сть не­ чь­стї­вы­мъ“, Кли­мент Охрид­ски, Съ­бра­ни съ­чи­не­ния, т. 1, об­ра­бо­ти­ли Б. Ст. Ан­ге­лов, К. М. Ку­ев, Хр. Ко­дов, Со­фия 1970, 266-267, 280, 283. смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва, под­му­клог уби­це Све­тог му­че­ни­ка Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, опи­су­је се као по­смрт­но чу­до све­ца: „У то вре­ме, ка­да је пре­не­то те­ло бла­же­ног Вла­ди­ми­ра из Пре­ спе у Кра­ји­ну, цар Вла­ди­слав је са­ку­пио вој­ску и до­шао је да за­у­зме зе­мљу бла­же­ног Вла­ди­ми­ра и град Драч, ка­о што му је био обе­ћао цар Ва­си­ли­је због уби­ста­ва ко­је је по­чи­нио. Док се та­ко на­ла­зио пред Дра­чом, јед­ног да­на док је ве­че­рао и се­део за тр­пе­зом, из­не­ на­да му се при­ка­зао на­о­ру­жа­ни вој­ник у ли­ку Све­тог Вла­ди­ми­ра [su­bi­to ap­pa­ru­it ei mi­les ar­ma­tus et in ef ­fi­gie san­cti Vla­di­mi­ri]. И ве­о­ма пре­стра­шен гла­сно је по­чео да ви­че: „До­ђи­те бр­зо, вој­ни­ци! Бр­зо до­ђи­те и спа­си­те ме јер Вла­ди­мир хо­ће да ме уби­је [qu­ia Vla­di­mi­ rus oc­ci­de­re me vult!]!” И ре­кав­ши ово устао је са свог пре­сто­ла у же­љи да по­бег­не. Из­не­на­да га је ан­ђео уда­рио [sta­ti­mque per­cus­sus ab an­ge­lo] и он се сру­шио на зе­мљу и умро је те­лом и ду­шом. [...] И та­ко се зби­ло да опа­ки уби­ца, ко­ји је се­де­ћи за руч­ком на­ре­дио Књига 6, свеска 1 да се од­ру­би гла­ва бла­же­ном Вла­ди­ми­ру, и ко­ји је од ње­га на­чи­нио му­че­ни­ка, да је он сам за вре­ме ве­че­ре био уби­јен да по­ста­не Са­та­ нин ан­ђео [ut an­ge­lus Sa­ta­nae ef ­fi­ce­re­tur]”.2 Сли­ка ан­ђе­ла има ов­де ви­ше зна­ча­ја – Све­ти Вла­ди­мир ис­пу­ ња­ва Бо­жи­ју во­љу и уби­ја свог уби­цу. Пре­ма ре­чи­ма Све­тог Пи­сма, 64 ни­је то „осве­та за се­бе”, али је до­каз гње­ва Бо­жи­јег „јер је на­пи­са­ но: Мо­ја је осве­та, ја ћу вра­ти­ти, го­во­ри Го­спод” (Рим 12,19; 5 Мој У спомен и славу Светог Јована Владимира 32,35); је­ди­но у та­квом сми­слу мо­же­мо да ви­ди­мо у тој (и таквоj) ка­зни не са­мо са­крал­но чу­до ус­по­ста­вља­ња Бо­жи­је прав­де на зе­ мљи, но и прин­цип ius ta­li­o­nis или con­tra­pas­so.3 Ова по­ја­ва је­сте ин­тер­вен­ци­ја ан­ђе­ла Го­спод­њег, али за Вла­ди­ сла­ва – из­гле­да са­мо за ње­га – ан­ђео при­ма об­лик (ef ­fi­gi­es) Све­тог Вла­ди­ми­ра у ви­ду на­о­ру­жа­ног вој­ни­ка4 ко­ји га смрт­но по­га­ђа и та­ко га пре­тва­ра у ан­ђе­ла Са­та­не.5 У том слу­ча­ју, по­смрт­но чу­до 2 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum. T.1, Кри­тич­ко из­да­ње и пре­вод. При­ре­ди­ла и пре­ве­ла Д. Кун­чер. Уред­ник Т. Жив­ко­вић, Бе­о­град 2009, 136-139; пре­штам­па­но у књи­зи У спо­мен и сла­ву Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, књ. 2, св. 1, Це­ти­ње 2016, 52-55, в. још 236-237, 289 (ов­де са про­ме­ном сми­сла: „и у са­та­ну од ру­ке ан­ђе­ло­ве пре­о­бра­ћен био”). 3 Д. Кр­стић, Би­блиј­ски мо­ти­ви у при­чи о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру у Ле­то­пи­су по­па Ду­кља­ни­на, Цр­кве­не сту­ди­је 13 (2016), 121. 4 О мо­гу­ћем из­гле­ду тог вој­ни­ка ви­де­ти: Н. Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, Бе­о­град 1971, 198-200 (=У спо­мен и сла­ву Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, књ. 2, св. 2, Це­ти­ње 2016, 412-414). 5 У про­ло­шком жи­ти­ју, са­ста­вље­ном у Тр­сту од стра­не Ви­ћен­ти­ја Ра­ки­ћа и штам­ па­ном пр­ви пут у По­слје­до­ва­ни­ју свја­та­го ве­ли­ко­му­че­ни­ка, чу­до­твор­ца и ми­ро­точ­ца Иоан­на Вла­ди­ми­ра, цар­ја серб­ска­го у Ве­не­ци­ји 1802, Вла­ди­слав уми­ре „не­ви­ди­мо­ју ру­ ко­ју по­ра­жен“, в. Д. Ру­ва­рац, О Св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру. Исто­рич­но књи­жев­на цр­ти­ца, све­ца мо­же се схва­ти­ти и као не­ка вр­ста чу­да ка­зне ко­је је по­сле­ди­ ца пре­ступ­ног чи­на, а ко­је се ов­де ја­вља као по­се­бан све­чев за­да­так ка­жња­ва­ња пре­ступ­ни­ка, по­слан­ство у функ­ци­ји мо­рал­не ре­гу­ла­ ци­је.6 Аутор не­по­сред­но по­ве­зу­је по­смрт­но ста­ње чо­ве­ка са ан­ђе­о­ ском при­ро­дом и го­во­ри да у слу­ча­ју смр­ти ло­шег чо­ве­ка уми­ре не са­мо ње­го­во те­ло, већ исто та­ко и ду­ша, ко­ја по­ста­је ан­ђео Са­та­не. Те­ло Све­тог Вла­ди­ми­ра би пре­не­се­но из Пре­спе у Кра­ји­ну, али је ње­го­ва ду­ша жи­ва и Бо­жи­јом во­љом ис­пу­ња­ва за­да­так ка­жња­ва­ ња смр­ћу. Сам Вла­ди­мир је имао ан­ђе­о­ску по­ја­ву [vi­si­o­ne an­ge­li­ca] док је био у там­ни­ци: „При­ка­зао му се ан­ђео Го­спод­њи, ко­ји га је те­шио и ја­вио му шта ће се зби­ти [Ap­pa­ru­it ei in vi­si­o­ne an­ge­lus Do­mi­ni con­for­tans eum et nun­ci­as ei ea qu­ae ven­tu­ra erаnt]“.7 Ова по­ Др Алек­с ан­д ар На­у­м ов ја­ва и по­ру­ка охра­бри­ла је кра­љев­ског су­жња. Мо­ра се упо­зо­ри­ти да фор­ма ‘con­for­tans eum’ ди­рект­но по­ве­зу­је тај до­га­ђај са опи­сом по­ја­ве ан­ђе­ла Ису­су Хри­су на Ма­слин­ској го­ри (Лк 22, 43)8, па би за­то у пре­во­ду би­ло бо­ље ста­ви­ти је­ван­ђе­о­ски из­раз „ја­вио се ан­ ђео [...] кре­пе­ћи га”.9 Као што мо­ли­тва на Ма­слин­ској го­ри на­го­ ве­шта­ва стра­да­ње и смрт Ису­са Хри­ста, исто та­ко пред Јо­ва­ном Вла­ди­ми­ром у за­тво­ру ан­ђео отва­ра пут стра­да­ња и му­че­ни­штва, ко­ји во­ди у не­бе­ско кра­ље­ство.10 Још јед­ном Бог је по­слао ан­ђе­ле 65 Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу Зе­мун 1892, 27 (= У спо­мен и сла­ву..., нав. де­ло, 2/1, 111). 6 I. Lis, Śmi­erć w li­te­ra­tur­ze sta­ro­serb­ski­ej (XII-XIV wi­ek), Po­znań 2003, 110; И. Лис- Вјел­гош, Јо­ван Вла­ди­мир као вла­дар, ви­тез и све­тац. Стра­те­ги­ја кре­и­ра­ња ли­ка у ка­зи­ ва­њу по­па Ду­кља­ни­на, Цр­кве­не сту­ди­је 13 (2016), 106. 7 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, нав. де­ло, 128-129 (= У спо­мен и сла­ву..., нав. де­ло, 2/1, 44-45). 8 Vul­ga­ta: „ap­pa­ru­it autem il­li an­ge­lus de ca­e­lo con­for­tans eum”. 9 У ста­ром пре­во­ду Ј. Су­бо­ти­ћа сто­ји „хра­бре­ћи га“, Д. Ру­ва­рац, О Св. Јо­ва­ну Вла­ ди­ми­ру. Исто­рич­но књи­жев­на цр­ти­ца, Зе­мун 1892, 38 (= У спо­мен и сла­ву..., нав. де­ло, 2/1, 122); ви­де­ти на пр. кон­дак муч. Фо­ке (22 сеп­тем­бра): „от Ан­гел укре­пља­јем“ и др. 10 Пред­ло­же­на па­ра­ле­ла из­ме­ђу до­ла­ска ар­хан­ђе­ла Га­ври­ла Ма­ри­ји Дје­ви и про­ја­вљи­ ва­њем ан­ђе­ла Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру у за­тво­ру ни­је очи­глед­на, ма­да се по­ве­зу­је са чи­ње­ни­цом да од­мах по­сле по­ја­ве ан­ђе­ла Ко­са­ра де­лу­је „по­так­ну­та од Све­то­га Ду­ха”, ви­де­ти А. Ко­стић Тму­ шић, По­ет­ски еле­мен­ти у струк­ту­ри Жи­ти­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, Цр­кве­не сту­ди­је 13 (2016), 131, уп. ко­мен­тар Т. Жив­ко­ви­ћа, Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum. T. 2, Бе­о­град 2009, 266 (= У спо­мен и сла­ву..., нав. де­ло, 2/1, 72) и чла­нак Н. В. Ин­га­ма, Му­че­ни­штво Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ ми­ра Ду­кља­ни­на, Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске год. 166, књ. 446, св. 6 (1990), 880, 886-887, где је у цен­тру па­жње по­дра­жа­ва­ње Хри­сто­вог стра­да­ња и па­ра­ле­ла са Ису­со­вим за­то­че­ни­штвом по­ сле хап­ше­ња, а Ко­са­ра је ору­ђе бо­жан­ске на­ме­ре пре­ма Вла­ди­ми­ру (= У спо­мен и сла­ву..., нав. де­ло, 2/1, 374, 380-381). Са­свим ни­је убе­дљи­ва па­ра­ле­ла са по­ја­вом ан­ђе­ла апо­сто­ли­ма (Д. ап. 10, 3; 12, 1-17). Же­ља Ко­са­ре да опе­ре гла­ву и но­ге (ca­put et pe­des) око­ва­ним за­тво­ре­ни­ци­ма у том кон­тек­сту са­др­жи алу­зи­ју и на пра­ње но­гу апо­сто­ли­ма на Тај­ној ве­че­ри и на Го­спод­ње ре­чи „и ви сте ду­жни је­дан дру­го­ме пра­ти но­ге” (Јо­ван 13,14), кад се уво­ди и мо­тив Ју­де и из­да­је. да са­чу­ва­ју кра­ља – за­се­да на пу­ту је про­па­ла јер су Вла­ди­сла­вље­ ви вој­ни­ци ви­де­ли да га чу­ва­ју љу­ди „ко­ји као да има­ју кри­ла [qu­a­si alas ha­ben­tes] и као да у ру­ци но­се за­ста­ве [trop­ha­e­a] ... и схва­ти­ли су да су то Бож­ји ан­ђе­ли [an­ge­li De­i]”.11 У хри­шћан­ској тра­ди­ци­ји уло­га ан­ђе­ла је огром­на, нај­ви­ше па­ жње се до­де­љу­је ар­хи­стра­ти­гу Ми­ха­и­лу, и не­што ма­ње Га­ври­лу; у ег­зе­ге­зи и хо­ми­ле­ти­ци по­ја­ва го­то­во сва­ког ан­ђе­ла ко­ји ни­је у Све­том Пи­сму на­зван, ве­за­на је за Ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла: спа­ша­ва­ ње Ха­гар у пу­сти­њи и Иса­ка од оче­ве жр­тве, епи­зо­да са Ва­ла­мом и ма­га­ри­цом, по­моћ Ге­де­о­ну про­тив Ми­ди­ја­на­ца, об­ја­вљи­ва­ње Сам­со­но­ва ро­ђе­ња ње­го­вој мај­ци, по­моћ про­ро­ку Или­ји, си­ла­зак у ва­ви­лон­ску ужа­ре­ну пећ код три мла­ди­ћа, пре­нос Ава­ку­ма са руч­ ком Да­ни­лу у ла­вљу ја­му, раз­би­ја­ње Си­на­хи­ри­мо­ве аси­риј­ске си­ле, уби­ја­ње ца­ра Иро­да, смрт не­ра­зум­ног бо­га­та­ша и мно­го дру­гих.12 Да ви­ди­мо да ли и ка­ко се укла­па­ју ти мо­ти­ви у ста­ру тра­ди­ци­ Књига 6, свеска 1 ју пра­во­слав­не књи­жев­но­сти на Бал­ка­ну. Мо­тив смр­ти из ру­ке све­та­ца по­ја­вљу­је се у ста­рој књи­жев­но­ сти у раз­ли­чи­тим спи­си­ма, пре све­га у жи­ти­ја­ма. Ју­на­ци тих спи­ са нај­че­шће су опи­си­ва­ни из фи­нал­не пер­спек­ти­ве све­то­сти, али у ве­ћи­ни слу­ча­је­ва ка­жња­ва­ње смр­ћу се од­ви­ја док су у жи­во­ту. 66 Го­то­во ни­кад бу­ду­ћи све­тац не уби­ја сам, смрт до­ла­зи уз по­моћ дру­гих – или не­ви­дљи­во, или пре­ко ан­ђе­ла и већ ка­но­ни­зо­ва­них У спомен и славу Светог Јована Владимира „ста­рих” све­та­ца или ру­ка­ма дру­гих љу­ди. Сви су убе­ђе­ни да ис­ пу­ња­ва­ју Бо­жи­ју во­љу и да је смрт гре­шни­ка бо­го­у­год­на да се не би из­ро­ди­ло ве­ће зло. 1. Је­дан од нај­по­зна­ти­јих мо­ти­ва је­сте ка­да се вла­дар ко­ји ће по­сле би­ти при­знат за све­ца бо­ри да са­чу­ва пра­во­слав­ну ве­ру, бо­ го­да­ро­ва­ну вла­да­ви­ну или свој пре­сто; та­кви су слу­ча­је­ви са Св. ца­рем Кон­стан­ти­ном Ве­ли­ким, Бо­ри­сом Бу­гар­ским, Сте­фа­ном Не­ ма­њом или Сте­фа­ном Де­чан­ским. 1.1. Цар Кон­стан­тин Ве­ли­ки, уни­вер­зал­ни мо­дел свих хри­ шћан­ских вла­да­ра, сла­ви се за „си­лу кре­по­сти” ко­ју је до­био од Го­ 11 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, нав. де­ло, 134-135 (= У спо­мен и сла­ву..., нав. де­ло, 2/1, 50-51). Ту епи­зо­ду мо­же­мо по­сма­тра­ти у кон­тек­сту Псал­ма 90: Јер ће Ан­ђе­ли­ма Сво­јим за­по­ве­ди­ти за те­бе, да те чу­ва­ју на сви­ма пу­те­ви­ма тво­јим и Псал­ма 33: Ан­гел Го­спод­ њи уста­је око оних ко­ји се Бо­га бо­је, и из­ба­вља их. 12 Ви­де­ти С. Га­бе­лић, Ци­клус ар­хан­ђе­ла у ви­зан­тиј­ској умет­но­сти, Бе­о­град 1991; М. Skow­ron­ек, „Świ­at cały ma Cię za ob­ro­ń­cę“:Mic­hał Ar­cha­ni­oł w kul­tur­ze Sł­o­wi­an pra­wo­sł­awnych na Ba­łk­ a­nach. Łódź 2008; А. Na­u­mow, Ani­o­ło­ ­wie w cer­ki­ew­no­sł­o­wi­a­ń­ski­ej hymno­gra­fii, Roc­znik Te­o­lo­giczny LV (2013), zesz. 1-2, 67-89. спо­да да по­бе­ђу­је ино­пле­ме­ни­ке „ра­ди ве­ре”.13 Али осим то­га да је, као Мој­си­је про­тив Ама­ли­ка, бо­рац за ве­ру и бо­го­из­ а­бра­ни вла­дар, цар Кон­стан­тин је на­ре­дио че­ти­ри уби­ства у по­ро­дич­ном кру­гу14 – та­ста, си­на, су­пру­ге и зе­та, и у окви­ру цр­кве­ног кул­та мо­ра­ло се су­о­чи­ти и с том чи­ње­ни­цом. Смрт оца дру­ге ца­ре­ве же­не – Мак­си­ми­ја­на Хер­ку­ли­ја ни­је у на­шој ста­рој књи­жев­но­сти пред­ста­вље­на у ве­зи са Кон­стан­ти­ном, ма­да не­ку алу­зи­ју от­кри­ва­мо у Жи­ти­ју де­спо­та Сте­фа­на Ла­за­ ре­ви­ћа Кон­стан­ти­на Фи­ло­зо­фа15, ка­да он спо­ми­ње ло­ше на­ме­ре пре­ма свом, цар­ском зе­ту16. Зна се да је Кон­стан­тин по­бе­див­ши Мак­си­ми­ја­на по­ште­део му жи­вот, али по­сле от­кри­ве­ња по­ред­не за­ве­ре осу­дио га на смрт (или по­ну­дио да се са­мо­у­би­је). У ста­рим срп­ским ро­до­сло­ви­ма ипак на­ла­зи­мо вр­ло сли­ко­ви­то опи­са­ну кон­ Др Алек­с ан­д ар На­у­м ов чи­ну Мак­си­ми­ја­на из чи­јих уса­на из­ла­зи огањ, це­ло те­ло је пре­пу­ ње­но цр­ви­ма и од ве­ли­ке зло­бе су му ис­ко­чи­ли очи17. Ње­го­во име се спо­ми­ње, као му­чи­те­ља, и у тек­сто­ви­ма ве­за­ним за Ди­ми­три­ја Со­лун­ског. Су­коб ца­ра Кон­стан­ти­на са се­стри­ним му­жем Ли­ки­ни­јем раз­ гр­на­то пред­ста­вља­ју по­след­њи бу­гар­ски сред­њо­ве­ков­ни па­три­јарх Јев­ти­ми­је у свом По­хвал­ном сло­ву Кон­стан­ти­ну и Је­ле­ни18, и срп­ски ро­до­сло­ви За­гре­бач­ки и Пај­си­јев19, пот­пу­но се ме­ђу­соб­но сла­жу­ћи. 67 У да­љем то­ку ро­до­сло­ва – пи­ше Љи­ља­на Ју­хас – при­ка­зу­је се Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу Кон­стан­ти­нов су­коб са Ли­ки­ни­јем, до ко­га је до­шло јер се Ли­ки­ 13 Да­ни­лов уче­ник, Жи­ти­је кра­ља Сте­фа­на Де­чан­ског. У: Да­ни­ло­ви на­ста­вља­чи, прир. Г. Мак Да­ни­јел, Ста­ра срп­ска књи­жев­ност 7, Бе­о­град 1989, 33-34. 14 У За­гре­бач­ком ро­до­сло­ву се го­во­ри још о Мак­сен­ци­ју као стри­цу ца­ра Кон­стан­ти­на (ви­де­ти: Љ. Сто­ја­но­вић, Ста­ри срп­ски ро­до­сло­ви и ле­то­пи­си, Збор­ник за исто­ри­ју, је­зик и књи­жев­ност срп­ског на­ро­да. Пр­во оде­ље­ње. Књ. XVI, Бе­о­град-Срем­ски Кар­лов­ци 1927, 6). Уства­ри Мак­сен­ци­је је био Кон­стан­ти­ну шу­рак, он се уда­вио у Ти­бру код Мил­виј­ског мо­ста при­ли­ком по­вла­че­ња и ње­го­ва од­се­че­на гла­ва би но­ше­на за вре­ме по­бед­не па­ра­де. 15 Кон­стан­тин Фи­ло­зоф, Жи­вот Сте­фа­на Ла­за­ре­ви­ћа де­спо­та срп­ског, прев. и на­по­ме­не Г. Јо­ва­но­вић, Би­бли­о­те­ка Књи­жев­ност и је­зик 17, Бе­о­град 2007, 23-25. 16 Љ. Ју­хас-Ге­ор­ги­ев­ска, Цар Кон­стан­тин у срп­ској књи­жев­но­сти сред­њег ве­ка, Збор­ник ра­до­ва са Ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног ску­па по­во­дом 1700. го­ди­шњи­це Ми­лан­ског едик­та: Све­ти цар Кон­стан­тин и хри­шћан­ство, ур. Д. Бо­јо­вић, Том 2, Ниш 2013, 381-382. 17 У ро­до­сло­ви­ма Кар­ло­вач­ком, За­гре­бач­ком, Вр­хо­бре­знич­ком, Љ. Сто­ја­но­вић, Ста­ри срп­ски ро­до­сло­ви..., нав. де­ло, 8-9. 18 Lo­bre­de auf Con­stan­tin und He­le­ne IX, Е. Ka­lu­žni­ac­ki, Wer­ke des pa­tri­ar­ chen von Bul­ga­rien Euthymi­us (1375-1393) nach den bes­ten Handschrif­ten, Wi­en 1901 (Va­ri­o­rum Re­prints 19712; Ве­ли­ко Тър­но­во 20103), 165-166. 19 Не­што кра­ћа ре­дак­ци­ја у ро­до­сло­ву Кар­ло­вач­ком и Вр­хо­бре­знич­ком, Љ. Сто­ја­ но­вић, Ста­ри срп­ски ро­до­сло­ви..., нав. де­ло, 10-15. ни­је окре­нуо па­ган­ству и по­чео да му­чи хри­шћа­не. Кон­стан­тин је нај­пре по­ку­ша­вао мол­ба­ма, а по­том и прет­ња­ма да од­вра­ти Ли­ки­ ни­ја од не­де­ла, хтео је и да га пре­се­ли у Со­лун. Овај га, ме­ђу­тим, ни­је по­слу­шао, већ је по­чео да чи­ни још го­ра де­ла (му­чио је Јер­ми­ ла, Стра­то­ни­ка и мно­штво дру­гих). Та­да је Кон­стан­тин, чув­ши да Ли­ки­ни­је „бе­сни“ про­тив хри­шћа­на, по­слао вој­ни­ке да га уби­ју.20 О уби­ја­њу си­на Кри­спа и су­пру­ге Фа­у­сте ма­ло ши­ре го­во­ри Гри­го­ри­је Цам­блак у Жи­ти­ју кра­ља Сте­фа­на Де­чан­ског, ка­да го­ во­ри о ње­го­вом стра­да­њу од стра­не оца кра­ља Ми­лу­ти­на. Он ова­ко пи­ше: „Јер и Ве­ли­ки Кон­стан­тин и пр­ви хри­шћан­ски цар, то­ли­ки и та­кав, ма ко­ли­ко да је био у по­бо­жно­сти и при­род­ној пре­му­дро­сти, ве­ру­ју­ћи ла­жним ре­чи­ма лу­ка­ве же­не, и уби си­на сво­је­га При­ска [!], ко­ји је био до­бар и благ муж, а за­тим ка­да је по­сле са­знао да је она сла­га­ла, и њу уби су­дом пра­вед­ним.“21 Књига 6, свеска 1 1.2. Бу­гар­ски по­кр­сти­тељ кнез Бо­рис-Ми­ха­ил у мар­ту 866. го­ ди­не су­ро­во је угу­шио ја­ку по­бу­ну на­ро­да про­тив при­ма­ња хри­ шћан­ства и убио 52 бо­ља­ра за­јед­но са њи­хо­вим на­след­ни­ци­ма. Ипак, са­вест кне­зу ни­је би­ла мир­на, па се обра­тио па­пи Ни­ко­ли I са пи­та­њем да ли је тај по­сту­пак био пра­ве­дан. У од­го­во­ру па­ 68 па, ко­ри­сте­ћи ци­та­те из Пс 26 (стих 4, 5 и 9) и про­ро­ка Је­зе­ки­ља (18,4.14-20.23), по­у­ча­ва да уби­ство ни­је у скла­ду са хри­шћан­ском У спомен и славу Светог Јована Владимира ети­ком, а на­ро­чи­то не сме се пре­но­си­ти од­го­вор­ност са оца на си­ на, он­да уби­ја­ње на­след­ни­ка по­бу­ње­них бо­ља­ра ни­је би­ло у ре­ду. До­да­је још на­ред­бу Го­спод­њу о опра­шта­њу ду­жни­ци­ма (Мт 6,12) и ре­чи апо­сто­ла Ја­ко­ва да „ће оно­ме би­ти суд без ми­ло­сти ко­ји не чи­ни ми­ло­сти” (Jк 2,13). Али узи­ма у об­зир нео­фит­ску рев­ност вла­да­ра и ње­го­во не­зна­ње (ze­lo Chri­sti­a­nae re­li­gi­o­nis et ig­no­ran­tia), и раз­ре­ша­ва га од тог по­ступ­ка (per Chri­sti gra­ti­am in­dul­gen­tia de his et mi­se­ri­cor­di­am con­se­qu­e­mi­ni), под усло­вом по­ка­ја­ња (po­e­ni­ten­tia sub­se­qu­en­te)22. 20 Љ. Ју­хас-Ге­ор­ги­ев­ска, Цар Кон­стан­тин у срп­ској књи­жев­но­сти, нав. де­ло, 382. 21 Гри­го­ри­је Цам­блак, Књи­жев­ни рад у Ср­би­ји, прев. Ла­зар Мир­ко­вић, прир. Д. Пе­тро­вић, Ста­ра срп­ска књи­жев­ност 12, Бе­о­град 1989, 51-52; Р. Ра­дић, Кон­стан­тин Ве­ ли­ки. Над­моћ хри­шћан­ства, Бе­о­град 2010, 137-138; С. Ми­шић, Све­ти цар Кон­стан­тин у срп­ским сред­њо­ве­ков­ним жи­ти­ји­ма, У: Све­ти цар Кон­стан­тин и хри­шћан­ство, нав. де­ло, Ме­ђу­на­род­ни на­уч­ни скуп по­во­дом 1700. го­ди­шњи­це Ми­лан­ског едик­та 31. мај – 2. јун 2013, Т. 1, 583-591. По­сто­ји вер­зи­ја да је Фа­у­ста уби­је­на због пре­љу­бе, а да је умр­ла ба­че­на у вре­лу во­ду у ку­па­ти­лу. У сва­ком слу­ча­ју Кон­стан­тин је на­ре­дио за њу, као и за ње­ног оца, dam­na­tio me­mo­ri­ae. 22 От­го­во­ри­те на па­па Ни­ко­лай I на до­пи­тва­ни­ят ­ а на бъл­га­ри­те/ Re­spon­sa Ni­co­ lai pa­pae ad con­sul­ta Bul­ga­ro­rum, гл. XVII, пре­вод, бе­леж­ки Д. Де­чев, Ла­тин­ски из­во­ри Па­па је за­кљу­чио да је ипак угу­ши­ва­ње па­ган­ске ре­ак­ци­је би­ло спро­ве­де­но уз Бо­жи­ју по­моћ (di­vi­na co­o­pe­ran­te po­te­tia). Опис те по­ мо­ћи на­ла­зи­мо под 866. го­ди­ном у за­пад­но­фра­нач­ким Бер­тин­ским ана­ли­ма, у тре­ћем де­лу пи­са­ном над­би­спу­пом рем­ским Хинк­ма­ ром (oд 861. дo 882. г.).23 Пре­ма ње­го­вој при­чи, Бо­рис уво­ди хри­ шћан­ство упу­ћи­ван Бо­жи­ји­ма зна­ци­ма и не­да­ћа­ма (sig­nis atque af­ flic­ti­o­ni­bus), али је то про­у­зро­ко­ва­ло по­бу­ну у де­стет ко­ми­та­та. С кне­зом је оста­ло са­мо 48 вој­ни­ка и са њи­ма вла­дар је кре­нуо пре­ма ве­ли­ком бро­ју про­тив­ни­ка. Кад су из­иш ­ ли из оп­ко­ље­не твр­ђа­ве, од­јед­ном се на њи­хо­вом че­лу по­ја­ви­ла сед­мо­ри­ца та­јан­стве­них ли­ко­ва у по­кор­нич­ким оде­ли­ма са упа­ље­ним све­ћа­ма у ру­ка­ма.24 По­бу­ње­ни­ци­ма се учи­ни­ло да се на њих сру­чи­ла упа­ље­на ку­ћа, да их ко­пи­та­ма уда­ра­ју ко­њи, па­до­ше не­по­мич­ни на зе­мљу и пре­ Др Алек­с ан­д ар На­у­м ов да­до­ше се кне­зу, ко­ји је по­ка­зао ми­лост сви­ма осим по­гла­ва­ри­ма у бро­ју 52. По­сле тог до­га­ђа­ја Бо­рис је по­слао у Рим свој мач и оклоп (et ar­ma qu­ib­ us in­du­tus fu­e­rat, qu­an­do in Chri­sti no­mi­ne de su­ is adver­sa­ri­is trump­ha­vit, cum ali­is do­nis san­cto Pi­e­tro tran­smi­sit). Тај дар хтео је да до­би­је од па­пе Ни­ко­ле ба­вар­ски и не­мач­ки краљ Лу­ двиг II, али је па­па, из­ви­ња­ва­ју­ћи се, по­слао му са­мо је­дан ма­ли део (in par­ti­bus). 1.3. Ве­ли­ки жу­пан Сте­фан Не­ма­ња пр­во је ре­шио про­блем са 69 „за­ко­но­пре­ступ­ном бра­ћом”: „Бож­јом по­мо­ћу и све­тог и пре­слав­ Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу ног му­че­ни­ка Хри­сто­вог Ђор­ђа по­бе­ди не­при­ја­те­ље сво­је, ино­пле­ ме­не на­ро­де и па­до­ше од оруж­ја сви, и не­ста­де њи­хов спо­мен са зе­ мље”, а је­дан од бра­ће је по­то­нуо у ре­ци Сит­ни­ци, на­лик по­ги­би­ји Мак­сен­ци­ја у Ти­бру25. По­ја­ва Светог Ђор­ђа је узро­ко­ва­на ве­ли­ким по­што­ва­њем ко­је по­ка­зу­је пре­ма ње­му Не­ма­ња, обе­ћа­ва­ју­ћи да му по­слу­жи „у све да­не мо­га жи­во­та”. Из­бор све­ца је ве­зан за ње­го­ву по­твр­ђе­ну моћ де­ло­ва­ња у име Ису­са Хри­ста; у мо­ли­тви Сте­фан Не­ма­ња по­на­вља ре­чи Ђор­ђа из­ре­че­не у вре­ме му­че­ња, да Го­спод бу­де ми­ло­стив свим оним „ко­ји бу­ду у бе­ди и у не­во­љи или у там­ ни­ци или на мо­ру па при­зо­ву име­ном мо­јим Тво­је чо­ве­ко­љу­бље”. У од­го­во­ру, Све­ти Ђор­ђе уочи бит­ке ја­вља се „у вој­нич­ком ли­ку” за бъл­гар­ска­та ис­то­рия/ Fon­tes la­ti­ni hi­sto­ri­ae bul­ga­ri­cae, съст. и ред. И. Ду­й­чев, М. Во­ й­нов, С. Ли­шев, Б. При­мов, Т. 2, Со­фия 1960, 80-82. 23 Бер­тин­ски ле­то­пи­си/ An­na­li Ber­ti­ni­a­ni, увод, пре­вод, бе­леж­ки С. Ли­шев, Ла­ тин­ски из­во­ри..., нав. де­ло, 287-288. 24 Ова по­ја­ва ли­чи до­не­кле на при­су­ство ан­ђе­ла у прат­њи Вла­ди­ми­ра. 25 Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни, Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, Исти, Са­бра­на де­ла, предг., прев., ком. Љ. Ју­хас-Ге­ор­ги­ев­ска, изд. на срп­скосл. Т. Јо­ва­но­вић, Бе­о­град 1999, 28-33, 146-148. све­ште­ни­ку ко­ји је слу­жио у Цр­кви Св. Ђор­ђа у Зве­ча­ну и обе­ћа­ва по­моћ.26 По­том је Сте­фан Не­ма­ња, укре­пљен бла­го­сло­вом Цр­кве, по­ кре­нуо од­луч­ну бор­бу про­тив је­ре­ти­ка. Ње­го­ва су­ро­вост се упо­ре­ ђу­је са рев­но­шћу про­ро­ка Или­је ко­ји је за­клао 450 Ва­ло­вих про­ро­ ка (1 Цар 18): „јед­не спа­ли [иждеже] а дру­ге раз­ли­чи­тим ка­зна­ма ка­зни [...] А учи­те­љу и на­чел­ни­ку њи­хо­вом Си­ме­он од­ре­за је­зик у гр­лу ње­го­вом...”.27 Бо­го­у­год­на де­ла Сте­фа­но­ва су упо­ре­ђе­на и са Мој­си­јем, са ње­го­вим по­бе­да­ма над фа­ра­о­ном и над Ама­ли­ком.28 По­сле бла­же­ног пре­ста­вље­ња Не­ма­ња, већ као Све­ти Си­ме­он, „пре­шав­ши на бо­ље” и „има­ју­ћи сме­лост ка Го­спо­ду и ка Пре­све­ тој Вла­ди­чи­ци Бо­го­ро­ди­ци”, сам ис­пу­ња­ва мол­бе си­на Сте­фа­на (а и дру­гих). Три по­смрт­на чу­да (че­твр­то, пе­то и ше­сто) пред­ста­вља­ју све­ца као по­моћ­ни­ка у бо­ју и бра­ни­те­ља отаџ­би­не29. Чу­до че­твр­то при­ча о ње­го­вој ин­тер­вен­ци­ји код Ни­ша у вре­ме бу­гар­ско-ла­тин­ Књига 6, свеска 1 ског на­па­да на Ср­би­ју 1214. го­ди­не, ка­да у по­ноћ „не­ви­дљи­во ра­су [...] не­при­ја­те­ље”.30 По­треб­но је по­ме­ну­ти и смрт бу­гар­ског се­ва­сто­кра­то­ра Стре­ за, код До­мен­ти­ја­на и Те­о­до­си­ја, ве­за­ну ис­кљу­чи­во за Св. Са­ву. Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни је, у Жи­ти­ју Све­тог Си­ме­о­на, при­пи­су­је Св. 70 Си­ме­о­ну, ко­ји „про­бо­де [прон’зи] овог злог” као што Св. Ди­ми­ три­је про­бо­де ца­ра Ка­ло­ја­на, „ро­ђа­ка овог” (чу­до пе­то). „Суд­би­не У спомен и славу Светог Јована Владимира пра­вед­них су у ру­ка­ма Го­спод­њим, прав­да њи­хо­ва жи­ви на ве­ко­ве и њи­хо­ва је по­бе­да над свим са­бла­зни­ма ко­је чи­не бе­за­ко­ни­ци” – кон­ста­ту­је пр­ви срп­ски краљ.31 Исто та­ко смрт Ми­хај­ла Драч­ког (1215) је ушла пре све­га у ред чу­да Си­ме­о­но­вих као чу­до ше­сто. Има­мо ов­де за­њи­мљив при­мер гра­да­ци­је – Сте­фан Пр­во­вен­ча­ ни обра­ћа се све­том ро­ди­те­љу да „умо­ли Вла­ди­ку [...] и Го­спо­да” да за­у­ста­ви не­при­ја­те­ље ота­ча­ства. Си­ме­он се то­плом мо­ли­твом обра­ћа све­том и ве­ли­ком му­че­ни­ку Хри­сто­вом Ђор­ђу. Ђор­ђе по­ на­вља чин Све­тог Мер­ку­ри­ја ко­ји „про­бо­де не­ча­сти­вог му­чи­те­ља Ју­ли­ја­на”, али не уби­ја сам – он се ја­вља игу­ма­ну Ја­ни­ћи­ју „усред зе­мље срп­ске” и об­ја­вљу­је да је „по­слан од Го­спо­да” да уби­је „Ми­ 26 Исто, 26-29, 141-144. 27 Исто, 32-37, 149-151. 28 Исто, 38-39, 152-153. 29 И. Ко­ма­ти­на, Исто­риј­ска под­ло­га чудa Св. Си­ме­о­на у Жи­ти­ју Си­ме­о­но­вом од Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног, Збор­ник ра­до­ва Ви­зан­то­ло­шког ин­сти­ту­та LI (2014), 111-134. 30 Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни, Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, нав. де­ло, 80-83, 170. 31 Исто, 171-172. хај­ла Гр­ка, ко­ји је у драч­кој зе­мљи”. У том тре­нут­ку је­дан од слу­гу Ми­хај­ло­вих „про­бо­де [сьдроби] га ма­чем на по­сте­љи ње­го­вој” што је би­ло „на ра­дост сви­ма ко­ји се узда­ју у Го­спо­да и у све­те угод­ни­ ке ње­го­ве”.32 1.4. Краљ Сте­фан Урош III Де­чан­ски у бор­би за пре­сто са сво­ јим по­лу­бра­том Кон­стан­ти­ном, пре­ма Цам­бла­ко­вом Жи­ти­ју, по­ ку­ша­вао je да при­ме­ни не мо­дел су­ко­ба Ка­ин ­ а и Аве­ља но брат­ске љу­ба­ви по узо­ру Јо­си­фа Еги­пат­ског и ње­го­ве бра­ће (1 Мој 50,20), али по­што је ње­гов пред­лог од­ба­чен сту­пио је у бој и по­бе­дио уби­ ја­ју­ћи Кон­стан­ти­на (1323). У срп­ској тра­ди­ци­ји не­ма по­дроб­ни­јих по­да­та­ка о то­ме, али у за­пад­ној исто­ри­о­гра­фи­ји за­бе­ле­же­не су при­ че о су­ро­вом по­гу­бљи­ва­њу Ми­лу­ти­но­вог пр­во­род­ног си­на. Ма­вро Ор­би­ни, ваљ­да сле­де­ћи за Псе­у­до­бро­ка­ром, по­ве­зу­је ње­го­ву смрт Др Алек­с ан­д ар На­у­м ов не са Сте­фа­ном но са бра­том од стри­ца Вла­ди­сла­вом и пи­ше да је тај Вла­ди­слав „ha­u­en­do ha­u­u­to in ma­no Co­stan­ti­no suo fra­tel­lo, lo fe­ce cro­ci­fi­ge­re, in­chi­o­da­re & se­gar per me­zo”.33 2. Дру­ги под­тип има­мо ка­да гре­шник уми­ре услед мо­ли­тве или кле­тве не­ког епи­ско­па или све­ште­ни­ка; мо­же­мо ов­де убро­ји­ти слу­ ча­је­ве Алек­сан­дра па­три­јар­ха ца­ри­град­ског, Ва­си­ли­ја Ве­ли­ког, па­ пе Јо­ва­на VI­II или Све­тог Са­ве. 2.1. Па­три­јарх Алек­сан­дар сву ноћ се мо­ља­ше Бо­гу ис­пред ол­ 71 та­ра у он­да­шњој ка­те­драл­ној цр­кви Све­те Ири­не да Бог не до­пу­ Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу сти Ари­ју да при­сту­пи цр­кве­ној за­јед­ни­ци. Ари­ју, као и Ју­ди, пре­ пу­че утро­ба у на­род­ном ну­жни­ку и из­дах­ну та­мо: „Та­кву си­лу пред Бо­гом има­ђа­ше пра­вед­на мо­ли­тва ве­ли­ког ар­хи­је­ре­ја Бож­јег Алек­сан­дра. Као оштар мач она умр­тви не­при­ ја­те­ља Бож­јег и до­ста­ви сла­вље Цр­кви пра­во­слав­ној. То ка­сни­је спо­ме­ну и Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­слов у сво­јој ре­чи Ца­ри­гра­ђа­ни­ма, по­хвал­но се из­ра­жа­ва­ју­ћи о Алек­сан­дру, го­во­ре­ћи ова­ко: Исти­ну ћу вам ре­ћи, јер сте уче­ни­ци слав­ног Алек­сан­дра, ве­ли­ког по­бор­ ни­ка и про­по­вед­ни­ка Све­те Тро­ји­це, ко­ји и реч­ју и де­лом ода­гна 32 Исто, 88-93, 172-173, Ви­де­ти још: Р. Ма­рин­ко­вић, Ти­по­ло­ги­ја чу­да у срп­ској књи­жев­но­сти сред­њег ве­ка. Срп­ска фан­та­сти­ка. Нат­при­род­но и не­ствар­но у срп­ској књи­жев­но­сти, ур. П. Па­ла­ве­стра, Бе­о­град 1989, 304. 33 „Кад је ухва­тио сво­га бра­та Кон­стан­ти­на, на­ре­ди да га ра­зап­ну на крст, при­ би­ју и пре­те­сте­ри­шу по сре­ди­ни“, М. Or­bi­ni, Il Reg­no de gli Sla­vi, og­gi cor­rot­ta­men­te det­ ti Schi­a­vo­ni... Pe­sa­ro 1601, 254; уп. М. Šuf ­fl ay, Pse­ud­ o­bro­car­dus. Re­ha­bi­li­ta­ci­ja va­žnog iz­ vo­ra za po­vi­jest Bal­ka­na u pr­voj po­lo­vi­ni XIV vi­je­ka, Vje­snik Ze­malj­skog ar­hi­va 13 (1911), 148; ви­де­ти још: Кон­стан­тин Не­ма­њић <­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­http://sh.wikipedia.org/wiki/ Konstantin_ Nemanji%C4%87>. У­Сечен­ич­ком летопис­у ­се­спомињ­е да с­е свет­о ­тел­о Константина ­чува у граду Звечану, ­Љ. Стој­ан­овић Ста­ри српс­ки родо­слови­..., нав­. д­ело, 19­9,­ бр. 5­29. је­ре­тич­ку за­блу­ду. Ви се се­ћа­те ње­го­ве рав­но­а­по­стол­ске мо­ли­тве, ко­јом он осни­ва­ча и ру­ко­во­ди­о­ца без­бож­ја уни­шти на ме­сту, ко­је за­слу­жи­ва­ше нај­бе­збо­жни­ји је­зик, да сра­мо­ту сра­мо­том осве­ти, и да срам­ном смр­ћу, пот­пу­но за­слу­же­ном, ве­чи­то бу­де из­об­ли­че­но смр­то­но­сно зло је­ре­ти­штва, ко­је по­гу­би мно­ге ду­ше”.34  2.2. Ва­си­ли­је Ве­ли­ки у Ке­са­ри­ји Кападокиjској пред ико­ном Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, „по­ред ко­је бе­ше и ико­на Све­тог ве­ли­ко­му­ че­ни­ка Мер­ку­ри­ја, као вој­ни­ка са ко­пљем”, мо­ља­ше се да се зло­ че­сти­ви цар Ју­ли­јан, уни­шти­тељ хри­шћа­на, не вра­ти жив из ра­та. И ви­де све­ти­тељ ка­ко се ико­на Све­тог Мер­ку­ри­ја из­ме­ни, и лик Му­че­ни­ка по­ста­де не­ви­дљив за не­ко вре­ме. А по­сле ма­ло вре­ме­на по­ја­ви се Му­че­ник са окр­ва­вље­ним ко­пљем. Јер у то баш вре­ме Ју­ли­јан би у бор­би про­бо­ден од Све­тог Му­че­ни­ка Мер­ку­ри­ја, ко­га Пре­чи­ста Дје­ва Бо­го­ро­ди­ца бе­ше по­сла­ла да по­гу­би не­при­ја­те­ља Бож­јег.35 Књига 6, свеска 1 У том слу­ча­ју има­мо већ дво­стру­ко де­ло­ва­ње – бу­ду­ћи све­тац мо­ли­твом по­кре­ће ак­тив­ност дру­гог све­ца, ко­ји ис­пу­ња­ва мол­бу. Вр­ло ва­жна је уло­га Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це и ре­ал­ност ико­но­пи­сног ли­ка, по­себ­но окр­ва­вље­но ко­пље у Мер­ку­ри­је­вој ру­ци. 2.3. У Жи­ти­ју Ме­то­ди­је­вом има дру­га­чи­ји при­мер, јер се ра­ди 72 о смр­ти као ре­зул­та­ту из­го­во­ре­ног про­клет­ства. Па­па рим­ски Јо­ван VI­II, кад је са­знао да су не­мач­ки епи­ско­пи за­др­жа­ли на две и по го­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ди­не Ме­то­ди­ја, „по­сла про­клет­ство на њих са за­бра­ном да пе­ва­ју ми­се“ и та ана­те­ма је по­ста­ла Бо­жи­јом ка­зном: „Али они не из­бе­ го­ше су­да Све­то­га Пе­тра, јер че­ти­ри епи­ско­па од њих умре­ше”.36 2.4. Све­ти Са­ва још као је­ро­мо­нах је по­ве­зан са два смрт­на слу­ ча­ја – бу­гар­ског се­ва­сто­кра­то­ра Стре­за и Ми­хај­ла I Ан­ђе­ла. На­ро­ чи­то смрт Стре­за (Про­сек 1214) је иза­зва­ла ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње као јед­но от та­ко­зва­них „не­га­тив­них” чу­да. Док је Сте­фан Пр­во­ вен­ча­ни глав­ну за­слу­гу при­пи­сао Све­том Си­ме­о­ну, До­мен­ти­јан њу по­ве­зу­је са Св. Са­вом, а Те­о­до­си­је то уби­ство пред­ста­вља у ши­рем те­о­ло­шком кон­тек­сту. 34 Ј­уст­ин­ П­опови­ћ,­ Спо­мен Свет­их­ отаца­ наших А­лександра, Јована и Павла, патријараха цариградских. Житија светих – август <­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­http://www.agencijami.com/ eparhija/ZS/ ZSview.asp?ID=254­>. 35 Јустин Поповић­, ­Житије­ Светог о­ ц­а нашег Василија архиепископа Кесарије Кападокиjске. Житија светих – јануар, <­­­­­­­­­­­­­­­­­­­­http://www.agencijami.com/eparhija/ZS/ ZSview.asp?ID=5­>­. ­ 36 ­ Успом­ена­и ­живот блаженога­оц­а ­нашега ­и ­учитеља­М­ет­одија,­а­рхиепис­копа мо­ра­вскога­, п­рев. О. Недељкови­ћ,­Ћ­ирило и­­Методије. Житија, службе­, к­ан­они, по­хв­але, ­пр­ир. Ђ­. Трифунов­ић, Бе­ог­рад­1­964, 1­62-­16­3. За До­мен­ти­ја­на Стрез је „ђа­вољи син” ко­ји се гор­до по­на­ша као би­блиј­ска Зор­ни­ца. Од­ла­зак је­ро­мо­на­ха Са­ве, на мол­бу бра­та, у Стре­зов ло­гор за ауто­ра је до­каз иде­ал­не са­рад­ње дво­ји­це бра­ће, а сам Са­ва се по­ре­ди и са Мој­си­јем ко­ји по­бе­ђу­је Ама­ли­ка, као и са Св. Ди­ми­три­јем.37 За тај слу­чај са­ста­вља­не мо­ли­тве пред­ла­жу ши­ рок из­бор ци­та­та, ко­ји прав­да­ју су­ров од­нос пре­ма не­при­ја­те­љи­ма, а из­ме­ћу оста­лог го­во­ре и о по­бе­ди Са­ве над Стре­зом, као Да­ви­да над Го­ли­ја­том. Те­о­до­си­је, ко­ји по­ла­зи од тек­ста Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног, али пре све­га До­мен­ти­ја­на, за­у­ста­вља се на том до­га­ђа­ју не са­мо с на­ ра­тив­ног гле­ди­шта, не­го и са те­о­ло­шког. У гла­ви О на­пра­сној смр­ ти Стре­зо­вој Те­о­до­си­је ве­ли: „Уз дру­га мно­га чу­де­са хо­ћу ов­де да ис­при­чам и о уби­ству, учи­ње­ном мо­ли­тва­ма Све­то­га”38. Сма­тра Др Алек­с ан­д ар На­у­м ов ну­жним да об­ја­сни сми­сао та­квог из­бо­ра: „Бо­јим се да ко не из­не­го­ду­је про­ти­ву ме­не, да хо­ћу да окле­ве­ там Све­то­га као уби­цу. Не, за ово ни­је крив ни Све­ти, ни­ти сам ја за­зо­ран, ко­ји ово при­чам. Ако ни­је та­ко, то су он­да кри­ви и Или­ја, и Је­ли­сеј, и пре њих Мој­си­је, јер у та­квим де­ли­ма не чи­не нам се ни они по­хвал­ни.“ Те­о­до­си­је укљу­чу­је Са­ву у ред би­блиј­ских и пост­би­блиј­ских све­тих ју­на­ка „из ста­рих и но­вих вре­ме­на, ко­ји мо­ли­твом уби­ше 73 про­тив­ни­ке”. Или­ја је, да­кле, пред­ста­вљен као вр­ло ак­ти­ван уби­ Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу ца: „мо­ли­твом ски­нув­ши огањ са не­ба, два пе­де­сет­ни­ка с љу­ди­ма са­же­же, и три сто­ти­не (та­ко!) срам­них про­ро­ка као бо­го­про­тив­них сам но­жем за­кла, и пре то­га реч­ју за­тво­ри не­бе­са и мно­ге гла­ђу по­мо­ри, рев­ну­ју­ћи Го­спо­ду Све­др­жи­те­љу”. Је­ли­сеј „ка­да му се ру­га­ху де­ца је­лин­ска, за­по­ве­ди ме­две­ду да до­ђе из пу­сти­ње и да их све уда­ви, да би се устра­ши­ли њи­хо­ви ро­ди­те­љи кад ово ви­де, и да не бу­ду про­тив­ни ње­го­ву бла­го­ча­сти­ву уче­њу о Бо­гу”. Мој­ сеј „фа­ра­о­на мо­рем по­то­пи и Ама­ли­ка пру­жа­њем ру­ку по­бе­див­ши, мо­ли­твом по­гу­би”.39 Је­дан од раз­ло­га смр­ти и не­да­ћа гре­шни­ка је Бо­жи­ја осве­та: „А дру­ги пут Бог све­те сво­је све­ти као сво­је иза­бра­ не угод­ни­ке, ка­да им се ко­год ру­га или им чи­ни па­кост или се ко 37 До­м­ен­ти­јан, Житије Све­тога С­ав­е.­ У­: Стефа­н Прво­ве­нчани,­ Домент­ија­н,­ Теодосиј­е. прир. Љ. Јухас-Георгиевска, Десет веко­ва­ српск­е књиж­евности 2, Н­ови­ С­ад 2012,­1­17-11­9. 38 ­ Ист­о, 247­. 39 ­­ У Жит­ију Свето­г ­Саве (XXIX) Доментијан ­пр­едлаже вр­ло­о­пширно­у­по­ређењ­е С­аве са­ М­ој­сејом­ (­Исто, 173­-1­7­7). Између 30­ р­азличитих­ п­ар­алела­ пост­оји упор­еђ­ење п­обеде на­д ­фараоно­м и над ­Амалик­ом с­а ­победама Саве који је п­омоћу кр­ста и­ молитве уни­шт­ио мног­е п­ре­ступник­е. не­пра­вед­но по­ди­же на њих и тра­жи да им учи­ни зло”. Исту ми­сао је из­нео и сам Св. Са­ва у свом го­во­ру по­сле по­врат­ка из ми­си­је: „Јер ни­ка­кво лу­кав­ство не мо­же по­бе­ћи од су­да Бож­је­га и ја­ро­ сти, и од­ма­зда Бож­ја не­ће ма­лак­са­ти, го­не­ћи оне ко­ји чи­не бе­за­ко­ ње све до­тле док их не стиг­не. А ако за вре­ме и од­ла­же свој гнев, Бог тр­пи та­кве по­ка­ја­ње њи­хо­во оче­ку­ју­ћи, a ако они и опет оста­ну не­по­ка­ја­ни и не обра­те се к ње­му, још гор­чу му­ку се­би спре­ма­ју, као и овај о ко­ме сад слу­ша­те, ка­ко Бог сво­јим су­дом стра­шну смрт из­вр­ши на ње­му.“ Са­ма при­ча о смр­ти Стре­за је вр­ло за­њи­мљи­ва и сa пе­да­го­шке стра­не, јер до­ди­ру­је го­то­во све аспек­те вер­ског, мо­рал­ног, со­ци­ јал­ног и по­ли­тич­ког жи­во­та. Осим то­га има не­ко­ли­ко ва­жних се­ ман­тич­ких па­ра­ле­ла из­ме­ђу вер­бал­не струк­ту­ре го­во­ра, мо­ли­та­ва и фак­тич­ких ре­кви­зи­та ак­ци­је. Нај­ва­жни­ја ми се чи­ни са­гла­сност ре­чи Са­ви­не мо­ли­тве у ша­то­ру по­сле не­у­спе­лих пре­го­во­ра и са­мог Књига 6, свеска 1 уби­ја­ња. Са­ва пра­ве­ћи ком­по­зи­ци­ју од би­блиј­ских сти­хо­ва из­го­ва­ ра и ове ре­чи: „Да ви­дим од­ма­зду што до­ла­зи од те­бе на ово­га! На си­лу сво­ју узда­ју­ћи се, не­пра­вед­но на нас мач свој на­о­штри, али ће тво­јом си­лом ући у ср­це ње­го­во”. Да­ље ви­ди­мо да је Са­ви­на мол­ба пра­вед­на, он­да Го­спод ис­пу­ња­ва ње­го­ву мо­ли­тву и ша­ље „ан­ђе­ 74 ла љу­та да га убо­де по­сред љу­то­га ср­ца ње­го­ва”. Ра­ње­ни Стрез об­ја­шња­ва: „Не­ки стра­шни мла­дић по за­по­ве­сти Са­ви­ној [...] на У спомен и славу Светог Јована Владимира спа­ва­њу је на ме­не на­пао, и из­ва­див­ши мач мој њи­ме про­бо­де ср­це мо­је”. Мач из мо­ли­тве пре­ста­је би­ти сим­бол или ме­та­фо­ра, а по­ ста­је кон­крет­но ору­ђе уби­ства. Да­кле ан­ђео Бо­жи­ји у Са­ви­но име уби­ја га ње­го­вим вла­сти­тим ма­чем.40 Цео тај до­га­ђај је упо­ре­ђен са сличнoм смр­ћу ца­ра Ка­ло­ја­на, ко­ји пред­став­ни­штвом Ди­ми­три­ја „Бо­жи­јим су­дом од не­ке не­ви­дљи­ве му­ке у ср­цу умре”. Све­ти Ди­ ми­три­је, као ра­ни­је по­ме­ну­ти Мер­ку­ри­је и Ђор­ђе, спа­да у ка­те­го­ ри­ју све­тих рат­ни­ка, за­јед­но са та­квим све­ци­ма као што су Те­о­дор Стра­ти­лат, Те­о­дор Ти­рон, Про­ко­пи­је, Ни­ки­та, Јев­ста­ти­је, Тро­фим, Ар­те­ми­је, та­ко ра­до зо­гра­фи­са­ни у цр­ква­ма уочи рат­не опа­сно­сти и под оку­па­ци­јом; под­се­ти­мо се да су нај­ва­жни­ји од њих на­ве­де­ни и у Је­фи­ми­ји­ној По­хва­ли кне­зу Ла­за­ру. Ви­зан­тиј­ска књи­жев­ност, и за њом и ста­ро­сло­вен­ска41 пред­ ста­вља­ју Све­тог Ди­ми­три­ја као узор бор­бе­но­сти и ан­га­жо­ва­ња у 40 Исто­, 252­; Р. Рад­ић, Свети­С­ава и см­рт­о­бласног господа­ра­Стреза­.­У: Свети Сава у српско­ј историји­и традиц­иј­и, ур­. С­. Ћиркови­ћ, Београд 1­99­8, 51-6­1.­ 41 ­ Клим­ен­т Охридс­ки­ га нариче „­пастухъ­ ­ис­тинныи“ и „­тв­ерд­оје основ­ан­ије отчьс­тву сво­јему”.­ О­си­м тога ­ подц­рт­ав­а д­а је ­Ди­ми­трије био­ лепотом и­ сјајем слич­ан анђелима („јако ангельској­е ­подоби­је­“)­, Кли­мент О­хр­ид­ски, ­на­в. де­ло, 228,­232,­23­4-­235. од­бра­ни гра­да Со­лу­на и отаџ­би­не. У пр­вој по­ло­ви­ни XI­II сто­ле­ћа ђа­кон и хар­то­фи­лакс ба­зли­ке Св. Ди­ми­три­ја Јо­ван Ста­вра­ки­ос је са­ста­вио ци­клус од 28 ње­го­вих чу­да, од ко­јих је не­ко­ли­ко ве­за­ но за Сло­ве­не. Прет­по­след­ње, 27. чу­до го­во­ри о на­пра­сној смр­ти ца­ра Ка­ло­ја­на. Кад је до­шао са вој­ском у бли­зи­ну гра­да и уочио цр­кву Св. Ди­ми­три­ја цар се њој по­кло­нио и обе­ћао све­то­ме да ће у слу­ча­ју по­бе­де са­зи­да­ти ње­му леп ма­на­стир. Али је све­тац остао не­пот­ку­пљив, но­ћу је на бе­лом ко­њу уја­хао у ша­тор и про­бо ср­це ца­ра. Ка­ло­јан је ми­слио да је то ње­гов вој­ско­во­ђа Ма­на­стир. Из ра­ не је те­кла све­тла цр­ве­на крв и уве­че је цар пре­ми­нуо, а бу­гар­ска вој­ска се по­ву­кла.42 У 18. чу­ду се спо­ми­ње да је Ди­ми­три­је убио и на­след­ни­ка Са­ му­и­ла – Га­ври­ла Ра­до­ми­ра (1015, по дру­гој вер­зи­ји, на­пр. код Ски­ Др Алек­с ан­д ар На­у­м ов ли­це, убио га бра­тић Јо­ван Вла­ди­слав). Ова два све­ти­те­ље­ва чу­ да - уби­ства Га­ври­ла Ра­до­ми­ра и Ка­ло­ја­на – Јо­ван Ста­вра­ки­ос је укљу­чио и у сво­је По­хвал­но сло­во Све­том Ди­ми­три­ју.43 Слич­но се го­во­ри и у Исто­ри­ји Ге­ор­ги­је Акро­по­ли­та (1217- 1282): у то­ку оп­са­де Со­лу­на, бу­гар­ски цар је до­био сил­не бо­ло­ве у бо­ку и не­ки ка­жу да је то из­раз гне­ва Бо­жи­ја и да је пре­ко но­ћи не­ки вој­ник ушао код успа­ва­ног ца­ра и про­бо га ко­пљем у бок.44 Ико­но­гра­фи­ја, со­лун­ског и све­то­гор­ског по­ре­кла, нај­че­шће 75 пред­ста­вља Ди­ми­три­ја на ко­њу док про­би­ја ле­же­ћег на зе­мљи ца­ра Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу Ка­ло­ја­на. На не­ким ко­пи­ја­ма ико­на, ипак, ве­ли­ко­му­че­ник про­ба­да ца­ра Ва­си­ли­ја II, по­сле не­ког Тур­чи­на или Та­та­ра. За­њи­мљи­во по­ре­ ђе­ње се пра­ви у ви­зан­тиј­ској књи­жев­но­сти из­ме­ћу смр­ти Ка­ло­ја­на и ха­на Кру­ма, ко­ји је умро о Ве­ли­ком че­тврт­ку 814. го­ди­не; Scrip­tor in­cer­tus у свом спи­су го­во­ри о не­ви­дљи­вој ру­ци ко­ја је уби­ла ве­ли­ког ха­на, ко­ме је из­не­на­да по­те­кла обил­но крв из уста, но­са и уши­ју и 42 У В­ел­ики­м Мине­ји­ма митр. Макар­ија из­ме­ђу ра­зн­их списа пос­већених ­Св. Димитрију, н­алази се ­текст­ Ч­юд­о свято­го Димит­рея о ­пр­ишеств­iи­ цари А­ско­лонje­ ­(к­ак­о ­су зва­ли­ Калоја­на­), који се чин­и прер­адом од­носн­ог одломка Теодосијев­ог ­Жи­ти­ја­, (видети: Велик­iе­Четьи-минеи, собранныя ­все­рос­сiйскимъ митрополитомъ Макарiемъ. Октябрь, дни 19-31. Санкт-Петербургъ, 1880, стб. 1900-1902, https://docs.google.com/folderview?id=0BxA- tH6B4x-JSXY4d0o4dk1xck0>). Друго мишљење и публикацију текста Л. Гаврјушина, Свети Димитрије Солунски и Свети Сава Српски, Ниш и Византија XII (2014), 651-660. 43 Йоан Ставракий, Похвално слово за чудесата на великия мироточец Димитър, увод, превод, коментар В. Тъпкова-Заимова, Гръцки извори на българската история/ Fontes graeci historiae bulgaricae, Т. 10 съст., ред. М. Войнов, В. Тъпкова- Заимова, Л. Йончев, София 1980, 127- 132. 44 Георги Акрополит, История, съст., прев. М. Войнов, Гръцки извори на българската история/ Fontes graeci historiae bulgaricae, Т. 8, ред. М. Войнов В. Тъпкова- Заимова, Л. Йончев, София 1972, 156. не одо­бра­ва чи­ње­ни­цу да је цар Лав V се­би при­пи­си­вао ово Бо­жи­је ка­жња­ва­ње Кру­ма као ужа­сног не­при­ја­те­ља хри­шћа­на.45 За­кљу­чак Те­о­ло­шки основ по­зи­тив­ног по­сма­тра­ња тих и дру­гих све­тих ју­на­ка и по­ме­ну­тих, у су­шти­ни, стра­шних де­ла у на­шој ста­рој књи­жев­но­сти нај­пот­пу­ни­је је пред­ста­вио Те­о­до­си­је, на­гла­ша­ва­ју­ ћи ин­стру­мен­тал­ну функ­ци­ју све­та­ца пре­ма Бо­жи­јој во­љи: „Бож­је је, да­кле, све ово што би­ва пре­ко све­тих, без Ње­га се ни де­ло ни реч не свр­ша­ва”, „јер без Ме­не”, ре­че, „не мо­же­те ни­шта чи­ни­ти”. И што од Бо­га би­ва пре­ко све­тих, све је пред Њим до­бро и угод­но, ако се не­ко­ме зло­на­мер­ном и чи­ни да је про­тив­но”.46 Ка­жња­ва­ње смр­ћу је Бо­жи­ји пре­ро­га­тив, ни­је­дан чо­век не­ма пра­во да га у то­ме са­мо­и­ни­ци­ја­тив­но за­ме­њу­је. Али сто­ти­не при­ ча, ци­та­та, сим­во­ла, ме­та­фо­ра и по­ре­ђе­ња су до­каз да баш Бо­жи­ Књига 6, свеска 1 ји угод­ни­ци је­су оми­ље­но ору­ђе ис­пу­ња­ва­ња овог обе­ћа­ња „Ја ћу вра­ти­ти”. Смрт – фи­зич­ка и ду­хов­на – не­при­ја­те­ља по­ка­зу­је де се он на­ла­зио ван ко­ша­ре Го­спод­ње, као цр­на ов­ца или сви­ре­па сто­ка. Очу­ва­ње ста­да из­и­ску­је уда­љи­ва­ње опа­сно­сти, спољ­ње и уну­тра­ шње, и Бог де­лу­је да би прав­да по­бе­ди­ла, а не­пра­вед­ни си­шли у ад. 76 Епи­зо­да у Ду­кљан­ској хро­ни­ци ко­ја је по­ве­за­на са смр­ћу Јо­ва­ на Вла­ди­сла­ва у ши­рем кон­тек­сту по­ка­зу­је се пот­пу­но у са­гла­сно­ У спомен и славу Светог Јована Владимира сти са оста­лим на­ра­ти­ва­ма у окви­ру Pax Bуzantino-Sla­va. По­ја­ва све­ца као на­о­ру­жа­ног вој­ни­ка – ви­те­за у по­зи­ци­ји Све­тог Вла­ди­ ми­ра, ви­зи­ја ан­ђе­ла, на­чин смр­ти – све су то уоби­ча­је­ни и трај­ни еле­мен­ти на­ра­ци­је, а уз то, ве­ру­је­мо, ма­те­ри­јал­не и ду­хов­не ствар­ но­сти. Ва­ља при­ме­ти­ти да ни у јед­ном слу­ча­ју са­крал­ни уби­ца не про­го­ва­ра ни реч, не об­ја­шња­ва, не оста­вља ка­жња­ва­ном по­ру­ку. Дру­га­чи­ја су не­ка умет­нич­ка ре­ше­ња но­вог до­ба, на­пр. у жа­ло­сној игри Јо­ва­на Сте­ри­је По­по­ви­ћа Вла­ди­слав (об­ја­вље­на 1843) дух Вла­ди­ми­ров раз­го­ва­ра са Вла­ди­сла­вом пре ка­жња­ва­ња смр­ћу.47 45 Неизвестен автор, Повествование за Лъв, син на Варда Арменец /Scriptoris incerti Historia de Leone Armenii Bardae filio, увод, превод, коментар Г. Цанкова-Петкова, Гръцки извори на българската история/ Fontes graeci historiae bulgaricae, Т. 4, съст. и ред. И. Дуйчев, Г. Цанкова-Петкова, В. Тъпкова-Заимова, Л. Йончев, П. Тивчев, София 1961, 24. 46 Стефан Првовенчани, Доментијан, Теодосије, нав. дело, 247; I. Lis, Śmierć w literaturze staroserbskiej..., нав. дело, 107-112. 47 У спомен и славу..., књ. 2, свезка 2, 127-136. Код Петра Прерадовића (Владимир и Косара, 1873) Владислав моли Владимира за милост, али на крају сам се прободе својом сабљом, исто, 78-79. Ова два дела су постала основ либрета Стевана Дивјаковића за његову оперу Владимир и Косара, која је у марту 2017. ушла у репертоар Српског народног позоришта. Сав кон­текст ана­ли­зи­ра­не епи­зо­де под­у­пи­ре став ве­ли­ког бро­ ја струч­ња­ка да је ба­рем тај део Ду­кљан­ске хро­ни­ке на­пра­вљен уз по­моћ не­ког не­са­чу­ва­ног сло­вен­ског ори­ги­на­ла. Ph. D. Alek­san­dar Na­u­mov Ca’ Fo­sca­ri Uni­ver­sity of Ve­ni­ce THE DE­ATH OF JO­VAN VLA­DI­SLAV IN THE CON­TEXT OF HA­GI­O­GRAP­HIC MI­RAC­LES OF CA­PI­TAL PU­NIS­HMENT Sum­mary: The ar­tic­le analyses one epi­so­de from the Chro­nic­le of Др Алек­с ан­д ар На­у­м ов the Pri­est of Du­klja re­gar­ding the de­ath of Jo­van Vla­di­slav to whom it se­ems, be­fo­re suc­cum­bing, that it is Sa­int Jo­van Vla­di­mir who kills him. Such event is con­si­de­red in the wi­de con­text of si­mi­lar ha­gi­o­grap­ hic sto­ri­es from the old Sla­vic li­te­ra­tu­re and the­ir bi­bli­cal ba­sis (Mo­ses, Eli­jah, Elis­ha, Da­vid). The fi­gu­res and works of Sa­int Si­meon, Sa­int Sa­va, and Ste­fan of De­ča­ni are ta­ken in­to ac­co­unt, as well as the one of Sa­int Bo­ris of Bul­ga­ria (from the La­tin tra­di­tion). In ad­di­tion to this, the ar­tic­le de­scri­bes the clo­sest con­text of such kil­lings, vi­e­wed as the ful­fil­ 77 lment of God’s will, hen­ce the ca­pi­tal pu­nis­hment from the si­de of Sa­int Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу De­me­tri­us, Sa­int Mer­cu­ri­us, Sa­int Ge­or­ge and the (arch) an­gels, epi­so­ des which ha­ve al­so en­te­red the old Ser­bian ha­gi­o­grap­hic tra­di­tion. Keywords: Chro­nic­le of the Pri­est of Du­klja, Jo­van Vla­di­slav, Sa­int Jo­van Vla­di­mir, Old Ser­bian li­te­ra­tu­re, ha­gi­o­graphy, Pax Bуzantino- Sla­va Код Стевана Сремца (Владимир Дукљанин, 1904) војник Дукљанин, „слика и прилика“ Владимирова прободе Владислава „ножем, на дукљански начин скованим“, исто, 248. Д-р Алек­сан­др Ев­ге­нь­е­вич На­у­мов Уни­вер­си­тет Ка’Фо­ска­ри (Ве­не­ция, Ита­лия) СМЕР­ТЬ ИОАН­НА ВЛА­ДИ­СЛА­ВА В КОН­ТЕК­СТЕ АГИ­О­ГРА­ФИ­ЧЕ­СКИХ ЧУ­ДЕС О НА­КА­ЗА­НИИ СМЕР­ТЬЮ Ре­зю­ме: В Ле­то­пи­си по­па Ду­кля­ни­на (ина­че: Бар­ский ро­до­ слов) мы чи­та­ем рас­сказ о жи­зни и смер­ти Св. Иоан­на Вла­ди­ми­ра, уби­то­го пле­мян­ни­ком и на­след­ни­ком ца­ря Са­му­и­ла, Иоан­ном Вла­ ди­сла­вом, 22 мая 1016. В фе­вра­ле 1018 уби­й­ца вне­зап­но уми­ра­ет во вре­мя оса­ды го­ро­да Дур­рес. По вер­сии Ле­то­пи­си он был убит ан­ге­лом или та­ин­ствен­ным сол­да­том, в ко­то­ром ца­рь уз­на­ет по­ко­ й­но­го кня­зя Ду­клян­ско­го. Это во­зме­здие явля­ет­ся чу­дом: с по­мо­щ­ ью сво­их из­бран­ных свя­тых Бог, та­ким обра­зом, вос­ста­на­вли­ва­ет спра­ве­дли­во­сть на зе­мле. Књига 6, свеска 1 В ста­тье де­ла­ет­ся по­пыт­ка ин­тер­пре­та­ции это­го со­бы­тия в бо­ лее ши­ро­ком кон­тек­сте ана­ло­гич­ных аги­о­гра­фи­че­ских рас­ска­зов. Пер­вая груп­па со­дер­жит рас­ска­зы о ца­рях, ка­ра­ю­щ­их смер­тью ра­ зных лиц: свя­тые Кон­стан­тин Ве­ли­кий, Си­ме­он Серб­ский, Сте­фан Де­чан­ский и Бо­рис-Ми­ха­ил бол­гар­ский; Св. Си­ме­он со­вер­ша­ет 78 во­зме­здие уже по­сле сво­ей смер­ти. Во вто­рой груп­пе рас­ска­зов пред­ста­вле­ны свя­тые иерар­хи, У спомен и славу Светог Јована Владимира уби­ва­ю­щ­ие си­лой сво­ей мо­ли­твы – Алек­сан­др, па­три­арх, убив­ ший Ария и Ва­си­лий Ве­ли­кий, си­лой мо­ли­твы при­звав­ший смер­ть Юли­ан ­ а От­ступ­ни­ка, а так­же па­па Иоанн VI­II и смер­ть ба­вар­ских епи­ско­пов, из­де­вав­ших­ся над Св. Ме­фо­ди­ем, а так­же слу­чай Св. Са­вы, осо­бен­но рас­про­стра­нен­ный в серб­ской ли­те­ра­ту­ре (смер­ть Стре­за). Смер­те­ль­ные на­ка­за­ния со­вер­ша­ют­ся „клас­си­че­ски­ми” свя­ты­ми – Ге­ор­ги­ем, Мер­ку­ри­ем и, пре­жде все­го, Ди­ми­три­ем, ко­ то­рые ста­но­вят­ся аги­о­гра­фи­че­ской мо­де­лью. С бо­го­слов­ской точ­ки зре­ния че­ло­век не име­ет пра­ва уби­ва­ть, это пре­ро­га­ти­ва Бо­га. Од­на­ко, как от­ме­ча­ет один из на­и­бо­лее из­ вест­ных серб­ских пи­са­те­лей – Фе­о­до­сий, Бог одо­бря­ет и счи­та­ет спра­ве­дли­вым то, что со­вер­ша­ет­ся че­рез Его угод­ни­ков, в том чи­ сле и смер­ть не­пра­вед­ных. Ана­лиз мо­ти­ва смерт­ной ка­зни в Ле­то­пи­си по­ка­зы­ва­ет, что со­чи­не­ние по­па Ду­кля­ни­на пред­ста­вля­ет со­бою про­из­ве­де­ние ти­ пич­ное для Ви­зан­ти­й­ско-сла­вян­ско­го ми­ра. Мо­жно со­гла­сит­ся, что по кра­й­ней ме­ре эта ча­сть Ле­то­пи­си вос­хо­дит к про­то­гра­фу на цер­ков­но-сла­вян­ском язы­ке. Клю­че­вые сло­ва: Ле­то­пи­сь по­па Ду­кля­ни­на, Иоанн/Иван Вла­ ди­слав, св. Иоанн Вла­ди­мир, аги­о­гра­фия, цер­ков­но­сла­вян­ская ли­ те­ра­ту­ра, Ви­зан­ти­й­ско-сла­вян­ский мир Δρ. Alek­san­dar Na­u­mov Uni­ver­si­ta Ca’Fo­sca­ri Ve­ne­zia Ο ΘΑΝΑΤΟΣ ΤΟΥ ΙΩΑΝΝΗ ΒΛΑΝΤΙΣΛΑΒ ΣΤΟ ΠΛΑΙΣΙΟ ΤΩΝ ΑΓΙΟΛΟΓΙΚΩΝ ΚΟΙΝΩΝ ΤΟΠΩΝ ΠΕΡΙ ΘΑΝΑΤΙΚΗΣ ΤΙΜΩΡΙΑΣ Др Алек­с ан­д ар На­у­м ов Περίληψη: Στην εργασία εξετάζουμε ένα μέρος του Χρονικού της Διοκλείας στο οποίο πεθαίνει ο Ιωάννης Βλάντισλαβ και λίγο πριν το θάνατό του έχει την εντύπωση ότι τον σκοτώνει ο Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος. Το περιστατικό αυτό μελετάται μέσα στο ευρύτερο πλαίσιο παρόμοιων αγιολογικών ιστοριών από την παλαιά Σλαβική Γραμματεία και των βιβλικών ριζών του (Μωυσής, Ηλίας, Ελισαίος, Δαυίδ). Πραγματεύονται οι μορφές του Άγιου Συμεών, Άγιου Σάββα, Άγιου Στέφανου Ντέτσανσκι, όπως και του Μπόρις της Βουλγαρίας 79 (από την λατινική παράδοση). Παρουσιάζεται γενικό πλαίσιο των θα- Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу νάτων αυτών που θεωρούνται εκπλήρωση της Θείας Θέλησης, δηλαδή δίκαιη τιμωρία θανάτου από τον Άγιο Δημήτριο, Μερκούριο, Γεώργιο και από τους Αρχάγγελους, ιστορίες που εκλαμβάνονται ως μέρη της παλιάς σερβικής αγιολογικής παράδοσης. Το κεφάλαιο από το Χρονικό της Διοκλείας που μιλά για τον θάνατο του Ιωάννη Βλάντισλαβ στο ευ- ρύτερο πλαίσιο παρουσιάζει πολλές ομοιότητες με τις αφηγήσεις από την Pax Byzan­ti­no-Sla­va. Λέξεις κλειδιά: Χρονικό της Διοκλείας, Ιωάννης ο Βλάντισλαβ, Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, παλαιά σερβική λογοτεχνία, αγιολογία, Pax Byzan­ti­no-Sla­va Кон­стан­тин Ко­стро­мин, Канд.ист.на­ук и кан­ди­дат бо­го­сло­вия, до­цент Санкт-Пе­тер­бург­ская ду­хов­ная ака­де­мия k.a.ko­stro­min­@mail.ru ВЛА­ДА­РИ-МУ­ЧЕ­НИ­ЦИ У СЛО­ВЕН­СКИМ ЗЕ­МЉА­МА У ПЕ­РИ­О­ДУ ПО­КР­ШТА­ВА­ЊА ИС­ТОЧ­НЕ ЕВРО­ПЕ КОМ­ПА­РА­ТИВ­НА АНА­ЛИ­ЗА ЖИ­ТИ­ЈА СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА (СРП­СКОГ), ВЈА­ЧЕ­СЛА­ВА (ВАЦ­ЛА­ВА) ЧЕ­ШКОГ И БО­РИ­СА И ГЉЕ­БА (РУ­СКИХ) Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин Са­же­так: Култ све­тих кра­ље­ва-му­че­ни­ка је ши­ро­ко рас­про­ стра­њен и хро­но­ло­шки при­су­тан, и је­дан је од сим­бо­ла пе­ри­о­да по­кр­шта­ва­ња Евро­пе. Ме­ђу­тим, оно што чи­ни по­себ­ним култ сло­ вен­ских кра­ље­ва-му­че­ни­ка ти­че се ста­ро­сти хри­сти­а­ни­за­ци­је Ис­ точ­не Евро­пе. Ка­рак­те­ри­сти­ка њи­хо­вих жи­во­та је да су, као вла­ да­ри, они из­бје­га­ва­ли кр­во­про­ли­ће, од­би­ја­ли да се од­у­пру сво­јим про­тив­ни­ци­ма, те да је њи­хо­во уби­ство по­ве­за­но са бли­ским ро­ђа­ 81 ци­ма. Три кра­ља – Јо­ван Вла­ди­мир, Бо­рис и Вац­лав – уби­је­ни су од­мах на­кон мо­ли­тве. Сва тро­ји­ца ди­је­ле за­јед­нич­ку те­му жи­во­та Владари-мученици у словенским земљама хри­шћан­ске ке­но­зе: мо­ти­ви опла­ки­ва­ња мла­до­сти, нео­ду­пи­ра­ња злу си­лом, скр­на­вље­ња ти­је­ла, пост­хум­ног по­што­ва­ња и чу­да – све ово чи­ни јед­ну сло­же­ну сми­са­о­ну цје­ли­ну. Го­ди­не смр­ти Бо­ри­са и Гље­ба и Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра се по­ду­да­ра­ју – 1015-1016. го­ди­не. Ако је обо­жа­ва­ње Бо­ри­са и Гље­ба, си­но­ва кр­сти­те­ља Ру­си­је – кне­за Вла­ди­ми­ра, ути­ца­ло на култ св. Вац­ла­ва у Че­шкој, он­да се та­кав ути­цај на Зе­ту не мо­же уочи­ти. Овом по­след­њом оп­сер­ва­ци­јом из­ но­си­мо тврд­њу да је обо­жа­ва­ње кра­ље­ва-му­че­ни­ка у сло­вен­ским зе­мља­ма – за­јед­нич­ка ка­рак­те­ри­сти­ка ра­ног сло­вен­ско-хри­шћан­ ског сви­је­та. Кључ­не ре­чи: Вац­лав Че­шки, Јо­ван Вла­ди­мир, Бо­рис Ро­стов­ ски, Гљеб Му­ром­ски, ке­но­за, кра­ље­ви-му­че­ни­ци При­ня­тие хри­сти­ан­ства в сла­вян­ских го­су­дар­ствах про­ис­хо­ди­ ло не без кро­во­про­ли­тия. Од­на­ко если в стра­нах, в ко­то­рые хри­ сти­ан­ство про­ни­ка­ло в его ла­тин­ской вер­сии, стра­да­ло в основ­ном мест­ное на­се­ле­ние, по­ско­ль­ку хри­сти­а­ни­за­ция этих стран про­хо­ ди­ла с при­ме­не­ни­ем на­си­лия, то в стра­нах, при­няв­ших во­сточ­ную тра­ди­цию, при­ход хри­сти­ан­ства был до­бро­во­ль­ным вы­бо­ром кня­ зей, и имен­но хри­сти­ан­ские пра­ви­те­ли ча­сто ста­но­ви­ли­сь жер­твой за свой хри­сти­ан­ский мо­ра­ль­ный об­лик. Так сфор­ми­ро­вал­ся тип свя­то­сти ко­ро­ля-му­че­ни­ка, осо­бен­но сво­йс­ твен­но­го сла­вян­ско­му и скан­ди­нав­ско­му ми­ру эпо­хи их хри­сти­а­ни­за­ции. В этом утвер­жде­нии есть не­ско­ль­ко мо­мен­тов, ну­жда­ющ ­ ­их­ ся в по­я­сне­нии. Пер­вое – сла­вян­ские го­су­дар­ства. В хри­сти­а­ни­ за­ции стран IХ-Х ве­ков (по­ми­мо сла­вян­ских ну­жно так­же вспом­ ни­ть скан­ди­нав­ские стра­ны, хри­сти­а­ни­за­ция ко­то­рой ра­стя­ну­ла­сь на IХ-ХI ве­ка, а так­же Вен­грию) есть общ­ая за­ко­но­мер­но­сть – их хри­сти­а­ни­за­ция про­ис­хо­ди­ла, как то­ль­ко уро­ве­нь раз­ви­тия го­су­ дар­ствен­но­сти до­сти­гал опре­де­лен­но­го уров­ня: раз­де­ля­ла­сь пу­ блич­ная на­род­но-пред­ста­ви­те­ль­ская и кня­же­ская ве­тви вла­сти, по­я­вля­ли­сь при­зна­ки еди­но­го эко­но­ми­че­ско­го про­стран­ства и мо­ не­тар­ной по­ли­ти­ки, оформ­ля­ли­сь го­су­дар­ствен­ная гра­ни­ца и пра­ Књига 6, свеска 1 во­вое по­ле, фор­ми­ро­ва­ла­сь опре­де­лен­ная вне­шне­по­ли­ти­че­ская ли­ния1. Мо­мент хри­сти­а­ни­за­ции как бы ста­вил точ­ку в со­зда­нии го­су­дарств: язы­че­ство оли­це­тво­ря­ло пле­мен­ной пе­ри­од су­щ­е­ство­ ва­ния дан­но­го эт­но­са, а при­ня­тие хри­сти­ан­ства да­ва­ло во­змо­жно­ сть (при по­мо­щи хри­сти­ан­ской пи­сь­мен­но­сти) до­о­фор­ми­ть го­су­ 82 дар­ствен­ный строй. Кон­фликт ме­жду язы­че­ским и хри­сти­ан­ским на­ча­лом мо­жно У спомен и славу Светог Јована Владимира на­блю­да­ть в тек­стах, по­свя­щ­ен­ных св. Вя­че­сла­ву (Вац­ла­ву) и св. Бо­ри­су и Гле­бу. Со­гла­сно ла­тин­ской вер­сии, ма­ть Вя­че­сла­ва Дра­ го­ми­ра по­пы­та­ла­сь про­ве­сти ре­ста­вра­цию язы­че­ства, хо­тя ги­бе­ль Вя­че­сла­ва на­пря­мую с язы­че­ской ре­ак­ци­ей не свя­за­на. Ро­ль ма­ те­ри в этих со­бы­ти­ях опи­сы­ва­ет­ся в пер­вом сла­вян­ском жи­тии и ла­тин­ском жи­тии св. Вя­че­сла­ва (Вац­ла­ва) раз­лич­но, а ви­на в сла­ вян­ской вер­сии во­зла­га­ет­ся на “му­жей чеш­ских”, не­до­во­ль­ных выс­тра­и­ва­ни­ем власт­ной вер­ти­ка­ли и же­лав­ших во­ль­ни­цы, т.е. со­ про­ти­вляв­ших­ся го­су­дар­ствен­но­му стро­и­те­ль­ству (о фе­о­да­ль­ной раз­дро­блен­но­сти го­во­ри­ть еще сли­шком ра­но)2. В рус­ских па­мят­ ни­ках о Бо­ри­се и Гле­бе язы­че­ская те­ма оста­ет­ся в сто­ро­не, но из свя­зан­ных с ни­ми па­мят­ни­ков из­вест­но, что Гле­ба не пу­сти­ли в 1 См.: При­ня­тие хри­сти­ан­ства на­ро­да­ми Цен­тра­ль­ной и Юго-Во­сточ­ной Евро­ пы и кре­щ­ен­ ие Ру­си, отв. ред. Г. Г. Ли­та­врин, Мо­сква 1988; К. Ко­стро­мин, К во­про­су о срав­не­нии кре­щ­е­ния Ру­си и Ли­твы, Вест­ник Ека­те­рин­бург­ской ду­хов­ной се­ми­на­рии, 2 (14) (2016) 11-28. 2 Би­бли­о­те­ка ли­те­ра­ту­ры Древ­ней Ру­си (да­лее – БЛДР), том 2, ХI-ХII ве­ка. Санкт-Пе­тер­бург 1999, 171; Б. Н. Фло­ря, Вя­че­слав, Пра­во­слав­ная эн­ци­кло­пе­дия, том 10, Мо­сква 2005, 166-168. Му­ром, ку­да он по­ста­влен был кня­жи­ть, имен­но языч­ни­ки3. Ги­бе­ ль св. Иоан­на-Вла­ди­ми­ра не свя­за­на в „Ле­то­пи­си по­па Ду­кля­ни­на” с языч­ни­ка­ми как та­ко­вы­ми (хри­сти­а­ни­за­цию, хо­тя и не­ско­ль­ко сти­хи­й­ную, в ла­тин­ской тра­ди­ции ав­тор Ле­то­пи­си от­нес ко вре­ме­ нам св. Ки­рил­ла-Кон­стан­ти­на и Ме­фо­дия4), но явля­ет­ся пря­мым след­стви­ем то­го, что эт­нос ока­зал­ся рас­чле­нен на не­бо­ль­шие обра­ зо­ва­ния (жу­пан­ства) и кра­й­не за­ви­сим от сво­их со­се­дей – Ви­зан­ тии и Бол­га­рии (т.е. си­ту­а­ция в чем-то по­доб­ная си­ту­а­ции на Ру­си во вто­рой по­ло­ви­не ХII – на­ча­ле ХIII ве­ков). Раз­у­ме­ет­ся, общ­е­ствен­ные ин­сти­ту­ты раз­ви­ва­ют­ся не­рав­но­ мер­но. Если го­су­дар­ствен­ное стро­и­те­ль­ство мо­жет со­вер­ша­ть­ся до­ста­точ­но бы­стры­ми тем­па­ми, то сло­жив­ши­е­ся ве­ка­ми со­ци­а­ль­ ные ин­сти­ту­ции ро­до­пле­мен­но­го пе­ри­о­да от­ми­ра­ют не так ско­ро. Ме­жду ни­ми во­зни­ка­ет кон­фликт­ная си­ту­а­ция, за­ло­жни­ка­ми ко­ Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин то­рой ста­но­вят­ся как ли­де­ры этих ре­лик­то­вых ин­сти­ту­тов, так и ру­ко­во­ди­те­ли го­су­дар­ства, если они про­я­вля­ют сла­бо­сть. Сла­бо­ сть же их за­ста­вля­ет про­я­вля­ть хри­сти­ан­ская мо­ра­ль­ная док­три­на, ма­ло со­че­та­ю­щ­а­я­ся с прин­ци­па­ми ав­то­ри­та­ри­зма. Вто­рой мо­мент, ну­жда­ю­щи ­ ­й­ся в уточ­не­нии, это осо­бен­но­сти хри­сти­а­ни­за­ции по ла­тин­ской и гре­че­ской тра­ди­ци­ям. Ла­тин­ская мис­сия, обес­пе­чен­ная ад­ми­ни­стра­тив­ной, фи­нан­со­вой и да­же, 83 в слу­чае нео­б­хо­ди­мо­сти, во­ен­ной под­дер­жкой Франк­ско­го ко­ро­ Владари-мученици у словенским земљама лев­ства, а за­тем Гер­ман­ско­го ко­ро­лев­ства и Свя­щ­ен­ной Рим­ской им­пе­рии, со­про­во­жда­ла т.н. “Drang nach Osten”, дви­же­ние сна­ча­ ла франк­ских, а за­тем гер­ман­ских фе­о­да­лов на во­сток с це­лью ко­ ло­ни­за­ции но­вых тер­ри­то­рий5. Мест­ные вла­сти, при­ни­мая та­кую мис­сию, долж­ны бы­ли сми­ри­ть­ся с тем, что мест­ная ари­сто­кра­тия долж­на со вре­ме­нем бы­ть вы­те­сне­на при­шлой, из За­пад­ной Евро­ пы. В слу­чае же ее со­про­ти­вле­ния они так­же под­ле­жа­ли ли­кви­ да­ции. Пер­вый сце­на­рий мо­жно на­блю­да­ть в По­ль­ше и Вен­грии, вто­рой – в Че­хии и При­бал­ти­ке. Т.о. кон­фликт в дан­ном слу­чае не­из­бе­жен да­же вне свя­зи с хри­сти­а­ни­за­ци­ей, она явля­ет­ся ли­шь „раз­дра­жа­ю­щи ­ м фак­то­ром”, по­ско­ль­ку обес­пе­чи­ва­ет по­я­вле­ние 3 Жи­тие кня­зя Му­ром­ско­го Кон­стан­ти­на с ча­ды его: Ми­ха­и­лом и Фе­о­до­ром в кн.: М. В. Кри­во­ше­ев, Му­ро­мо-Ря­зан­ская зе­мля. Очер­ки со­ци­а­ль­но-по­ли­ти­че­ской ис­то­ рии ХI – на­ча­ла ХIII вв. по ма­те­ри­а­лам по­ве­стей, Гат­чи­на 2003, 175. 4 Lje­to­pis po­pa Du­klja­ni­na (да­лее – ЛпД), Ge­sta re­gum scla­vo­rum: Из­во­ри за срп­ску исто­ри­ју, 7, Ла­тин­ски из­во­ри, књ 1. Be­o­grad 2009, 33а-63а (IХ). 5 А. М. Ку­зне­цо­ва, Мис­сии ла­тин­ской цер­кви: Опыт хри­сти­ан­ско­го За­па­да и Цен­тра­ль­ная и Юго-Во­сточ­ная Евро­па на ру­бе­же вто­ро­го ты­ся­че­ле­тия, Хри­сти­ан­ство в стра­нах Во­сточ­ной, юго-во­сточ­ной и цен­тра­ль­ной Евро­пы на по­ро­ге вто­ро­го ты­ся­че­ле­ тия, Мо­сква 2002, 35-59. этой но­вой вне­шней эли­ты. Един­ствен­ное ис­клю­че­ние – Мо­ра­вия, где ла­тин­ский ва­ри­ант хри­сти­ан­ства ока­зал­ся смяг­чен де­я­те­ль­но­ стью св. Ме­фо­дия. По­э­то­му зде­сь, на сла­вян­ской хри­сти­а­ни­зи­ру­ е­мой тер­ри­то­рии во­зник пер­вый пре­це­дент ги­бе­ли без­за­щ­ит­но­го кня­зя от рук сво­их ко­вар­ных род­ствен­ни­ков, не при­дер­жи­вав­ших­ ся хри­сти­ан­ских прин­ци­пов по­ве­де­ния. Од­на­ко имен­но кон­фликт элит ле­жал в осно­ве кро­ва­вых со­бы­тий ру­бе­жа пер­вой че­твер­ти Х ве­ка – в этом от­но­ше­нии пер­вая сла­вян­ская ре­дак­ция Жи­тия св. Вя­че­сла­ва, где ответ­ствен­но­сть за про­и­зо­шед­шее во­зла­га­ет­ся на “чеш­ских му­жей”, пред­ста­вля­ет­ся на­и­бо­лее близ­кой к исти­не. Сла­вян­ские стра­ны, вы­брав­шие гре­че­скую (ви­зан­ти­й­скую) тра­ди­цию, со­вер­ша­ли свой вы­бор до­бро­во­ль­но, са­ми „за­тре­бо­ва­ ли” у Ви­зан­тии мис­си­о­не­ров и са­ми ор­га­ни­зо­вы­ва­ли хри­сти­а­ни­ за­цию6. Под­дер­жи­ва­е­мая мест­ной вла­стью хри­сти­ан­ская цер­ко­вь, та­ким обра­зом, вхо­ди­ла в зна­чи­те­ль­но ме­нь­ший кон­фликт с мест­ Књига 6, свеска 1 ным на­се­ле­ни­ем, имев­шим де­ло со сво­и­ми же кня­зь­я­ми. При­ня­тие хри­сти­ан­ства ста­но­ви­ло­сь вну­трен­ним де­лом сла­вян­ско­го го­су­дар­ ства, за­тем уже вли­яв­шее на вне­шние его де­ла. По­эт­ о­му жер­твой кон­флик­та ча­сто ста­но­ви­ли­сь имен­но кня­зья, чей хри­сти­ан­ский об­лик си­ль­но кон­тра­сти­ро­вал с го­спод­ству­ю­щ­и­ми по­ка еще язы­ 84 че­ски­ми нра­ва­ми. Имен­но та­ки­ми ста­ли в Че­хии – св. Вя­че­слав, в сер­бо-хор­ват­ских зе­млях – св. Иоанн-Вла­ди­мир, а на Ру­си – св. У спомен и славу Светог Јована Владимира Бо­рис и Глеб. Ме­жду рас­ска­за­ми о ги­бе­ли этих свя­тых кня­зей есть па­рал­ле­ ли и вза­и­мо­свя­зи. Так, св. Вя­че­слав – внук обра­тив­ше­го в хри­сти­ ан­ство че­хов кня­зя Бор­жи­воя, а св. Бо­рис и Глеб – млад­шие сы­но­ вья кре­сти­те­ля Ру­си Вла­ди­ми­ра. Все че­тве­ро по­ги­бли в до­ста­точ­ но мо­ло­дом во­зра­сте, хо­тя иног­да уточ­не­ние во­зра­ста не­во­змо­жно (св. Вя­че­слав про­жил око­ло 28 лет; св. Иоанн Вла­ди­мир, ну­жно по­ла­га­ть, ро­дил­ся око­ло 975 го­да и на мо­мент его ги­бе­ли ему долж­ но бы­ло бы­ть вряд ли бо­ль­ше 40 лет; св. Бо­рис и Глеб ро­ди­ли­сь ли­ бо не­за­дол­го до кре­ще­ ­ния кня­зя Вла­ди­ми­ра, ли­бо сра­зу по­сле, т.е. им бы­ло при­мер­но по 25-30 лет, хо­тя тра­ди­ци­он­но в ико­но­гра­фии из­о­бра­жа­ют­ся юно­ша­ми). Все трое бы­ли ли­бо де­й­ству­ющ ­ ­и­ми вер­ хов­ны­ми пра­ви­те­ля­ми (св. Иоанн Вла­ди­мир и св. Вя­че­слав), ли­бо рас­сма­три­ва­ли­сь как глав­ные на­след­ни­ки ее (Бо­рис и Глеб). На­чи­ная со­по­ста­вле­ние, от­ме­тим, что пер­вич­ные све­де­ния об Иоан­не Вла­ди­ми­ре, со­хра­нив­ши­е­ся в „Ле­то­пи­си по­па Ду­кля­ни­ на”, пред­ста­вля­ют со­бой со­кра­щ­е­ние древ­не­го сла­вян­ско­го жи­ 6 См.: С. А. Ива­нов Ви­зан­ти­й­ское мис­си­о­нер­ство. Мо­жно ли сде­ла­ть из „вар­ва­ ра“ хри­сти­а­ни­на? Мо­сква 2003. тия7. Ана­ло­гич­ная си­ту­а­ция про­и­зо­шла и с рас­ска­зом об уби­е­нии св. Бо­ри­са и Гле­ба, один из древ­не­й­ших ва­ри­ан­тов ко­то­ро­го ока­ зал­ся ин­кор­по­ри­ро­ван в со­став „По­ве­сти вре­мен­ных лет”. В то же вре­мя, аги­о­гра­фи­че­ская тра­ди­ция Бо­ри­са и Гле­ба в ХI ве­ке ока­ за­ла­сь до­ста­точ­но бо­га­той и по­ро­ди­ла це­лый ряд про­из­ве­де­ний8. Би­о­гра­фи­че­ские мо­мен­ты о св. Вя­че­сла­ве-Вац­ла­ве из­вле­ка­ют­ся из мно­го­чи­слен­ных жи­ти­й­ных па­мят­ни­ков Х-ХI ве­ков9. По­ско­ль­ ку све­де­ния, ими со­о­бщ­а­е­мые, раз­нят­ся, сле­ду­ет вы­бра­ть, ка­кие тек­сты пред­по­че­сть. Мы по­ль­зу­ем­ся древ­не­рус­ским тек­стом жи­ тия св. Вя­че­сла­ва (ана­ло­гич­но – ла­тин­ские вер­сии жи­зне­о­пи­са­ния Иоан­на Вла­ди­ми­ра на­ми не учи­ты­ва­ли­сь), так как це­лью ис­сле­ до­ва­ния явля­ет­ся вы­я­вле­ние общ­е­го смы­сла в па­мят­ни­ках сла­вян­ ских ли­те­ра­тур. Та­ким обра­зом, в со­по­ста­вле­нии обра­зов, ис­хо­дя из ис­точ­ни­ко­вых форм, фи­гу­ры св. Бо­ри­са и Гле­ба в из­вест­ной Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин сте­пе­ни ста­но­вят­ся клю­че­вы­ми, так как их жи­тия су­ще­ ­ству­ют в фор­мах, ана­ло­гич­ных и Иоан­ну Вла­ди­ми­ру (ин­кор­по­ри­ро­ван­ный в ле­то­пи­сь древ­ний жи­ти­й­ный па­мят­ник), и св. Вя­че­сла­ву (са­мо­ сто­ят­ е­ль­ные пол­но­цен­ные жи­ти­й­ные про­из­ве­де­ния). Жи­тия св. Вя­че­сла­ва и Бо­ри­са и Гле­ба на­чи­на­ют­ся с про­ро­че­ ской ци­та­ты, ис­пол­нив­ше­й­ся в ис­то­рии с му­че­ни­ка­ми10. Там же в обо­их тек­стах в ка­че­стве вве­де­ния из­ла­га­ет­ся по­ли­ти­че­ская и би­о­ 85 гра­фи­че­ская си­ту­а­ция, при­вед­шая к тра­ге­дии. В рас­ска­зе о ги­бе­ли Владари-мученици у словенским земљама св. Иоан­на Вла­ди­ми­ра в „Ле­то­пи­си по­па Ду­кля­ни­на” и в ана­ло­ гич­ном рас­ска­зе об уби­е­нии Бо­ри­са и Гле­ба в “По­ве­сти вре­мен­ных лет” это пре­ди­сло­вие, раз­у­ме­ет­ся, опу­щ­е­но. Ха­рак­те­ри­сти­ка дет­ских лет всех че­тве­рых поч­ти иден­тич­на. Св. Вя­че­слав по­сле кня­же­ских по­стри­гов „на­ча ро­сти, бла­го­да­тью Бо­жи­ею хра­ни­мъ… и на­вы­че ра­зу­мъ до­бре… и на­ча отро­къ учи­ти­ ся кни­га­мъ ла­ты­нь­ски­мъ, и на­у­чи­ся до­бре” 11. Св. Иоанн Вла­ди­мир „ра­стао jе укра­шен сва­ком мудрошħу и светло­шħу” 12. Св. Бо­рис и Глеб, со­гла­сно „Чте­нию о жи­тии и о по­гу­бле­нии бла­же­ную стра­ 7 Д. И. По­лы­вян­ский, А. А. Ту­ри­лов, Иоанн Вла­ди­мир, Пра­во­слав­ная эн­ци­кло­пе­ дия, том 23, Мо­сква 2010, 736-739. 8 См.: Н. И. Ми­лю­тен­ко Свя­тые кня­зья-му­че­ни­ки Бо­рис и Глеб, Санкт-Пе­тер­бург 2006 (да­лее – Ми­лю­тен­ко); А. В. На­за­рен­ко и др. Бо­рис и Глеб, Пра­во­слав­ная эн­ци­кло­пе­ дия, том 6, Мо­сква 2003, 44-60. 9 Б. Н. Фло­ря Вя­че­слав, Пра­во­слав­ная эн­ци­кло­пе­дия, том 10, 166-168. 10 БЛДР, том 2, 168; Ус­пен­ский сбор­ник ХII-ХIII вв., Мо­сква 1971, 43 (8б:24-27). 11 БЛДР, том 2, 168. 12 ЛпД, 125 (ХХХVI). сто­терп­цю Бо­ри­са и Гле­ба”, бы­ли „та­ко све­тя­щ­е­ся, акы две зве­зде све­тле по­сре­де тем­ны­хъ”. Св. Не­стор, опи­сы­вая их дет­ство, от­да­ ет ав­то­ри­тет Бо­ри­су, а вос­при­им­чи­во­сть – Гле­бу: „бе же Глеб вел­ ми де­те­скъ, а бла­жен­ныи Бо­ри­съ в раз­у­ме сы, ис­по­ль­нь бла­го­да­ти Бо­жия, взи­ма­ше бо кни­гы и чтя­ше, бя­ше бо и гра­мо­те на­у­чен”13. Бла­го­че­стие это­го по­ко­ле­ния ко­ро­лей по­да­ет­ся све­жим, не­за­мут­ нен­ным и ли­шен­ным вну­трен­не­го на­пря­же­ния, что за­мет­но кон­ тра­сти­ру­ет с опи­са­ни­ем кон­ца их жи­зни. Под­чер­ки­ва­ние гра­мот­ но­сти Вя­че­сла­ва и Бо­ри­са (образ пер­во­го без­у­слов­но по­вли­ял на образ вто­ро­го) ва­жно не то­ль­ко в кон­тек­сте жи­ти­йн ­ о­го сю­же­та, где они про­я­вля­ют свою кни­жно­сть в мо­мент уби­йс­ тва, под­чер­ки­вая его дь­я­во­ль­ский ха­рак­тер, но и в кон­тек­сте общ­е­хри­сти­ан­ско­го и, сле­до­ва­те­ль­но, общ­е­ку­ль­тур­но­го со­сто­я­ния стра­ны, не­дав­но обра­ тив­ше­й­ся от язы­че­ства к хри­сти­ан­ству, где гра­мот­но­сть по­да­ет­ся как бла­го­дат­ное по­след­ствие кре­щ­е­ния на­ро­да, ко­то­рое дь­я­вол пы­ Књига 6, свеска 1 та­ет­ся ис­ко­ре­ни­ть по­сред­ством сво­их по­слу­шных ис­пол­ни­те­лей. Бла­го­че­стие кня­зей име­ет под­кре­пле­ние в ви­де рас­ска­за о ми­ ло­сти­вом их от­но­ше­нии к лю­дям. Пре­жде рас­ска­за о му­че­ни­ях, да­же и пред­ва­ри­те­ль­ных, как в жи­зне­о­пи­са­нии св. Иоан­на Вла­ ди­ми­ра, ког­да ре­чь идет о во­й­не с бол­гар­ским ца­рем Са­му­и­лом, 86 го­во­рит­ся о за­бо­те кня­зей по от­но­ше­нию к окру­жа­ю­щи ­ м. Так, св. Вя­че­слав „не ток­мо же кни­ги уме­я­ше, но ве­ру свер­шая все­мъ убо­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ги­мъ до­бро тво­ря­ше: бед­ныя на­пи­та­ше и оде­ва­ше по еуагль­ско­му уче­нию, бо­жия ра­бы пи­та­ше, вдо­ви­цъ не да­дя­ше оби­де­ти, лю­ди вся убо­гыя и бо­га­тыя ми­ло­ва­ше, цер­кви вся зла­то­мъ укра­си, ве­ро­ва­ше въ Бо­га все­мъ серд­це­мъ, все бла­гое тво­ря­ше в жи­во­те сво­е­мъ”14. Св. Глеб, в по­дра­жа­ние от­цу (и, как бы не­за­мет­но, св. Вя­че­сла­ву) был „де­те­скъ те­ло­мъ, а умо­мъ ста­ръ, мно­гу же ми­ло­сты­ню тво­ря ни­щи ­ ­мъ, и вдо­ви­ця­мъ, и си­ро­та­мъ”15. Св. Иоанн Вла­ди­мир со­тво­ рил кон­крет­ную за­бо­ту о бли­жних, бу­ду­чи за­перт на го­ре Об­лик (Та­ра­бош), из­ба­вив сво­ей мо­ли­твой окру­жа­ю­щ­их от уку­сов ядо­ви­ тых змей16 (по­доб­ные кон­крет­ные при­ме­ры за­бо­ты о бли­жних, со­ гла­сно древ­не­рус­ской кни­жной тра­ди­ции, на­чав­ше­й­ся с жи­ти­й­ных па­мят­ни­ков о Бо­ри­се и Гле­бе, в ко­то­рых вид­но по­дра­жа­ние так­же и ви­зан­ти­йс­ ким жи­ти­й­ным па­мят­ни­кам, со­бра­ны в спе­ци­а­ль­ном 13 Ми­лю­тен­ко, 362. 14 БЛДР, том 2, 168, 170. 15 Ми­лю­тен­ко, 362. 16 ЛпД, 125, 127. про­из­ве­де­нии „Съ­ка­за­ние чю­де­съ свя­тою стра­сто­тьр­пь­цю Хри­сто­ ву Ро­ма­на и Да­вы­да” (Ро­ман и Да­выд – кре­щ­а­ль­ные име­на Бо­ри­са и Гле­ба)). На­ли­чие чу­дес в жи­ти­йн ­ ых ци­клах и от­де­ль­ных па­мят­ни­ках – не не­пре­мен­ный атри­бут кня­же­ских ти­пов свя­то­сти. Чу­до­тво­ре­ние же ко­ро­лей-му­че­ни­ков Во­сточ­ной Евро­пы (от Скан­ди­на­вии до Южных Бал­кан, вклю­чая Ру­сь), как при­жи­знен­ное, так и по­смерт­ное – ха­ рак­тер­ная осо­бен­но­сть это­го ти­па свя­то­сти в эпо­ху IХ-ХI вв.17. Св. Иоанн Вла­ди­мир и св. Бо­рис, со­вре­мен­ни­ки, выс­ту­па­ют в про­из­ве­де­ни­ях, им по­свя­ще­ н­ных, как во­и­ны. Св. Иоанн Вла­ди­мир вы­ну­жден был во­е­ва­ть с бол­га­ра­ми, св. Бо­рис – с пе­че­не­га­ми. При этом ав­то­ры жи­тий по-раз­но­му под­во­дят чи­та­те­лей к то­му, что оба св. во­и­на не про­ли­ли че­ло­ве­че­ской кро­ви. Св. Бо­рис – по­то­му что не на­шел в сте­пи пе­че­не­гов, а за вла­сть бо­ро­ть­ся от­ка­зал­ся. Он Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин мо­лит­ся сло­ва­ми Еван­ге­лия: “Да аще кръ­вь мою про­ле­е­ть [Святоп­ олк, брат Бо­ри­са – КК], и на уби­и­ство мое по­тъ­щ­и­ть ся, му­че­ни­къ бу­ду Го­спо­ду мо­е­му. Аз бо не про­ти­влю ся, за­не пи­ше­ть ся: „Го­ спо­дь гър­ды­им ­ ъ про­ти­ви­ть ся, съ­ме­ре­ны­мъ же да­е­ть бла­го­да­ть”18. Иоанн Вла­ди­мир от­сту­пил на го­ру, по­то­му что „био све­ти чо­век и ни­је же­лео да ни­ко од ње­го­вих стра­да у ра­ту”19. Св. Вя­че­слав не про­я­вля­ет во­ин­ских ка­честв, хо­тя это оче­вид­но бы­ло его обя­зан­но­ 87 стью и он ее не­сом­нен­но ре­а­ли­зо­вы­вал. Имен­но по­эт­ о­му дан­ные Владари-мученици у словенским земљама жи­ти­йн­ ые па­мят­ни­ки так лег­ко и ор­га­нич­но вхо­ди­ли в ле­то­пи­сные про­из­ве­де­ния, со­че­та­я­сь с ге­ро­и­че­ски­ми по­ве­стя­ми и эпи­че­ски­ми ска­за­ни­я­ми (бы­ли­на­ми, са­га­ми)20. Пред­ста­вле­ние о бла­го­че­стии умно­жа­ет­ся мно­го­крат­но в свя­ зи с от­но­ше­ни­ем свя­тых кня­зей к бра­ку. Св. Вя­че­слав и св. Глеб, со­гла­сно аги­о­гра­фи­че­ским про­из­ве­де­ни­ям, не бы­ли же­на­ты. Во­ прос о бра­ке в Жи­тии св. Вя­че­сла­ва да­же не под­ни­мал­ся. Глеб не был же­нат при жи­зни от­ца, со­гла­сно „Чте­нию о жи­тии и по­гу­бле­ нии”, ‘еди­на­че бо бе унъ те­ло­мъ’”21. Св. Бо­рис был же­нат (или, вер­ нее, не со­про­ти­влял­ся же­ла­нию от­ца же­ни­ть его), как был же­нат и 17 См.: М. Ю. Па­ра­мо­но­ва, Свя­тые пра­ви­те­ли Ла­тин­ской Евро­пы и Древ­ней Ру­си: срав­ни­те­ль­но-исто­ри­че­ский ана­лиз вац­лав­ско­го и бо­ри­со­глеб­ско­го ку­ль­тов, Мо­сква 2003; М. Х. Але­шков­ский, Рус­ские гле­бо­бо­ри­сов­ские эн­кол­пи­о­ны 1072-1150 го­дов, Древ­не­рус­ ское ис­кус­ство. Ху­до­же­ствен­ная ку­ль­ту­ра до­мон­го­ль­ской Ру­си, Мо­сква 1972, 104-125. 18 Ус­пен­ский сбор­ник, 44 (9в:9-17). 19 ЛпД, 125. 20 См.: А. С. Ор­лов, Ге­ро­и­че­ские те­мы древ­ней рус­ской ли­те­ра­ту­ры, Мо­сква, Ле­ нин­град 1945. 21 Ми­лю­тен­ко, 364. Иоанн Вла­ди­мир. Но их от­но­ше­ние к бра­ку бы­ло бо­лее чем спо­ ко­й­ным – пас­сив­но-бла­го­че­сти­вым. Бо­рис был же­нат по во­ле от­ца и, не­смо­тря на не­ско­ль­ко лет брач­ной жи­зни, не оста­вил на­след­ ни­ков: „Бла­го­вер­ныи же кня­зь, ви­дя бла­же­на­го Бо­ри­са пре­спев­ша вер­стою, въс­хо­те бра­къ ство­ри­ти ему. А бла­же­ныи же ху­де ра­ча­ше о то­мъ, но умо­ле­нъ бы­въ от бо­я­ръ, да не ослу­ша­ет­ся от­ца, ство­ри во­лю от­цю. Се же бла­же­ныи съ­тво­ри не по­хо­ти ра­ди те­ле­сныя, не бу­ди то, но за­ко­на ра­ди ца­рь­ска­го и по­слу­ша­ния ра­ди от­ца”22. В ра­нее со­ста­влен­ном „Стра­да­нии и стра­сти”, рав­но как и в ле­то­пи­ сной ста­тье о бра­ке Бо­ри­са не го­во­рит­ся. В жи­ти­й­ной ста­тье „Ле­то­пи­си по­па Ду­кля­ни­на” по­дроб­но опи­ са­на же­ни­ть­ба св. Иоан­на Вла­ди­ми­ра: „Ле­то­пи­си по­па Ду­кля­ни­ на» по­дроб­но опи­са­на же­ни­ть­ба св. Иоан­на Вла­ди­ми­ра: «Та­ко је јед­ног да­на ца­ре­ва кћер по име­ну Ко­са­ра, по­так­ну­та од Све­тог Ду­ ха,… угле­да­ла Вла­ди­ми­ра и ви­дев­ши да је ле­пог из­гле­да, сме­ран Књига 6, свеска 1 и скро­ман, и да је пун му­дро­сти и бо­го­по­што­ва­ња, за­ста­ла је да по­раз­го­ва­ра са њим, а ње­го­ве ре­чи су јој се учи­ни­ле сла­ђе од ме­да и са­ћа. И за­то, не из по­жу­де, већ за­то што се са­жа­ли­ла над ње­го­вом мла­до­шћу и ле­по­том, и по­што је чу­ла да је он краљ и да је ро­дом из кра­љев­ске ло­зе, за­љу­би­ла се у ње­га и, на­кон што га је по­здра­ви­ 88 ла, оти­шла је. Же­ле­ћи по­том да га осло­бо­ди за­тво­ре­ни­штва до­шла је до ца­ра и ба­цив­ши му се пред но­ге ова­ко му је го­во­ри­ла: „Оче У спомен и славу Светог Јована Владимира мој и го­спо­да­ру, знам да ћеш ми да­ти му­жа ко­ји ми до­ли­ку­је. Са­да пак мо­лим тво­је ве­ли­чан­ство, или ћеш ме­ни да­ти за му­жа кра­ља Вла­ди­ми­ра ко­га др­жиш у око­ви­ма, или знај да ћу пре умре­ти не­ го што ћу при­хва­ти­ти дру­гог му­жа”. Цар, чув­ши ово, бу­ду­ћи да је ве­о­ма во­лео сво­ју кћер и зна­ју­ћи да је Вла­ди­мир кра­љев­ског ро­да, об­ра­до­вао се и при­стао је на ње­ну мол­бу. Од­мах је по­слао по Вла­ ди­ми­ра и на­ре­дио је да га оку­па... *** об­у­че­ног у кра­љев­ско оде­ло до­ве­ду пред ње­га и бла­го га по­сма­тра­ју­ћи и по­љу­бив­ши га пред свим ве­ли­ка­ши­ма сво­га кра­љев­ства пре­дао му је сво­ју кћер­ку за же­ну. …Вла­ди­мир је та­ко жи­вео са сво­јом же­ном Ко­са­ром у пот­пу­ ној све­то­сти и чед­но­сти, љу­бе­ћи Бо­га и слу­же­ћи му и но­ћу и да­њу, и вла­дао је сво­јим на­ро­дом ко­ји му је по­ве­рен пра­вед­но и у стра­ху од Бо­га”23. Оба же­на­тых кня­зя не оста­ви­ли по­том­ства. Жи­знь обо­их кня­ зей в бра­ке пред­ста­вле­на как без­брач­ная. Это ощущение свя­то­сти и чи­сто­ты от­но­ше­ний, не „омра­чен­ное” плот­ской свя­зью, под­черк­ 22 Ми­лю­тен­ко, 364. 23 ЛпД, 129, 131. ну­то в жи­тии Иоан­на Вла­ди­ми­ра тем, что Ко­са­ра „за­мо­на­ши­ла се и жи­ве­ла је све­тач­ким жи­во­том и у тој цр­кви окон­ча­ла је свој жи­ вот и са­хра­ње­на је по­крај сво­га му­жа”24 (в Ки­ев­ской Ру­си из­вест­ны еди­нич­ные слу­чаи по­стри­же­ния жен кня­зей)25. В ка­ждом из рас­сма­три­ва­е­мых аги­о­гра­фи­че­ских про­из­ве­де­ ний обя­за­те­ль­но есть нек­то, вы­пол­ня­ю­щ­ий ро­ль пре­да­те­ля, осу­ щ­ествля­ю­ще­ ­го не про­сто пре­ступ­ные, но имен­но ве­ро­лом­ные за­ мы­слы. По­э­то­му он (или они) на­гра­жда­ют­ся со­о­твет­ству­ю­щ­и­ми эпи­те­та­ми и со­по­ста­вля­ют­ся с би­бле­й­ски­ми ана­ло­га­ми та­ко­вых лю­дей. Так, в Жи­тии св. Вя­че­сла­ва груп­па за­го­во­рщ­и­ков („му­ жи че­съ­скыи”) со­по­ста­вле­на с Иудой-пре­да­те­лем, „пи­са­но бо есть: ‘Вся­къ, въс­та­яй на го­спо­ди­нъ свои, Июде по­до­бе­нъ есть’“26. Ана­ло­гич­ный при­мер в ли­це мест­но­го жу­па­на есть и в „Ле­то­пи­ си по­па Ду­кля­ни­на”: пред­ла­гая Са­му­и­лу пе­ре­да­ть ему „кра­ља” Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин (Иоан­на Вла­ди­ми­ра), он ста­но­вит­ся „по­пут из­дај­ни­ка Ју­де”27. Во вто­ром сю­же­те кля­тво­пре­ступ­ни­ком выс­ту­па­ет пле­мян­ник Са­му­ и­ла Иоанн Вла­ди­слав. В аги­о­гра­фи­че­ских па­мят­ни­ках, свя­зан­ных с Бо­ри­сом, его брат Свя­то­полк, ко­то­рый выс­ту­па­ет в про­из­ве­де­ ни­ях как ор­га­ни­за­тор и за­каз­чик уби­й­ства, со­по­ста­влен к Ка­ин­ ом: „…ди­ав­ о­лъ… на­ча­тъ под­ви­жь­неи бы­ва­а­ти и обре­тъ, яко же пре­же Ка­и­на, на бра­то­у­би­и­ство го­ря­ща, та­ко же и Свя­то­пъл­къ, по­ис­ти­не 89 въ­то­ра­аг­ о Ка­и­на…”28. Во­зни­ка­ет во­прос, по­че­му в древ­не­рус­ском Владари-мученици у словенским земљама 24 ЛпД, 137. 25 П. И. Га­й­ден­ко, На­сто­ят ­ е­ль­ни­цы древ­не­рус­ских мо­на­сты­рей: по­ло­же­ние и пол­но­мо­чия, Ros­si­ca An­ti­qua 2 (12) (2015) 47-75; П. И. Га­й­ден­ко, Не­ско­ль­ко слов об ор­га­ ни­за­ции вну­трен­ней жи­зни древ­не­рус­ско­го жен­ско­го мо­на­сты­ря (до­мон­го­ль­ская Ру­сь): по­ста­нов­ка про­бле­мы, Цер­ко­вь, Бо­го­сло­вие, Ис­то­рия, Ма­те­ри­а­лы IV Ме­жду­на­род­ной на­уч­но-бо­го­слов­ской кон­фе­рен­ции, Ека­те­рин­бург, 5-6 фе­вра­ля 2016 г.. Ека­те­рин­бург 2016, 192-200; П. И. Га­й­ден­ко, Мо­ти­вы и об­сто­ят ­ е­ль­ства ухо­да же­нщ­ин в мо­на­сты­рь в до­мон­го­ль­ской Ру­си Исто­ри­че­ские, фи­ло­соф­ские, по­ли­ти­че­ские и юри­ди­че­ские на­у­ки, ку­ль­ту­ро­ло­гия и ис­кус­ство­ве­де­ние, Во­про­сы те­о­рии и прак­ти­ки 10-1 (60) (2015) 46-51. 26 БЛДР, том 2, 170. 27 ЛпД, 127. 28 Ус­пен­ский сбор­ник, 46 (10в:8,11-16). Есть сом­не­ния в том, что в де­йс­ тви­те­ль­ но­сти вся ви­на за ги­бе­ль бра­ть­ев ло­жит­ся на Свя­то­пол­ка. См.: Н. Ф. Ко­тляр, Кня­зь ока­ ян­ный? Был ли Свя­то­полк уби­й­цей сво­их бра­ть­ев Бо­ри­са и Гле­ба? Ро­ди­на, Рос­си­йс­ кий исто­ри­че­ский ил­лю­стри­ро­ван­ный жур­нал, Де­ка­брь 2000, 35-39; С. М. Ми­хе­ев, „Свя­то­ полк се­де в Ки­ев­ е по от­ци“: Усо­би­ца 1015-1019 го­дов в древ­не­рус­ских и скан­ди­нав­ских ис­точ­ни­ках, Мо­сква 2009; К. А. Ко­стро­мин, Бо­ри­со­глеб­ская про­бле­ма: во­прос до­ве­рия ис­точ­ни­кам, Рус­ские древ­но­сти, Сбор­ник на­уч­ных тру­дов к 75-ле­тию про­фес­со­ра И. Я. Фро­я­но­ва, Тру­ды исто­ри­че­ско­го фа­ку­ль­те­та СПбГУ, том 6, Санкт-Пе­тер­бург 2011, 55-70; А. А. Чу­бур, Ар­хе­о­ло­ги­че­ские сви­де­те­ль­ства ста­но­вле­ния ку­ль­та Гле­ба и Бо­ри­са в Чер­ ни­го­во-Се­вер­ской зе­мле, Stu­dia in­ter­na­ti­o­na­lia, Ма­те­ри­а­лы IV ме­жду­на­род­ной на­уч­ной кон­фе­рен­ции, 2016, 32-40. па­мят­ни­ке (и его па­рал­ле­лях и про­из­вод­ных) уби­йс­ тво за­мы­шля­ет не „вто­рый Июда”, а „вто­рый Ка­и­нъ”29? По­нят­но, что Ка­ин со­гре­ шил имен­но бра­то­у­би­й­ством, а не про­сто пре­да­те­ль­ством. Ти­по­ло­ гия и прин­цип ли­те­ра­тур­но­го по­дра­жа­ния долж­ны бы­ли бы за­ста­ ви­ть ав­то­ра сле­до­ва­ть ка­но­ну (хо­тя бы по при­чи­не ис­по­ль­зо­ва­ния Жи­тия св. Вя­че­сла­ва), од­на­ко это­го не про­и­зо­шло. По­че­му? Ответ, как нам ка­жет­ся, ле­жит в той же пло­ско­сти за­ко­нов ли­те­ра­тур­но­ го жан­ра, в дан­ном слу­чае: прин­цип за­пре­та на сти­ли­сти­че­ский пов­тор. Фак­ти­че­ски в „По­ве­сти вре­мен­ных лет” ро­ль Иуды сы­грал во­е­во­да Блуд, пре­дав­ший сво­ег­ о кня­зя Яро­пол­ка, ког­да его за­хо­ тел уби­ть его брат Вла­ди­мир, бу­ду­щи ­ й свя­той Кре­сти­те­ль Ру­си и отец Бо­ри­са и Гле­ба, тог­да еще языч­ник30. Эпи­тет „Июда” он не „за­ра­бо­тал” по двум при­чи­нам: во-пер­вых, его по­сту­пок при­вел к вла­сти бу­ду­щ­е­го рав­но­а­по­сто­ль­но­го кня­зя, т.е. Бог обра­тил зло во бла­го (си­ту­а­ция с еван­ге­ль­ским Иудой сход­ная, но бо­лее кон­траст­ Књига 6, свеска 1 ная), а во-вто­рых, его имя для ле­то­пи­сца и его чи­та­те­лей уже явля­ ло­сь ро­до­вым и на­ри­ца­те­ль­ным од­но­вре­мен­но. Имен­но по­эт­ о­му эта те­ма уби­й­ства Вла­ди­ми­ром сво­е­го бра­та не по­лу­чи­ла рас­про­ стра­не­ния в жи­ти­ях, по­свя­щ­ен­ных рав­но­а­по­сто­ль­но­му кня­зю31. В то же вре­мя за­каз­чи­ком уби­й­ства Бо­ри­са и Гле­ба выс­ту­пил имен­но 90 род­ной брат, что по­зво­ли­ло аги­о­гра­фу по­й­ти да­ль­ше, чем его пред­ ше­ствен­ни­ки. У спомен и славу Светог Јована Владимира В ка­ждом из рас­сма­три­ва­е­мых слу­ча­ев уби­ва­е­мый кня­зь отве­ ча­ет на рас­пра­ву пре­да­те­лей пас­сив­но­стью, го­тов­но­стью уме­ре­ ть без со­про­ти­вле­ния. В не­ко­то­рых слу­ча­ях ге­рои не ве­ри­ли тем сво­им до­бро­же­ла­те­лям, ко­то­рые пред­у­пре­жда­ли их о го­то­вя­ще­ м­ся уби­й­стве. Так про­и­зо­шло с Вя­че­сла­вом Чеш­ским32 и Гле­бом, со­ гла­сно „Ска­за­нию и стра­сти и по­хва­ле…” и ле­то­пи­сно­му ска­за­нию (в иных па­мят­ни­ках иная ло­ги­ка со­бы­тий)33. Но со­про­ти­вля­ть­ся со­пер­ни­ку (со­пер­ни­кам) не ста­ли все че­тве­ро кня­зей трех стран. Св. Вя­че­слав не ус­пел по­ня­ть, что про­ис­хо­дит и вме­сто со­про­ти­ 29 Б. А. Ус­пен­ский, Бо­рис и Глеб: Вос­при­ят ­ ие ис­то­рии в Древ­ней Ру­си, Мо­сква 2000, 22-39. 30 По­ве­сть вре­мен­ных лет (да­лее – ПВЛ), Из­да­но Д. С. Ли­ха­че­вым, Санкт-Пе­тер­ бург 1999, 36-37. 31 А. А. Шах­ма­тов, Жи­тия кня­зя Вла­ди­ми­ра. Тек­сто­ло­ги­че­ское ис­сле­до­ва­ние древ­ не­рус­ских ис­точ­ни­ков ХI―ХVI вв., Санкт-Пе­тер­бург 2014, 183. То­ль­ко в „Древ­нем жи­тии“ упо­ми­на­ет­ся уби­йс­ тво Яро­пол­ка, а в дру­гих ре­дак­ци­ях нет да­же на­ме­ка на этот сю­жет. 32 БЛДР, том 2, 170. 33 Ус­пен­ский сбор­ник, 50 (13б:14-21), Ми­лю­тен­ко, 373; ПВЛ, 60. вле­ния по­пы­тал­ся бе­жа­ть к хра­му34. Св. Бо­рис и Глеб и Иоанн Вла­ ди­мир ус­пе­ли узна­ть об опа­сно­сти, но пред­поч­ли смо­тре­ть в гла­за смер­ти. Со­гла­сно „Ска­за­нию и стра­сти и по­хва­ле…” Бо­рис до­га­ дал­ся о пред­сто­я­щ­ей ги­бе­ли сра­зу, как то­ль­ко услы­шал о смер­ти от­ца и по­гре­ба­ль­ных при­го­то­вле­ни­ях Свя­то­пол­ка: „то мню, о су­е­ тии ми­рь­скы­хъ по­у­ча­ет­ ь ся и о би­е­нии мо­е­мъ по­мы­шля­е­ть. Да аще кръ­вь мою про­ле­ет­ ь, и на уби­и­ство мое по­тщ­и­ть ся, му­че­ни­къ бу­ду Го­спо­ду мо­е­му. Азъ бо не про­ти­влю ся…”. Глеб, по­сле мо­ле­ния к уби­й­цам и к Бо­гу о ми­ло­сти, го­во­рит по­слан­ным: „То уже съ­тво­ ри­въ­ше, при­сту­пль­ше, съ­тво­ри­те, на не­же по­сла­ни есте!” (схо­жая, хо­тя и не то­жде­ствен­ная ло­ги­ка и в иных про­из­ве­де­ни­ях ци­кла)35. Св. Иоанн Вла­ди­мир в усло­ви­ях оса­ды от Са­му­и­ла го­тов сам по­ гиб­ну­ть, спа­сая оста­ль­ных: „Бо­ље је да­кле, бра­ћо, да свој жи­вот по­ло­жим за све вас и до­бро­вољ­но пре­дам сво­је те­ло да га уна­ка­зе Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин и уби­ју, не­го да ви стра­да­те од гла­ди или ма­ча“36. Пе­ред сво­им уби­ й­ством он сам дал ко­ман­ду к ка­зни: „Мо­ли­те се за ме­не, го­спо­до мо­ја, а овај све­ти крст за­јед­но са ва­ма не­ка ми суд­њег да­на бу­де све­док да не­ду­жан уми­рем“37. По­доб­ное по­ве­де­ние по­зво­ля­ет про­во­ди­ть па­рал­ле­ль с рим­ ски­ми во­ин ­ а­ми-му­че­ни­ка­ми – Ди­ми­три­ем Со­лун­ским, Фе­о­до­ром и Ан­дре­ем Стра­ти­ла­та­ми, Ге­ор­ги­ем По­бе­до­но­сцем и дру­ги­ми. 91 Од­на­ко в дан­ных жи­ти­й­ных па­мят­ни­ках та­кое со­по­ста­вле­ние от­ Владари-мученици у словенским земљама сут­ству­ет. Ду­ма­ет­ся, это не­слу­ча­й­но. Кня­же­ское до­сто­ин­ство сла­ вян­ских во­ждей для ав­то­ров аги­о­гра­фи­че­ских про­из­ве­де­ний ока­ зы­ва­ет­ся ва­жнее дан­ной ти­по­ло­ги­че­ской па­рал­ле­ли, т.к. од­ной из основ­ных за­дач этих па­мят­ни­ков бы­ло не “удрев­не­ние” в рим­скую эпо­ху дан­но­го ти­па под­ви­га, а со­зда­ние но­во­го ти­па­жа – на­ци­о­ на­ль­но­го сла­вян­ско­го свя­то­го выс­шей со­ци­а­ль­ной груп­пы. От­сут­ ствие па­рал­ле­лей с рим­ской эпо­хой, в со­пря­же­нии с под­чер­ки­ва­ ни­ем кня­же­ско­го до­сто­ин­ства ге­ро­ев сла­вян­ских жи­тий, ука­зы­ва­ет на на­род­ный ха­рак­тер по­чи­та­ния кня­зей, че­му слу­жат про­сто­на­ род­ный ха­рак­тер по­смерт­ных чу­дес и ран­няя эпи­за­ция их под­ви­ га38. 34 БЛДР, том 2, 172. 35 Ус­пен­ский сбор­ник, 51 (13в:21-25). 36 ЛпД, 127. 37 ЛпД, 135, 137. 38 М. Х. Але­шков­ский, Рус­ские гле­бо­бо­ри­сов­ские эн­кол­пи­о­ны 1072-1150 го­дов; Д. С. Ли­ха­чев, Че­ло­век в ли­те­ра­ту­ре Древ­ней Ру­си, Мо­сква 1970, 63-71 (ха­рак­тер­ная гла­ва – Чер­ты эпи­че­ско­го сти­ля в ли­те­ра­ту­ре ХI-ХIII вв.) Все опи­сы­ва­е­мые уби­й­ства бы­ли про­из­ве­де­ны во­зле хра­мов, по­сле бо­го­слу­же­ния или мо­ли­твы, не свя­зан­ной на­пря­мую с го­то­ вя­щ­им­ся уби­й­ством (хо­тя иног­да так по­да­ны в аги­о­гра­фи­че­ских про­из­ве­де­ни­ях). Так, св. Вя­че­слав был убит на сле­ду­ющ ­ ­ий де­нь по­сле по­се­щ­е­ния мес­сы и по до­ро­ге в храм на за­у­тре­ню, в цер­ков­ ных вра­тах39. Св. Бо­рис был убит сра­зу по­сле окон­ча­ния ве­чер­ни и утре­ни, ко­то­рые он сам со­вер­шил в па­лат­ке по до­ро­ге из пе­че­неж­ ской сте­пи в Ки­ев40. Глеб был убит в ко­ра­бле, по­эт­ о­му в его рас­по­ ря­же­нии бы­ла един­ствен­ная во­змо­жно­сть – ско­рая мо­ли­тва пе­ред уби­й­ством41. Св. Иоанн Вла­ди­мир смог, со­гла­сно „Ле­то­пи­си по­па Ду­кля­ни­на”, по­ис­по­ве­до­ва­ть­ся и при­ча­сти­ть­ся св. Та­ин и был убит пе­ред цер­ков­ны­ми две­ря­ми42 (ду­ма­ет­ся, что это бы­ла обыч­ная слу­ жба, едва ли со­вер­шен­ная спе­ци­а­ль­но ра­ди по­след­не­го на­пут­ствия ка­зни­мо­го, т.е. ло­ги­ка со­бы­тий долж­на бы­ла пов­то­ря­ть те, что про­ и­зо­шли со св. Вя­че­сла­вом и Бо­ри­сом). Књига 6, свеска 1 Та­кая ло­ка­ли­за­ция клю­че­вой би­о­гра­фи­че­ской точ­ки свя­тых кня­зей под­чер­ки­ва­ет са­кра­ль­ный ха­рак­тер при­не­сен­ной ими жер­ твы. Иные не­вин­но уби­тые кня­зья, смер­ть ко­то­рых то­по­гра­фи­че­ ски не свя­за­на с хра­мом, не удо­ста­и­ва­ли­сь цер­ков­но­го по­чи­та­ния или по­лу­чи­ли его зна­чи­те­ль­но позд­нее и не по при­чи­не на­род­но­го 92 по­чи­та­ния43. За пре­де­ла­ми дан­ной эпо­хи (Х-ХI вв.) тре­бо­ва­ния к „кан­ди­да­там” в кня­зья-му­че­ни­ки ме­ня­ет­ся, до­ста­точ­но вспом­ни­ть У спомен и славу Светог Јована Владимира име­на св. Ан­дрея Бо­го­люб­ско­го и св. кня­зя Иго­ря Оль­го­ви­ча, ко­ то­рые про­сла­вле­ны ока­за­ли­сь не как му­че­ни­ки, а как бла­го­вер­ные кня­зья, уби­ты не в хра­ме и не око­ло не­го и не отли­ча­ли­сь общ­е­и­ звест­ным (ре­зо­нан­сным) по­смерт­ным чу­до­тво­ре­ни­ем44. 39 БЛДР, том 2, 172. 40 Ус­пен­ский сбор­ник, 46-50. 41 Ус­пен­ский сбор­ник, 51-53. 42 ЛпД, 135, 137. 43 На­при­мер, кня­зь Бра­ни­слав с бра­том и сы­ном (ЛпД, 167) или Свя­то­слав, по­гиб­ ший в од­но вре­мя с Бо­ри­сом Ро­стов­ским (ПВЛ, 61) 44 А. В. На­за­рен­ко, Т. Е. Са­мо­й­ло­ва, Ан­дрей Юрь­ев­ ич Бо­го­люб­ский, Пра­во­слав­ная эн­ци­кло­пе­дия, том 2, Мо­сква 2001, 393-398; А. В. Ку­зь­мин, А. П. Пят­нов, Э. П. И., Иго­рь (Ге­ор­гий) Оль­го­вич, Пра­во­слав­ная эн­ци­кло­пе­дия, том 21, Мо­сква 2009, 162-166. Там же из­бран­ная ли­те­ра­ту­ра о них. Ипа­ть­ев­ская ле­то­пи­сь, Пол­ное со­бра­ние рус­ских ле­то­пи­сей, том 2, Санкт-Пе­тер­ бург 1908, 349-354: „Ки­я­не же ре­ко­ша: ра­ды оже ны Бо­гъ те­бе из­ба­ви­лъ от ве­ли­кия ль­сти бра­тию на­шю… и ре­че еди­нъ че­ло­ве­къ: по кня­зи сво­е­мъ ра­ди иде­мъ, но пер­вое о се­мъ про­мы­сли­мы ако­же и пре­же ство­ри­ша при Изя­сла­ве Яро­сла­вли­че вы­сек­ше Все­сла­ва ис по­ру­ба злии они и по­ста­ви­ша кня­зя со­бе и мно­го зла бы­сть про то гра­ду на­ше­му. а се Иго­ръ во­ро­гъ на­ше­го кня­зя и на­шъ не в по­ру­бе но въ свя­те­мь Фе­до­ре, а убив­ше то­го, к Чер­ни­го­ву по­и­дем по сво­е­мъ кня­зи кон­ча­и­мы же ся с ни­ми. то же слы­шав­ше на­ро­дъ, от­то­ле по­и­до­ша на Иго­ря въ свя­тыи Фе­до­ръ… Иго­рь же услъ­ша­въ по­и­де въ цер­ко­вь свя­ та­го Фе­до­ра и въз­дох­ну­въ из глу­би­ны серд­ца скру­ше­но­мъ сми­ре­но­мъ смы­сло­мъ и про­ сле­зив­ся и по­мя­ну вся Иису­со­ва и раз­мы­щ­ля­ше въ серд­ци сво­е­мъ, та­ко то­ли­кы стра­сти и раз­лич­ная смер­ти на пра­вед­ни­ки на­хо­ди­ли су­ть и ка­ко свя­тии про­ро­ци, апо­сто­ли съ му­че­ни­кы вен­ча­ша­ся и по Го­спо­де кро­ви своя про­ль­я­ша… и о вси­хъ си­хъ бла­го­да­рю тя Го­спо­ди яко сми­ри­лъ еси ду­шю мою и спо­до­би мя при­ти на све­тъ. от тем­на­го и су­ет­на­го и ма­ло­вре­ме­нь­на­го се­го ве­ка. и въ цар­ствии тво­ем ­ ъ при­ча­сть­ни­ка яви мя не­тле­нь­ны­хъ тво­и­хъ и не­ис­по­ве­ди­мы­хъ бла­гъ съ вси­ми пра­ве­дь­ны­ми, уго­жь­ши­ми те­бе Го­спо­ди и се ны­не аще кро­вь мою про­ль­ю­ть то му­че­ни­къ бу­ду Го­спо­ду мо­е­му. они же ус­трь­ми­ша­ся на нь яко зве­рье све­рь­пии и по­хы­ти­ша по обаю на обед­ни и въ цер­кви свя­та­го Фе­о­до­ра и ма­но­тью на не­мъ отор­го­ша… и ту на­ча­ша Иго­ря уби­ва­ти… и та­ко Иго­рь въс­та и вни­де въ дво­ръ Мь­сти­сла­вль… и хо­те­ша уби­ти про Иго­ря. и та­ко из на­ро­да сто­я­щ­еи въ­зре­ша Иго­ря вбег­ша въ Мь­сти­сла­вль дво­ръ. и та­ко на­ро­дъ двиг­ну­ша­ся и вы­ло­ми­ша во­ро­та и та­ ко по­би­ша Иго­рь же по­би­ва­е­мъ ре­че: Вла­ды­ко в ру­це твои пре­даю те­бе ду­хъ мои. при­ми в ми­ръ твои ду­шю мою. бе­за­кон­нии же не­ми­ло­сти­вии по­бив­ше. и оти­ну­дь те­ло его на­го Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин оста­ви­ша и по­вер­зъ­ше уже­мъ за но­гы уво­ро­зи­ша. и еще жи­ву су­щу ему рү­га­ющ ­ ­е­ся це­са­ рь­ско­мо и свя­щ­ен­но­мү те­лу и во­ло­ко­ша и съ Мь­сти­сла­вля дво­ра че­ре­съ Ба­би­нъ тор­же­къ на кня­жь дво­ръ и ту при­кон­ча­ша и. и та­ко скон­ча­ша и Иго­ря кня­зя сы­на Ол­го­ва бя­ше­ть бо до­брыи и по­бор­ни­къ оте­чь­ства сво­е­го. в ру­це Бо­жии пре­да ду­хъ свои. и съ­вле­къ­ся ри­зы тле­нь­на­го че­ло­ве­ка и в не­тле­нь­ную и мно­го­стра­сть­ную ри­зу обол­къ­ся Хри­ста от не­го­же и вен­ча­ся въс­при­е­мъ му­че­ния не­тлен­ныи ве­не­чь. и та­ко к Бо­гу оти­де ме­ся̑ца сем­тя­бря въ 19 въ де­нь пя­ток. и от­ту­да въ­зло­жи­ша и на ко­ла и ве­зо­ша и на По­до­лье на тор­го­ви­ще и по­ вер­го­ша по­ру­га­нью. бе­за­кон­нии не­съ­мы­сле­нии. осле­пле­нии оци­ма сво­и­ма, ве­ду­ще яко мь­сти­те­ль есть Бо­гъ и взи­щ­е­ть кро­ви не­по­ви­нь­на­го. че­ло­ве­ци же бла­го­вер­нии при­хо­дя­ ще взи­ма­ху от кро­ве его и от при­кро­ва су­ща­ ­го на не­мъ на те­ле его на спа­се­ние се­бе. и на 93 ис­це­ле­ние и по­кры­ва­ху­ть. на­го­ту те­ле­се его сво­и­ми оде­жа­ми… и по­ве­ле ты­ся̑цкои взя­ти Иго­ря и взем­ше и по­ло­жи­ша въ цер­кви свя­та­го Ми­ха­и­ла. на ту но­чь Бо­гъ про­я­ви над Владари-мученици у словенским земљама ни­мъ зна­ме­ние ве­ли­ко: за­жго­ша­ся све­че вси над ни­мъ въ цер­кви тои. на­у­трея же шед­ше Нов­го­род­ци по­ве­да­ша ми­тро­по­ли­ту. Ми­тро­по­ли­тъ же за­пре­ти да ни­ко­му же не по­ве­дя­ть но по­ве­ле по­та­и­ти та­кую бла­го­да­ть Бо­гу явле­шю над ни­мъ. су­бо­те же сви­та­ю­щи, по­сла ми­тро­по­ли­тъ игу­ме­на Она­нью свя­та­го Фе­до­ра. и при­е­ха игу­ме­нъ ви­ди на­го­го и об­ле­че и. и от­пе над ни­мъ обыч­ныя пе­сни и ве­зе на ко­не­ць гра­да в ма­на­сты­рь свя­то­му Се­ме­о­ну“. Ипа­ть­ев­ская ле­то­пи­сь, 580-593: „В ле­то 6683 (1175) убь­е­нъ бы­сть ве­ли­кии кня­зь Ань­ дреи Су­жда­ль­скии… сыи бла­го­вер­ныи и хри­сто­лю­би­выи кня­зь Ань­дреи. от мла­ды ве­ рь­сты Хри­ста во­злю­би­въ и пре­чи­стую его Ма­те­рь смы­слъ бо оста­ви­въ и умъ яко по­ла­ту кра­сну ду­шю укра­си­въ вси­ми… до­бры­ми нра­вы упо­до­би­ся це­са­рю Со­ло­ма­ну яко до­мъ Го­спо­ду Бо­гу. и цер­ко­вь пре­слав­ну свя­тыя Бо­го­ро­ди­ца ро­жде­ства по­сре­де го­ро­да ка­ме­ну со­зда­въ Бо­го­лю­бо­мъ. и уди­ви ю па­че вси­хъ цер­квии. по­доб­на тое свя­тая свя­ты­хъ юже бе Со­ло­мо­нъ це­са­рь пре­му­дрыи со­зда­лъ. та­ко и сии кня­зь бла­го­вер­ныи Ан­дреи и ство­ ри цер­ко­вь сию в па­мя­ть со­бе. и укра­си ю ико­на­ми мно­го­це­нь­ны­ми, зла­то­мъ… Ты же стра­сто­тер­пь­че мо­ли­ся ко все­мо­гу­щ­о­му Бо­гу о пле­ме­ни сво­е­мь и о срод­ни­це­хъ и о зе­мле Ру­сь­кои да­ти ми­ро­ви ми­ръ… Се же бы­сть вь пят­ни­цю на обед­нии све­тъ лу­ка­выи па­гу­бо­ у­би­и­сть­ве­ныи и бе у не­го Яки­мъ слу­га вь­злю­бле­ны имъ и слы­ша от не­ко­го аже бра­та его кня­зь ве­ле­лъ ка­зни­ть и устре­ми­ся дь­я­во­ли­мь на­у­че­ни­е­мь и те­че во­пия кь бра­тьи сво­еи, кь злы­мъ свет­ни­ко­мъ яко­же Июда къ жи­до­мъ, тъ­сня­ся уго­ди­ти от­цю сво­е­му со­то­нѣ и по­ча­ ша мол­ви­ти дне­сь то­го ка­зни­лъ, а на­съ за­ву­тра, а про­мы­сли­мы о кня­зе се­мь. и свѣ­щ­а­ша уби­и­ство на но­чь яко­же Июда на Го­спо­да. и при­ше­дъ­ши но­щи они же устре­ми­вь­ше­ся по­и­ма­въ­ше ору­жья по­и­до­ша на нь яко зве­рье све­рь­пии … они же при­ско­чив­ше кь две­ре­ мь слы­шав­ше сло­во кня­же и по­ча­ша би­ти вь две­ри и си­лою вы­ло­ми­ша две­ри. бла­же­ныи же вьс­ко­чи хо­те взя­ти ме­чь и не бе ту ме­ча. бе бо то­мъ дни вы­ня­лы. Ам­ба­лъ ключ­ни­къ его то бо ме­чь бя­ше­ть свя­та­го Бо­ри­са и вьс­ко­чи­ша два ока­нь­ная и яста­ся с ни­мь. и кня­зь по­вер­же оди­но­го по­дъ ся и мнев­ше кня­зя по­вер­же­на и уязви­ша и свои дру­гъ. и по се­мь Жи­тия Бо­ри­са и Гле­ба и Иоан­на Вла­ди­ми­ра име­ют еще од­ну общ­ую осо­бен­но­сть: в них вста­влен об­ряд опла­ки­ва­ния мо­ло­до­ сти (он от­сут­ству­ет в жи­тии св. Вя­че­сла­ва, так как сю­жет­но он ли­шний – уби­й­ство про­и­зо­шло вне­зап­но для кня­зя, но это не от­ме­ ня­ет его мо­ло­до­сти; опла­ки­ва­ние мо­ло­до­сти мо­жно уви­де­ть то­ль­ ко в на­ме­ках: про­сь­бы св. Вя­че­сла­ва „не по­ми­на­ть гре­хи юно­сти”, ког­да он при­ми­рил­ся с ма­те­рью, то­го, что ма­ть со­би­ра­ла остан­ки сы­на и в ана­ло­гии уби­й­ства Вя­че­сла­ва с уби­й­ством Ви­фле­ем­ских мла­ден­цев45). Св. Бо­рис и окру­жа­ю­щ­ие со­вер­ши­ли сим­во­ли­че­ский об­ряд опла­ки­ва­ния: „Идыи же пу­ть­мь, по­мы­шля­а­ше о кра­со­те и до­бро­те те­ле­се сво­е­го, и сль­за­ми раз­ли­ва­а­ше ся вь­сь… И вси, зря­ ще его та­ко, пла­ка­аш­ е ся о до­бро­ро­дь­не­мь те­ле и чьст­не­мь раз­у­ме въз­дра­ста его”46. Опла­ки­ва­ние Гле­бом сво­ей мо­ло­до­сти зна­чи­те­ль­ но прон­зи­те­ль­нее, во­змо­жно, по­то­му, что он со­вер­шал его в оди­но­ че­стве: „По­ми­лу­и­те уно­сти мо­ее… Не по­жь­не­те ме­не от жи­тия не Књига 6, свеска 1 съ­зь­ре­ла, не по­жь­не­е­те кла­са не уже съ­зь­ре­въ­ша, нъ мле­ко бе­зъ­ло­ бия но­ся­ща… Азъ, бра­тие, и зъ­ло­би­е­мь и въз­дра­стъ­мь еще мла­де­ нь­ствую”47. В рас­ска­зе об Иоан­не Вла­ди­ми­ре опла­ки­ва­ние мо­ло­ до­сти про­из­ о­шло за­дол­го до уби­й­ства, ког­да до­чь Са­му­и­ла Ко­са­ра влю­би­ла­сь в не­го по­то­му, что „се са­жа­ли­ла над ње­го­вом мла­до­шћу 94 и ле­по­том”48. У спомен и славу Светог Јована Владимира по­знав­ша кня­зя. и бо­ря­ху­ся с ни­мь вел­ми. бя­ше­ть бо си­ле­нъ и се­ко­ша и ме­чи и са­бля­ми и ко­пи­и­ныя язвы да­ша ему. и ре­че имъ: о го­ре ва­мъ, не­че­сти­вии, что упо­до­би­сте­сѧ Го­ря­ се­ру, что вы зло учи­ни­хъ аще кро­вь мою про­ль­я­сте на зе­мле да Бо­гъ ото­мь­сти­ть вы и мои хле­бъ. се же не­че­сти­вии мне­вь­ша его убь­е­на до кон­ца. и вь­зе­мь­ше дру­га сво­е­го и не­со­ша во­нъ тре­пе­щ­ю­щи оти­до­ша. онъ же в ото­ро­пе выс­ко­чи­въ по ни­хъ. и на­ча­тъ ри­га­ти и гла­ го­ла­ти и вь бо­ле­зни серд­ца. иде по­дъ се­ни они же слы­шав­ше гла­съ во­зво­ро­ти­ша­ся опя­ть на нь. и сто­я­щ­и­мъ имъ и ре­че оди­нъ стоя ви­ди­хъ, яко (но) кня­зя иду­ща сь се­нии до­ло­въ и ре­ко­ша гля­да­и­те его. и те­ко­ша по­зо­ро­ва­ти его оже не­ту­ть. иде­же его ото­шли убив­ше. и ре­ко­ша то­ть есме по­ги­бо­хо­мъ вбор­зе ищете его. и та­ко вь­же­гъ­ше све­щи на­ле­зо­ша и по кро­ви кня­зь же узре­въ я иду­ща к со­бе. и вь­зде­въ ру­це на не­бо по­мо­ли­ся Бо­гу гла­го­ля: аще Го­спо­ди и в се­мь осу­же­ние и ко­не­ць при­и­маю аще и мно­го со­гре­ши­хъ Го­спо­ди за­по­ ве­ди твоя не схра­ни­въ. но ве­де­въ яко ми­ло­ствъ еси пла­чю­ща ви­ди­ши и про­ти­ву те­че­ши об­ра­щ­ая блу­дь­на­го… и ре­ко­ша Во­ло­ди­ме­рь­ци: да кто с ва­ми в ду­ме то бу­ди ва­мъ, а на­мъ не на­до­бе и ра­зи­и­до­ша­сѧ и вь­ле­го­ша гра­би­тъ, стра­шно зре­ти и те­че на ме­сто Ку­зми­ще. Ки­я­ни­нъ оли не­ту­ть. кня­зя убь­е­нъ и по­ча­ша про­ша­ти Ку­зми­ще кде есть уби­тъ го­спо­ди­ нъ. и ре­ко­ша ле­жи­ть ти вы­во­ло­че­нъ в ого­ро­дъ. но не мо­зи има­ти его. та­ко ти мол­вя­ть вси хо­че­мы и вы­ве­ре­чи псо­мъ оже ся кто при­и­ме­ть по нь то­тъ на­шь есть. во­ро­жь­би­тъ есть а и то­го убь­е­мь. и на­ча пла­ка­ти над ни­мь Ку­зми­ще…“ 45 БЛДР, том 2, 170, 172. 46 Ус­пен­ский сбор­ник, 45 (10а:16-20, 22-26). 47 Ус­пен­ский сбор­ник, 52 (14а:13-14, 16-21, 30-33). 48 ЛпД, 129; ср. опла­ки­ва­ние мо­ло­до­сти в по­стри­ге в ху­до­же­ствен­ной ли­те­ра­ту­ре: В. Н. Крив­цов Отец Иакинф, Ле­нин­град 1984, 8-11. Пред­ва­ряя окон­ча­те­ль­ные вы­во­ды про­ме­жу­точ­ны­ми, от­ме­тим, что об­лик кня­зей, при том что це­ль на­пи­са­ния аги­о­гра­фи­че­ских про­из­ве­де­ний – про­сла­вле­ние их му­че­ни­че­ско­го под­ви­га, оче­нь не по­хож на образ успе­шных пра­ви­те­лей. Ми­ло­сер­дие, не­про­ли­тие кро­ви, бо­лее чем сдер­жан­ное от­но­ше­ние к су­пру­же­ской жи­зни, мо­ли­твен­ное рве­ние и да­же пред­ва­ри­те­ль­ное опла­ки­ва­ние сво­ей мо­ло­до­сти де­ла­ет обра­зы св. Вя­че­сла­ва, Иоан­на Вла­ди­ми­ра, Бо­ри­ са и Гле­ба поч­ти мо­на­ха­ми. Это их „мо­на­хо­по­до­бие”, не­сом­нен­но, ста­ло од­ним из клю­че­вых ар­гу­мен­тов в по­ль­зу цер­ков­но­го по­чи­та­ ния. Так, в Древ­ней Ру­си (до кон­ца ХII ве­ка) не так уж мно­го кня­ зей при­ни­ма­ло мо­на­ше­ский по­стриг, но двое бы­ли про­сла­вле­ны – св. Иго­рь Оль­го­вич (про­сла­влен не как мо­нах, а как бла­го­вер­ный кня­зь; его мо­на­ше­ское имя не­из­вест­но) и св. Ни­ко­ла Свя­то­ша, ки­ е­во-пе­чер­ский по­стри­же­ник49. Оба – пред­ста­ви­те­ли ХII ве­ка и сов­ Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин сем иных ти­пов свя­то­сти. Ука­зан­ная вы­ше па­рал­ле­ль с уби­ты­ми древ­не­рус­ски­ми кня­зь­я­ ми ХII ве­ка явля­ет­ся убе­ди­те­ль­ной ли­шь ча­стич­но – эпо­ха за­мет­но из­ме­ни­ла­сь, хри­сти­а­ни­за­ция го­ро­дов уже не бы­ла та­кой на­су­щн­ ой про­бле­мой, ка­кой она бы­ла в быт­но­сть во­сточ­но-хри­сти­ан­ских кня­зей-му­че­ни­ков. Имен­но по­э­то­му и св. Ан­дрей Бо­го­люб­ский, и св. Иго­рь Оль­го­вич бы­ли пре­жде все­го пра­ви­те­ля­ми, и их жи­знь, 95 пол­ная не то­ль­ко бла­го­че­стия, но и гре­хов­но­сти, свя­зан­ной с ак­ Владари-мученици у словенским земљама тив­ным уча­сти­ем в по­ли­ти­че­ских ба­та­ли­ях, про­ти­во­по­ста­вле­на их уни­чи­жи­те­ль­ной смер­ти. Прав­да, св. Иго­рь Оль­го­вич ус­пел в по­ след­ний год сво­ей жи­зни по­бы­ть мо­на­хом, но па­мя­ть со­хра­ни­ла имен­но его мир­ское имя, про­ти­во­по­ста­вляя опя­ть-та­ки его ги­бе­ль, вы­зван­ную по­ли­ти­че­ски­ми мо­ти­ва­ми, за­ста­вляв­ши­ми вспом­ни­ть, что инок был кня­зем, его по­след­не­му бла­го­че­сти­во­му мо­на­ше­ско­ му по­ры­ву50. Но что без­у­слов­но род­нит этих кня­зей с кня­зь­я­ми-му­ че­ни­ка­ми Х-ХI ве­ков, это мо­тив по­ру­га­ния тел. В са­мом де­ле, уби­й­ство всех че­ты­рех кня­зей-му­че­ни­ков за­кан­ чи­ва­ло­сь уни­чи­же­ни­ем их остан­ков, при­чем фор­ма уни­чи­же­ния мо­гла бы­ть са­мой раз­лич­ной. Так, уби­йц ­ ы, „Вя­че­сла­ва же раз­сек­ 49 П. И. Га­й­ден­ко, Под­виг ино­че­ско­го му­че­ни­че­ства в Ки­ев­ской Ру­си: не­ско­ль­ко на­блю­де­ний, Хри­сти­ан­ское чте­ние 2 (2015) 8-23; П. И. Га­й­ден­ко, Не­ско­ль­ко за­ме­ча­ний о со­ци­а­ль­ных аспек­тах древ­не­рус­ско­го мо­на­ше­ства XI - пер­вой по­ло­ви­ны XI­II вв., Вест­ник Ека­те­рин­бург­ской ду­хов­ной се­ми­на­рии 4 (12) (2015) 48-78; П. И. Га­й­ден­ко, Ско­ль­ко сто­ и­ла „жи­зн“ ино­ка в до­мон­го­ль­ской Ру­си? (не­бо­ль­шие на­блю­де­ния о со­ци­а­ль­ном ста­ту­се древ­не­рус­ских ино­ков), Древ­няя Ру­сь: во вре­ме­ни, в лич­но­стях, в иде­ях, ­­­ ­: , Аль­ма­нах, вы­пуск 5: К 80-ле­тию про­фес­со­ра Иго­ря Яко­ вле­ви­ча Фро­я­но­ва, Санкт-Пе­тер­бург 2015, 31-53. ше, оти­до­ша и не съ­хра­нив­ше его”. То­ль­ко ма­ть „при­тек­ши иска­ше его. Уз­рев­ши же и при­па­де къ серд­цу его, и пла­чю­щ­и­ся съ­би­ра­ше уды те­ле­си сы­на сво­е­го. Со­брав­ши же, и не сме не­сти его въ до­мъ свои, нъ по­по­ве избе омыв­ше и обо­лок­ше и, по­ло­жи­ша и по­сре­ ди цер­кви”51. Ак­цент зде­сь сде­лан на том, что остан­ки кня­зя бы­ли бро­ше­ны уби­й­ца­ми без вни­ма­ния, и хо­тя, бла­го­да­ря по­ло­же­нию в хра­ме, бы­ли под­верг­ну­ты, так ска­за­ть, „пов­тор­ной са­кра­ли­за­ции”, но не бы­ли по­гре­бе­ны имен­но как те­ло хри­сти­а­ни­на в зе­мле. Те­ло Иоан­на Вла­ди­ми­ра так­же бы­ло „пов­тор­но са­кра­ли­зо­ва­но” бла­го­ да­ря за­хо­ро­не­нию в хра­ме, но мо­тив по­ру­га­ния за­клю­чал­ся в том, что все это про­и­зо­шло не на его ро­ди­не, что за­ста­ви­ло впо­след­ ствии пе­ре­не­сти его те­ло до­мой52. Но осо­бен­но си­ль­но те­ма по­ ру­га­ния те­ла раз­ви­та в па­мят­ни­ках, по­свя­ще­ н­ных Бо­ри­су и Гле­бу. По­сле уби­й­ства Бо­ри­са уби­й­цы, „обьр­те­въ­ше въ ша­ть­рь въ­зло­жи­ въ­ше на ко­ла по­ве­зо­ша” его те­ло в на­пра­вле­нии Ки­е­ва. По до­ро­ге Књига 6, свеска 1 два ва­ря­га, по­слан­ные Свя­то­пол­ком, до­би­ва­ли его ме­чом в серд­це. В ко­неч­ном ито­ге его те­ло бы­ло по­гре­бе­но в Выш­го­ро­де, на ро­ ди­не уби­йц53. По­ру­га­ние же те­ла Гле­ба до­сти­гло на­и­выс­шей точ­ ки: „Уби­ен ­ у же Гле­бо­ви и по­вьр­же­ну на пу­сте ме­сте ме­жю дъ­ве­ма ко­ло­да­ма… И се­му убо свя­ту­у­му ле­жа­щю дъл­го вре­мя… Си же 96 ви­дя­щ­ее и слы­ша­щ­ее не бы­сть па­мя­ти ни еди­но­му же о въ­зи­ска­ нии те­ле­се свя­та­аг­ о”54. И то­ль­ко дол­гое вре­мя спу­стя его те­ло бы­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ло за­хо­ро­не­но в том же чу­ждом ему, как и Бо­ри­су, Выш­го­ро­де. В не­ко­то­рых жи­ти­ях, как на­при­мер в жи­тии св. Вя­че­сла­ва и св. Гле­ ба и, с на­ме­ком, в ле­то­пи­сной ста­тье про св. Иоан­на Вла­ди­ми­ра, 50 Ипа­ть­ев­ская ле­то­пи­сь, 337-338: „Бе Иго­рь раз­бо­ле­лъ­ся в по­ру­бе и бе бо­ле­нъ вел­ми и при­сла Иго­рь къ Изя­сла­ву мо­ля­ся и кла­ня­я­ся ре­ка та­ко: бра­те, се бо­ле­нъ есми вел­ми, а про­шю у те­бе по­стри­же­ния. бы­ла бо ми мы­сль на по­стри­же­ние еще въ кня­же­ньи сво­е­мъ .ны[не] же у ну­жи сеи бо­ле­нъ есмь вел­ми и не чаю со­бе жи­во­та. Онъ же сжа­ли­ въ­си и ре­че: аще бы­ла ти мы­сль на по­стри­же­ние, в то­мъ еси во­ле­нъ, но язъ тя и бес та­че вы­пу­щ­аю бо­ле­сти де­ля тво­еи. и тог­да по­сла­въ по­ве­ле над ним по­ру­бъ ро­зо­и­ма­ти и та­ко вы­я­ша ис по­ро­ба ве­ль­ми бо­ль­на­го и не­со­ша у кель[ю] до осмо­го же дни тол­ко ему Бо­гъ ду­шю во­ро­ти не мо­жа­ше­ть бо ни пи­ти ни ести. и по­ве­ле ся по­стри­чи Ефи­мью епи­ско­пу. по­то­мъ Бо­гъ от­да ему не­мо­щи. и при­ве­до­ша Ки­ев­ у в ма­на­сты­рь свя­та­го Фе­до­ра и при­зва игу­ме­на и бра­тью свер­ши­въ же ся обе­щ­а­лъ по­стри­же­ся в манастъıрь свя­та­го Фе­до­ра въ ски­моу“. 51 БЛДР, том 2, 172. 52 ЛпД, 137. 53 Ус­пен­ский сбор­ник, 50 (12г:3-16). Бо­лее позд­ний ана­лог – за­хо­ро­не­ние в Мо­ скве твер­ско­го кня­зя Ми­ха­и­ла Яро­сла­ви­ча, уби­то­го в Ор­де из-за кле­ве­ты мо­сков­ско­го кня­зя Юрия Да­ни­ло­ви­ча. 54 Ус­пен­ский сбор­ник, 53 (15б:7-10, 15-16, 26-29). вни­ма­ние ак­цен­ти­ро­ва­но и на оста­вле­нии уби­й­ца­ми тел кня­зей на ме­сте уби­й­ства. За­ко­но­мер­ным ито­гом та­ко­го раз­ви­тия со­бы­тий и раз­вер­ты­ва­ ния сю­же­та в аги­о­гра­фи­че­ских про­из­ве­де­ни­ях явля­ет­ся на­род­ное по­чи­та­ние по­сле смер­ти. Оно яви­ло­сь сво­е­о­бра­зной ре­ак­ци­ей на ми­ло­сть кня­зей к лю­дям, явлен­ную при жи­зни, и про­я­вляв­шу­ю­ ся по­сле смер­ти в ви­де чу­до­тво­ре­ний. Если в жи­тии св. Вя­че­сла­ ва пред­ста­вле­но ли­шь „не­й­тра­ль­ное” чу­до и скор­бь лю­дей по его смер­ти, то в жи­тии св. Иоан­на Вла­ди­ми­ра о чу­до­тво­ре­ни­ях ска­за­ но бо­лее опре­де­лен­но: „А Го­спод, да би об­ја­вио за­слу­ге бла­же­ног му­че­ни­ка Вла­ди­ми­ра, учи­нио је да мно­ги, му­че­ни ра­зним бо­ли­ма, на­кон што уђу у цр­кву и по­мо­ле се над ње­го­вим гро­бом, бу­ду из­ ле­че­нии… Сва­ке го­ди­не се у тој цр­кви на ње­гов пра­зник и због ње­го­вих за­слу­га и ње­го­вим за­ла­га­њем све оно, што тра­же они ко­ји Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин чи­стог ср­ца она­мо до­ла­зе, да­је им се, и та­ко је све до да­на да­на­ шњег”55. Еще бо­лее по­дроб­но го­во­рит­ся о чу­де­сах в про­из­ве­де­ни­ ях о Бо­ри­се и Гле­бе56. Мо­ти­вы опла­ки­ва­ния мо­ло­до­сти, по­ру­га­ния те­ла и по­смерт­ но­го по­чи­та­ния и чу­до­тво­ре­ния сли­ва­ют­ся в еди­ный смы­сло­вой ком­плекс, но­ся­щ­ий на­зва­ние “ке­но­зи­са” или не­про­ти­вле­ния злу си­лой57. Ке­но­зис в зна­чи­те­ль­но осла­блен­ной фор­ме при­сут­ству­ет 97 и в би­о­гра­фи­че­ских ле­то­пи­сных за­мет­ках о св. кня­зе Ан­дрее Бо­го­ Владари-мученици у словенским земљама люб­ском и св. кня­зе Иго­ре Оль­го­ви­че. Они не бы­ли уби­ты в хра­ме или во вре­мя мо­ли­твы, их остан­ки, под­вер­жен­ные по­ру­га­нию, не бы­ли от­ме­че­ны чу­де­са­ми чу­до­тво­ре­ний. Та­ким обра­зом, в цен­тре ти­по­ло­гии ке­но­зи­са ле­жит мо­тив опла­ки­ва­ния и по­ру­га­ния те­ла. Он был осо­бен­ным обра­зом от­ме­чен в се­ре­ди­не ХII ве­ка в за­ве­ щ­а­нии ми­тро­по­ли­та Ки­ев­ско­го Кон­стан­ти­на, за­ве­щ­ав­ше­го по­сле смер­ти пре­да­ть те­ло по­ру­га­нию58. Од­на­ко имен­но в рас­сма­три­ва­ 55 ЛпД, 137. 56 Ус­пен­ский сбор­ник, 55-71. 57 Г. П. Фе­до­тов, Свя­тые Древ­ней Ру­си, Мо­сква 1990, 49-51; А. В. Пе­тров, К из­у­ че­нию ли­те­ра­тур­ных тен­ден­ций рус­ской ле­то­пи­сной исто­ри­о­гра­фии, Про­бле­мы исто­ ри­че­ско­го ре­ги­о­но­ве­де­ния: Сбор­ник на­уч­ных тру­дов к 70-ле­тию проф. В. И. Хри­сан­фо­ ва, Санкт-Пе­тер­бург 2009, 19–58. 58 Ла­врен­ть­ев­ская ле­то­пи­сь, Пол­ное со­бра­ние рус­ских ле­то­пи­сей, том 1, Ле­нин­ град 1926, 349: „В то же ле­то пре­ста­ви­ся ми­тро­по­ли­тъ Кы­е­вь­скыи Ко­стян­ти­нъ Чер­ни­го­ ве. бе бо в то вре­мя вы­бе­глъ ис Кы­е­ва. Мсти­сла­ва [деля] Изѧ­сла­ви­ча. бы­сть же и смер­ть его си­ца: яко үми­ра­ю­чи ему при­зва к со­бе епи­ско­па Чер­ни­го­вь­ско­го. Ан­то­нья. за­кля­тъ и гла­го­ля си­це: яко по үме­рь­твии мо­ем не по­гре­бе­шь те­ла мо­е­го, но үже­мь по­вер­зше за но­ зе мои. из­вле­че­те мя из гра­да и по­вер­зе­те мя псо­мъ на рас­хы­та­нье. по оумер­твии же его епи­ско­пъ то все ство­ри по­ве­ле­ная ему имь. на­ро­ди же вси ди­ви­ша­сѧ о смер­ти его“. См.: е­мых жи­ти­ях и ле­то­пи­сных сю­же­тах те­ма ке­но­зи­са по­лу­ча­ет свое пол­ное и глу­бо­кое осмы­сле­ние и жи­во­пи­са­ние – че­рез не­по­роч­ную жи­знь и ми­ло­сер­дие, опла­ки­ва­ние сво­ей уча­сти, же­сто­кое, ве­ро­ лом­ное и не­спра­ве­дли­вое уби­й­ство, по­ру­га­ние те­ла и по­смерт­ное чу­до­тво­ре­ние. В этом, как вер­но от­ме­тил Г. П. Фе­до­тов чи­та­ет­ся ред­кое пол­но­цен­ное по­дра­жа­ние Хри­сту. Че­рез те­му ке­но­зи­са на­ци­о­на­ль­ная сла­вян­ская свя­то­сть по­ лу­ча­ет ле­ги­ти­ми­за­цию в пра­во­слав­ной тра­ди­ции. Без по­доб­ных образ­цов пол­но­цен­ное вхо­жде­ние но­во­про­све­щ­ен­ных сла­вян­ских на­ро­дов в се­мью пра­во­слав­ных тра­ди­ций бы­ло бы не­во­змо­жно, и тем бо­лее не­во­змо­жно бы­ло бы бы­строе со­зда­ние сво­их на­ци­о­на­ ль­ных цер­ков­ных тра­ди­ций, отлич­ных и при этом рав­но­прав­ных со ста­ры­ми, по­да­рив­ши­ми сла­вя­нам свою, чу­ждую но­во­про­све­щ­ ен­ным на­ро­дам ис­то­рию цер­кви и хри­сти­ан­ской свя­то­сти. Та­ким обра­зом, мо­жно утвер­жда­ть, что имен­но па­мят­ни­ки, по­свя­щ­ен­ные Књига 6, свеска 1 св. Вя­че­сла­ву Чеш­ско­му, св. Иоан­ну Вла­ди­ми­ру и св. Бо­ри­су и Гле­бу, уни­вер­са­ль­ные по про­сла­вля­е­мой в них свя­то­сти и на­ци­ о­на­ль­ные по спо­со­бу ее опи­са­ния и об­ста­нов­ке, бы­ли при­зва­ны оправ­да­ть ито­ги хри­сти­а­ни­за­ции сла­вян­ско­го ми­ра. Язы­че­ское ми­ ро­воз­зре­ние с по­я­вле­ни­ем кня­же­ской ке­но­ти­пи­че­ской свя­то­сти и 98 по­свя­щ­ен­ных им аги­о­гра­фи­че­ских про­из­ве­де­ний и сю­же­тов по­те­ ря­ло в сла­вян­ском ми­ре ак­ту­а­ль­но­сть59. Имен­но явле­ние ке­но­зи­ У спомен и славу Светог Јована Владимира са в этих не­дав­но хри­сти­а­ни­зи­ро­ван­ных тер­ри­то­ри­ях зна­ме­ну­ет успех это­го про­цес­са. Ва­жно, что поч­ти од­но­вре­мен­но в ра­зных кон­цах сла­вян­ско­го хри­сти­ан­ско­го ми­ра по­я­ви­ли­сь при­ме­ры сход­ но­го ти­па свя­то­сти, что под­чер­ки­ва­ет един­ство во­сточ­но-хри­сти­ ан­ско­го сла­вян­ско­го ми­ра в Х-ХI ве­ках. На­ци­о­на­ль­ное един­ство ме­ша­ло про­чер­ти­ть ка­но­ни­ко-юрис­дик­ци­он­ные гра­ни­цы ме­жду скла­ды­вав­ши­ми­ся го­су­дар­ства­ми. Од­на­ко не­ль­зя не от­ме­ти­ть сло­же­ние иной гра­ни­цы – ме­жду сла­вян­ским ми­ром, вхо­див­шим в „ви­зан­ти­й­ское со­дру­же­ство на­ ций”, в ко­то­рый де-фак­то вво­ди­ла уни­вер­са­ль­ная по су­ти хри­сти­ а­ни­за­ция по ме­то­ду св. Ки­рил­ла и Ме­фо­дия, и ме­жду ла­тин­ским ми­ром, в ко­то­рый к это­му вре­ме­ни уже во­шла По­ль­ша. Зде­сь не по­я­ви­ло­сь по­доб­ных при­ме­ров ке­но­зи­са, так как для ле­ги­тим­но­ А. Ф. Ли­тви­на, Ф. Б. Ус­пен­ский, Тра­ек­то­рии тра­ди­ции: Гла­вы из ис­то­рии ди­на­стии и цер­кви на Ру­си кон­ца XI – на­ча­ла XI­II ве­ка, Мо­сква 2010, 80-137. 59 А. В. Пе­тров, Нов­го­род­ские юро­ди­вые Ни­ко­лай Ко­ча­нов и Фе­дор и их „ра­спря“, Древ­няя Ру­сь: во вре­ме­ни, в лич­но­стях, в иде­ях, ­­­ ­: , Аль­ма­нах, вы­пуск 2: Ма­те­ри­а­лы на­уч­ной кон­фе­рен­ции „Пре­по­доб­ный Сер­гий Ра­до­неж­ский: лич­но­сть в кон­тек­сте эпо­хи и ис­то­рия его по­чи­та­ния” Санкт-Пе­тер­бург, 1-3 ок­тя­бря 2014 г., Санкт-Пе­тер­бург, Ка­за­нь 2014, 67-71. сти зде­сь тре­бо­ва­ло­сь фор­ма­ль­ная ор­га­ни­за­ция цер­ков­но-ад­ми­ни­ стра­тив­ной струк­ту­ры и вхо­жде­ние ее как в скла­ды­вав­ши­е­ся на­ци­ о­на­ль­ные пра­вя­щ­ие и ари­сто­кра­ти­че­ские кру­ги, так и в цер­ков­ную струк­ту­ру За­па­да. Ке­но­зис же, де­мон­стри­ро­вав­ший при­ня­тие хри­ сти­ан­ства „всем серд­цем, всею ду­шею, и всем раз­у­ме­ни­ем” (Мк. 12:30; Лк. 10:12), не ну­жный ла­тин­ско­му хри­сти­ан­ству Х-ХI ве­ков, был ну­жен, был взра­ще­ н и дал пло­ды на ни­ве во­сточ­но­го хри­сти­ ан­ства у всех сла­вян­ских на­ро­дов эпо­хи их хри­сти­а­ни­за­ции. Ко­стро­мин Кон­стан­тин, мр исто­риј­ских на­у­ка и мр те­о­ло­ги­је, до­цент Пе­тро­град­ска ду­хов­на ака­де­ми­ја Ру­ске пра­во­слав­не цр­кве Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин ВЛА­ДА­РИ-МУ­ЧЕ­НИ­ЦИ У СЛО­ВЕН­СКИМ ЗЕ­МЉА­МА У ПЕ­РИ­О­ДУ ПО­КР­ШТА­ВА­ЊА ИС­ТОЧ­НЕ ЕВРО­ПЕ КОМ­ПА­РА­ТИВ­НА АНА­ЛИ­ЗА ЖИ­ТИ­ЈА СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА (СРП­СКОГ), ВЈА­ЧЕ­СЛА­ВА (ВАЦ­ЛА­ВА) ЧЕ­ШКОГ И БО­РИ­СА И ГЉЕ­БА (РУ­СКИХ) Ре­зи­ме: При­ма­ње хри­шћан­ства у сло­вен­ским др­жа­ва­ма ни­је 99 те­кло без кр­во­про­ли­ћа. Ме­ђу­тим, ако је у зе­мља­ма, у ко­је је хри­ Владари-мученици у словенским земљама шћан­ство про­др­ло у сво­јој ла­тин­ској вер­зи­ји, стра­да­ло углав­ном ло­кал­но ста­нов­ни­штво јер се кр­шта­ва­ње ових зе­ма­ља вр­ши­ло уз упо­тре­бу на­си­ља, у зе­мља­ма ко­је су усво­ји­ле ис­точ­ну тра­ди­ци­ју хри­шћан­ство је би­ло до­бро­во­љан из­бор кне­зо­ва. Због то­га, жр­тва су­ко­ба че­сто су би­ли упра­во кне­же­ви, чи­ји се тип хри­шћан­ства раз­ли­ко­вао са, у том тре­нут­ку, вла­да­ју­ћим па­ган­ским на­че­ли­ма. То је био слу­чај у Че­шкој – Св. Вја­че­слав, у срп­ско-хр­ват­ским зе­мља­ ма - Св Јо­ван Вла­ди­мир, а у Ру­си­ји – Св. Бо­рис и Гљеб. Та­ко је на­ста­ла по­себ­на вр­ста све­ти­те­ља кра­ља-му­че­ни­ка, по­себ­но ка­рак­ те­ри­стич­на за сло­вен­ске и скан­ди­нав­ске зе­мље у пе­ри­о­ду њи­хо­вог по­кр­шта­ва­ња. По­бо­жност кне­же­ва је по­твр­ђе­на у при­ча­ма о њи­хо­вом ми­ло­ сти­вом од­но­су пре­ма љу­ди­ма. При­су­ство чу­да у ха­ги­о­граф­ским ци­клу­си­ма и по­је­ди­нач­ним спо­ме­ни­ци­ма ни­је нео­пх­ о­дан атри­бут све­то­сти кне­же­ва. Чу­да кра­ље­ва-му­че­ни­ка Ис­точ­не Евро­пе (од Скан­ди­на­ви­је до ју­жног Бал­ка­на, укљу­чу­ју­ћи Ру­си­ју), за жи­во­та, али и на­кон смр­ти, по­ста­ју њи­хо­ва осо­бе­ност у IX – XI ве­ку. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир и Бо­рис су са­вре­ме­ни­ци и по­ја­вљу­ју се као вој­ни­ци у њи­ма по­све­ће­ним дје­ли­ма. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир је био при­мо­ран да се бо­ри про­тив Бу­га­ра, а Бо­рис – про­тив Пе­че­ ње­га. Ауто­ри жи­ти­ја на раз­ли­чи­те на­чи­не во­де чи­та­о­ца пре­ма чи­ ње­ни­ци да ни­је­дан од све­тих рат­ни­ка ни­је про­лио људ­ску крв. Св. Бо­рис – јер у сте­пи ни­је на­и­шао на Пе­че­ње­ге, а од­био је да се бо­ри за власт. Све­ти Вја­че­слав не по­ка­зу­је осо­би­не рат­ни­ка, али је очи­ глед­но да је то би­ла ње­го­ва ду­жност ко­ју је без сум­ње ис­пу­ња­вао. За­то су се ови ха­ги­о­граф­ски спо­ме­ни­ци та­ко ла­ко укло­пи­ли у ље­ то­пи­сна дје­ла, сла­жу­ћи се са хе­рој­ским при­по­ви­је­сти­ма и еп­ским при­ча­ма (епо­ви, са­ге). До­жи­вљај њи­хо­ве по­бо­жно­сти се ви­ше­стру­ко уве­ћа­ва због ста­ва све­тих кне­зо­ва пре­ма бра­ку. Све­ти Вја­че­слав и све­ти Гљеб, пре­ма ха­ги­о­граф­ским дје­ли­ма, ни­су у бра­ку. Све­ти Бо­рис је био у бра­ку (или, бо­ље ре­че­но, ни­је се про­ти­вио же­љи свог оца да се оже­ни), а та­ко­ђе је био оже­њен и Јо­ван Вла­ди­мир. Оба оже­ње­на кне­за су оста­ла без по­том­ства. Жи­вот оба кне­за у бра­ку је пред­ста­ Књига 6, свеска 1 вљен као це­ли­бат. У сва­ком од ана­ли­зи­ра­них ха­ги­о­граф­ских ра­до­ва оба­ве­зно се по­ја­вљу­је не­ко ко има уло­гу из­дај­ни­ка и вр­ши не про­сто не­мо­рал­ не рад­ње већ по­ку­ша­ва да оства­ри пра­ве вје­ро­лом­не за­ми­сли. Сто­ га он (или они) до­би­ја­ју од­го­ва­ра­ју­ће епи­те­те и упо­ре­ђу­ју се са 100 би­блиј­ским ана­ло­зи­ма та­квих љу­ди – Ју­дом или Ка­и­ном. У сва­ ком од ових слу­ча­је­ва кнез ко­га уби­ја­ју па­сив­но ре­а­гу­је на сва­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ђе са из­дај­ни­ци­ма, по­ка­зу­ју­ћи та­ко спрем­ност да умре без от­по­ра. Сва опи­са­на уби­ства су из­вр­ше­на у бли­зи­ни хра­мо­ва, на­кон бо­ го­слу­же­ња или мо­ли­тви, ко­је се ди­рект­но не ти­чу при­пре­ма­них уби­ста­ва (ма­да су по­не­кад и та­ко пред­ства­ље­ни у ха­ги­о­граф­ским дје­ли­ма). Та­ква ло­ка­ли­за­ци­ја кључ­ног би­о­граф­ског мо­мен­та у жи­ во­ти­ма све­тих кне­зо­ва по­ја­ча­ва са­крал­ни ка­рак­тер њи­хо­ве жр­тве. Жи­во­ти Бо­ри­са и Гље­ба и Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра има­ју још јед­ну за­ јед­нич­ку осо­би­ну: и у јед­ном и у дру­гом је при­су­тан об­ред опла­ ки­ва­ња мла­до­сти. Уби­ство сва че­ти­ри кне­за-му­че­ни­ка за­вр­ша­ва се скр­на­вље­њем њи­хо­вих оста­та­ка, при че­му на­чин по­ни­жа­ва­ња мо­ же би­ти нај­ра­зли­чи­ти­ји. По­ја­ва кне­же­ва, уз на­по­ме­ну да је свр­ха пи­са­ња ха­ги­о­граф­ ских дје­ла – ве­ли­ча­ње му­че­ни­штва, ни нај­ма­ње не ли­чи на ли­ко­ве успје­шних вла­да­ра. Ми­ло­ср­ђе, не­про­ли­ве­на крв, ви­ше не­го су­здр­ жан од­нос пре­ма брач­ном жи­во­ту, из­га­ра­ње у мо­ли­тви и прет­ход­но опла­ки­ва­ње сво­је мла­до­сти чи­ни ли­ко­ве све­тих: Вја­че­сла­ва, Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, Бо­ри­са и Гље­ба го­то­во мо­на­си­ма. Ово њи­хо­во „мо­на­ хо­по­до­би­је“ не­сум­њи­во пред­ста­вља је­дан од кључ­них ар­гу­ме­на­та у ко­рист по­шта­ва­ња ко­је им цр­ква ука­зу­је. Као при­ро­дан ре­зул­тат раз­во­ја ових до­га­ђа­ја и раз­ви­ја­ња си­жеа ха­ги­о­граф­ских дје­ла ја­вља се по­што­ва­ње на­ро­да ко­је усли­је­ди по­ сле смр­ти кне­же­ва. То је би­ла сво­је­вр­сна ре­ак­ци­ја на ми­лост кне­ же­ва пре­ма љу­ди­ма, ко­ју су ис­по­ља­ва­ли за жи­во­та, а на­кон смр­ти сла­ли љу­ди­ма у ви­ду чу­да. Мо­ти­ви опла­ки­ва­ња мла­до­сти, скр­на­вље­ње ти­је­ла и пост­хум­ ног по­што­ва­ња и чу­да се ста­па­ју у је­дан сми­са­о­ни ком­плекс под на­зи­вом „ке­но­за“ или не­про­ти­вље­ње злу си­лом. Кроз те­му ке­но­зе на­ци­о­нал­ни сло­вен­ски све­ти­те­љи до­би­ја­ју ле­ги­ти­ми­тет у пра­во­ слав­ној тра­ди­ци­ји. Спо­ме­ни­ци све­тих Вја­че­сла­ва Че­шког, Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и Бо­ри­са и Гље­ба су уни­вер­зал­ни по ве­ли­ча­њу све­то­ сти и на­ци­о­нал­ни по на­чи­ну на ко­ји опи­су­ју све­тост, па су као та­ кви оправ­да­ли ре­зул­та­те по­кр­шта­ва­ња сло­вен­ског сви­је­та. Па­ган­ ски по­глед на сви­јет са по­ја­вом кне­жев­ске ке­но­тип­ске све­то­сти и Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин њи­ма по­све­ће­ним ха­ги­о­граф­ским дје­ли­ма из­гу­био је ак­ту­ел­ност у сло­вен­ском сви­је­ту. Ва­жно је да су се ско­ро исто­вре­ме­но у раз­ли­ чи­тим дје­ло­ви­ма сло­вен­ског хри­шћан­ског сви­је­та по­ја­ви­ли слич­ни при­мје­ри све­то­сти, што на­гла­ша­ва је­дин­ство ис­точ­ног хри­шћан­ ског сло­вен­ског сви­је­та у X и XI ве­ку. Кључ­не ре­чи: Вац­лав Че­шки, Јо­ван Вла­ди­мир, Бо­рис Ро­стов­ ски, Гљеб Му­ром­ски, ке­но­за, краљ-чу­до­тво­рац 101 Владари-мученици у словенским земљама Kon­stan­tin Кostromin, Do­cent Can­di­da­te of Sci­en­ces in Hi­story and The­o­logy Pe­tro­grad The­o­lo­gi­cal Aca­demy of Rus­sian Ort­ho­dox Church THE RU­LERS-MARTYRS IN THE SLA­VIC CO­UN­TRI­ES IN THE ERA OF THE EASTERN EURO­PE CHRI­STI­A­NI­ZA­TION COM­PA­RA­TI­VE ANALYSIS OF HA­GI­O­GRAP­HI­ES OF JOHN VLA­DI­MIR SER­BIAN, VYAC­HE­SLAV (WAC­LAV) BO­HE­MIAN AND BO­RIS AND GLEB RUS­SIAN Re­zi­me: The adop­tion of Chri­sti­an­ ity in the Sla­vic co­un­tri­es did not hap­pen wit­ho­ut blo­ods­hed. Ho­we­ver, if in the co­un­tri­es, in which Chri­ sti­a­nity pe­ne­tra­ted in its La­tin ver­sion, the lo­cal po­pu­la­tion suf­fe­red ma­inly, sin­ce the Chri­sti­an­ i­za­tion of the­se co­un­tri­es was vi­o­lent, then in co­un­tri­es that ac­cep­ted the Eastern tra­di­tion, the co­ming of Chri­sti­a­nity Књига 6, свеска 1 was a vo­lun­tary cho­i­ce of prin­ces. The­re­fo­re, the prin­ces, who­se Chri­ stian fa­ce was in strong con­trast to the­ir de­ci­sion, li­ke so­me mo­re pa­gan cu­stoms, we­re of­ten the vic­tims of the con­flict. So, the­re we­re St. Vyac­ he­slav (Wa­zlav) in the Czech Re­pu­blic, St. John Vla­di­mir in Ser­bo- Cro­a­tian lands and St. Bo­ris and Gleb in Rus­sia. The kind of ho­li­ness of 102 the martyr king was for­med in this way, espe­ci­ally cha­rac­te­ri­stic of the Sla­vic and Scan­di­na­vian world du­ring the era of the­ir Chri­sti­a­ni­za­tion. У спомен и славу Светог Јована Владимира The pi­ety of prin­ces was in­ten­si­fied in form of story abo­ut the­ir gra­ci­o­us at­ti­tu­de for pe­o­ple. The pre­sen­ce of mi­rac­les, in ha­gi­o­grap­hic cir­cles, and in­di­vi­dual wri­ting mo­nu­ments was not an in­di­spen­sa­ble at­ tri­bu­te of prin­ces’ kind of ho­li­ness. The mi­rac­le of the martyred kings of Eastern Euro­pe (from Scan­di­na­via to the So­ut­hern Bal­kans, in­clu­ding Rus­sia), both, in li­fe and post­hu­mo­us, was a cha­rac­te­ri­stic fe­a­tu­re of this kind of ho­li­ness from IX to XI cen­tury. St. John Vla­di­mir and St. Bo­ris, con­tem­po­ra­ri­es, ap­pe­a­red in works de­di­ca­ted to them as sol­di­ers. St. John Vla­di­mir was for­ced to fight with the Bul­ga­ri­ans, St. Bo­ris with the Pec­he­negs. In this ca­se, the aut­ hors of the ha­gi­o­grap­hi­es dif­fe­rently led re­a­ders to the fact that both war­ri­ors did not shed hu­man blood, St. Bo­ris be­ca­u­se he was si­tu­a­ted in Pec­he­negs’ step­pe and re­fu­sed to fight for the po­wer and St. Vyac­he­ slav be­ca­u­se he sho­wed his mi­li­tary qu­al­i­ti­es, but it was ob­vi­o­usly his duty and he wo­uld un­do­ub­tedly do it. That is why the­se ha­gi­o­grap­hic mo­nu­ments we­re so easily and or­ga­ni­cally in­clu­ded in the chro­nic­les, com­bi­ned with he­ro­ic and epic ta­les (byli­nas, sa­gas). The idea of pi­ety was mul­ti­plied many ti­mes by the at­ti­tu­de of the holy prin­ces abo­ut mar­ri­ag­ e. Ac­cor­ding to ha­gi­o­grap­hic works, St. Vyac­he­slav and St. Gleb we­re not mar­ried. St. Bo­ris was mar­ried (or rat­her, did not re­sist the fat­her’s de­si­re to be mar­ried), and John Vla­di­ mir was mar­ried, too. Both mar­ried prin­ces did not ha­ve de­scen­dants. The li­ves of both prin­ces in mar­ri­a­ge we­re pre­sen­ted as ce­li­bacy. The ro­le of tra­i­tor was re­qu­i­red in both of the war-ha­gi­o­grap­hic works, not only thro­ugh the cri­mi­nal, but al­so thro­ugh the per­fid­ i­o­us plan. The­re­fo­re, he (or they) was re­war­ded with the cor­re­spon­ding epit­ hets and com­pa­red with the bi­bli­cal ana­lo­gu­es of such pe­o­ple: Ju­das or Cain. In each of the ca­ses the mur­de­red prin­ce re­spon­ded to the pu­ nis­hment of the tra­i­tor with pas­si­vity and re­a­di­ness to die wit­ho­ut re­ si­stan­ce. All de­scri­bed mur­ders we­re per­for­med ne­ar the tem­ples, af­ter wor­ship or prayer, not di­rectly re­la­ted to the pre­pa­ra­tion of mur­der (tho­ ugh the ha­gi­o­grap­hic text was so­me­ti­mes gi­ven). This lo­ca­li­za­tion of the main bi­o­grap­hi­cal po­int of the holy prin­ces emp­ha­si­zes the sac­red Кон­с тан­т ин Ко­с тро­м ин cha­rac­ter of the sac­ri­fi­ce they ha­ve ma­de. The­re was one mo­re com­mon fe­a­tu­re in li­ves of Bo­ris and Gleb and John Vla­di­mir: they in­clu­ded a ri­ te of mo­ur­ning for youth. The mur­der of all fo­ur prin­ces-martyrs en­ded with the hu­mi­li­a­tion of the­ir re­ma­ins in dif­fe­rent ways. The ap­pe­a­ran­ce of prin­ces and glo­ri­fi­ca­tion of the­ir martyrdom in the pur­po­se of war-ha­gi­o­grap­hic works wri­ting are very un­li­ke the ima­ ge of suc­cessful ru­lers. The mercy, the un­shed blood, mo­re than re­stra­ 103 i­ned at­ti­tu­de to­ward mar­ried li­fe, the prayer­ful zeal and gre­at mo­ur­ning Владари-мученици у словенским земљама of the­ir youth ma­ke the ima­ges of St. Vyac­he­slav, John Vla­di­mir, Bo­ris and Gleb al­most mo­na­stic. The­ir “mo­na­sti­cism”, un­do­ub­tedly, be­ca­me one of the key ar­gu­ments for the­ir ec­cle­si­a­sti­cal ve­ne­ra­tion. A folk ve­ne­ra­tion af­ter the­ir de­ath was the na­tu­ral re­sult of this de­ ve­lop­ment and ar­ran­ging of the plot in war -ha­gi­o­grap­hic works. It was a kind of re­ac­tion to the mercy of prin­ces to pe­o­ple, re­ve­a­led du­ring li­fe, and ma­ni­fe­sted af­ter de­ath in the mi­rac­les. The mo­ti­ves for youth mo­ur­ning, the scol­ding of the body, the post­ hu­mo­us re­ve­ren­ce and the mi­rac­les we­re jo­i­ned in­to a sin­gle se­man­tic com­plex cal­led ‘ke­no­sis’ or non-re­si­stan­ce to evil by for­ce. Thro­ugh the the­me the ke­no­sis of the na­ti­o­nal Sla­vic ho­li­ness esta­blis­hed the iden­ tity in the Ort­ho­dox tra­di­tion. The mo­nu­ments de­di­ca­ted to St. Vyac­he­ slav the Bo­he­mian, St. John Vla­di­mir and St. Bo­ris and Gleb, uni­ver­sal in the­ir glo­ri­fied san­ctity and na­ti­o­nal in the man­ner of the­ir de­scrip­tion and si­tu­a­tion, we­re de­sig­ned to ju­stify the re­sults of the Chri­sti­a­ni­za­tion of the Sla­vic world. The pa­gan world, with the ap­pe­a­ran­ce of prin­ces’ ho­li­ness and the ha­gi­o­grap­hic works and sto­ri­es de­vo­ted to it, has lost its re­le­van­ce in the Sla­vic world. It is im­por­tant that, at al­most the sa­me ti­me, so­me si­mi­lar exam­ples of ho­li­ness, which emp­ha­si­zed the unity of the Eastern Chri­stian Sla­vic world from X to XI cen­tury, ap­pe­a­red si­mul­ta­ne­o­usly in dif­fe­rent parts of the Sla­vic Chri­stian world. Keywords: Vyac­he­slav Bo­he­mian, John Vla­di­mir, Bo­ris Ro­stovsky, Gleb Mu­romsky, ke­no­sis, kings-martyrs Kon­stan­tin Ko­stro­min, επίκουρος καθηγητής και υποψήφιος διδάκτωρ θεολογίας και ιστορίας Θεολογική Ακαδημία της Αγίας Πετρούπολης, Ρωσική Ορθόδοξη Εκκλησία ΗΓΕΜΟΝΕΣ – ΜΑΡΤΥΡΕΣ ΣΤΙΣ ΣΛΑΒΙΚΕΣ ΧΩΡΕΣ ΤΗΝ ΠΕΡΙΟΔΟ ΕΚΧΡΙΣΤΙΑΝΙΣΜΟΥ ΤΗΣ ΑΝΑΤΟΛΙΚΗΣ ΕΥΡΩΠΗΣ ΣΥΓΚΡΙΤΙΚΗ ΑΝΑΛΥΣΗ ΒΙΩΝ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΙΩΑΝΝΗ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ (ΣΕΡΒΟΥ), ΤΣΕΧΟΥ ΒΙΑΤΣΕΣΛΑΒ (ΒΑΤΣΛΑΒ) ΚΑΙ ΜΠΟΡΙΣ Књига 6, свеска 1 ΚΑΙ ΓΚΛΕΜΠ (ΡΩΣΩΝ) Περίληψη: Η τιμή των άγιων βασιλέων-μαρτύρων είναι ευρέως δι- αδεδομένη και διαχρονικά παρούσα και είναι ένα από τα σύμβολα της περιόδου του εκχριστιανισμού της Ευρώπης. Εκείνο, όμως, που κάνει 104 ιδιαίτερη την τιμή των Σλάβων βασιλέων-μαρτύρων αφορά την αρχή του εκχριστιανισμού της Ανατολικής Ευρώπης. Το χαρακτηριστικό των У спомен и славу Светог Јована Владимира βίων τους είναι ότι ως βασιλείς απόφευγαν αιματοκύλισμα, απέρριπταν να αντισταθούν στους αντιπάλους τους, όπως και το γεγονός ότι οι δο- λοφονίες τους συνδέονται με κοντινούς συγγενείς τους. Οι τρεις βασι- λείς – Ιωάννης Βλαδίμηρος, Μπόρις και Βάτσλαβ – δολοφονήθηκαν αμέσως μετά την προσευχή. Και οι τρεις μοιράζουν το κοινό στοιχείο της ζωής, την χριστιανική κένωση: μοτίβα του πένθους για τα νιάτα, μη αντίσταση στο κακό, βεβήλωση του σώματος, μεταθανάτιος σεβα- σμός και θαύματα – όλα αυτά τα στοιχεία κτίζουν μια πολυσύνθετη νοητική ολότητα. Οι χρονιές του θανάτου των Μπόρις και Γκλεμπ και του Ιωάννη Βλαδίμηρου συ­μπίπτουν – 1015-1016. Αν η αποθέωση των Μπόρις και Γκλεμπ (γιων του βαπτιστή της Ρωσίας, Πρίγκιπα Βλαδί- μηρου) επηρέασε την τιμή του Άγιου Βάτσλαβ στην Τσεχία, τότε τέτοια επιρροή δεν αντικρίζεται στην Ζέτα. Με αυτή την τελευταία παρατήρη- ση διατυ­πώνουμε ισχυρισμό ότι η αποθέωση των βασιλέων-μαρτύρων στις σλαβικές χώρες είναι κοινό χαρακτηριστικό του πρώιμου σλαβι- κό-χριστιανικού κόσμου. Λέξεις κλειδιά: Βάτσλαβ της Τσεχίας, Ιωάννης Βλαδίμηρος, Μπό- ρις Ροστόβσκι, Γκλεμπ Μούρομσκι, κένωση, βασιλείς-μάρτυρες. Доц. д-р Па­вел Па­влов Со­фи­й­ски уни­вер­си­тет „Св. Кли­мент Охрид­ски“ СВЕ­ТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР. РОД И ВЛАСТ У СРЕД­ЊО­ВЕ­КОВ­НОЈ ХРИ­ШЋАН­СКОЈ ТРА­ДИ­ЦИ­ЈИ НА БАЛ­КА­НУ Ре­зи­ме: Пред­ста­вље­на пу­бли­ка­ци­ја не под­ра­зу­ме­ва ис­црп­ ност, већ пре по­ку­ша­ва да про­на­ђе пре­сек брат­ства и бра­то­у­би­ства у сред­њо­ве­ков­ној исто­ри­ји Бал­ка­на. Кри­тич­ким ис­тра­жи­ва­њем и упо­ре­ђи­ва­њем ра­зних из­во­ра са глав­ним исто­ри­о­граф­ским из­во­ ром на­пра­вљен је по­ку­шај да се про­ши­ре ви­ди­ци. Ко­нач­но, зна­чај Др Па­в ел Па­в лов је у оп­штем по­што­ва­њу Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, а не у фраг­мен­ та­ци­ји и на­ци­о­на­ли­за­ци­ји обо­жа­ва­ња у тра­же­њу слич­но­сти и ет­ нич­но­сти. Кључ­не ре­чи: род, власт, хри­шћан­ство, сред­њи век, Све­ти Јо­ ван Вла­ди­мир, Бал­кан 105 Днес тук ни е съ­бра­ло че­ства­не­то на 1000 го­ди­шни­на­та от Ус­ Род и власт у средњовековној хришћанској традицији на Балкану пе­ни­е­то на един вла­де­тел-мъ­че­ник – св. Йоан Вла­ди­мир. Изо­бщо та­зи бла­го­сло­ве­на Го­спод­ня го­ди­на е бо­га­та на че­ства­ния на кръ­ гли го­ди­шни­ни на Бал­ка­ни­те – 1100 г. от Ус­пе­ни­е­то на св. Кли­мент Охрид­ски, 1070 г. от ус­пе­ни­ет­ о на св. Йоан Рил­ски, 780 г. от Ус­пе­ ни­е­то на св. Са­ва, 740 г. от Ус­пе­ни­е­то на св. Сте­фан Урош І, 700 г. от ус­пе­ни­ет­ о на мо­нах Те­ок­тист (св. Сте­фан Дра­гу­тин). Мя­сто­то на вла­де­те­ли­те-свет­ци е мно­го ва­жно в утвър­жда­ва­ не­то на хри­сти­ян­ска­та кул­ту­ра и ци­ви­ли­за­ция. Има де­сет­ки вла­ де­те­ли, ко­и­то със сво­ет­ о лич­но об­ръ­щ­а­не към Хри­ста про­ме­нят на­ро­ди­те си, спо­ма­гат за осно­ва­ва­не­то на Цър­ква­та по ме­ста в раз­ лич­ни­те исто­ри­че­ски епо­хи. От св. Кон­стан­тин, през св. Бо­рис- Ми­ха­ил, св. Вла­ди­мир Ки­ев­ски до св. Сте­фан Не­ма­ня и на­та­тък. Ве­че мно­го е пи­са­но за са­кра­ли­за­ци­ят­ а на власт­та, за при­но­сът на ро­ме­й­ски­ят и Бал­кан­ски Из­ток за из­гра­жда­не­то на спе­ци­фич­на­та сим­фо­ния, как­то и за осо­бе­но­то мъ­че­ни­че­ство на вла­де­те­ля, сам по се­бе си.60 60 Пре­ди всич­ко Да­грон, Ж. Им­пе­ра­то­рът и све­щ­е­ни­кът. Етюд вър­ху ви­зан­ти­й­ския „це­за­ро­па­пи­зъм“. С., 2006. Но съ­що та­ка и: Блок, М. Кра­ле­те чу­до­твор­ци. С., 2012; Кан­ то­ро­виц, Е. Две­те те­ла на кра­ля. С., 2004. Тук оба­че ще ак­цен­ти­ра­ме, с оглед на дне­шно­то че­ства­не, пре­ ди всич­ко на осо­бе­ни­ят сонм на вла­де­те­ли­те-мъ­че­ни­ци. Мно­го ва­ жно е да уточ­ним и то­ва, че ма­кар и да го­во­рим за бъл­га­ри, сър­ би или дру­ги по на­род­ност свет­ци ясно съ­зна­ва­ме и то­ва тряб­ва да е ясно за всич­ки, че свет­ци­те оби­та­ват Цар­ство­то Бо­жие, те са про­сла­ве­ни от Цър­ква­та, ко­ят­ о мо­же и да е по­мест­на (бъл­гар­ска, сръб­ска, ал­бан­ска, гръц­ка и т.н.) тук на зе­мя­та, но в сво­я­та бо­го­чо­ ве­шкост тя не е от то­зи свят – тя над­хвър­ля вре­ме­то и про­стран­ ства­та. Цър­ква­та ка­то про­я­вле­ние на Цар­ство­то Бо­жие над­хвър­ля ге­о­граф­ски­те, ет­ни­че­ски­те и ези­ко­ви­те из­ме­ре­ния. Че­сто пъ­ти с пре­ка­ле­но­то ет­ни­зи­ра­не на опре­де­лен све­тец ние сла­га­ме преч­ки към не­го­ва­та по­чит от дру­ги. На­дя­вам се та­зи кон­фе­рен­ция да до­ при­не­се по-ско­ро за пре­ма­хва­не­то на съ­щ­е­ству­ва­щи преч­ки, от­ кол­ко­то да съ­зда­ва но­ви та­ки­ва.61 Мо­ят до­клад се стре­ми в рам­ки­те на обя­ве­на­та те­ма на дне­ Књига 6, свеска 1 шна­та кон­фе­рен­ция (ис­то­рия и пре­да­ния) да по­ка­же ня­кои въз­мо­ жно­сти за ин­тер­пре­та­ция как­то вър­ху съ­щ­е­ству­ва­щ­и­те из­во­ри, та­ ка и вър­ху на­лич­на­та, пре­ди всич­ко, по-ран­на исто­ри­о­гра­фия (от 18-19 в.). Без ка­кви­то и да е пре­тен­ции за из­чер­па­тел­ност оста­вам с на­де­жда­та, че то­ва ще ни по­мог­не да раз­бе­рем по­ве­че за св. Йоан 106 Вла­ди­мир, как­то ние, не­го­ви­те по­чи­та­те­ли съ­бра­ли се тук да че­ стват не­го­во­то хи­ля­до­ле­тие, та­ка и те­зи ко­и­то би­ха про­я­ви­ли ин­те­ У спомен и славу Светог Јована Владимира рес към не­го­ва­та лич­ност в бъ­де­ще. Вла­ста ка­то при­чи­на за мъ­че­ни­че­ство. Бра­то­уб ­ и­й­ство­то Има един ем­бле­ма­ти­чен слу­чай в ран­на­та бъл­гар­ска ис­то­рия, раз­ка­зан от бл. Те­о­фи­лакт Охрид­ски и Бъл­гар­ски. Ста­ва въ­прос за си­но­ве­те на Омур­таг – Бо­ян-Ен­ра­во­та, Зви­ни­ца и Ма­ла­мир. През 833 г. пър­во­род­ни­ят син на бъл­гар­ския вла­де­тел Омур­таг за­ги­ва мъ­че­ни­че­ски (по­се­чен с меч), за­ра­ди сво­я­та хри­сти­ян­ска вя­ра.62 Смърт­на­та при­съ­да е из­пъл­не­на по за­по­вед на еди­ния от не­го­ви­те бра­тя. То­га­ва той из­ри­ча про­ро­че­ски сло­ва: „Та­зи вя­ра, за­ра­ди ко­я­ то се­га аз уми­рам, ще се пре­ум­но­жи на бъл­гар­ска­та зе­мя, въ­пре­ки опи­ти­те ви да я въз­пре­те чрез мо­я­та смърт. Кръст­ни­ят знак ще бъ­де 61 У сръб­ска­та ли­те­ра­ту­ра, осо­бе­но от края на 19 и пър­ва­та по­ло­ви­на на 20 век че­сто се пре­на­бля­га вър­ху ет­ни­че­ска­та при­на­дле­жност на све­те­ца. 62 Ме­жду дру­го­то, то­ва е са­мо 10 г. пре­ди Тър­же­ство­то на Пра­во­сла­ви­е­то и въз­ ста­но­вя­ва­не­то на ико­но­по­чи­та­ни­е­то, ко­га­то ре­ал­но се от­кри­ва но­ва епо­ха в раз­би­ра­не­то за им­пе­ра­тор­ска­та власт. Ико­но­бор­ство­то сла­га край на уни­вер­сал­но­то раз­би­ра­не на уни­ кал­ност­та на им­пе­ра­то­ра-све­щ­е­ник. То­ва пра­ви въз­мо­жно раз­ши­ря­ва­не­то и раз­гръ­щ­а­не­ то на ро­ме­й­ския мо­дел чрез де­ло­то на св. цар Бо­рис-Ми­ха­ил, или как­то дру­ги го на­ри­чат све­то Кли­мен­то-На­у­мов мо­дел. по­бит нав­ся­къ­де, ще се въз­диг­нат Бо­жи хра­мо­ве и чи­сти­те све­щ­е­ ни­ци ще слу­жат на чи­стия Бог, и жер­тво­го­тов­но ще въ­зда­дат въз­ хва­ла на жи­зне­да­ря­ва­ща­ ­та Тро­и­ца ..., а ти са­ми­ят след из­ти­ча­не­то на не мно­го го­ди­ни зле ще из­хвър­лиш зло­че­ста­та си ду­ша, без да по­лу­чиш ня­ка­ква из­го­да от же­сто­кост­та си“63. И как­то ка­зва по-на­ сет­не Охрид­ски­ят ар­хи­е­пи­скоп „след то­ва жи­во­тът на Ма­ла­мир, ка­то про­дъл­жил три го­ди­ни, бил по­жъ­нат без­вре­мен­но от сър­па на спра­ве­дли­вост­та и пре­сто­лът бил на­сле­ден от не­го­вия пле­мен­ник, син на Зви­ни­ца (то­ва е Пре­си­ан, бел. а.)“.64 Кол­ко мно­го то­зи раз­каз при­ли­ча на слу­чая с Ко­ми­то­пу­ли­те и тях­но­то на­след­ство: че­ти­ри­ма бра­тя, от ко­и­то един све­тец (св. Да­вид), дру­ги­ят (Мо­и­сей) на­ско­ро убит при во­ен­ни де­й­ствия, а по­ след­ни­те два­ма Арон и Са­му­ил свър­за­ни с бра­то­у­би­йс­ тве­на участ – уби­йс­ тво­то през 987 г. (на 14 юли) на по-го­ле­мия от бра­тя­та в мест­ност­та Раз­ме­та­ни­ца, бли­зо до гр. Дуп­ни­ца. „А Арон бил убит Др Па­в ел Па­в лов от брат си Са­му­ил на 14 юли в мест­ност­та Раз­ме­та­ни­ца за­ед­но с це­лия си род, за­що­ ­то бил при­вър­же­ник, как­то ка­зват, на ро­ме­ит­ е, или за­щ­о­то се стре­мял да зав­зе­ме за се­бе си власт­та. Са­мо си­нът му Вла­ди­слав Иван бил спа­сен от Са­му­и­ло­вия син Ра­до­мир Ро­ ман“.65 Та­ка, в го­ля­ма сте­пен, мъ­че­ни­че­ство­то на вла­де­те­ли­те се свър­ 107 зва пре­ди всич­ко с по­ли­ти­че­ски про­ти­во­ре­чия и стре­ме­жът към Род и власт у средњовековној хришћанској традицији на Балкану власт­та. Брат по­губ­ва бра­та си, за да не му бъ­де преч­ка по пъ­тя към власт­та. И ако при­е­мем, че при си­но­ве­те на Омур­таг ста­ва ду­ма за бор­ба ме­жду две тен­ден­ции – ед­на­та про­хри­сти­ян­ска, а дру­га­та про­е­зи­че­ска, как да си обя­сним по­стъп­ка­та на Са­му­ил с от­стра­ня­ ва­не­то на не­го­вия брат Арон. Ка­кво ли тряб­ва да е на­пра­вил то­зи чо­век за да бъ­де убит той и из­би­то ця­ло­то му се­ме­й­ство? Пре­да­ тел­ство? В бъл­гар­ска­та исто­ри­о­гра­фия те­ма­та за пре­да­тел­ство­то на­пра­во е из­диг­на­та в ми­то­ло­ге­ма, осо­бе­но в слу­чая с йеро­дя­кон Иг­на­тий (Ва­сил Лев­ски). Ако тряб­ва да на­пра­вим по­доб­но срав­не­ ние в сръб­ска­та сред­но­ве­ков­на ис­то­рия ще ни бъ­де до­ста труд­но да на­ме­рим осно­ва­ния и оправ­да­ние на то­ва, ко­е­то пра­ви св. Крал със си­на си св. Сте­фан Де­чан­ски, а още по мал­ко то­ва, ко­е­то пра­ви Сте­фан Ду­шан със соб­стве­ния си ба­ща. Още преп. Па­й­сий Хи­лен­дар­ски об­ръ­ща вни­ма­ние вър­ху бра­ то­у­би­й­стве­на­та участ на цар Са­му­ил: „Са­му­ил, от­на­ча­ло бла­го­го­ 63 Те­о­фи­лакт Бъл­гар­ски. Жи­тие на св. 15 Ти­ве­ри­о­пол­ски мъ­че­ни­ци. – ГИ­БИ, т. ІХ-2, 1994, с. 66-67 (http://www.pro­ma­ce­do­nia.org/gi­bi/9_2/gal/9_2_066.html). 64 Пак там. 65 Ски­ли­ца-Ке­дрин, с. 275-276 (http://www.pro­ma­ce­do­nia.org/gi­bi/6/gal/6_276.html). ве­ен и бла­го­по­лу­чен цар, мно­го го­ди­ни сил­но по­бе­жда­вал ла­ти­ни­ те и гър­ци­те, взел и за­вла­дял от тях мно­го зе­мя и пре­се­лил на­ро­ди­ те по раз­лич­ни стра­ни, и бил сла­вен и про­чут по все­ле­на­та. По­сле по­ра­ди уби­й­ство, за­де­то из­бил цар­ско­то се­ме­й­ство, Бог го на­ка­ зал, ро­ме­йт­ е го по­бе­ди­ли и сра­зи­ли и осле­пи­ли не­го­ва­та во­й­ска“66. Мал­ко по-къ­сно на дру­го мя­сто че­тем: „Та­ка на­ка­за Бог Са­му­ил­ а, за оная не­вин­на кръв що про­ля, из­би­ва­й­ки цар­ския род от за­вист и злон­ра­вие“67. След смърт­та на цар Са­му­ил пре­сто­лът за­ел си­нът му Га­врил Ра­до­мир. В та­зи връз­ка не­ка пак по­глед­нем Ду­клян­ска­та ле­то­пис: „Той про­я­вил хра­брост и си­ла, во­дил мно­го сра­же­ния с гър­ци­те по вре­ме­то на гръц­кия им­пе­ра­тор Ва­си­лий и зав­зел всич­ки зе­ми чак до Кон­стан­ти­но­пол. Но им­пе­ра­тор Ва­си­лий, ка­то се бо­ял да не би да из­гу­би власт­та си, про­во­дил та­й­но пра­те­ни­ци до Вла­ди­слав, бра­тов­ че­да на Ра­до­мир, чрез ко­и­то му ка­зал: За­що не от­мъ­стиш за кръв­та Књига 6, свеска 1 на твоя ба­ща. При­е­ми от мен зла­то и сре­бро, кол­ко­то ис­каш, склю­чи мир с нас и взе­ми цар­ство­то на Са­му­ил, ко­й­то по­гу­би твоя ба­ща и своя брат. И ако си по-си­лен убий не­го­вия син Ра­до­мир, ко­й­то се­ га се­ди на пре­сто­ла. Ка­то чул то­ва, Вла­ди­слав се съ­гла­сил и един ден, ко­га­то Ра­до­мир оти­вал на лов, сам той, как­то яздел до не­го, го 108 уда­рил и го убил.68 Та­ка за­ги­нал Ра­до­мир и на не­го­во­то мя­сто се въз­ца­рил Вла­ди­слав, ко­й­то го убил“.69 Въ­пре­ки ли­те­ра­тур­но­то мно­ У спомен и славу Светог Јована Владимира го­сло­вие на бар­ския пре­зви­тер и съм­не­ни­я­та ни по от­но­ше­ние на ав­тен­тич­ност­та на то­зи текст, ко­и­то ще ар­гу­мен­ти­ра­ме по-до­лу, пра­ ви сил­но впе­ча­тле­ние ин­три­гант­ско­то по­ве­де­ние на им­пе­ра­то­ра.70 Ро­дът на Са­му­ил съ­що е из­бит – не­го­ви­ят пле­мен­ник не про­я­ вя­ва бла­го­род­ство­то на своя бра­тов­чед. Всич­ки на­след­ни­ци, ко­и­то би­ха пред­ста­вля­ва­ли ка­ква­то и да е за­пла­ха за пре­сто­ла на Йоан Вла­ди­слав са из­би­ти, ако пре­ди то­ва не са ус­пя­ли да из­бя­гат. Съ­щ­ а­та участ по­сти­га и зе­та в ро­да Йоан Вла­ди­мир, ко­и­то е ре­ал­ни­ят 66 Па­й­сий Хи­лен­дар­ски. Ис­то­рия Сла­вя­но­бъл­га­р­ска. Съ­бра­но на­крат­ ко кол­ко зна­ме­ни­ти би­ли бъл­гар­ски­те кра­ле и ца­ре (http://www.slo­vo.bg/show­work. php3?AuID=15&Wor­kID=98&Le­vel=2). 67 Цар­стве­ник или ис­то­рия Бол­гар­ская. Бу­дим, 1844, с. 39 (https://upload.wi­ki­me­ dia.org/wi­ki­pe­dia/com­mons/5/5b/Hri­sta­ki_Pa­vlo­vich_-_Is­to­ria_-_1844.pdf). 68 На Зла­тар­ски още пра­ви впе­ча­тле­ние, че ед­но от чу­де­са­та на св. Ди­ми­тър Со­ лун­ски (18 чу­до) се свър­зва с уби­й­ство­то на Га­ври­ил Ра­до­мир, ка­то де­ло на са­мия св. Ди­ ми­тър. Срв. Зла­тар­ски, В. По­соч. съч., с. 711 и при­тур­ка №13 (http://www.pro­ma­ce­do­nia. org/vz1b/vz1b_6_4.html). 69 Ду­клян­ски ле­то­пис. – ЛИ­БИ, т. ІІІ, 1965, с. 175-176 (http://www.pro­ma­ce­do­nia. org /li­bi/3/gal/3_176.html) 70 Срв. Ски­ли­ца-Ке­дрин, с. 287 (http://www.pro­ma­ce­do­nia.org/gi­bi/6/gal/6_287.html). на­след­ник на власт­та след смърт­та на Га­ври­ил Ра­до­мир. И обрат­ но, сил­но впе­ча­тле­ние пра­ви фак­тът, че по­сред­ством де­ца­та на Йоан Вла­ди­слав аро­но­ви­ят клон на ко­ми­то­пу­ли­те ак­тив­но уча­ства в по­ли­ти­че­ския жи­вот на то­га­ва­шна­та Из­точ­на им­пе­рия – не­го­ва­ та дъ­щ­ер­ я Ека­те­ри­на е же­на на им­пе­ра­тор Исак І Ком­нин, не­го­ва внуч­ка Ан­на Алу­си­ан е же­на на им­пе­ра­тор Ро­ман ІV Ди­о­ген и т.н. Йоан Вла­ди­мир и Те­о­до­ра Ко­са­ра То­ва е пър­ва­та вла­де­тел­ска дво­й­ка ме­жду два­та на­ро­да – тя ста­ва на­ри­ца­тел­на.71 След то­ва сле­дват: Еле­на (Ев­ге­ния) и Йоан Асен І, Сте­фан Ра­до­слав и Бе­ло­сла­ва (1234-1243 г.), Ан­на Тер­тер и св. Крал (Сте­фан Ми­лу­тин), Те­о­до­ра Сми­лец и св. Сте­фан Де­чан­ ски, Ана-Не­да (св. Еле­на Де­чан­ска) и Ми­ха­ил Ши­шман, Еле­на и Сте­фан Ду­шан, Дра­га­на и Йоан Ши­шман, До­ро­тея (До­ро­сла­ва) и Сте­фан Твър­дтко І Ко­тро­ма­нич. Та­ка­ва прак­ти­ка съ­ще­ ­ству­ва и по Др Па­в ел Па­в лов от­но­ше­ние на Ца­ри­град72, как­то и на Ун­га­рия. Раз­ка­зът за „Вла­ди­мир и Ко­са­ра“ на­ми­ра­ме глав­но в Ду­клян­ ска­та ле­то­пис73, а след то­ва и в „Цар­ство­то на сла­вя­ни­те“ на Ма­вро Ор­би­ни. Тук ще из­ра­зя ед­но съм­не­ние, ко­е­то е по­ро­де­но по-ско­ ро от ин­ту­и­ция, от­кол­ко­то на ня­ка­кви по-кон­крет­ни до­ка­за­тел­ства: Раз­ка­зът у Ор­би­ни ни на­пом­ня мно­го на за­пад­на­та ре­ли­ги­о­зна ли­ 109 ри­ка, тол­ко­ва ха­рак­тер­на за ХVІ в. 74 Мо­же би то­ва е и при­чи­на­ Род и власт у средњовековној хришћанској традицији на Балкану та то­зи сю­жет да се по­я­ви у ро­ман­ти­ци­те и ли­ри­ци­те в Хър­ват­ ско (още в ХVІІІ в. у Ми­о­шич), Сър­бия и Бъл­га­рия.75 Или от един чи­сто жи­ти­еп­ и­сен сю­жет, за ко­й­то оче­вид­но съ­щ­е­ству­ва па­мет и по­чит, по­не в Охрид­ска­та ар­хи­е­пи­ско­пия през Къ­сно­то Сред­но­ве­ ко­вие, в по-Но­во вре­ме те­ма­та пре­ми­на­ва в ед­на ро­ман­тич­на ли­ те­ра­тур­на твор­ба. То­ва по­пу­ля­ри­зи­ра сред­но­ве­ков­ни­те обра­зи, но ед­но­вре­мен­но с то­ва ни во­ди и до но­ви обър­ква­ния. 71 Срв. То­до­ров, В. Вла­ди­мир и Ко­са­ра. http://li­ter­net.bg/pu­blish4/vto­do­rov/znam/ ko­sa­ra.htm#3 72 На­пр. ед­на от дъ­ще­ ­ри­те на Йоан Вла­ди­слав и Ма­рия, Ека­те­ри­на е же­не­на за имп. Исак­Ком­нин, осно­ва­тел на Ком­ни­но­ва­та ди­на­стия, упра­вля­ва­ла Ца­ри­град от 1056 до 1185 г. Срв. Ски­ли­ца-Ке­дрин, с. 326 (http://www.pro­ma­ce­do­nia.org/gi­bi/6/gal/6_326. html). 73 В по­след­ни­те го­ди­ни се под­ла­га на го­ля­мо съм­не­ние та­зи ле­то­пис, още по­ве­че, че най ста­ри­те тек­сто­ве са от ХVІ-ХVІІ в., т.е. от вре­ме­то на Ма­вро Ор­би­ни. Тряб­ва съ­ що та­ка да ка­жем, че и ар­хе­о­ло­ги­че­ски­те про­у­чва­ния спо­де­ле­ни на кон­фе­рен­ци­я­та в Бар съ­що не по­твър­жда­ват по ни­ка­къв на­чин ав­тен­тич­ност­та на Ду­клян­ска­та ле­то­пис. 74 Срв. на­пр. Фе­вр, Л. Не­бе­сна лю­бов, зем­на лю­бов. С., 2009. 75 На­пр. Ли­ри­кът Ки­рил Хри­стов по­све­ща­ ­ва ед­на от пър­ви­те си твор­би (1903 г.) на Вла­ди­мир и Ко­са­ра. Но не­ка от­но­во да се вър­нем в епо­ха­та. Ме­жду дру­го­то и дру­га от дъ­щ­е­ри­те на Са­му­ил Ми­ро­сла­ва се же­ни за плен­ник на не­й­ния ба­ща. То­ва е Ашот Та­ра­нит, ро­ме­й­ски бла­го­род­ник от ар­мен­ски про­из­ход. За то­ва ни раз­ка­зва пак най-убе­ди­тел­ни­ят из­вор за епо­ ха­та Ски­ли­ца.76 След сват­ба­та той е на­зна­чен за упра­ви­тел на Драч, при об­са­да­та на ко­й­то през 1005 г. пре­ми­на­ва в ла­ге­ра на Ва­си­лий Бъл­га­ро­у­би­ец. Та­ка Ми­ро­сла­ва ста­ва при­двор­на да­ма в дво­ра на ро­ме­й­ския им­пе­ра­тор. То­ва е го­лям удар за Са­му­ил и на­сет­не той ще бъ­де на­щ­рек за дру­ги­те си зе­то­ве. Раз­би­ра се то­ва не е оправ­ да­ние, но до го­ля­ма сте­пен опре­де­ля пси­хо­ло­ги­че­ска­та си­ту­а­ция. Раз­би­ра се, че те­зи бра­ко­ве имат ди­на­сти­чен и по­ли­ти­че­ски сми­съл – в то­ва ня­ма ни­ка­кво съм­не­ние.77 С те­зи бра­ко­ве блго­род­ ни­ци­те, же­не­ни за дъ­ще­ ­ри­те на Са­му­ил по­лу­ча­ват го­ле­ми пре­дим­ ства, за­що­ ­то вли­зат в на­след­ство­то на бъл­гар­ска­та цар­ска ко­ро­на. Не­слу­ча­йн ­ о св. Йоан Вла­ди­мир се на­ри­ча в из­во­ри­те и крал, а не Књига 6, свеска 1 са­мо княз – то­ва се дъл­жи на не­го­ва­та връз­ка с бъл­гар­ския вла­де­ тел­ски род. Ед­но­вре­мен­но с то­ва, род­ство­то с бъл­гар­ска­та ди­на­стия му до­на­ся и не­при­ят­но­сти­те, свър­за­ни със спо­ро­ве­те за на­сле­дя­ва­ не­то, как­то и бра­то­ви­те ме­жду­о­со­би­ци ме­жду Арон и Са­му­ил и тех­ни­те на­след­ни­ци. Аз до­ри не из­клю­чвам и въз­мо­жност­та „спра­ 110 ве­дли­ви­ят, ми­ро­лю­бив и до­бро­де­те­лен чо­век“78 (Йоан) Вла­ди­мир не са­мо да е бил пре­тен­дент за пре­сто­ла, но и фор­мал­но да го е У спомен и славу Светог Јована Владимира за­е­мал за крат­ко вре­ме79 – на не­го се па­да по пра­во ко­ро­на­та на Са­ му­ил след смърт­та на Га­ври­ил Ра­до­мир и пре­да­тел­ство­то на Ми­ро­ сла­ва и не­й­ния съ­пруг. По-мал­ка­та пък се­стра Ана­ста­сия, же­не­на за ун­гар­ски бла­го­род­ник, уми­ра твър­де мла­да през 1014 г. Та­ка че не би­ва да се из­клю­чва въз­мо­жност­та Йоан Вла­ди­мир на­ис­ти­на да е обя­вен и при­е­ман от мно­зи­на за на­след­ник на бъл­гар­ска­та ко­ро­ на. Ин­ди­рект­ни све­де­ния за то­ва ся­каш от­но­во на­ми­ра­ме у Ски­ли­ ца, в част­та ко­ят­ о ни го­во­ри за ка­пи­ту­ла­ци­я­та на Бъл­га­рия, ко­га­то 76 Ски­ли­ца-Ке­дрин, ГИ­БИ, т. VІ, Со­фия-БАН, 1965, с. 279. Ко­га­то го­во­рим за убе­ди­тел­ност и до­сто­вер­ност на из­во­ри­те не тряб­ва да за­бра­вя­ме, „че Йоан Ски­ли­ца е ро­ме­йн на ви­со­ка длъ­жност в им­пе­ри­я­та и не­го­во­то из­ла­га­не на съ­би­ти­я­та из­хо­жда от ви­зан­ти­й­ски­те по­зи­ции“ (Те­о­ха­ри­дис, Йо. По­я­ва­та на ко­ми­то­пу­ли­те: срав­ни­те­лен исто­ ри­о­граф­ски пре­глед. – ви­зан­тия и сла­вя­ни­те, т. 95 (14), 2006, с. 110) 77 То­ва в бъл­гар­ска­та исто­ри­о­гра­фия е изя­сне­но още у Зла­тар­ски, В. Ис­то­рия на Пър­во­то бъл­гар­ско цар­ство. II. От сла­вя­ни­за­ци­я­та на дър­жа­ва­та до па­да­не­то на Пър­во­то цар­ство (852—1018). VI. Бор­ба за не­за­ви­си­мост, с. 675-676 (http://www.pro­ma­ce­do­nia.org/ vz1b/vz1b_6_3.html). 78 Ски­ли­ца-Ке­дрин, с. 187-288. 79 Крат­ко­то по­ве­ство­ва­ние за св. Йоан Вла­ди­мир у Ски­ли­ца-Ке­дрин ся­каш не из­ клю­чва и та­зи въз­мо­жност (http://www.pro­ma­ce­do­nia.org/gi­bi/6/gal/6_292.html). се из­ре­ждат де­ца­та на по­след­ния бъл­гар­ски цар, как­то и „пет си­ но­ве на Га­ври­ил Ра­до­мир, еди­ни­ят от ко­и­то бил оса­ка­тен от Иван, ка­то му би­ли из­ва­де­ни очи­те, ко­га­то то­зи убил Са­му­ил­ о­вия син с же­на му и зет му Вла­ди­мир“80, т.е. раз­чи­стват се всич­ки въз­мо­жни пре­тен­ден­ти за пре­сто­ла. Два­ма­та Йоанов­ци – Вла­ди­мир и Вла­ди­слав. Сме­сва­не на обра­зи­те Тъй ка­то срав­ня­ва­ме не са­мо две ли­ца на съ­вре­мен­ни­ци, но и съ­би­тия и обра­зи в бъл­гар­ска­та и сръб­ска­та сред­но­ве­ков­на ис­ то­рия, тряб­ва да ка­жем, че име­то Вла­ди­мир на вла­де­тел се сре­ща пър­во в Бъл­га­рия.81 То­ва е пър­во­род­ни­ят син на св. цар Бо­рис. Той упра­вля­ва крат­ко от 889 до 893 г. Сва­лен е от пре­сто­ла зло­ща­ ст­но от своя ба­ща, за­щ­о­то не из­пъл­ня­ва за­поч­на­та про­гра­ма по ця­лост­ на­та хри­сти­я­ни­за­ция на Бъл­га­рия.82 След сва­ля­не­то е осле­пен, за Др Па­в ел Па­в лов да не мо­же да пре­тен­ди­ра и от­но­во да се вър­не на пре­сто­ла. Но да се вър­нем от­но­во в ХІ век при на­ши­те два­ма Йоанов­ци. При срав­ня­ва­не­то на всич­ки из­во­ри и из­во­ро­ва исто­ри­о­гра­фия пра­ви впе­ча­тле­ние, че ся­каш обра­зи­те на два­ма­та се сме­сват по ня­ка­къв на­чин. Раз­би­ра се, то­ва би мо­гло да е са­мо по­върх­ност­ но впе­ча­тле­ние и при по-се­ри­о­зно и зъ­дъл­бо­че­но из­сле­два­не би 111 мо­гло да се до­стиг­не и до по-за­дъл­бо­че­ни за­клю­че­ния. Все пак Род и власт у средњовековној хришћанској традицији на Балкану тук са­мо по­ста­вям то­зи въ­прос с оглед на раз­гле­жда­на­та те­ма без пре­тен­ци­я­та за за­дъл­бо­че­на из­чер­па­тел­ност, за ко­я­то би тряб­ва­ло да се от­де­ли по­ве­че вре­ме и уси­лия. „Та­ка и све­ти цар Вла­ди­слав, или на­ре­чен Вла­ди­мир, бра­та­нец на све­тия цар Да­вид, пре­жи­вял в го­ля­ма до­бро­де­тел и умрял мъ­че­ни­че­ски за пра­во­слав­на вя­ра и те­ле­сна чи­сто­та, как­то ка­зах­ме по-пре­ди. Гър­ци­те пи­са­ли мно­го не­съ­гла­сно и в ис­то­ри­я­та, и в не­го­во­то жи­тие – или по­ра­ди не­зна­ 80 Ски­ли­ца-Ке­дрин, с. 292. 81 Раз­би­ра се, без­спор­но най-из­вест­ни­ят но­си­тел на то­ва име е св. Вла­ди­мир Ки­ ев­ски, по­кръ­сти­те­лят на Ки­ев­ска Ру­сия в края на Х в. Вла­ди­мир-Ра­са­те оба­че жи­вее и упра­вля­ва 100 г. по-ра­но. 82 От из­во­ри­те за Вла­ди­мир сле­два да се от­бе­ле­жи на пър­во мя­сто: Re­gi­no Pru­mi­ en­sis. Chro­ni­con cum con­ti­nu­at­i­o­ne Tre­ve­ren­si. Re­cog­no­vit Fr. Kur­ze. Han­no­ve­rae, 1890, p. 96. Вж. ин­те­ре­сна ин­тер­пре­та­ция за ро­ля­та на Вла­ди­мир-Ра­са­те у: Са­вов, Р. За бо­ляр­ския бунт от 866 го­ди­на и за­ко­на, по ко­й­то са осъ­де­ни не­го­ви­те во­да­чи. – Ет­нос. Мен­тал­ност. Го­ди­шник на Асо­ци­ац ­ ия за ан­тро­по­ло­гия, ет­но­ло­гия и фол­кло­ри­сти­ка „Он­гъл“, 2004, с. 246-262. По­ве­че у: Упра­вле­ни­е­то на княз Ра­са­те (Вла­ди­мир) (889-893). Един не­у­спе­шен опит за евро­пе­й­ска пре­о­ри­ен­та­ция във вън­шна­та по­ли­ти­ка на Бъл­га­рия. - В: Сбор­ник с до­кла­ди от Ме­жду­на­род­на­та на­уч­на кон­фе­рен­ция “Сред­но­ве­ков­на хри­сти­ян­ска Евро­па: Из­ток и За­пад. Тра­ди­ции, цен­но­сти, общ­у­ва­не”. Со­фия, 2-5 сеп­тем­ври 2000 г. Со­фия: Изд. “Гу­тен­берг”, 2002, с. 407-410. ние, или скри­ват не­го­вия род, че е бил бъл­гар­ски цар и от ро­да на бъл­гар­ски­те ца­ре“83, пи­ше преп. Па­й­сий Хи­лен­дар­ски. Ин­те­ре­сно е, че и два­ма­та но­сят, при то­ва за пър­ви път в Бал­ кан­ска­та ис­то­рия име­то Йоан (ка­то бъл­гар­ско цар­ско име) пред лич­но­то си име. Ин­те­рес бу­ди, при по вни­ма­те­лен про­чит, мно­ го по-че­ста­та упо­тре­ба у Ски­ли­ца са­мо на име­то на Йоан на бъл­ гар­ския вла­де­тел, без Вла­ди­слав.84 Зна­ем за хи­по­те­за­та, че име­то Йоан при св. Йоан Вла­ди­мир е прив­не­се­но вто­рич­но, за­ра­ди то­ва, че мо­щи ­ ­те му се на­ми­ра­ли в ма­на­сти­ра на св. Йоан Пред­те­ча, че гла­ва­та му е отря­за­на по­доб­но на Кръ­сти­те­ля и т.н. Ма­кар и те­зи ар­гу­мен­ти да из­гле­ждат убе­ди­тел­ни, все пак да­ли са до­ста­тъч­ни? Част от обя­сне­ни­ет­ о не се ли съ­стои и в то­ва, че те са ца­ре, вла­де­ те­ли, че са от цар­ски род и по­те­кло и т.н. Имен­но връз­ка­та с бъл­ гар­ска­та вла­де­тел­ска тра­ди­ция им до­ба­вя име­то Йоан. Как­то ка­зва по­ве­ство­ва­те­лят: „цар Ми­ха­ил се на­ри­чал Йоан-Ми­ха­ил и по не­го­ Књига 6, свеска 1 во име бъл­гар­ски­те ца­ре, ко­и­то би­ли от не­го­вия род, има­ли та­ка­ва ти­тла: пър­во Йоан, след то­ва сво­ет­ о име, как­то му би­ло“85. Да­ли пък не е вре­ме да се про­ти­во­по­ста­вят из­во­ри­те? Ка­кво ли ни ка­ра тол­ко­ва да се до­ве­ря­ва­ме на един из­вор, а друг да пре­не­ бре­гва­ме? Я да ви­дим ка­кво пи­ше в ед­на ста­ро­пе­чат­на кни­га от на­ 112 ча­ло­то на ХІХ в. „То­ва не­го­во пра­ви­ло и жи­тие има и на гре­че­ский език, пре­ве­де­но е и на серб­ский, но мно­го по­гре­ше­но, по­не­же ония У спомен и славу Светог Јована Владимира пре­во­ди­те­ли, ко­и­то и да са, ис­кат да по­кри­ят род и ду­мат зо­що он не е от ро­да ца­рей Бол­гар­ских, а от ро­да Серб­ска­го, син на Не­ма­ня Си­ме­о­на. Но то­ва е ве­сма по­гре­шно: по­не­же Си­ме­он Не­ма­ня и не­ гов син и син не­гов по серб­ско­му ро­до­сло­вию мно­гу го­ди­ни по­сле свя­та­го Йоана Вла­ди­ми­ра про­си­я­ха“86. Да­ли пък Ду­клян­ска­та ле­ то­пис, пи­са­на от слу­жи­тел на Бар­ска­та ар­хи­е­пи­ско­пия в края на 13 или на­ча­ло­то на 14 в. ня­ма и дру­ги кон­фе­си­о­нал­ни це­ли?87 Мо­жем 83 Па­и­сий Хи­лен­дар­ски, Ис­то­рия Сла­вя­но­бъл­га­р­ска, (http://www.slo­vo.bg/show­ work.php3?AuID=15&Wor­kID=98&Le­vel=2). Ко­га­то го­во­рим за раз­лич­ни мне­ния у исто­ ри­о­гра­фи­я­та е ин­те­ре­сно то­ва, ко­е­то пи­ше преп. Па­й­сий: „Че­твър­ти­ят е све­ти цар Йоан- Вла­ди­мир, Ааро­нов син; ца­ру­вал в Охрид три го­ди­ни, во­дил свет и бо­го­у­го­ден жи­вот и бил убит от же­на си и шу­рея си за­ра­ди чи­стия си и въ­здър­жан жи­вот и за­ра­ди пра­во­слав­ на­та вя­ра. И до­се­га не­го­ви­те мо­щи по­чи­ват не­тлен­ни в Ел­ба­сан­ска­та стра­на, как­то се ка­за по-на­пред за не­го“ (http://www.slo­vo.bg/show­work.php3?AuID=15&Wor­kID=100&Le­ vel=2). 84 Ски­ли­ца-Ке­дрин, с. 287-288. 85 Па­и­сий Хи­лен­дар­ски, Ис­то­рия Сла­вя­но­бъл­га­р­ска. (http://www.slo­vo.bg/show­ work. php3?AuID=15&Wor­kID=97&Le­vel=2) 86 Цар­стве­ник или ис­то­рия Бол­гар­ская. Бу­дим, 1844, с. 41. 87 На­пр. на проф. Зла­тар­ски пра­ви впе­ча­тле­ние, че Ду­клян­ска­та ле­то­пис вклю­чва и Драч­ка­та ми­тро­по­лия в своя ди­о­цез, а тя ви­на­ги е би­ла пра­во­слав­на (а и бъл­гар­ска в ли да се до­ве­ря­ва­ме до­ри и в най-дреб­ни­те де­та­й­ли на из­вор, ко­й­то е пи­сан по­не три ве­ка след съ­би­ти­е­то. Има­ло, ка­зват, по-стар ста­ ро­бъл­гар­ски текст на жи­ти­е­то, но ка­кво ли е взел от не­го Бар­ски­ят пре­зви­тер? Ако съ­дим от по-къ­сни­те ин­тер­пре­та­ции на по-ста­ри­те тек­сто­ве, за­що ли пък тряб­ва да смя­та­ме, че пре­зви­те­рът за­дъл­жи­ тел­но би тряб­ва­ло да е по-до­бро­на­ме­рен от по-къ­сни­те ав­то­ри и из­да­те­ли на жи­ти­е­то и слу­жба­та, при то­ва пра­во­слав­ни мо­на­си и ду­хов­ни­ци? Или мо­же би на­ис­ти­на цар Си­ме­он е дя­до на св. Йоан Вла­ди­мир? За­що ли пък точ­но бе­не­дик­ти­не­цът Ма­вро Ор­би­ни го вклю­чва в сво­ят­ а ис­то­рия „Цар­ство­то на сла­вя­ни­те“ (1601 г.)? По то­ва вре­ме на ри­мо­ка­то­ли­ци­те е из­клю­чи­тел­но нео­б­хо­ди­ма та­ка­ ва кни­га, ко­я­то да при­ла­скае сла­вя­ни­те, осо­бе­но за­пад­ни­те, и да не да­де въз­мо­жност на раз­ши­ря­ва­щ­а­та се Ре­фор­ма­ция да на­ме­ри сво­ет­ о Пре­да­ние в сла­вян­ския Пра­во­сла­вен Из­ток.88 Не­слу­ча­й­но ско­ро та­зи кни­га ще бъ­де пре­ве­де­на (1722 г.) на ру­ски и ще из­и­ Др Па­в ел Па­в лов грае осно­во­по­ла­га­ща ро­ля в из­гра­жда­не­то на от­дел­ни­те сла­вян­ски исто­ри­о­гра­фии и изо­бщо на пан­сла­вян­ска­та идея. В един из­клю­чи­тел­но ва­жен сред­но­ве­ко­вен из­вор – Си­но­ди­ кът на Тър­нов­ска­та цър­ква, из­ве­стен в на­у­ка­та и ка­то Бо­ри­лов Си­ но­дик89, се спо­ме­на­ват и две­те име­на ка­то бъл­гар­ски ца­ре. „На ... Са­му­ил, Ра­до­мир Га­ври­ил, Вла­ди­мир, Вла­ди­слав, ста­ри­те бъл­гар­ 113 ски ца­ре, ко­ит­ о за­ед­но със зем­но­то на­сле­ди­ха и не­бе­сно­то цар­ство, Род и власт у средњовековној хришћанској традицији на Балкану веч­на па­мет“90. Тук име­то на Вла­ди­мир пред­ше­ства хро­но­ло­гич­ но то­ва на Вла­ди­слав, ко­е­то още един път по­твър­жда­ва те­за­та, че имен­но на Вла­ди­слав се па­да чест­та да бъ­де бъл­гар­ски цар след уби­й­ство­то на Га­ври­ил Ра­до­мир. Но тук сил­но впе­ча­тле­ние пра­ ви след­но­то: „На ста­ра­та бъл­гар­ска ца­ри­ца Ма­рия веч­на па­мет“91. То­ва е един­стве­но­то спо­ме­на­то име на ца­ри­ца от пър­ва­та бъл­гар­ ска дър­жа­ва – съ­пру­га­та на Йоан Вла­ди­слав. На­да­ли то­ва е слу­ ча­й­но. Ма­кър още пре­ди сто го­ди­ни го­ле­ми­те бъл­гар­ски исто­ри­ оно­ва вре­ме) и ав­то­ном­на по от­но­ше­ние на Ду­кля. То­ва е един стре­меж за утвър­жда­ва­не на ри­мо­ка­то­ли­ци­зма и не­го­во­то раз­ши­ря­ва­не на Из­ток след ХІІ в., но осо­бе­но след Ре­ фор­ма­ци­ят­ а през ХVІ в. Срв. Зла­тар­ски, В. По­соч. съч., с. 675 (http://www.pro­ma­ce­do­nia. org/vz1b/vz1b_6_3.html). 88 По­ве­че по то­зи въ­прос виж у: Фло­ров­ски, Г. Па­три­арх Йере­мия ІІ и лу­те­ран­ ски­те бо­го­сло­ви; как­то и: Пра­во­слав­на­та цър­ква и стре­ме­жът за хри­сти­ян­ско един­ство (ХV-нач. на ХХ в.) (Пре­вод: Па­вел Па­влов) – В: Хри­сти­ян­ство и кул­ту­ра, С.: Пра­во­сла­вен ка­ле­й­до­скоп, 2006, с. 167-272. 89 Най-но­во кри­тич­но из­да­ние на Бо­жи­лов, Ив., А. То­то­ма­но­ва, Ив. Би­ляр­ски. Бо­ ри­лов Си­но­дик. Из­да­ние и пре­вод. С., 2012. 90 Там, с. 310. 91 Пак там. ци да дам­го­са­ха по­след­ния бъл­гар­ски цар в Пър­во­то цар­ство, то по­след­ни­те из­сле­два­ния за­поч­на­ха да тър­сят и но­ви въз­мо­жно­сти в тъл­ку­ва­не­то на ро­ля­та и мя­сто­то на то­зи вла­де­тел.92 То­ва спе­ци­ ал­но по­ме­на­ва­не са­мо на не­го­ва­та съ­пру­га ка­то ца­ри­ца бъл­гар­ска още по­ве­че раз­пал­ва из­сле­до­ва­тел­ска­та лю­бо­зна­тел­ност. Исто­ри­ че­ски­те све­де­ния за нея са до­ста пе­сте­ли­ви.93 Как­то раз­би­ра­ме от основ­ни­те из­точ­ни­ци тя е ма­й­ка на 11 де­ца, а след смърт­та на Йоан Вла­ди­слав на нея се па­да огром­на­та от­го­вор­ност за до­сто­й­но­то пре­да­ва­не на власт­та и за­па­зва­не­то все пак на ня­ка­кво на­след­ство, пре­да­ние. Да­ли пък Цър­ква­та не я по­ме­на­ва за­ра­ди за­слу­ги­те й по за­па­зва­не­то на цър­ков­на­та ав­то­ке­фа­лия на Бъл­га­рия в ли­це­то на Охрид­ска­та ар­хи­е­пи­ско­пия? - „без в ни­що да се на­ру­шат на­ред­би­ те, до­бре уста­но­ве­ни от цар­ства­щ­и­те пре­ди нас (Пе­тър и Са­му­ил)“, как­то и „по­ста­но­вя­ва­ме съ­що се­га­шни­ят пре­све­ти ар­хи­е­пи­скоп на Бъл­га­рия да има тол­ко­ва го­лям ди­о­цез, ка­къв­то и кол­ко­то го­лям е Књига 6, свеска 1 бил при цар Пе­тър, и да вла­дее и упра­вля­ва всич­ки епи­скоп­ства на Бъл­га­рия“94. 114 У спомен и славу Светог Јована Владимира 92 Срв. Па­влов, Пл. Иван Вла­ди­слав сре­щу Га­врил Ра­до­мир (1015 г.). Бун­та­ри и аван­тю­ри­сти в Сред­но­ве­ков­на Бъл­га­рия, Вар­на: Li­ter­Net, 2005 (http://li­ter­net.bg/pu­ blish13/p_pa­vlov /bun­ta­ri/ivan.htm). 93 Основ­но Ски­ли­ца, 358-359. В исто­ри­о­гра­фи­я­та по-ско­ро мо­же да ми­слим за нея ка­то за при­вър­же­нич­ка на про-ви­зан­ти­й­ска­та пар­тия и ви­нов­ни­ца за па­да­не­то на цар­ство­ то и пре­да­ва­не­то на власт­та на ро­ме­й­те. 94 Вто­ра гра­мо­та на Ва­си­лий ІІ. – ГИ­БИ, т. VІ, Со­фия-БАН, 1965, с. 44-45 (http:// www.pro­ma­ce­do­nia.org/gi­bi/6/gal/6_045.html). Ph. D. Pa­vel Pa­vlov, do­cent The Uni­ver­sity of So­fia ‚St. Cle­ment of Ohrid‘ ST. JOHN VLA­DI­MIR. RE­LA­TI­VES AND PO­WER IN ME­DI­EV ­ AL CHRI­STIAN TRA­DI­TION IN THE BAL­KANS Sum­mary: The pre­sen­ted pu­bli­ca­tion do­es not emp­ha­si­ze ex­ha­u­ sti­ve­ness, but rat­her at­tempt of fin­ding in­ter­sec­ti­ons of fra­ter­nity and fra­tri­ci­de in the me­di­e­val hi­story of the Bal­kans. Thro­ugh the cri­ti­cal re­se­ar­ching and com­pa­ring of va­ri­o­us so­ur­ces with the main hi­sto­ri­o­ grap­hi­cal so­ur­ce, an at­tempt of ex­pan­ding the per­spec­ti­ves has been ma­de. Fi­nally, the main thing is the ge­ne­ral re­spect for St. John Vla­di­ mir, not the frag­men­ta­tion and na­ti­o­na­li­za­tion of wor­shi­ping in se­ar­ ching of si­mi­la­ri­ti­es and et­hni­city. Keywords: re­la­ti­ves, po­wer, Chri­sti­an­ ity, the Mid­dle Ages, St. Jo­ Др Па­в ел Па­в лов van Vla­di­mir, Bal­kans д-р Па­вел Па­влов, до­цент Со­фи­й­ский уни­вер­си­тет им. Св. Кли­мен­та Охрид­ско­го 115 Род и власт у средњовековној хришћанској традицији на Балкану СВЯ­ТОЙ ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР. РОД И ВЛА­СТЬ В СРЕ­ДНЕ­ВЕ­КО­ВОЙ ХРИ­СТИ­АН­СКОЙ ТРА­ДИ­ЦИИ БАЛ­КАН Ре­зю­ме: Ав­тор ста­вит за­да­чей дан­ной ста­тьи не про­ве­сти ис­ чер­пы­ва­ю­щи­ й ана­лиз рас­сма­три­ва­е­мой те­мы, а опре­де­ле­ние вза­ и­мо­от­но­ше­ния брат­ства и бра­то­у­би­й­ства в те­че­ние сре­дне­ве­ко­вой ис­то­рии Бал­кан. Че­рез кри­ти­че­ское ис­сле­до­ва­ние и срав­не­ние ра­ зных ис­точ­ни­ков с глав­ным исто­ри­о­гра­фи­че­ским ис­точ­ни­ком, на­ ми сде­ла­на по­пыт­ка рас­ши­ри­ть кру­го­зор. В ко­неч­ном ито­ге, цен­ но­сть про­я­вля­ет­ся в общ­ем ува­же­нии св. Иоан­на Вла­ди­ми­ра, а не в фраг­мен­та­ции и на­ци­о­на­ли­за­ции обо­жа­ния обра­за свя­то­го. Клю­че­вые сло­ва: род, вла­сть, хра­сти­ан­ство, Сред­ний век, Св. Иоанн Вла­ди­мир Pa­vel Pa­vlov, επίκουρος καθηγητής Πανεπιστήμιο της Σόφιας Άγιος Κλήμης Αχρίδας ΆΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ. ΓΕΝΟΣ ΚΑΙ ΕΞΟΥΣΙΑ ΣΤΗΝ ΜΕΣΑΙΩΝΙΚΗ ΧΡΙΣΤΙΑΝΙΚΗ ΠΑΡΑΔΟΣΗ ΤΩΝ ΒΑΛΚΑΝΙΩΝ Περίληψη: Η εν λόγω εισήγηση δεν επιδιώκει τις λεπτομέρειες, αλλά σκοπεύει να παρουσιάσει ανασκόπηση της αδελφότητας και αδελφοκτονίας στην μεσαιωνική ιστορία των Βαλκανίων. Μέσω της κριτικής έρευνας και σύγκρισης των διαφορετικών πηγών με την κύρια ιστοριογραφική πηγή έγινε μια προσπάθεια να διευρυνθούν οι ορίζο- ντες. Τελικά, σημασία έχει η γενική τιμή του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου και όχι ο θρυμματισμός και η εθνικοποίηση της αποθέωσης στο ψάξιμο των ομοιοτήτων και εθνικοτήτων. Λέξεις κλειδιά: γένος, εξουσία, χριστιανισμός, Μεσαίωνας, Άγιος Књига 6, свеска 1 Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, Βαλκάνια. 116 У спомен и славу Светог Јована Владимира Ђу­ра Хар­ди, ван­ред­ни про­фе­сор Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Но­ви Сад Уни­вер­зи­тет у Но­вом Са­ду dju­ra­har­

[email protected]

Сне­жа­на Бо­жа­нић, ван­ред­ни про­фе­сор Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Но­ви Сад Уни­вер­зи­тет у Но­вом Са­ду sne­za­na.bo­za­nic­@uns.ff.ac.rs Ђу­р а Хар­д и и Сне­ж а­н а Бо­ж а­н ић СВЕ­ТИ ВЛА­ДА­РИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР И БО­РИС И ГЉЕБ У СВЕ­ТЛУ ЊИ­ХО­ВЕ ИСТО­РИЈ­СКЕ ЕПО­ХЕ Са­же­так: На осно­ву из­во­ра и по­сто­је­ћих ста­во­ва исто­ри­о­гра­ фи­је ауто­ри ра­да на­сто­је да пу­тем упо­ред­не ком­па­ра­тив­не ана­ли­ зе вла­дар­ске де­лат­но­сти, окол­но­сти њи­хо­вог уби­ства и по­ли­тич­ ких де­тер­ми­нан­ти ге­не­зе све­ти­тељ­ског кул­та срп­ског кне­за Јо­ва­на 117 Вла­ди­ми­ра и ру­ских кне­же­ва Бо­ри­са и Гље­ба са­гле­да­ју и од­ре­де Свети владари Јован Владимир и Борис и Гљеб за­јед­нич­ки ци­ви­ли­за­циј­ски круг и ка­рак­те­ри­стич­не цр­те исто­риј­ ске епо­хе ко­јој су ови вла­да­ри при­па­да­ли. Ин­ди­ка­тив­но је да су по­ ме­ну­ти кне­же­ви по­ги­ну­ли ско­ро у исто вре­ме (1016, од­но­сно по­сле 15. ју­ла 1015. го­ди­не), под ре­ла­тив­но слич­ним по­ли­тич­ким окол­ но­сти­ма у вр­тло­гу кр­ва­вог ди­на­стич­ког ра­та. Функ­ци­ја њи­хо­вог кул­та је ујед­но и од­раз са­крал­не ле­ги­ти­ма­ци­је све­то­род­них ко­ре­на срп­ске и ру­ске вла­дар­ске ди­на­сти­је 11 ве­ка; по­ја­ва ко­ја се у кон­ крет­ном слу­ча­ју на јед­ној стра­ни мо­же де­фи­ни­са­ти као за­јед­нич­ка цр­та исто­риј­ског раз­во­ја ру­ског и срп­ског ето­са, а на дру­гој мо­же да се укло­пи у ши­ри дис­курс европ­ске исто­ри­је. Кључ­не ре­чи: Јо­ван Вла­ди­мир, Бо­рис и Гљеб, вла­да­ри-све­ци, Ду­кља, Ки­јев­ска Ру­си­ја На­ша за­ми­сао да се у јед­ној исто­ри­о­граф­ској рас­пра­ви са­гле­ да­ју исто­риј­ске лич­но­сти сло­вен­ских вла­да­ра и све­та­ца Јо­ван Вла­ ди­мир и Бо­рис и Гљеб ни­је ори­ги­нал­на, већ је пре им­пе­ра­тив раз­ у­ме­ва­ња европ­ске исто­ри­је у кон­тек­сту про­шло­сти др­жав­но­сти, вла­дар­ских иде­о­ло­ги­ја и на­да­све ге­не­зе и хри­сти­ја­ни­за­ци­је ње­них на­ро­да и по­ли­тич­ких за­је­ди­ца. О то­ме ре­чи­то све­до­чи по­сто­је­ћа ли­те­ра­ту­ра ко­ја је, по­ла­зе­ћи од фе­но­ме­на сло­вен­ских све­та­ца - вла­ да­ра му­че­ни­ка, ја­сно иден­ти­фи­ко­ва­ла те­мат­ски тро­кут, или пре за­ јед­ни­чи исто­риј­ски, ци­ви­ли­за­циј­ски и ха­ги­о­граф­ски круг, у ко­јем су се на­шле лич­но­сти че­шког кне­за Вац­ла­ва, ру­ских кне­же­ва Бо­ ри­са и Гље­ба и срп­ског кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Да­ка­ко, реч је o ши­рем фе­но­ме­ну све­тих вла­да­ра у европ­ској исто­ри­ји у ко­ји су се ка­ко срп­ски та­ко и ру­ски и че­шки чла­но­ви вла­дар­ских ди­на­сти­ја при­род­но укла­па­ли.1 Атри­бут сло­вен­ски апри­ор­ и об­је­ди­њу­је ову вла­дар­ску че­ твор­ку; ме­ђу­тим, на дру­гој стра­ни, ком­плек­сност исто­ри­о­граф­ ске ме­то­до­ло­ги­је и њој срод­них на­уч­них ди­сци­пли­на (исто­ри­ја књи­жев­но­сти, ре­ли­ги­је, ци­ви­ли­за­ци­је), те не­ис­црп­ни хо­ри­зонт њи­хо­вих по­тен­ци­јал­них ис­тра­жи­вач­ких те­ма у де­ли­ма број­них ауто­ра је у ни­зу де­та­ља об­је­ди­нио и обо­га­тио фе­но­мен срод­но­сти овог ску­па сло­вен­ских кне­же­ва. По­ме­ну­те вла­да­ре-све­це у сво­јим Књига 6, свеска 1 сту­ди­ја­ма одав­но су до­ве­ли у ло­гич­ну ве­зу ува­же­ни на­уч­ни­ци, по­пут Ста­ни­сла­ва Хаф­не­ра, Хен­ри­ка Бир­нба­у­ма или Ди­ми­три­ја Обо­лен­ског у ње­го­вом кла­сич­ном де­лу Ви­зан­тиј­ски Ко­мон­велт.2 Ко­нач­но ту су и ра­до­ви Хер­ма­на Ин­га­ма, од ко­јих је је­дан 1990. го­ди­не пре­ве­ден и на наш је­зик, а ко­ји не­за­о­би­ла­зно упот­пу­њу­ју 118 овај би­бли­о­граф­ски низ.3 У но­ви­јим ис­тра­жи­ва­њи­ма, пу­тем про­у­ ча­ва­ња фе­но­ме­на бра­то­у­би­ства у сло­вен­ском све­ту, исто­ри­ју ре­че­ У спомен и славу Светог Јована Владимира них вла­да­ра опет об­је­ди­њу­је Ди­ми­триј Бо­ров­ков,4 док на при­мер, Или­ја­на Че­ко­ва ак­ту­е­ли­зу­је увек плод­ну ис­тра­жи­вач­ку те­му ко­ја се од­но­си на ти­по­ло­ги­ју (ха­ги­о­граф­ске) ли­те­ра­ту­ре ко­ја по­ве­зу­је Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и Бо­ри­са и Гље­ба.5 Ипак, на пра­ви по­тен­ци­јал те­ме по­све­ће­не сло­вен­ским све­тим вла­да­ри­ма-му­че­ни­ци­ма не­за­ о­би­ла­зно ука­зу­је са­вре­ме­на исто­ри­чар­ка Ма­ри­на Ју­ре­ван Па­ра­мо­ но­ва, ко­ја је об­ја­ви­ла мо­но­гра­фи­ју про­ис­те­клу из ње­не док­тор­ске 1 Cf: N. Ing­ham, The Martyred Prin­ce and the Qu­es­ ti­on of Sla­vic Cul­tu­ral Con­ti­nu­ ity in the Early Mid­dle Ages, Me­di­ev­ al Rus­sian Cul­tu­re (Ca­li­for­nia Sla­vic Stu­di­es. Vol. 12), Ber­ke­ley, Los An­ge­les, Lon­don 1984, 31-53; B. Bo­jo­vić, L’ha­gio-bi­o­grap­hie dyna­sti­que et l’idéolo­gie de l’État ser­be au Moyen-âge (XI­I­Ie–XVe siè­cles), Cyril­lo­met­ho­di­a­num, Rec­her­ ches sur l’hi­sto­i­re des re­la­ti­ons Helléno-sla­ves, t. XVII-XVI­II, Thes­sa­lo­ni­que 1993-1994, 73- 92. 2 St. Haf­ner, Stu­dien zur alt­ser­bischen dyna­stischen Hi­sto­ri­o­grap­hie, München 1964, 16; H. Bir­nba­um, On Me­di­ev­ al and Re­na­is­san­ce Sla­vic Wri­ting. Se­lec­ted Es­says, Mo­u­ton 1974, 26, 226-333; Д. Обо­лен­ски, Ви­зан­тиј­кси ко­мон­велт, Бе­о­град 1996, 372-375. 3 Уп. нап. бр. 1; Н. В. Ин­гам, Му­че­ни­штво Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске, св. 6, књ. 446, 1990, 876–896. 4 Д. А. Бо­ров­ков. Та­й­на ги­бе­ли Бо­ри­са и Гле­ба, Мо­сква 2009, 240-254. 5 Уп. са пре­гле­дом би­бли­о­гра­фи­је те­ме: И. Че­ко­ва, Княз Йоан Вла­ди­мир и ли­те­ ра­тур­на­та ти­по­ло­гия обра­зи­те на кня­зе­те мъ­че­ни­ци, Цр­кве­не сту­ди­је 13, 2016, 61-62. те­зе, по­све­ће­не упо­ред­ној ана­ли­зи кул­та Све­тог Вац­ла­ва и Све­тих Бо­ри­са и Гље­ба.6 Има­ју­ћи у ви­ду те­мат­ску и ме­то­до­ло­шку ши­ри­ну по­сто­је­ћих ис­тра­жи­ва­ња, њи­хо­ва по­стиг­ну­ћа и за­кључ­ке, у ра­ду пред на­ма усред­сре­ди­ће­мо се на ана­ли­зу ко­ја би у исто­ри­о­граф­ским окви­ри­ ма раз­мо­три­ла па­ра­ле­ле ко­је по­тен­ци­јал­но по­ве­зу­ју Јо­ва­на Вла­ди­ ми­ра и Бо­ри­са и Гље­ба у све­тлу њи­хо­ве вла­дар­ске уло­ге и епо­хе ко­јој су они при­па­да­ли. Био би то, ве­ру­је­мо, скро­ман за­лог за но­ве ис­тра­жи­вач­ке мо­гућ­но­сти. Ха­ги­о­граф­ским је­зи­ком ре­че­но, усме­ ри­ли би­смо сво­ју па­жњу ви­ше на окол­но­сти зе­маљ­ског жи­во­та ре­ че­них вла­да­ра и по­ли­тич­ке те­жње њи­хо­вих ди­на­стич­ких ба­шти­ Ђу­р а Хар­д и и Сне­ж а­н а Бо­ж а­н ић ни­ка не­голи на њи­хов бо­га­ти пост­хум­ни жи­вот и све­тач­ки култ. На­и­ме, у ужем на­уч­ном и ме­то­до­ло­шком сми­слу не би­смо пре­ви­ше ула­зи­ли у за­бран исто­ри­је књи­жев­но­сти. Бу­ду­ћи да је ис­тра­жи­вач­ ки про­блем већ раз­ма­тран од стра­не на­ших ува­же­них прет­ход­ни­ка, мо­жда ће крај­њи до­мет на­шег ра­да би­ти скро­ман, са­др­жан тек у ло­гич­ном по­ста­вља­њу но­вих пи­та­ња и од­ре­ђи­ва­њу мо­гу­ћих па­ра­ ле­ла ко­је би се од­но­си­ле на упо­ред­но са­гле­да­ва­ње по­ли­тич­ке и ци­ ви­ли­за­циј­ске по­ве­за­но­сти или пак осо­бе­но­сти ових вла­да­ра и две ре­ал­не исто­риј­ске за­јед­ни­це и дру­штва из ко­јих су они по­те­кли. У том сми­слу, а у ци­љу што не­по­сред­ни­јег про­блем­ског при­сту­па 119 те­ми, на­сто­ја­ће­мо да та­мо где је то мо­гу­ће из­бег­не­мо уоп­ште­но Свети владари Јован Владимир и Борис и Гљеб из­ла­га­ње оп­штих фак­то­граф­ских по­да­та­ка, одав­но по­зна­тих исто­ ри­о­гра­фи­ји. У кон­тек­сту оп­штих исто­риј­ских чи­ње­ни­ца, ка­ко смо већ ис­та­ кли, Јо­ван Вла­ди­мир и Бо­рис и Гљеб су би­ли чла­но­ви вла­дар­ских европ­ских ди­на­сти­ја ко­ји су за­хва­љу­ју­ћи окол­но­сти­ма сво­је смр­ти ушли у ред све­тих вла­да­ра-му­че­ни­ка, стра­дал­ни­ка за хри­шћан­ску ве­ру. Бо­рис и Гљеб су у ру­ској ха­ги­граф­ској тра­ди­ци­ји оста­ли за­бе­ ле­же­ни као стра­сто­терп­ци – они ко­ји су у име Хри­сто­ве ве­ре по­ ги­ну­ли као не­ви­не жр­тве, без кри­ви­це од зло­чи­нач­ке и ве­ро­лом­не ру­ке свог бра­та. Та­ко­ђе, због слич­не па­ра­диг­ме чи­на смр­ти, исти ве­нац му­че­ни­ка при­пао је и ду­кљан­ском кне­зу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру.7 Бо­рис и Гљеб или Ро­ман и Да­вид ка­ко су гла­си­ла њи­хо­ва хри­ шћан­ска име­на би­ли су мла­ђи си­но­ви ру­ског кне­за Вла­ди­ми­ра 6 М. Ю. Па­ра­мо­но­ва Свя­тые пра­ви­те­ли Ла­тин­ской Евро­пы и Древ­ней Ру­си: срав­ни­те­ль­но-исто­ри­че­ский ана­лиз вац­лав­ско­го и бо­ри­со­глеб­ско­го ку­ль­тов. Мо­сква, 2003. На­жа­лост на­ма не­до­ступ­но де­ло с чи­јим смо се са­др­жа­јем упо­зна­ли за­хва­љу­ју­ ћи ауто­ре­фе­ра­ту док­тор­ске те­зе до­ступ­ном на: На­уч­ная би­бли­о­те­ка дис­сер­та­ций и ав­ то­ре­фе­ра­тов dis­ser­Cat http://www.dissercat.com/content/vatslavskii-i-borisoglebskii-kulty- sravnitelno-istoricheskii-analiz-latinskogo-i-drevnerussk#ixzz40kqkYU9V (21.02.2016) 7 Уп. Н. Ингам, Мучеништво, 891. Свја­то­сла­ви­ча (978-1015) вла­да­ра Ки­јев­ске др­жа­ве ко­ји је по­кр­ стио сво­ју др­жа­ву и по­да­ни­ке, при­мив­ши хри­шћан­ство од стра­не Ви­зан­ти­је 988/9 го­ди­не. Дво­ји­ца мла­ђих Вла­ди­ми­ро­ви­ча, Бо­рис ко­ји је за­у­зи­мао кне­жев­ски пре­сто у Ро­сто­ву, и Гљеб ко­ји је сто­ло­ вао у Му­ро­му, по­ги­ну­ла су то­ком ди­на­стич­ког ра­та до ко­јег је до­ шло по смр­ти њи­хо­вог оца Вла­ди­ми­ра. На­и­ме, Вла­ди­мир се упо­ ко­јио у Ки­је­ву 15. ју­ла 1015. го­ди­не. По ру­ској ле­то­пи­сној и ха­ги­ о­граф­ској тра­ди­ци­ји у је­ку бор­бе за власт из­ме­ђу ње­го­вих си­но­ва, Бо­рис, а по­том и Гљеб би­ли су уби­је­ни од стра­не ста­ри­јег (по­лу) бра­та Свја­то­пол­ка (Ја­ро­пол­ко­ви­ча), та­да ки­јев­ског кне­за, ко­ји ће због тог чи­на по­не­ти име Про­кле­ти (Ока­ја­ниј).8 На дру­гој стра­ни, срп­ски кнез Вла­ди­мир или Јо­ван, ка­ко му је хри­шћан­ско име за­пи­са­но у јед­ном епи­граф­ском по­ме­ну из 1381. го­ди­не9 био је син ду­кљан­ског кне­за Пе­тра (Пе­три­сла­ва), из­да­нак срп­ске вла­дар­ске ди­на­сти­је ко­ја је у 10. и 11. ве­ку вла­да­ла срп­ским Књига 6, свеска 1 при­мор­ским зе­мља­ма Ду­кљом, Тра­ву­ни­јом и За­ху­мљем. Из Вла­ ди­ми­ро­ве вла­дар­ске би­о­гра­фи­је зна­мо да је на пре­сто­лу на­сле­дио оца око 1000. го­ди­не и да је по­пут свог прет­ход­ни­ка ве­ро­ват­но био „чо­век“ и са­ве­зник Ви­зан­тиј­ског цар­ства. Ме­ђу­тим око 1009/1010 го­ди­не пао је у за­ро­бље­ни­штво, ка­да је на срп­ске зе­мље на­пао грч­ 120 ки не­при­ја­тељ, бу­гар­ски цар Са­му­ил­ о. Вла­ди­ми­ро­во роп­ство у Са­ му­и­ло­вом пре­сто­ном гра­ду Пре­спи ни­је по­тра­ја­ло, јер је бу­гар­ски У спомен и славу Светог Јована Владимира цар Вла­ди­ми­ра уско­ро оже­нио сво­јом кћер­ком Ко­са­ром те је до­ не­дав­но су­жњи срп­ски кнез као зет и ва­зал био вра­ћен да вла­да сво­јом зе­мљом као и обла­сти­ма Драч­ке те­ме ко­ју је Са­му­ил­ о у ме­ ђу­вре­ме­ну та­ко­ђе осво­јио од Ви­зан­ти­је. На­кон Са­му­и­у­ло­ве смр­ти 1014. го­ди­не, ње­го­ва др­жа­ва је по­ста­ла по­зор­ни­ца уну­тра­шњих су­ ко­ба то­ком ко­јих је Са­му­и­лов бра­та­нац Јо­ван Вла­ди­слав пр­во убио Са­му­и­ло­вог на­след­ни­ка Га­ври­ла Ра­до­ми­ра, а по­том 22. ма­ја 1016. го­ди­не, по­га­зив­ши да­те за­кле­тве, и са­мог Вла­ди­ми­ра ко­га је на­ма­ мио у Пре­спу.10 8 О смрти Бориса и Гљеба говоре три руска хагиограгфска извора: Први је сачуван у Повест времених љет под годином 6523 (1015); затим Сказание и страсть и похвала святым мученикам Борису и Глебу од непознатог аутора и Чтение о Борисе и Глебе које се приписује летописцу Нестору. Видети: Повесть временных лет, подгот. текста, перев., статьи и комм. Д. С. Лихачева, СПб. 1999², 58–64; Д. И. Абрамович, Жития святых мучеников Бориса и Глеба и службы им. Пг. 1916, 1-66; Такође најновије издање извора с критичким коментарима: Н. Милютенко, Святые князья-мученики Борис и Глеб, Исследование и подготовка текстов Н. И. Милютенко. Отв. ред. Г. М. Прохоров. Санкт Петербург 2006; О генези извора, и основним чињеницама из биографије Бориса и Гљеба уп.: А. В. Назаренко et al. Борис и Глеб, Православная энциклопедия, Т. 6, Mосква 2003, 44-60. 9 Уп: Н. Ингам, Мучеништво, 877. нап. 4. 10 Житије Јована Владимира је сачувано у Летопису попа Дукљанина. Најновије Ако би­смо у по­тра­зи за на­шим па­ра­ле­ла­ма кре­ну­ли од раз­ ма­тра­ња оп­ште сли­ке епо­хе, ва­ља­ло би ис­та­ћи да су и срп­ска и ру­ска др­жа­ва, у вре­ме сво­јих пр­вих вла­да­ра-све­та­ца, не­дво­сми­ сле­но при­па­да­ле по­ли­тич­кој ор­би­ти Ви­зан­тиј­ског цар­ства ко­јим је вла­дао њи­хов са­вре­ме­ник, нај­зна­чај­ни­ји предствник Ма­ке­дон­ске ди­на­сти­је, цар Ва­си­ли­је II (976-1025). И ма­да је то још увек до­ба хри­шћан­ског је­дин­ства, да­кле до­ба пре рас­ко­ла за­пад­не и ис­точ­не цр­кве 1054. го­ди­не, срп­ске и ру­ске зе­мље и њи­хо­ви вла­да­ри су, за раз­ли­ку од Че­шке и Све­тог Вац­ла­ва, при­па­да­ли оном ви­ду хри­ шћан­ства ко­ји је про­ис­те­као из грч­ке, ви­зан­тиј­ксе цр­кве­не тра­ди­ ци­је и ње­ног осе­буј­ног ци­ви­ли­за­циј­ског кру­га. У том по­гле­ду, и Ђу­р а Хар­д и и Сне­ж а­н а Бо­ж а­н ић срп­ске зе­мље и мла­да ру­ска др­жа­ва су ула­зи­ле у ви­зан­тиј­ски хи­ је­рар­хиј­ски по­ре­дак др­жа­ва и на­ро­да, ту сво­је­вр­сну по­ли­тич­ку и кул­тур­ну за­јед­ни­цу на­ро­да ко­ју је сна­гом сво­је су­пре­ма­ти­је об­је­ ди­ња­ва­ло Ви­зан­тиј­ско цар­ство и ње­гов ва­си­левс. Цар­ство ће у пер­ спек­ти­ви про­це­са ду­гог тра­ја­ња ути­сну­ти сна­жан пе­чат и ру­ском и срп­ском иден­ти­те­ту.11 У том по­рет­ку ме­ђу­тим, њи­хо­ви вла­да­ри су од стра­не зва­нич­ни­ка цар­ства и ца­ри­град­ских пи­са­ца-исто­ри­ча­ ра би­ли ско­ро исто­вет­но хи­је­рар­хиј­ски по­зи­ци­о­ни­ра­ни, ре­ла­тив­но ни­ском др­жав­ном ти­ту­лом управ­ни­ка по­је­ди­них обла­сти Цар­ства, на­и­ме као ар­хон­ти. До­ду­ше, док су се ар­хон­ти­ма из срп­ских зе­ма­ 121 ља, ца­ре­ви обра­ћа­ли пу­тем та­ко­зва­них на­ред­би (κελεύσεις), до­тле Свети владари Јован Владимир и Борис и Гљеб су ар­хон­ти­ма Ру­си­је би­ла упу­ћи­ва­на пи­сма (γράμματα).12 Ду­кљан­ ски вла­да­ри Пе­три­са­лав и ње­гов син Вла­ди­мир, до­ис­ та су у по­ли­ тич­ком по­гле­ду у по­је­ди­ним фа­за­ма сво­је вла­да­ви­не би­ли за­ви­сни од Ви­зан­ти­је.13 На дру­гој стра­ни, ки­јев­ски кнез Вла­ди­мир и ње­ гов на­след­ник Ја­ро­слав Му­дри пре су би­ли са­ве­зни­ци и су­пар­ни­ци Цар­ства, за­хва­љу­ју­ћи сво­јој објек­тив­ној мо­ћи, ре­сур­си­ма и ге­о­ граф­ском по­ло­жа­ју сво­је др­жа­ве.14 критичко издање извора Gesta regnum Sclavorum I, (даље GRS) приредила и текст превела Д. Кунчер, Београд 2009, 124-139; Преглед ранијих едиција и коментар извора у светлу историографије даје Тибор Живковић: Gesta regnum Sclavorum II, коментари Т. Живковић, Београд 2009, 262-271. О биографији Јована Владимира и политичким приликама у српским земљама и на Балканском полуострву уп.: Т. Живковић, Портрети српских владара (IX-XII век), Београд 2006, 67-74; С. Пириватрић, Самуилова држава: обим и карактер, Београд 1997, 105-128. 11 Уп: Острогорски Г., Византијски систем хијерархије држава, О веровањима и схватањима Византинаца, Београд 1970, 238-262; Д. Оболенски, Византијкси комонвелт; С. Пириватрић, Архонт, Лекикон српског средњег века, Београд 1999, 24. 12 Исто. 13 Т. Живковић, Портрети, 66-74. 14 А. В. Соловьев, О печати и титуле Владимира Святого, Byzantinoslavica IX/1, 1947, 31-44; Г. Г.Литаврин – В. Л. Янин, Некоторые проблемы русско-византийских Оно што на пр­ви по­глед при­вла­чи па­жњу ис­тра­жи­ва­ча то је сва­ ка­ко хро­но­ло­шка бли­скост, ако не и по­ду­дар­ност, уби­ства ру­ских и срп­ског кне­за. На­и­ме, Бо­рис а на­кон ње­га Гљеб су на­стра­да­ли то­ ком ди­на­стич­ког ра­та ко­ји је тра­јао од по­зног ле­та 1015. до је­се­ни 1019. го­ди­не. И док је Бо­рис по­ги­нуо ве­ро­ват­но већ 1015. го­ди­не, da­tum post qu­em је 15. јул, на­им ­ е вре­ме ко­је за­по­чи­ње од смр­ти ње­го­вог оца Вла­ди­ми­ра; но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да је Гљеб по све­му су­де­ћи уби­јен 8. сеп­тем­бра, али не 1015, већ пре 1016. го­ди­не.15 Док је њи­хов „са­брат у му­че­ни­штву“ срп­ски кнез Јо­ван Вла­ди­мир, ка­ко је већ ре­че­но, на­стра­дао 22. ма­ја 1016. го­ди­не.16 Што се ти­че из­во­ра на осно­ву ко­јих исто­ри­о­гра­фи­ја за­сни­ва сво­ју ре­кон­струк­ци­ју вла­дар­ских би­о­гра­ма ру­ских и срп­ског кне­ за, они ни­су број­ни и оче­ки­ва­но у на­уч­ном дис­кур­су оста­вља­ју низ не­до­у­ми­ца. Јед­но од та­квих пи­та­ња је и пи­та­ње иден­ти­фи­ка­ци­је ви­нов­ни­ка уби­ства вла­да­ра му­че­ни­ка. Ипак, одав­но је утвр­ђе­но да Књига 6, свеска 1 су по­сто­је­ћи не­по­сред­ни из­во­ри за би­о­гра­фи­ју Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по свом ис­ка­зу ви­ше по­ду­дар­ни, а ма­ње про­тив­реч­ни не­го што је то у ру­ском слу­ча­ју. По­сто­је два осов­на из­во­ра за вла­да­ви­ну и смрт ду­кљан­ског кне­за Вла­ди­ми­ра, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, у ко­јем је, по све­му су­де­ћи у дру­гој по­ло­ви­ни 12. ве­ка, оста­ло за­пи­са­но 122 Вла­ди­ми­ро­во жи­ти­је ве­ро­ват­но уоб­ли­че­но већ у пр­вој по­ло­ви­ни прет­ход­ног, 11. сто­ле­ћа.17 Као и де­ло ви­зан­тиј­ског исто­ри­ча­ра Јо­ва­ У спомен и славу Светог Јована Владимира на Ски­ли­це ко­ји сво­је де­ло пи­ше сре­ди­ном, или у дру­гој по­ло­ви­ни 11. ве­ка. У оба из­во­ра, смрт Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра је плод ве­ро­лом­ства ро­ђа­ка ње­го­ве же­не Ко­са­ре, узур­па­то­ра Јо­ва­на Ва­ди­сла­ва.18 Из­во­ри ко­ји све­до­че о му­че­ни­штву Бо­ри­са и Гље­ба су на дру­ гој стра­ни кон­тро­верз­ни. Ру­ски из­во­ри, у осно­ви оли­че­ни у три ха­ги­о­граф­ска тек­ста ко­ја се од­но­се на По­вест вре­ме­них љет под го­ди­ном 6523 (1015), за­тим Ска­за­ние и стра­сть и по­хва­ла свя­тым му­че­ни­кам Бо­ри­су и Гле­бу са­ста­вље­но од не­по­зна­тог ауто­ра и Чте­ ние о Бо­ри­се и Гле­бе ко­је се при­пи­су­је ле­то­пи­сцу Не­сто­ру, у нај­ши­ рем хро­но­ло­шком лу­ку су на­ста­ли из­ме­ђу 1050. и 1115. го­ди­не, да­ кле то­ком дру­ге по­ло­ви­не 11. ве­ка.19 Сви они има­ју за­јед­нич­ки по­ отношений в IX-XV вв., История СССР 4, июль-август 1970, 43-52. 15 К. А. Костромин, Борисоглебовска проблема, вопрос доверия источникам, Русские древности 2011, 59-60. 16 GRS; I, 136-137; Т. Живковић, Портрети, 71. 17 GRS; I, 136-137. Уп. нап. бр. 10. 18 Јован Скилица, Византијски извори за историју народа Југославије, обрадили Јадран Ферлуга, Божидар Ферјанчић et al, III, Beograd 1966, 50-54, 117-118. 19 О хронологији настанка и међузависности текстова везаних за мучеништво ла­зну нит. Не­дво­сми­сле­но за смрт све­тих кне­же­ва Бо­ри­са и Гље­ба, окри­вљу­ју њи­хо­вог ста­ри­јег бра­та Свја­то­пло­ка. Ме­ђу­тим, два за­ пад­на из­во­ра, по­пут хро­ни­ке са­вре­ме­ни­ка до­га­ђа­ја, не­мач­ког хро­ ни­ча­ра Тит­ма­ра Мер­сер­бу­шког или скан­ди­нав­ске са­ге о Ед­мун­ду (Еј­мун­ду), до­ду­ше мно­го ка­сни­је за­пи­са­не, по­сред­но ука­зу­ју да је уби­ца бра­ће пре мо­гао би­ти Ја­ро­слав Му­дри ко­ји је осво­јио Ки­јев, а не Свја­то­полк ко­ји се то­ком 1016. го­ди­не на­ла­зио у Пољ­ској, тра­ же­ћи по­моћ од свог та­ста пољ­ског кне­за Бо­ле­сла­ва Хра­брог. Исто­ ри­о­гра­фи­ја је оче­ки­ва­но оста­ла по­де­ље­на.20 Бо­рис и Гљеб и Јо­ван Вла­ди­мир су у хро­но­ло­шком по­гле­ду пр­ ви све­ти вла­да­ри у окри­љу ру­ске и срп­ске вла­дар­ске ди­на­сти­је, цр­ Ђу­р а Хар­д и и Сне­ж а­н а Бо­ж а­н ић кве и др­жа­ве.21 Њи­хов култ се упо­ре­до раз­ви­ја и уста­но­вља­ва већ то­ком 11. ве­ка. Без об­зи­ра што у ру­ској вла­дар­ској по­ро­ди­ци, Бо­ри­ со­ве и Гље­бо­ве не­по­сред­не прет­ке, пра­ба­бу кне­ги­њу Ол­гу (као пр­ ву ко­ја је од ки­јев­ских вла­да­ра при­ми­ла хри­шћан­ство 954. го­ди­не и хо­до­ча­сти­ла у Ца­ри­град 957), као и њи­хо­вог оца кне­за Вла­ди­ми­ра, та­ко­ђе кра­си оре­ол све­тих вла­да­ра, до раз­во­ја њи­хо­во кул­та до­ла­ зи ка­сни­је. Кне­ги­ња Ол­га је пе­ти по ре­ду ру­ски све­тац, (у сва­ком слу­ча­ју, пр­ва све­ти­ца). По­че­так ње­ног кул­та тре­ба­ло би ста­ви­ти у до­мон­гол­ску епо­ху, док о ма­ни­фе­ста­ци­ја­ма све­то­сти ње­ног уну­ка Вла­ди­ми­ра пре 1240. го­ди­не не­ма тра­га. На­и­ме, пр­ви по­мен та­кве 123 мо­гућ­но­сти са­др­жан је у три спи­ска та­ко­зва­ног Срп­ског про­ло­га Свети владари Јован Владимир и Борис и Гљеб на­ста­лих у 13-14. ве­ку.22 По А. С. Хо­ро­ше­ву, до ка­но­ни­за­ци­је Бо­ри­ со­вог и Гље­бо­вог ро­ди­те­ља, Вла­ди­ми­ра Свја­то­сла­ви­ча до­ла­зи из­ ме­ђу 1240-1263. го­ди­не, док се ње­гов пр­ви по­мен као све­ца од­но­си на 1311. го­ди­ну у Нов­го­ро­ду. 23 Бориса и Гљеба постоји изузетно богата литература у којој су заступљене бројна, често противстављена мишљења. За преглед литературе и историју проблема уп.: А. Назаренко, Борис и Глеб, 45, 54-55. Од новијих расправа уп: А. Н. Ужанков, Святые страстотерпцы Борис и Глеб: к истории канонизации и написания житий, Древняя Русь: Вопросы медиевистики. 2, 2000, 28-50; 1 (3), 2001 37-49; 20 И у погледу контроверзи везаних за убицу Бориса и Гљеба постоји врло обимна литература, често и белетристичког типа. За преглед извора и проблема уп. новије радове: К. А. Костромин, Борисоглебовска проблема, 55-70; Н.Ф. Котляр, Князь окаянный? Был ли Святополк убийцей своих братьев Бориса и Глеба?, Родина 12, 2000, 35-39; Ю. Пелевин, Борис и Глеб. Факты и метафакты, Отечественные записки 2, (29) 2006, 276-288. 21 Е. Голубинский, История канонизации святых в русской церкви, Москва 1903.² (репринт 1998), 43-49; Т. Живковић, Портрети, 72. 22 Након Бориса и Гљеба уследиле су канонизације Теодосија Печерског, Никите епископа Новгородског, и тек потом кнегиње Олге. О канонизацији Олге и Владимира уп.: Е. Голубинский, История канонизации, 56-57. 23 А. С. Хорошев, Политическая история русской канонизации (XI-XVI в.), Москва 1986, 48, 87. Зна­чај исто­риј­ске пер­спек­ти­ве кул­та Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и Бо­ ри­са и Гље­ба имао је да­ле­ко­се­жан по­ли­тич­ки и ци­ви­ли­за­циј­ски ути­цај. На јед­ној стра­ни култ је у ужем сми­слу афир­ми­сао власт и ле­ги­ти­ми­тет ди­на­сти­ја ко­ји­ма су све­ци при­па­да­ли, а на дру­гој стра­ни не­сум­њи­во је до­при­нео ши­ре­њу, од­но­сно ја­ча­њу хри­шћан­ ства кроз при­сут­ност до­ма­ћих, ло­кал­них све­та­ца-вла­да­ра у об­ред­ ном жи­во­ту и ци­клу­су пра­зни­ка ов­да­шњег на­ро­да. Ти­бор Жив­ко­ вић је ло­гич­но за­кљу­чио да је раз­вој Вла­ди­ми­ро­вог кул­та то­ком пр­вих де­це­ни­ја 11. ве­ка, по­нај­пре све­до­чио о по­сто­ја­њу сна­жне цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је у Ду­кљи ко­ја је у то вре­ме „до­се­гла је­дан ви­ ши ни­во про­жи­ма­ју­ћи дру­штво у ве­ћој ме­ри не­го ра­ни­је“.24 Ре­че­на ми­сао нас је по­та­кла да „ба­ци­мо по­глед“ на ста­ње хри­шћан­ства код Ср­ба и Ис­точ­них Сло­ве­на то­ком пр­вих де­це­ни­ ја 11. ве­ка. На­и­ме, ов­де се ја­сно мо­гу уочи­ти од­ре­ђе­не раз­ли­ке. Хри­шћан­ство је у Ки­је­ву по­чет­ком 11. ве­ка још увек би­ло крх­ко Књига 6, свеска 1 и у по­во­ју. Упра­во је Бо­ри­сов и Гље­бов отац кнез Вла­ди­мир, за­ хва­љу­ју­ћи сво­јим ам­би­ци­ја­ма и од­но­си­ма са Ви­зан­ти­јом ко­ји су до­ве­ли до ње­го­вог бра­ка са пор­фи­ро­род­ном цар­ском прин­це­зом Аном, при­сту­пио по­кр­ша­тва­њу сво­је др­жа­ве и број­них по­да­ни­ка, по­чев­ши од Ки­је­вља­на и сво­је вар­ја­шко-сло­вен­ске дру­жи­не 988- 124 989. го­ди­не.25 Што би, по на­шем ми­шље­њу, у ре­ал­но­сти зна­чи­ло да су на­кон две и по де­це­ни­је од чи­на по­кр­шта­ва­ња, у тре­нут­ку У спомен и славу Светог Јована Владимира ње­го­ве смр­ти, број­на ис­точ­но­сло­вен­ска, угро­фин­ска и турк­мен­ска пле­ме­на „из­ме­ђу два мо­ра“ ко­ја су да­ва­ла да­нак и тру­пе ки­јев­ским кне­же­ви­ма, још увек у су­шти­ни би­ла па­ган­ска. У том по­гле­ду ге­не­ за кул­та све­тих кне­же­ва Бо­ри­са и Гље­ба би­ла је из­у­зет­на, јер је уз по­др­шку цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је у на­стан­ку да­ва­ла иде­о­ло­шку сна­гу и ути­сак све­то­сти ди­на­сти­је ко­ја је сме­ра­ла да вла­да та­ко про­стра­ ном др­жа­вом. Ко­нач­но, ње­на пр­ва два све­та вла­да­ра ће у пер­спек­ ти­ви по­ста­ти не­бе­ски за­штит­ни­ци др­жа­ве Рју­ри­ко­ви­ча. У то до­ба, Ср­би су се већ одав­но на­ла­зи­ли у за­јед­ни­ци хри­ шћан­ских на­ро­да. Хри­шћан­ска ве­ра се у срп­ским зе­мља­ма де­фи­ ни­тив­но утвр­ђу­је у дру­гој по­ло­ви­ни 9. ве­ка, у вре­ме вла­да­ви­не ца­ра Ва­си­ли­ја I (867-886). Ка­ко је то при­ме­тио Си­ма Ћир­ко­вић, упра­во је по­ја­ва срп­ских вла­да­ра са ис­кљу­чи­во хри­шћан­ским име­ ни­ма ме­ђу чла­но­ви­ма ди­на­сти­је Вла­сти­ми­ро­ви­ћа, по­пут Сте­фа­на 870/874, Пе­тра 892/3. или по­том За­ха­ри­ја и Па­вла, по­сред­но али ре­чи­то ука­зи­ва­ла на окол­ност да је ути­цај но­ве ве­ре ме­ђу вр­хом 24 Т. Живковић, Портрети, 73. 25 Видети: Г. Осторгорски, Кијевски кнез Владимир и Византија, Византија и Словени, Београд 1970, 137-146. срп­ског дру­штва био све сна­жни­ји, што се мо­ра­ло од­ра­зи­ти и на њи­хо­ве обич­не по­да­ни­ке.26 Код фе­но­ме­на вла­дар­ских име­на не­за­о­би­ла­зно мо­ра­мо да уочи­ мо још јед­ну ве­зу из­ме­ђу по­ме­ну­тих све­та­ца. На­и­ме, ду­кљан­ски кнез Вла­ди­мир но­сио је иден­тич­но на­род­но име као и отац Бо­ри­са и Гље­ба, ру­ски кнез Вла­ди­мир Свја­то­сла­вље­вич. Реч је би­ла о сло­ вен­ском, дво-са­став­ном име­ну, ко­је је у ру­ској вла­дар­ској сре­ди­ни, као и ме­ђу њи­хо­вим бо­ља­ри­ма, би­ло при­сут­но од са­мих по­че­та­ка др­жав­но­сти. Вре­ме­ном су име­на Бо­рис, Гљеб и по­том Вла­ди­мир због фе­но­ме­на сво­је све­то­сти ушла у ред хри­шћан­ских, и на тај на­чин су за­у­зе­ла ме­сто као сло­вен­ска и ујед­но хри­шћан­ска у ди­на­ Ђу­р а Хар­д и и Сне­ж а­н а Бо­ж а­н ић стич­ком ан­тро­по­ни­ми­ко­ну Рју­ри­ко­ви­ча.27 На дру­гој стра­ни сло­вен­ ске еку­ме­не, име Вла­ди­мир је за­хва­љу­ју­ћи суд­би­ни јед­ног срп­ског кне­за ко­ји га је но­сио, та­ко­ђе сте­кло све пре­ди­спо­зи­ци­је да бу­де упи­са­но у име­ник све­тих ан­тро­по­ни­ма ис­точ­ног хри­шћан­ства. За раз­ли­ку од ха­ги­о­граф­ског ми­љеа му­шког кне­жев­ског и вој­ нич­ко-дру­жин­ског све­та у стра­дал­ни­штву Бо­ри­са и Гље­ба, у жи­ ти­ју Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра зна­чај­но ме­сто је при­па­ло јед­ној же­ни, ње­го­вој су­пру­зи, цар­ској прин­це­зи Ко­са­ри. У том по­гле­ду, срп­ски вла­дар­ски култ је је­дин­ствен и по­се­бан ка­ко је то већ одав­но при­ ме­ће­но.28 Ро­ман­тич­на нит ве­зе дво­је мла­де­на­ца Вла­ди­ми­ра и Ко­ 125 са­ре, мо­жда је би­ла плод на­род­не тра­ди­ци­је и пре­да­ња ка­рак­те­ Свети владари Јован Владимир и Борис и Гљеб ри­стич­ног за ме­ди­те­ран­ски свет у ко­јем су сво­је ко­ре­не пу­сти­ли бал­кан­ски Сло­ве­ни. Ко­нач­но, Ко­са­ра је исто­риј­ска лич­ност пр­вог ре­да, чла­ни­ца вла­дар­ске ди­на­сти­је ца­ра Са­му­и­ла, прин­це­за чи­ји по­ли­тич­ки зна­чај на­ди­ла­зи ме­сто ко­је јој при­па­да у Жи­ти­ју ње­ног му­жа. Ко­нач­но, да се за­др­жи­мо на јед­ном ха­ги­о­граф­ском сим­бо­лу из Вла­ди­ми­ро­вог жи­ти­ја. У ње­го­вој струк­ту­ри ва­жну уло­гу има крст као сим­бол ве­ре кне­за-му­че­ни­ка, ујед­но и сим­бол вла­дар­ске за­кле­ тве ко­ју је ве­ро­лом­но по­га­зио Вла­ди­ми­ров уби­ца Јо­ван Вла­ди­слав. Јо­ван Вла­ди­мир на­пу­шта ово­зе­маљ­ски свет це­ли­ва­ју­ћи крст, на­кон че­га је иза­шао из за­шти­ће­ног са­крал­ног про­сто­ра цр­кве пре­да­ју­ћи се без от­по­ра сво­јим крв­ни­ци­ма.29 Ов­де је вред­на по­ме­на па­ра­ле­ 26 С. М. Ћирковић, Православна црква у средњовековној српској држави, Српска православна црква 1219–1969, Споменица о 750–годишњици аутокефалности, Београд 1969, 35-36; С. М. Ћирковић, Срби међу европским народима, Београд 2004, 18-23. 27 А. Ф. Литвина. - Ф. Б. Успенский, Выбор имени у русских князей X- XVI вв. Династическая история сквозь призму антропонимики, Москва 2006, 24, 43. 28 Н. Ингам, Мучеништво, 886-890. 29 GRS; I, 132-137. ла из ру­ске исто­ри­је, где је це­ли­ва­ње кр­ста, (ма­да кон­крет­но из­о­ ста­вље­но као чин у жи­ти­ји­ма Бо­ри­са и Гље­ба), је­дан од кључ­них фе­но­ме­на у ме­ђук­не­жев­ским од­но­си­ма Рју­ри­ко­ви­ча. Реч је о це­ли­ ва­њу све­тог пред­ме­та у зна­че­њу ре­ал­ног пр­во­ра­зред­ног вер­ског и прав­ног ак­та ко­ји је озна­ча­вао скла­па­ња ми­ра и за­кле­тве ме­ђу чла­ но­ви­ма вла­дар­ског ро­да.30 Сам раз­вој кул­та Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и Све­тих Бо­ри­са и Гље­ба имао је сво­ју сна­жну ди­на­стич­ку пот­по­ру. Култ ру­ских све­та­ца раз­ви­ја се за­хва­љу­ју­ћи по­др­шци ру­ске вла­дар­ске ку­ће, а зна­чај­нан мо­ме­нат на том пу­ту, окон­ча­ном ве­ро­ват­но по­чет­ком 12. ве­ка, би­ло је пре­но­ше­ње мо­шти­ју уби­је­них кне­же­ва-му­че­ни­ка ко­је се од­и­гра­ло 1072. го­ди­не, ка­да су си­но­ви Ја­ро­сла­ва Му­дрог пре­не­ли зем­не остат­ке сво­јих стри­че­ва у но­во­по­диг­ну­ту цр­кву у Виш­го­ро­ду.31 Ја­ро­сла­ви­чи су на тај на­чин ушли у ред европ­ских све­то­род­них ди­на­сти­ја, чи­ја је власт у од­но­су на стри­ца-бра­то­у­ Књига 6, свеска 1 би­цу Свја­то­пол­ка, истог оног ко­ји је по пра­ву ста­ре­шин­ства ста­јао ис­пред њих, би­ла ле­ги­тим­на и оправ­да­на. У бли­ском иде­о­ло­шком ми­љеу раз­ви­ја се и култ Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­др­жан од ди­ на­сти­је-срод­ни­ка Во­ји­сла­вље­ви­ћа, по све­му су­де­ћи по­то­ма­ка Вла­ ди­ми­ро­вог стри­ца Дра­ги­ми­ра ко­ји су вла­да­ли Ду­кљом. Уте­ме­ље­ 126 ње кул­та Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ста­ја­ло је по ми­шље­њу Ти­бо­ра Жив­ко­ви­ћа у бли­ској ве­зи са пла­но­ви­ма Ми­хај­ла Во­ји­сла­вље­ви­ћа У спомен и славу Светог Јована Владимира да од па­пе стек­не кра­љев­ску кру­ну (пре 1077).32 Док по дру­гим ми­ шље­њи­ма на­ста­нак кул­та се мо­гао ве­зи­ва­ти већ за вре­ме вла­да­ви­не Сте­фа­на Во­ји­сла­ва (три­де­се­тих, че­тр­де­се­тих го­ди­на 11. ве­ка) као део ње­го­вих пла­но­ва да ство­ри ја­ку ду­кљан­ску др­жа­ву су­прот­ста­ вље­ну Ви­зан­ти­ји.33 Култ Бо­ри­са и Гље­ба је сме­штен у цен­тар па­жње ру­ске вла­дар­ ске ди­на­сти­је то­ком це­лог сред­њег ве­ка. Он се ши­ри ди­љем Ки­јев­ ске др­жа­ве и пре­но­си из ге­не­ра­ци­је на ге­не­ра­ци­ју Рју­ри­ко­ви­ча. Ве­ ли­ки по­што­ва­лац кул­та је, на при­мер, ки­јев­ски кнез Вла­ди­мир Мо­ но­мах и ње­го­ва гра­на ди­на­сти­је. Не­бе­ску по­моћ свог за­штит­ни­ка 30 О феномену владарског целивања крста на простору средње и источне Европе: Norbert Mika, „Kpеcтьное целование” – geneza i praktyka stosowania przez władców ruskich, polskich i węgierskich (do końca XII wieku), Rus’ and Countries of the latin Culture (10th- 16th c.) ed. Vitaliy Nagirnyy, Krakow 2016, 111-129. 31 Повесть временных лет, 78; Уп: А. Н. Ужанков, Святые страстотерпцы Борис и Глеб. 32 GRS; II, 267-269, 272. 33 О. А. Акимова, Христианство в далматских, хорватских и сербских землях в X–XI вв, Христианство в странах Восточной, Юго-Восточной и Центральной Европы на пороге второго тысячелетия, Москва 2002, 333. све­тог кне­за Бо­ри­са, Вла­ди­мир Мо­но­мах по­ми­ње у свом чу­ве­ном ауто­би­о­граф­ском де­лу По­уч­ е­ни­је де­ци, ка­да опи­су­је свој из­ла­зак из Чер­ни­го­ва, 1094. го­ди­не, оп­ко­ље­ног од стра­не Оље­го­ви­ча и По­ло­ ва­ца.34 Култ Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ши­ри се ме­ђу бал­кан­ским на­ ро­ди­ма и остао је при­су­тан ка­ко ме­ђу Ср­би­ма, та­ко и ме­ђу Гр­ци­ма, Ал­бан­ци­ма, Бу­га­ри­ма и Ма­ке­дон­ци­ма, ка­ко код пра­во­сла­ва­ца та­ко и код ка­то­ли­ка и му­сли­ма­на.35 Као што је до­бро по­зна­то, моћ ши­ре­ ња из­ван гра­ни­ца Ки­јев­ске др­жа­ве, по­ка­зу­је и култ Бо­ри­са и Гље­ ба, ко­ји до­се­же пре­де­ле чу­ве­ног Са­зав­ског ма­на­сти­ра у Че­шкој, и Ср­би­је на за­па­ду.36 Ме­ђу­тим, за раз­ли­ку од ру­ске па­ра­диг­ме, култ Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра вре­ме­ном је из­гу­био свој при­мар­ни ди­на­стич­ Ђу­р а Хар­д и и Сне­ж а­н а Бо­ж а­н ић ки зна­чај. По­ја­ва је об­ја­шње­на са не­стан­ком ду­кљан­ске, од­но­сно зет­ске ди­на­сти­је и са­мо­стал­но­сти њи­хо­ве др­жа­ве кра­јем 12. ве­ка. У по­то­њим ве­ко­ви­ма срп­ске исто­ри­је, „сла­ву“ Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра за­ме­ни­ла је но­ва срп­ска вла­дар­ска, све­то­род­на, ди­на­сти­ја Не­ма­ њи­ћа.37 За то вре­ме Бо­рис и Гљеб су по­сред­ством свог све­тач­ког ути­ца­ја оста­ли за­ступ­ни­ци вла­дар­ске иде­о­ло­ги­је ко­ја је да­ва­ла пра­ во­сна­жност по­рет­ку ста­ре­шин­ства ме­ђу Рју­ри­ко­ви­чи­ма, тј. ру­ском сред­њо­ве­ков­ном пра­ву на­сле­ђи­ва­ња вла­сти у окри­љу ди­на­сти­је на нај­ста­ри­јег ње­ног му­шког чла­на. У овом по­гле­ду мо­же­мо раз­ли­ко­ ва­ти срп­ску вла­дар­ску иде­о­ло­ги­ју у ко­јој је, по­пут број­них дру­гих 127 европ­ских мо­нар­хи­ја, на сна­зи био прин­цип при­мо­ге­ни­ту­ре.38 Свети владари Јован Владимир и Борис и Гљеб При­во­де­ћи кра­ју на­шу рас­пра­ву по­све­ће­ну па­ра­ле­ла­ма из­ме­ђу вла­дар­ских по­ја­ва срп­ског кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и ру­ских кне­ же­ва Бо­ри­са и Гље­ба, све­сни смо да ова област исто­ри­о­граф­ског ис­тра­жи­ва­ња ни у ком слу­ча­ју ни­је ис­цр­пље­на. На­да­мо се, ме­ђу­ тим, да су на­ше иде­је и за­па­жа­ња, про­ис­те­кла из оп­штег, и у ме­ 34 Д. Оболенски, Шест византијских портрета, Београд 1991, 102; Српски превод извора: Одабране странице старе руске књижевности, избор, превод В. Минић, Цетиње 1994, 24. 35 Уп: Н. Банешевић, Летопис Попа Дукљанина и народна предања, Београд 1971. 36 Уп: Р. Павлова, Восточнославянские святые в южнославянской письменности XIII-XIV вв. Ostslavische heilige in südslavischen Kanontexten der Slavia Orthodoxa im 13.- 14. Jahrhundert, Halle 2008; И. Чекова, Изображения на източнославянски светци в български храмове през Средновековието и Възраждането, Старобългарска литература 48, 2013, 286–310; С. А. Иванов, Несколько замечаний о византийском контексте борисоглебского культа, Борисо-Глебский сборник, Collectanea Borisoglebica. Paris 2009, 353–364; И. М. Ђорђевић, Представе Светих Бориса и Гљеба у Милешеви и српско-руске везе у првој половини 13. столећа, Свети Сава у српској историји и традицији Београд, 1998, 295-307. 37 Ову тезу износи Н. Ингам, Мучеништво, 877; Види: GRS; II, 268-269. 38 Т. Живковић, Портрети, 166; Уп. и С. Марјановић-Душанић, Владарска идеологија Немањића, дипломатичка студија, Београд 1997. то­до­ло­шком сми­слу сло­бод­ног при­сту­па исто­риј­ским про­це­си­ма и по­ја­ва­ма, у из­ве­сној ме­ри укр­сти­ла и осве­жи­ла ра­ни­је ста­во­ве исто­ри­о­гра­фи­ја и да ће би­ти од ко­ри­сти у бу­ду­ћим ис­тра­жи­ва­њи­ма ове ве­ли­ке те­ме. Да за­кљу­чи­мо, Бо­рис и Гљеб и Јо­ван Вла­ди­мир се на јед­ној стра­ни не мо­гу раз­у­ме­ти из­ван кон­тек­ста оп­штих про­це­ са ка­рак­те­ри­стич­них за исто­ри­ју хри­шћан­ске Евро­пе и иде­о­ло­ги­је ње­них вла­дар­ских ку­ћа. На дру­гој стра­ни, осо­бе­ност сва­ке по­ја­ве са­др­жа­на је у де­та­љи­ма. Они су за­пра­во, ве­ру­је­мо, пу­то­каз за раз­ у­ме­ва­ње скри­ве­них то­ко­ва исто­ри­је. Dju­ra Har­di, as­so­ci­a­te pro­fes­sor Fa­culty of Phi­lo­sophy, No­vi Sad Uni­ver­sity of No­vi Sad Књига 6, свеска 1 Sne­ža­na Bo­ža­nić, as­so­ci­a­te pro­fes­sor Fa­culty of Phi­lo­sophy, No­vi Sad Uni­ver­sity of No­vi Sad 128 SA­I NT RU­L ERS JO­VAN VLA­D I­M IR AND BO­R IS AND GLEB IN THE LIGHT OF THE­I R HI­S TO­R I­C AL EPOCH У спомен и славу Светог Јована Владимира Sum­mary: On the ba­sis of so­ur­ces and exi­sting at­ti­tu­des of hi­sto­ ri­o­graphy the aut­hors of the work are trying to re­a­li­ze and de­ter­mi­ne com­mon ci­vi­li­za­ti­o­nal cir­cle and cha­rac­te­ri­stic fe­a­tu­res of hi­sto­ri­cal epoch to which the­se ru­lers be­lon­ged thro­ugh the pa­ral­lel com­pa­ra­ti­ve analysis of ru­lers’ ac­ti­vi­ti­es, the cir­cum­stan­ces un­der which they we­re mur­de­red and po­li­ti­cal de­ter­mi­nants of ge­ne­sis of sa­intly cult of the Ser­bian Prin­ce Jo­van Vla­di­mir and Rus­sian Prin­ces Bo­ris and Gleb. It is in­di­ca­ti­ve that abo­ve men­ti­o­ned prin­ces we­re mur­de­red at al­most the sa­me ti­me (1016, that is af­ter 15 July 1015), un­der re­la­ti­vely si­mi­lar cir­ cum­stan­ces in the ma­el­strom of bloody war of dyna­sti­es. The fun­ction of the­ir cult is at the sa­me ti­me the re­flec­tion of sac­ral iden­ti­fi­ca­tion of holy ori­gins of Ser­bian and Rus­sian ru­ler dyna­sti­es in the XI cen­tury; the oc­cur­ren­ce which in this ca­se on one si­de can be de­fi­ned as the com­ mon cha­rac­te­ri­stic of hi­sto­ri­cal de­ve­lop­ment of Rus­sian and Ser­bian et­hos, and on the ot­her it can be put in­to wi­der di­sco­ur­se of Euro­pean hi­story. Keywords: Jo­van Vla­di­mir, Bo­ris and Gleb, ru­lers-sa­ints, Du­ klja, Ki­e­van Rus’ Джу­ра Хар­ди, про­фес­сор Фи­ло­соф­ский фа­ку­ль­тет, Но­вый Сад Но­во­сад­ский уни­вер­си­тет Сне­жа­на Бо­жа­нич, про­фес­сор Фи­ло­соф­ский фа­ку­ль­тет, Но­вый Сад Но­во­сад­ский уни­вер­си­тет СВЯ­ТЫЕ ПРА­ВИ­ТЕ­ЛИ ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР И БО­РИС И ГЛЕБ В СВЕ­ТЕ ИХ ИСТО­РИ­ЧЕ­СКОЙ ЭПО­ХИ Ђу­р а Хар­д и и Сне­ж а­н а Бо­ж а­н ић Ре­зю­ме: Ссы­ла­я­сь на ис­точ­ни­ки и су­ще­ ­ству­ю­щ­ие мне­ния исто­ри­о­гра­фов, ав­то­ры ста­тьи ста­ра­ют­ся пу­тем срав­ни­те­ль­но­го ана­ли­за пра­ви­те­ль­ствен­ной де­я­те­ль­но­сти, об­сто­я­те­льств уби­йств и по­ли­ти­че­ских де­тер­ми­нант ге­не­зы ку­ль­та свя­то­сти серб­ско­го кня­за Иоан­на Вла­ди­ми­ра и рус­ских кня­зей Бо­ри­са и Гле­ба, рас­ смо­тре­ть и опре­де­ли­ть общ­ий ци­ви­ли­за­ци­он­ный круг и ха­рак­тер­ ные чер­ты исто­ри­че­ской эпо­хи, в ко­то­рой жи­ли дан­ные пра­ви­те­ ли. По­ка­за­те­ль­но, что дан­ные кня­зья по­ги­бли поч­ти в од­но и то же вре­мя (в 1016, т.е. по­сле 15 июля 1015 г.), при от­но­си­те­ль­но по­хо­жих по­ли­ти­че­ских об­сто­ят­ е­ль­ствах, в кру­го­во­ро­те кро­ва­вой 129 во­й­ны ди­на­стий. В функ­ции их ку­ль­та так­же отра­жа­ет­ся са­кра­ль­ Свети владари Јован Владимир и Борис и Гљеб ная ле­ги­ти­ми­за­ция свя­то­род­ных кор­ней серб­ской и рус­ской пра­ вя­щ­их ди­на­стий XI ве­ка; дан­ное явле­ние, с од­ной сто­ро­ны, мо­жно от­не­сти к общ­им осо­бен­но­стям исто­ри­че­ско­го раз­ви­тия рус­ско­го и серб­ско­го это­са, а с дру­гой – мо­жно рас­сма­три­ва­ть в рам­ках бо­лее ши­ро­ко­го дис­кур­са евро­пе­й­ской ис­то­рии. Клю­че­вые сло­ва: Иоанн Вла­ди­мир, Бо­рис и Глеб, пра­ви­те­ли- свя­тые, Ду­кля, Ки­ев­ская Ру­сь Dju­ra Har­di, αναπληρωτής καθηγητής Φιλοσοφική Σχολή του Νόβι Σαντ Πανεπιστήμιο του Νόβι Σαντ Sne­ža­na Bo­ža­nić, αναπληρώτρια καθηγήτρια Φιλοσοφική Σχολή του Νόβι Σαντ Πανεπιστήμιο του Νόβι Σαντ ΑΓΙΟΙ ΗΓΕΜΟΝΕΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ ΚΑΙ ΟΙ ΜΠΟΡΙΣ ΚΑΙ ΓΚΛΕΜΠ ΣΤΟ ΦΩΣ ΤΗΣ ΙΣΤΟΡΙΚΗΣ ΤΟΥΣ ΕΠΟΧΗΣ Περίληψη: Με βάση τις πηγές και υπάρχουσες θέσεις της ιστορι- ογραφίας οι συγγραφείς της εργασίας επιχείρησαν, με την παράλληλη συγκριτική ανάλυση της ηγεμονικής δραστηριότητας, των συνθηκών της δολοφονίας τους και των πολιτικών παραγόντων στη διαμόρφωση Књига 6, свеска 1 της τιμής του Άγιου Σέρβου Πρίγκιπα Ιωάννη Βλαδίμηρου και Ρώσων Πριγκίπων Μπόρις και Γκλεμπ, να μελετήσουν και να προσδιορίσουν το κοινό πολιτισμικό περιβάλλον και τα χαρακτηριστικά στοιχεία της ιστορικής περιόδου στην οποία ανήκαν οι ηγεμόνες αυτοί. Είναι ενδει- κτικό το γεγονός ότι οι αναφερθέντες πρίγκιπες έχασαν τη ζωή τους 130 σχεδόν ταυτόχρονα (το 1016 και μετά τις 15 Ιουλίου 1015 αντίστοιχα), υπό σχετικά παρόμοιες πολιτικές περιστάσεις, στη δίνη του αιματη- У спомен и славу Светог Јована Владимира ρού δυναστικού πολέμου. Ο ρόλος της τιμής τους αποτελεί συνάμα και την αντανάκλαση της θρησκευτικής αναγνώρισης των άγιων ριζών της σερβικής και ρώσικης ηγεμονικής δυναστείας του 11ου αιώνα· γε- γονός το οποίο στη συγκεκριμένη περίπτωση, από μια πλευρά μπορεί να χαρακτηριστεί και ως κοινό στοιχείο στην ιστορική ανάπτυξη του ρώσικου και σερβικού ήθους και από την άλλη μπορεί να ενταχθεί στο ευρύτερο πλαίσιο της ευρωπαϊκής ιστορίας. Λέξεις κλειδιά: Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, Μπόρις και Γκλεμπ, ηγεμό- νες-άγιοι, Διοκλεία, Ρωσία του Κιέβου Др Ка­та­ри­на Ми­тро­вић, на­уч­ни са­рад­ник Цен­тар за исто­риј­ску ге­о­гра­фи­ју и исто­риј­ску де­мо­гра­фи­ју Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет Бе­о­град kat­

[email protected]

УЛО­ГА БЕ­НЕ­ДИК­ТИ­НА­ЦА У ЕВАН­ГЕ­ЛИ­ЗА­ЦИ­ЈИ ДУ­КЉЕ (дру­га по­ло­ви­на IX – XII век)1 Ре­зи­ме: У ра­ду је пре­до­че­на мо­гу­ћа ре­кон­струк­ци­ја про­це­са еван­ге­ли­за­ци­је Ду­кље у пе­ри­о­ду од IX до XII ве­ка, ка­да су бе­не­ Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић дик­тин­ци ин­тен­зив­но де­ло­ва­ли у кра­је­ви­ма из­ме­ђу Ко­то­ра и се­ вер­но­ал­бан­ских пла­ни­на. У пр­вом сег­мен­ту го­во­ри се уоп­ште­но о пој­мо­ви­ма хри­сти­ја­ни­за­ци­је и еван­ге­ли­за­ци­је илу­стро­ва­ним при­ ме­ри­ма из европ­ске исто­ри­је, с по­себ­ним освр­том на уло­гу бе­не­ дик­тин­ских ми­си­о­на­ра у опи­са­ним про­це­си­ма. У дру­гом де­лу реч је о Ду­кљи. Раз­мо­тре­на су сва до­са­да­шња ре­ле­вант­на са­зна­ња о хри­сти­ја­ни­за­ци­ји ју­жно­сло­вен­ских пле­ме­на, по­себ­но Ср­ба и Хр­ ва­та. Услед не­до­стат­ка пи­са­них све­до­чан­ста­ва, као глав­ни из­вор 131 за по­ста­вља­ње хи­по­те­за по­слу­жи­ли су ма­те­ри­јал­ни оста­ци ма­на­ Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље стир­ских ком­плек­са, са­крал­на то­по­гра­фи­ја и кул­то­ви у ком­па­ра­ ци­ји са тра­го­ви­ма (ју­жно)сло­вен­ске/срп­ске ми­то­ло­ги­је и на­род­не ре­ли­ги­је. На­по­слет­ку раз­ма­тра се пи­та­ње је­зи­ка ко­ји су бе­не­дик­ тин­ци ко­ри­сти­ли у бо­го­слу­же­њу и сва­ко­днев­ној ко­му­ни­ка­ци­ји. Кључ­не ре­чи: хри­сти­ја­ни­за­ци­ја, еван­ге­ли­за­ци­ја, бе­не­дик­тин­ ци, ар­хе­ти­по­ви, Сло­ве­ни, сло­вен­ска ми­то­ло­ги­ја, Ду­кља, са­крал­на то­по­гра­фи­ја, кул­то­ви Уоп­ште­но гле­да­но про­це­си еван­ге­ли­за­ци­је су ду­го­трај­ни, по­ не­кад ве­о­ма бол­ни и че­сто пра­ће­ни по­врат­ком тра­ди­ци­о­нал­ним вер­ским и дру­штве­ним обра­сци­ма, јер се ула­зак у свет хри­шћан­ске Цр­кве не ис­цр­пљу­је јед­но­став­ним при­сту­па­њем све­то­та­јин­ским об­ре­ди­ма кр­ште­ња и ми­ро­по­ма­за­ња, већ под­ра­зу­ме­ва су­штин­ско при­хва­та­ње хри­шћан­ског по­и­ма­ња ва­се­љен­ског устрој­ства и чо­ве­ ко­ве уло­ге у ње­му чи­ме се за­ди­ре у на­чин ми­шље­ња и до­жи­вља­ја ре­ал­но­сти, по­ро­дич­не од­но­се укљу­чу­ју­ћи тран­сге­не­ра­циј­ске ве­зе 1 Рад је на­стао као ре­зул­тат ис­тра­жи­ва­ња на про­јек­ту На­се­ља и ста­нов­ни­штво срп­ских зе­ма­ља у по­зном сред­њем ве­ку (XIV-XV век) (ев. бр. 177010) Ми­ни­стар­ства про­ све­те, на­у­ке и тех­но­ло­шког раз­во­ја Ре­пу­бли­ке Ср­би­је. и мо­де­ле оп­хо­ђе­ња, сва­ко­днев­ни жи­вот и со­ци­јал­но функ­ци­о­ни­са­ ње ка­ко по­је­дин­ца та­ко и ши­рих за­јед­ни­ца. У пи­та­њу су сег­мен­ти лич­но­сти по при­ро­ди нај­ма­ње под­ло­жни про­ме­на­ма бу­ду­ћи да су у ве­ли­кој ме­ри де­тер­ми­ни­са­ни ду­бо­ко уко­ре­ње­ним уве­ре­њи­ма ко­ја сво­је по­ре­кло из­во­де из ар­хе­тип­ског све­та ко­лек­тив­ног и фа­ми­ли­ јар­ног не­све­сног, што за по­сле­ди­цу има пру­жа­ње све­сног али и не­све­сног от­по­ра, су­штин­ски да­ле­ко жи­ла­ви­јег бу­ду­ћи да га сам су­бје­кат не пре­по­зна­је као та­квог.2 Тре­ба по­себ­но има­ти на уму да су келт­ски, гер­ман­ски и сло­вен­ски на­ро­ди, ко­ји су у V, VI, VII или VI­II ве­ку гра­ди­ли сво­је др­жа­ве на ру­ше­ви­на­ма Рим­ског цар­ ства или у кра­је­ви­ма до ко­јих оно ни­ка­да ни­је до­се­гло, из­ван не­ ка­да­шњег li­mes-а, хри­шћан­ство при­ма­ли од­о­зго, све­сном од­лу­ком по­гла­ва­ра ко­ји­ма је би­ла из­ра­зи­то при­јем­чи­ва хри­шћан­ска иде­ја о бо­жан­ском ис­хо­ди­шту зе­маљ­ске вла­сти. Је­дан вла­дар и ње­гов на­ род по­ста­ја­ли су ле­ги­тим­ни у очи­ма ци­ви­ли­зо­ва­ног рим­ског све­та Књига 6, свеска 1 Сре­до­зе­мља тек ако би по­ста­ли хри­шћан­ски, јер је то зна­чи­ло по­ твр­ду од стра­не нај­ви­шег ауто­ри­те­та, са­мог Бо­га, ис­ка­за­ну чи­ном кру­ни­са­ња пра­ће­ног ми­ро­по­ма­за­њем.3 До­вољ­но је се­ти­ти се при­ ме­ра фра­нач­ког вла­да­ра Хло­до­ве­ха (481-511), ко­га је епи­скоп Ре­ ми­ги­је кр­стио у ка­те­драл­ној цр­кви Рем­са у нео­бич­но све­ча­ној ат­ 132 мос­фе­ри ко­ја се из хра­ма пре­не­ла на град­ске ули­це4 или Етел­бер­та (580-616), кра­ља Кен­та, на чи­ји по­зив је у Бри­та­ни­ју 597. го­ди­не, с У спомен и славу Светог Јована Владимира бла­го­сло­вом па­пе Гри­го­ри­ја I Ве­ли­ког (590-604), сти­гло че­тр­де­сет бе­не­дик­ти­на­ца пред­во­ђе­них Ав­гу­сти­ном, ко­ји су од­мах за­по­че­ли из­град­њу ми­си­о­нар­ског цен­тра са се­ди­штем у Кен­тер­бе­ри­ју.5 Вар­ вар­ским на­ро­ди­ма у тре­нут­ку њи­хо­вог по­кр­шта­ва­ња хри­шћан­ска ве­ра ни­је би­ла са­свим не­по­зна­та с об­зи­ром на ве­зе ко­је су од дав­ 2 О овој про­бле­ма­ти­ци ви­де­ти од­лич­ну сту­ди­ју P. Brown, Aut­ho­rity and the Sac­red. Aspects of the Chri­sti­a­ni­za­tion of the Ro­man World, Cam­brid­ge 1995. 3 Sto­ria del cri­sti­a­ne­si­mo. Il me­di­oe­ v­ o (да­ље: Sto­ria del cri­sti­a­ne­si­mo. Il me­di­oe­ v­ o), a cu­ra di G. Fi­lo­ra­mo e D. Me­noz­zi, Edi­to­ri La­ter­za, Ro­ma ˗ Ba­ri 2001, 79-83 (G. Ta­bac­co). 4 Сли­ко­вит опис Хло­до­ве­хо­вог кр­ште­ња на­ла­зи се у де­лу Гри­го­ри­ја, епи­ско­па Ту­ра, Gre­go­rii epi­sco­pi Tu­ro­nen­sis li­bri hi­sto­ri­a­rum X, ed. B. Krush, MGH Scrip­to­res re­rum Me­ro­vin­gi­ca­rum, Han­no­ve­rae 1937², 76-78. Пре­ма јед­ној вер­зи­ји Хло­до­вех је од­лу­чио да се кр­сти на­кон по­бе­де над Ала­ма­ни­ма из­ме­ђу 496. и 500. го­ди­не, а по дру­гој кр­ште­ње се до­го­ди­ло на Бо­жић 508. по­сле по­бе­де над Ви­зи­го­ти­ма у ју­жној Га­ли­ји у би­ци код Ву­јеа у ле­то 507. ко­јом при­ли­ком је из­ги­нуо цвет ви­зи­гот­ског плем­ства на че­лу са кра­љем Ала­ ри­хом II, а То­ло­сат­ска кра­ље­ви­на уни­ште­на, Sto­ria del cri­sti­a­ne­si­mo. Il me­di­oe­ v­ o, 7-9 (G. Ta­bac­co); П. Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду. Три­јумф и ра­зно­ли­кост 200-1000. го­ ди­не (да­ље: Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду), Clio, Бе­о­град 2010, 180-184. У осно­ви при­че о Хло­до­ве­хо­вом кр­ште­њу на­ла­зи се мак­си­ма In hoc sig­no vin­ces ˗ фра­нач­ки вла­дар при­ка­зан је као скром­ни­ја ре­пли­ка ца­ра Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког. 5 Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 442-448. ни­на одр­жа­ва­ли са рим­ским све­том.6 Шта­ви­ше, мно­ги гер­ман­ски на­ро­ди су пре при­хва­та­ња пра­во­вер­ног хри­шћан­ства про­шли кроз фа­зу ари­јан­ства ко­ја је тра­ја­ла ду­же или кра­ће вре­ме.7 Хри­шћан­ски ми­си­о­на­ри су се сва­ко­днев­но су­о­ча­ва­ли са раз­ли­ чи­тим ис­ку­ше­њи­ма и за­да­ци­ма ко­је су окол­но­сти пред њих по­ста­ вља­ле. Пре све­га тре­ба­ло се об­ра­чу­на­ти са па­ган­ским кул­то­ви­ма на­сле­ђе­ним из да­ле­ке про­шло­сти. У пи­та­њу су би­ли ка­ко ре­ли­ги­ја Гр­ка и Ри­мља­на, чи­ји су хра­мо­ви или њи­хо­ве им­по­зант­не ру­ше­ви­ не на пре­ла­зу из по­зно­ан­тич­ке у ра­но­сред­њо­ве­ко­ву епо­ху још увек до­ми­ни­ра­ли европ­ским пеј­за­жи­ма, по­себ­но у сре­до­зем­ним зо­на­ма, та­ко и ве­ро­ва­ња и об­ред­на прак­са гер­ман­ских, келт­ских и сло­вен­ ских на­ро­да.8 По­вре­ме­но се де­ша­ва­ло да се на­из­глед хри­сти­ја­ни­ зо­ва­не за­јед­ни­це у тре­ну­ци­ма су­о­ча­ва­ња са жи­вот­ним те­шко­ћа­ма Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић по­пут ра­то­ва, ма­те­ри­јал­не оску­ди­це или еле­мен­тар­них не­по­го­да ма­кар за тре­ну­так вра­те тра­ди­ци­о­нал­ној ре­ли­ги­ји убе­ђе­ни да се не­во­ље ко­је су их сна­шле не мо­гу об­ја­сни­ти ни­ка­ко дру­га­чи­је не­го гне­вом бо­го­ва од чи­је су за­шти­те и ми­ло­сти сво­је­вољ­но от­па­ли.9 6 Рим­ски li­mes ви­ше је пред­ста­вљао сре­до­кра­ћу, ме­сто су­сре­та рим­ског све­та са на­ро­ди­ма не­пра­вед­но на­зи­ва­ним вар­вар­ским, не­го што је чи­нио не­про­бој­ну гра­ни­цу, Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 69-74. Рим­ски ми­си­о­на­ри су у Кен­тер­бе­ри­ју на­и­ шли на остат­ке древ­не Цр­кве Све­тог Спа­са, ко­ју су убр­зо пре­тво­ри­ли у ма­на­стир, што је 133 тек је­дан од мно­штва при­ме­ра ра­не хри­сти­ја­ни­за­ци­је у уда­ље­ним кра­је­ви­ма не­ка­да­шњег Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље Цар­ства. 7 Ви­зи­го­ти, Остро­го­ти, Ван­да­ли, Бур­гун­ди и дру­ги гер­ман­ски на­ро­ди за­по­че­ли су про­цес хри­сти­ја­ни­за­ци­је у вре­ме ари­јан­ских ца­ре­ва Кон­стан­ци­ја II и Ва­лен­са. Сре­ди­ ном IV ве­ка ме­ђу Го­ти­ма на до­њем Ду­на­ву де­ло­вао је ми­си­о­нар Вул­фи­ла, ари­ја­нац. Он је са­ста­вио гот­ски ал­фа­бет и пре­вео Би­бли­ју на гот­ски је­зик што је има­ло да­ле­ко­се­жне по­сле­ди­це. Ста­нов­ни­штво За­пад­не Евро­пе би­ло је по­де­ље­но на ма­њин­ске Гер­ма­не ари­ јан­це и ве­ћин­ске Ро­ма­не пра­во­вер­не хри­шћа­не. Вер­ске при­ли­ке до­при­но­си­ле су, уз низ дру­гих чи­ни­ла­ца, не­ста­бил­но­сти гер­ман­ских кра­ље­ви­на. У То­лед­ској кра­ље­ви­ни Ви­зи­ го­ти су пра­во­вер­но хри­шћан­ство при­хва­ти­ли тек 589. го­ди­не у вре­ме кра­ља Ре­ка­ре­да, Џ. Х. Линч, Исто­ри­ја сред­њо­ве­ков­не цр­кве, Clio, Бе­о­град 1999, 42-43, 60-62. 8 Хри­шћа­ни су по­вре­ме­но ис­по­ља­ва­ли из­у­зет­ну не­то­ле­ран­ци­ју, чак обест пре­ ма па­ган­ским зна­ме­њи­ма. Скр­на­ви­ли су хра­мо­ве, раз­би­ја­ли ста­туе ве­што их са­ка­те­ћи от­ки­да­њем гла­ва и удо­ва, уре­зи­ва­ли кр­сто­ве на па­ган­ска обе­леж­ја сма­тра­ју­ћи да на то има­ју пра­во бу­ду­ћи да је Хри­стос сво­јим стра­да­њем и вас­кр­се­њем за­у­век уни­штио цар­ ство де­мо­на. Цар­ска власт је бла­го­на­кло­но гле­да­ла на та­кве по­ступ­ке. Прем­да су хри­ шћа­ни ис­ти­ца­ли да је по­ли­те­и­зам нај­о­бич­ни­ја su­per­sti­tio, у IV и V ве­ку још увек је би­ло мно­го по­кло­ни­ка тра­ди­ци­о­нал­не ре­ли­ги­је по­себ­но ме­ђу се­на­тор­ском ари­сто­кра­ти­јом и ин­те­лек­ту­ал­ци­ма. По­се­те про­ро­чи­шти­ма прак­ти­ко­ва­не су ду­го вре­ме­на. Мно­го­бо­штво је одо­ле­ва­ло при­ти­сци­ма оди­шу­ћи из­ве­сном за­во­дљи­во­шћу на ко­ју ни­су би­ли иму­ни ни по­је­ди­ни хри­шћан­ски пи­сци по­пут Је­ро­ни­ма ко­ји је се­бе до­жи­вља­вао као ци­це­ро­нов­ца („ci­ce­ro­ni­a­nus“) упр­кос стро­гој аске­зи ко­јој се из­ла­гао у си­риј­ској пу­сти­њи, Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 99-106. О Св. Је­ро­ни­му в. М. Ан­то­но­вић, На­ра­тив­ни из­во­ри за исто­ри­ју Евро­пе. Сред­њи век, Уто­пи­ја, Бе­о­град 2007, 54-60. 9 По­сле тро­днев­ног пу­сто­ше­ња Ри­ма ко­је су из­вр­ши­ли Ви­зи­го­ти пред­во­ђе­ни Ала­ри­хом I 410. го­ди­не па­га­ни су оп­ту­жи­ли хри­шћа­не да се до­тад не­за­ми­сли­ва не­сре­ћа По­не­кад су раз­ли­ке из­ме­ђу пре­дач­ке ве­ре и хри­шћан­ства би­ле та­ко ве­ли­ке да је би­ло по­треб­но не­ко­ли­ко ге­не­ра­ци­ја да би по­је­дин­ци и ши­ра за­јед­ни­ца из­гра­ди­ли пси­хо­ло­шке струк­ту­ре нео­пх­ од­не за при­хва­та­ње но­ве ре­ли­ги­је. Овај про­цес је под­ра­зу­ме­вао ин­тер­на­ ли­за­ци­ју, на лич­ном и ко­лек­тив­ном ни­воу, хри­шћан­ског си­сте­ма вред­но­сти што је за по­сле­ди­цу има­ло по­сте­пе­ну из­град­њу жи­вот­ них на­ви­ка у скла­ду са но­вим мо­рал­ним нор­ма­ма.10 Дру­ги ком­ плекс про­бле­ма о ко­ји­ма су ми­си­о­на­ри, али и све­ште­ни­ци ко­ји су од њих пре­у­зи­ма­ли ду­ше­бри­жнич­ку слу­жбу над већ по­кр­ште­ном па­ством не­пре­кид­но мо­ра­ли да во­де ра­чу­на од­но­сио се на ма­гиј­ско ту­ма­че­ње су­штин­ски хри­шћан­ских фе­но­ме­на и са­др­жа­ја укљу­чу­ ју­ћи све­то­та­јин­ске об­ре­де. Прем­да су се­бе до­жи­вља­ва­ли као хри­ шћа­не, по­је­дин­ци и ма­ње гру­пе су хо­сти­ју, осве­ће­ну во­ди­цу, че­сти­ це све­тач­ких мо­шти­ју, кр­сто­ве и све­те са­су­де по­че­сто ко­ри­сти­ли у окол­но­сти­ма ко­је ни­су има­ле ни­ка­кве ве­зе са бо­го­слу­же­њем.11 Се­ Књига 6, свеска 1 об­ру­ши­ла на Веч­ни град због из­не­ве­ра­ва­ња древ­них бо­жан­ста­ва, док су хри­шћа­ни па­га­не ко­ри­ли због ис­тра­ја­ва­ња у за­блу­да­ма. У оба слу­ча­ја не­сре­ћа је ту­ма­че­на као по­сле­ди­ца бо­жан­ске осве­те, као ка­зна за от­пад­ни­штво. Ав­гу­стин је де­ло О др­жа­ви Бо­жи­јој на­пи­сао упра­во у ци­љу од­бра­не хри­шћан­ског ста­но­ви­шта од на­па­да по­кло­ни­ка тра­ди­ци­о­нал­них кул­то­ва.О Ав­гу­сти­ну в. P. Brown, Augu­sti­ne of Hip­po. New Edi­tion with an Epi­lo­gue, Lon­ don and Ber­ke­ley, CA, 2000. Око 1000. го­ди­не хри­сти­ја­ни­зо­ва­ни Исла­ђа­ни, на­ста­ње­ни на 134 Грен­лан­ду, су­о­чи­ли су се са ве­ли­ком гла­ђу, што је био по­вод за из­ла­зак на сце­ну про­ро­чи­ це Тор­бјорг ко­јој је по­шло за ру­ком да за­кљу­ча ду­ха. У то­ме јој је по­мо­гла мла­да Гу­дрид, У спомен и славу Светог Јована Владимира ко­ја је у по­чет­ку од­би­ја­ла да из­го­ва­ра ба­ја­ли­це бу­ду­ћи да ни­је хте­ла да пре­не­брег­не чи­ ње­ни­цу да је хри­шћан­ка, Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 616-617. 10 Ци­клус ле­ген­дар­них при­по­ве­сти о про­сла­вље­ним ју­на­ци­ма Фе­ни­ја­ма и њи­хо­ вом во­ђи Фи­ну пре­но­си се­ћа­ње на от­пор ко­ји је па­три­јар­хал­но рат­нич­ко дру­штво Ир­ске пру­жа­ло про­це­си­ма хри­сти­ја­ни­за­ци­је. Фин и Фе­ни­је при­па­да­ју ста­ром по­ко­ле­њу ко­је је ужи­ва­ло у вој­нич­ким под­ви­зи­ма, ло­ву, рас­ко­шним го­зба­ма, пе­сни­штву дру­и­да, ле­пим де­вој­ка­ма и при­ро­ди, при том по­шту­ју­ћи стро­ги мор­ла­ни ко­декс у ко­ји је спа­дао и оби­чај чи­ње­ња до­бро­чин­ста­ва. Фи­нов син Ој­син при­па­да мла­ђем по­ко­ле­њу при­ну­ђе­ном да по цео дан слу­ша је­ку цр­кве­них зво­на и не­пре­ста­ну псал­мо­ди­ју уз за­гу­шљи­ви дим та­мја­на уз­др­жа­ва­ју­ћи се од хра­не и дру­гих те­ле­сних за­до­вољ­ста­ва. Ој­син сво­ју суд­би­ну по­след­ њег Фе­ни­је до­жи­вља­ва тра­гич­но. Он је чо­век ли­шен сва­ке на­де бу­ду­ћи да је од хри­шћан­ ских ми­си­о­на­ра мно­го пу­та чуо да се Фе­ни­је на­ла­зе у па­кле­ном ог­њу јер ни­су ни­ка­да спо­зна­ли исти­ни­тог Бо­га. За­ни­мљи­во да је Св. Па­три­ци­је (Па­трик), да­нас про­сла­вље­ни ир­ски све­тац, у овим при­ча­ма при­ка­зан као из­ра­зи­то не­га­ти­ван лик, ли­шен ми­ло­сти пре­ ма би­ло ко­ме ко зду­шно не при­хва­та но­ву ве­ру, Е. Пе­то­ја, Ми­то­ви и ле­ген­де сред­њег ве­ка (да­ље: Пе­то­ја, Ми­то­ви и ле­ген­де), Уто­пи­ја, Бе­о­град 2005, 25-33. Пре­ма пре­да­њу, Рад­бод, краљ Фри­зи­је, ис­ту­пио је из кр­сти­о­ни­це ка­да је од фра­нач­ког епи­ско­па, ко­ји је тре­ба­ло да га кр­сти, чуо да се ста­ри фри­зиј­ски кра­ље­ви и плем­ство на­ла­зе у па­клу. Же­лео је да за­у­век бу­де у њи­хо­вом дру­штву не­за­ви­сно од пер­спек­ти­ве за­гроб­ног жи­во­та ко­ја му је пре­до­че­на, Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 533. Ови при­ме­ри по­ка­зу­ју да је ин­си­ сти­ра­ње на ра­ди­кал­ном пре­ки­ду са пре­дач­ким тра­ди­ци­ја­ма у па­три­јар­хал­ним келт­ским и гер­ман­ским дру­штви­ма, ко­ја су мно­го др­жа­ла до тран­сге­не­ра­циј­ских ве­за, за­пра­во би­ло кон­тра­про­дук­тив­но са ста­но­ви­шта успе­ха хри­шћан­ске ми­си­је. 11 Број­ни при­ме­ри та­квог по­на­ша­ња за­бе­ле­же­ни су у свим де­ло­ви­ма Евро­пе. Се­ ља­ци су хо­сти­ју, на пре­ва­ру из­не­се­ну из цр­кве, др­жа­ли у ко­шни­ца­ма и то­ро­ви­ма ка­ко о­ски ам­би­јент био је на­ро­чи­то при­јем­чив не са­мо за пре­тра­ја­ва­ње већ и за раз­вој ма­гиј­ске прак­се за­сно­ва­не на древ­ни­им кул­то­ви­ма.12 Ра­но­сред­њо­ве­ков­ни гра­до­ви, прем­да епи­скоп­ска се­ди­шта, би­ли су за­хва­ће­ни про­це­сом ру­ра­ли­за­ци­је ˗ не­ка­да ур­ба­ни про­сто­ри по­ при­ма­ли су аграр­ни ка­рак­тер, што је та­ко­ђе по­го­до­ва­ло цве­та­њу раз­ли­чи­тих пра­зно­ве­ри­ца.13 Објек­тив­но те­шке окол­но­сти јед­ног пре­ла­зног до­ба не­ште­ди­ми­це су по­га­ђа­ле све сег­мен­те људ­ског жи­во­та про­из­во­де­ћи ин­ди­ви­ду­ал­не и ко­лек­тив­не стра­хо­ве, че­му су знат­но до­при­не­ли и ста­во­ви по­је­ди­них цр­кве­них ота­ца и пре­ла­та ко­ји су се на мо­мен­те го­то­во оп­се­сив­но ба­ви­ли фе­но­ме­ни­ма де­мо­ но­ло­ги­је.14 Хро­нич­но осе­ћа­ње ег­зи­стен­ци­јал­не угро­же­но­сти од ви­ би пче­ле и жи­во­ти­ње са­чу­ва­ли од уро­ка, у ра­зним при­ли­ка­ма су се­бе, жи­во­ти­ње па чак и пред­ме­те по­ма­зи­ва­ли све­тим уљем, кра­ли су че­сти­це све­тач­ких мо­шти­ју од­но­се­ћи се Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић пре­ма њи­ма као пре­ма амај­ли­ја­ма ко­је тре­ба да обез­бе­де до­бру сре­ћу у не­ком по­ду­хва­ту, уре­зи­ва­ли су кр­сто­ве на не­при­ме­ре­ним ме­сти­ма, по­ли­ва­ли се све­том во­ди­цом ка­ко би оси­гу­ра­ли кре­пост те­ла и сл. Чак су и са­мо уче­шће на ли­тур­ги­ји и при­ма­ње све­те тај­не ев­ха­ри­сти­је до­жи­вља­ва­ни као ма­гиј­ски ри­ту­ал ко­ји тре­ба да обез­бе­ди си­гур­ност и на­пре­ дак у сва­ко­днев­ним ак­тив­но­сти­ма. Епи­ско­пи су у мно­го на­вра­та од па­ро­хиј­ског све­штен­ ства и мо­на­ха тра­жи­ли да хо­сти­ју, све­ту во­ди­цу, осве­ће­но уље и бо­го­слу­жбе­не пред­ме­те др­же под кљу­чем ка­ко би се спре­чи­ле зло­у­по­тре­бе. Ова­кви об­ли­ци ма­гиј­ског ми­шље­ња и прак­се би­ли су по­себ­но штет­ни јер су жи­ла­во ис­тра­ја­ва­ли бу­ду­ћи да их про­та­го­ни­сти ни­су ви­де­ли као све­то­гр­ђе. Чак су и по­је­ди­ни све­ште­ни­ци би­ли укљу­че­ни у тр­го­ви­ну осве­ће­ним уљем! О овим фе­но­ме­ни­ма в. J.-C. Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so” (да­ље: 135 Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”), Edi­to­ri La­ter­za, Ro­ma ˗ Ba­ri 2005, 103-120. (овом при­ Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље ли­ком ко­ри­шћен је пре­вод де­ла на ита­ли­јан­ски: J.-C. Schmitt, Les “su­per­sti­ti­ons”, Hi­sto­ir­ e de la Fran­ce re­li­gi­e­us­ e, t. I Des ori­gi­nes au XIVͤ siè­cle, Cap. IV, ed. J. Le Goff, R. Rémond, Edi­ti­ons du Se­uil, 1988). 12 Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 87-91; Sto­ria del cri­sti­a­ne­si­mo. Il me­di­oe­ v­ o, 43- 44 (G. Ta­bac­co). 13 У не­си­гур­ним вре­ме­ни­ма се­о­бе на­ро­да ан­тич­ки гра­до­ви се при­ла­го­ђа­ва­ју но­ во­на­ста­лим окол­но­сти­ма ˗ од­брам­бе­на функ­ци­ја по­ста­је при­мар­на. Ста­ра град­ска је­згра би­ва­ју опа­са­на ја­ким зи­ди­на­ма ка­ко би се лак­ше бра­ни­ла, док се пе­ри­фер­не зо­не пре­ пу­шта­ју вла­сти­тој суд­би­ни. Пре­жи­ве­ло град­ско ста­нов­ни­штво са­би­ја се уну­тар но­вих фор­ти­фи­ка­ци­ја или за­у­век на­пу­шта ур­ба­не цен­тре тра­же­ћи спас у оси­ро­ма­ше­ној се­о­ској сре­ди­ни ко­ја ни­је би­ла то­ли­ко при­влач­на за­во­је­ва­чи­ма. Не­ка­да­шње град­ске че­твр­ти пре­ тва­ра­ју се у аграр­не зо­не, ко­је на­се­ља­ва ста­нов­ни­штво чи­ја се ег­зи­стен­ци­ја ба­зи­ра на по­љо­при­вред­ној про­из­вод­њи. О овом фе­но­ме­ну в. A. Groh­mann, La città me­di­ev­ a­le, Edi­to­ri La­ter­za, Ro­ma ˗ Ba­ri 2003, 7-11. 14 За­ни­мљи­во да цр­кве­ни оци, укљу­чу­ју­ћи Ав­гу­сти­на Хи­пон­ског, ни­су не­ги­ра­ли по­сто­ја­ње ан­тич­ких бо­го­ва, чак су сма­тра­ли да им је свој­стве­на из­ве­сна моћ. Ме­ђу­тим, та­ква po­ten­tia би­ла је зло­коб­на, сра­чу­на­та на то да љу­де, по­себ­но хри­шћа­не, одво­ји од ве­ре у је­ди­ног исти­ни­тог Бо­га. Сто­га су ан­тич­ка бо­жан­ства тре­ти­ра­на као da­im ­ o­nes. Хри­ шћан­ски пи­сци су по­ре­кло зла у све­ту ту­ма­чи­ли под сна­жним ути­ца­јем ју­да­ис­ тич­ких тра­ди­ци­ја, док су при­ро­ду де­мо­на че­сто об­ја­шња­ва­ли пој­мо­ви­ма пре­у­зе­тим из хе­лен­ске фи­ло­зо­фи­је. Уни­вер­зум је био пре­на­се­љен злим си­ла­ма ко­је су на го­то­во сва­ком ко­ра­ку вре­ба­ле хри­шћа­не са же­љом да им на­у­де про­ја­вљу­ју­ћи се у раз­ли­чи­тим об­лич­ји­ма, об­у­ зи­ма­ју­ћи њи­хо­ве ми­сли и осе­ћа­ња и упра­вља­ју­ћи њи­хо­вим по­ступ­ци­ма. Са­вре­ме­ни­ци­ ма је би­ло те­шко ра­зу­мљи­во ка­ко су си­ле, ко­ји­ма су се они до ју­че обра­ћа­ли ка­ко би их за­шти­ти­ле од жи­вот­них не­во­ља и обез­бе­ди­ле на­пре­дак, пре­ко но­ћи по­ста­ле из­вор гре­ха, дљи­вих и не­ви­дљи­вих си­ла пред­ста­вља­ло је по­год­но тле за раз­вој свих об­ли­ка су­је­вер­ја. Хри­шћан­ски про­по­вед­ни­ци су се са пре­до­че­ним иза­зо­ви­ма су­о­ча­ва­ли на раз­ли­чи­те на­чи­не. Пре­ма оста­ци­ма па­ган­ских хра­ мо­ва и пред­ме­ти­ма кул­та од­но­си­ли су се дво­ја­ко: при­бе­га­ва­ли су њи­хо­вом бес­по­штед­ном за­ти­ра­њу или су их ве­што ин­те­гри­са­ли у хри­шћан­ски си­стем ве­ро­ва­ња. Св. Мар­тин († 397), епи­скоп гра­да Ту­ра у Га­ли­ји, про­сла­вио се уни­шта­ва­њем ло­кал­них све­ти­ли­шта око ко­јих су се оку­пља­ли по­кло­ни­ци тра­ди­ци­о­нал­них кул­то­ва, док је Св. Бо­ни­фа­ци­је, еван­ге­ли­за­тор Фри­зи­је и Гер­ма­ни­је, по­се­као То­ ров храст у Гајс­ма­ру (723/4).15 Св. Бе­не­дикт Нур­сиј­ски је на вр­ху јед­ног бр­да у обла­сти Бе­не­вент над оста­ци­ма не­зна­бо­жач­ких све­ ти­ли­шта, ко­ја су на­из­глед хри­сти­ја­ни­зо­ва­ни ста­нов­ни­ци окол­них на­се­ља по на­ви­ци по­хо­ди­ли, по­ди­гао зна­ме­ни­ти ма­на­стир Мон­те­ ка­си­но око 530. го­ди­не.16 Ка­да се Ко­ро­тик, бри­тан­ски краљ-рат­ник, Књига 6, свеска 1 др­ско по­нео пре­ма Св. Па­три­ку, све­тац га је пре­тво­рио у ли­си­цу ко­ја је по­бе­гла у шу­му, ди­вљи свет ко­ме је не­зна­бо­жац су­штин­ски при­па­дао.17 На дру­гој стра­ни, Св. Син­фо­ри­јан је по­вор­ку ко­ја је ег­зал­ти­ра­но про­сла­вља­ла јед­ну бо­жи­цу за­у­ста­вио крај­ње ми­ро­љу­ би­во ˗ зна­ком кр­ста.18 Опа­та Фур­су из Ка­ун­ти Ла­у­та на ис­точ­ној 136 есен­ци­ја са­мог зла, E. Fer­gu­son, De­mo­no­logy of the Early Chri­stian World, New York 1984; У спомен и славу Светог Јована Владимира Sto­ria del cri­sti­a­ne­si­mo. Il me­di­oe­ v­ o, 39-43 (G. Ta­bac­co); Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­ па­ду, 90-92, 104-106; Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 9-24. Пре­у­мље­ње у овом сми­слу сва­ка­ко се ни­је мо­гло до­го­ди­ти у то­ку јед­не или две ге­не­ра­ци­је. 15 Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 538; Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 30. У ка­те­дра­ли у Утрех­ту чу­ва­на је као по­себ­но по­што­ва­на ре­ли­кви­ја се­ки­ра Св. Мар­ти­ на. Ве­ро­ва­ло се да је све­тац њо­ме уни­шта­вао све­те га­је­ве по Га­ли­ји. Реч је за­пра­во о угла­ ча­ној ка­ме­ној се­ки­ри из мла­ђег ка­ме­ног до­ба, Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 623. Ра­ту­ју­ћи про­тив Сак­со­на­ца Кар­ло Ве­ли­ки је 772. на­ре­дио да се у Ерес­бур­гу уни­шти храм и по­се­че све­та шу­ма у ко­јој се на­ла­зио чу­ве­ни ir­men­sul. Реч је о све­том др­ве­ту за ко­је су Сак­сон­ци ве­ро­ва­ли да пред­ста­вља uni­ver­sa­lem co­lum­nam, стуб ко­ји при­др­жа­ва све што по­сто­ји, це­ло­куп­ну тво­ре­ви­ну. Ње­го­вим уни­ште­њем за­пре­ти­ла је опа­сност да се не­бо об­ру­ши на зе­мљу и да да до­ђе до оп­штег из­о­кре­та­ња по­рет­ка, M. Eli­ja­de, Sve­to i pro­fa­no. Pri­ro­da re­li­gi­je (да­ље: Eli­ja­de, Sve­to i profanо), Al­na­ri ˗ Ta­ber­nakl, Be­o­grad 2004, 29. Ова­ ква и слич­на уве­ре­ња пред­ста­вља­ла су ре­ал­ност за њи­хо­ве про­та­го­ни­сте, што умно­го­ме об­ја­шња­ва че­сте не­у­спе­хе или тек де­ли­мич­не успе­хе пр­вог та­ла­са хри­сти­ја­ни­за­ци­је. У Сак­со­ни­ји је чак уве­ден оби­чај да се кум на кр­ште­њу од­ри­че са­та­не и ње­го­вих по­моћ­ни­ка ко­ји се екс­пли­цит­но на­во­де као Во­дан, Ту­нор и оста­ла бо­жан­ства, Бра­ун, Успон хри­шћан­ ства на За­па­ду, 578. 16 M. dell’Omo, Mon­te­cas­si­no.Un’ab­ba­zia nel­la sto­ria, Mon­te Cas­si­no 1999. Исто та­ко, Св. Ро­ман, епи­скоп Ру­а­на, от­крио је на под­руч­ју сво­је ди­је­це­зе још увек ак­тив­не хра­мо­ве по­све­ће­не Мер­ку­ру, Ју­пи­те­ру и Апо­ло­ну и сме­ста их пре­тво­рио у хри­шћан­ске цр­кве, Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 30. 17 Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 175, 428, 431. 18 Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 30. оба­ли Ир­ске про­го­ни­ли су де­мо­ни ко­ји су уз­ви­ки­ва­ли бој­не по­кли­ че ста­рих ир­ских рат­ни­ка. То се зби­ло око 630. го­ди­не.19 Ин­си­сти­ ра­ње на ова­квим ви­зи­ја­ма, у ко­ји­ма су глав­ни но­си­о­ци де­мон­ских си­ла би­ли не­кр­ште­ни пре­ци, че­сто је у ду­ша­ма по­је­ди­на­ца, из­да­на­ ка па­три­јар­хал­ног дру­штва, иза­зи­ва­ло ду­бо­ку пат­њу и кон­фу­зи­ју, о че­му је већ би­ло ре­чи на при­ме­ру Ој­си­на. По­је­ди­ни пре­ла­ти су то­га би­ли све­сни. Та­ко је Да­ни­јел, епи­скоп Вин­че­сте­ра, сво­ме при­ ја­те­љу Св. Бо­ни­фа­ци­ју са­ве­то­вао да се мно­го­бо­шци­ма не обра­ћа на увре­дљив и ири­ти­ра­ју­ћи на­чин, већ сми­ре­но и са ве­ли­ком од­ме­ ре­но­шћу.20 Ми­си­о­на­ри су ја­сно уоча­ва­ли да је тро­јич­ни хри­шћан­ ски Бог, прем­да оте­ло­тво­рен у лич­но­сти Бо­го­чо­ве­ка, за па­га­не и но­во­по­кр­ште­не био пре­ви­ше тран­сцен­ден­тан. Тре­ба­ло је про­на­ћи од­го­ва­ра­ју­ће по­сред­ни­ке и по­моћ­ни­ке у сва­ко­днев­ним жи­вот­ним Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић по­тре­ба­ма. При­сту­пи­ло се хри­сти­ја­ни­зо­ва­њу древ­них пан­те­о­на та­ ко што су хри­шћан­ски све­ци по­сте­пе­но пре­у­зи­ма­ли уло­ге ко­је су у про­шло­сти при­па­да­ле па­ган­ским бо­го­ви­ма. Упо­ре­до са кул­том све­та­ца раз­ви­ја­ло се ве­ро­ва­ње у бес­те­ле­сне ан­ђел­ске си­ле спрем­не да у сва­ком тре­нут­ку по­сре­ду­ју у од­но­си­ма из­ме­ђу Бо­га и Чо­ве­ ка, Не­ба и Зе­мље.21 Ме­ђу­тим, на­род­на по­бо­жност је че­сто све­ци­ ма и ан­ђе­ли­ма при­да­ва­ла свој­ства не­са­гла­сна хри­шћан­ском уче­њу. Скли­зну­ће у но­ве об­ли­ке су­је­вер­ја пред­ста­вља­ло је до­дат­ни про­ 137 блем за ми­си­о­на­ре.22 Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље У очи­ма след­бе­ни­ка тра­ди­ци­о­нал­них кул­то­ва вре­ме и про­стор су већ по­се­до­ва­ли са­крал­ни ка­рак­тер. Пред ми­си­о­на­ри­ма је ста­ јао за­да­так да про­то­ку вре­ме­на и по­је­ди­ним про­сто­ри­ним ка­те­го­ ри­ја­ма да­ју хри­шћан­ски сми­сао. Хри­шћан­ско вре­ме за­по­чи­ња­ло је чи­ном По­ста­ња и за­вр­ша­ва­ло се дру­гим Хри­сто­вим до­ла­ском ˗ Стра­шним су­дом пре­до­че­ним у не­са­зна­тљи­вој ли­не­ар­ној вре­мен­ ској пер­спек­ти­ви. Хри­шћа­ни су од Ри­мља­на при­хва­ти­ли со­лар­ни 19 Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 338. 20 Исто, 536. 21 Sto­ria del cri­sti­a­ne­si­mo. Il me­di­oe­ v­ o, 36-52 (G. Ta­bac­co). Гри­го­ри­је Тур­ски (538- 594) је сво­јим де­лом про­сла­вио све­те му­че­ни­ке и ис­по­вед­ни­ке. Ме­ро­вин­шка Га­ли­ја оби­ ло­ва­ла је хра­мо­ви­ма у ко­ји­ма су се чу­ва­ле мо­шти све­та­ца, пре­кри­ве­не зла­тот­ка­ним по­ кро­ви­ма укра­ше­ним дра­гу­љи­ма и све­жим цве­ћем, из­над чи­јих ки­во­та су го­ре­ла кан­ди­ла и ши­рио се опој­ни ми­рис та­мја­на. Био је то спе­ци­фич­ни до­дир ра­ја, Бра­ун, Успон хри­ шћан­ства на За­па­ду, 212-218. 22 Та­ко је Св. Мар­тин Тур­ски по­сум­њао у оправ­да­ност по­што­ва­ња кул­та из­ве­сних му­че­ни­ка ко­је су ње­го­ви вер­ни­ци про­сла­вља­ли по­ди­гав­ши чак ол­тар на ме­сту на ко­ме се то­бо­же од­и­гра­ло њи­хо­во стра­да­ње. По­што се усрд­но мо­лио да до­зна исти­ну, епи­ско­пу се ја­вио дух по­кој­ни­ка ко­ји му је при­знао да је он био оби­чан раз­бој­ник пра­вед­но ка­жњен због сво­јих не­де­ла. Св. Мар­тин је ол­тар од­мах раз­ру­шио за­бра­нив­ши да­ље ши­ре­ње пра­ зно­ве­ри­ца, Пе­то­ја, Ми­то­ви и ле­ген­де, 207-208. ка­лен­дар, али су због на­чи­на ра­чу­на­ња Вас­кр­са, про­пи­са­ног на Пр­вом ва­се­љен­ском са­бо­ру одр­жа­ном у Ни­ке­ји 325. го­ди­не, би­ли при­ну­ђе­ни да во­де ра­чу­на и о лу­нар­ним ци­клу­си­ма. Под ути­ца­јем је­вреј­ског ка­лен­да­ра при­хва­ће­на је сед­ми­ца (sep­ti­ma­na, heb­do­ma­ da). Ме­ђу­тим, сва­ки сед­мич­ни дан био је по­све­ћен не­ком рим­ском бо­жан­ству, што је оби­чај ко­ји су Гер­ма­ни зду­шно при­хва­ти­ли.23 Di­ es So­lis, дан бо­га не­по­бе­ди­вог Сун­ца (Sol In­vic­tus) по­стао је di­es Do­mi­ni­ca (дан Го­спод­њи, не­де­ља), сто­жер у од­но­су на ко­ји су ра­ чу­на­ти сви дру­ги да­ни као se­cun­da, ter­tia, qu­ar­ta fe­ria..., тј. пре­ма ре­ до­сле­ду на­сту­па­ња.24 За хри­шћан­ске про­по­вед­ни­ке по­себ­но је би­ ло не­при­хва­тљи­во пра­зно­ва­ње ја­ну­ар­ских Ка­лен­ди. Пр­вог ја­ну­а­ра по­чи­ња­ла је но­ва го­ди­на. То­га да­на би­ра­ни су кон­зу­ли по ко­ји­ма је на­сту­па­ју­ћа го­ди­на до­би­ја­ла име. Био је то пра­зник бо­га Ја­ну­са чи­ је се јед­но ли­це на­ла­зи за­ро­ње­но у про­шлост, док је дру­го окре­ну­ то пре­ма бу­дућ­но­сти.25 Тим по­во­дом ди­љем Цар­ства при­ре­ђи­ва­не Књига 6, свеска 1 су рас­ко­шне го­збе, раз­ме­њи­ва­ни су по­кло­ни, а у по­је­ди­ним кра­је­ ви­ма су ор­га­ни­зо­ва­не и ма­ске­ра­де. Мно­ги хри­шћа­ни су узи­ма­ли уче­шћа у овим свет­ко­ви­на­ма не сма­тра­ју­ћи да ти­ме кр­ше пра­ви­ла сво­је ве­ре, због че­га су епи­ско­пи, све­ште­ни­ци и ми­си­о­на­ри гр­ме­ ли са пре­ди­ка­о­ни­ца цр­ка­ва, по­себ­но се устре­мљу­ју­ћи про­тив оби­ 138 ча­ја ма­ски­ра­ња ту­ма­че­ног у сми­слу не­до­пу­сти­вог пер­вер­то­ва­ња уста­ље­ног Бож­јег по­рет­ка.26 Ме­ђу­тим, је­ди­ни на­чин об­ра­чу­на са У спомен и славу Светог Јована Владимира 23 Di­es Lu­nae (Ме­се­чев дан, по­не­де­љак), di­es Mar­tii (дан бо­га Мар­са, уто­рак), di­es Mer­cu­rii (дан бо­га Мер­ку­ра, сре­да), di­es Iovis (дан бо­га Ју­пи­те­ра, че­твр­так), di­es Ve­ne­ris (дан бо­ги­ње Ве­не­ре, пе­так), di­es Sa­tur­ni (дан бо­га Са­тур­на, су­бо­та), di­es So­lis (дан Сун­ца, не­де­ља). Код гер­ман­ских на­ро­да сре­да је по­све­ће­на бо­гу Во­да­ну, док је пе­так дан бо­ги­ње Фре­је, за­штит­ни­це љу­ба­ви и ра­ђа­ња. Хри­сти­ја­ни­зо­ва­ни ста­нов­ни­ци не­ких де­ло­ва ме­ ро­вин­шке Га­ли­је од­би­ја­ли су да ра­де че­тврт­ком, јер је то дан по­све­ћен Ју­пи­те­ру, док су не­де­љом му­шкар­ци нор­мал­но из­ла­зи­ли у по­ља, а же­не пре­ле и тка­ле код сво­јих ку­ћа!, Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 68. 24 За­ни­мљи­во да су се пре­хри­шћан­ски на­зи­ви сед­мич­них да­на очу­ва­ли у го­то­во свим мо­дер­ним ро­ман­ским и гер­ман­ским је­зи­ци­ма. 25 Пред крај го­ди­не свет­ко­ва­ли су се пра­зни­ци Sa­tur­na­lia (17. де­цем­бар) и Bru­ma­lia (25. де­цем­бар). 26 Бла­же­ни Ав­гу­стин је јед­не го­ди­не на ја­ну­ар­ске Ка­лен­де у Кар­та­ги­ни два и по са­та др­жао про­по­вед без пре­ки­да ка­ко би па­ству од­вра­тио од по­ми­сли да се при­кло­ ни оп­штем пра­знич­ном рас­по­ло­же­њу. Ови на­по­ри ни­су да­ли ре­зул­та­та. Не­ко­ли­ко ве­ко­ ва ка­сни­је му­сли­ман­ски пи­сци у се­вер­ној Афри­ци за­бе­ле­жи­ли су да ја­ну­ар­ске Ка­лен­де пред­ста­вља­ју хри­шћан­ски пра­зник! Слич­но је би­ло и са дру­гим па­ган­ским свет­ко­ви­на­ма. Та­ко су у Ри­му по­бо­жни хри­шћа­ни, из­дан­ци ста­ре се­на­тор­ске ари­сто­кра­ти­је, 15. фе­бру­ а­ра 495. ор­га­ни­зо­ва­ли Lu­per­ca­lia, це­ре­мо­ни­ју очи­шће­ња то­ком ко­је су lu­per­ci („мла­ди ву­ко­ви“), тј. го­ли­ша­ви мла­ди­ћи јур­ца­ли град­ским ули­ца­ма. Рим се прет­ход­них го­ди­на су­о­ча­вао са епи­де­ми­ја­ма за­ра­зних бо­ле­сти и ло­шим же­тва­ма. Био је то на­чин да се град очи­сти од не­сре­ће упр­кос про­те­сти­ма па­пе Ге­ла­зи­ја I, Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­ па­ду, 116-117, 191. древ­ним тра­ди­ци­ја­ма би­ло је њи­хо­во хри­сти­ја­ни­зо­ва­ње. Пра­зник Ро­ђе­ња Го­спод­њег фик­си­ран је за 25. де­цем­бар, 1. ја­ну­а­ра се свет­ ко­ва­ло Ису­со­во об­ре­за­ње, а не­ду­го по­том 6. ја­ну­а­ра про­сла­вља­ла се Епи­фа­ни­ја, пра­зник Бо­го­ја­вље­ња.27 Слич­но је би­ло и са свим дру­гим свет­ко­ви­на­ма, по­себ­но они­ма ко­је су би­ле ве­за­не за се­зо­ну по­љо­при­вред­них ра­до­ва (се­тве, же­тве, бер­бе) и сме­ну го­ди­шњих до­ба, тј. кул­ми­на­ци­ју при­род­них ци­клу­са.28 Ве­ли­ки Хри­сто­ви и Бо­го­ро­ди­чи­ни пра­зни­ци за­ме­њу­ју ста­ре свет­ко­ви­не, док по­је­ди­ни све­ци и све­ти ар­хан­ђе­ли по­ста­ју за­ду­же­ни за на­пре­дак и до­бро­ бит по­је­ди­на­ца и чи­та­вих за­јед­ни­ца, њи­хо­вих прег­ну­ћа и на­по­ра.29 Све­то­та­јин­ски об­ре­ди по­сте­пе­но за­ме­њу­ју не­ка­да­шње об­ре­де пре­ ла­ска, да­ју­ћи хри­шћан­ски сми­сао до­га­ђа­ји­ма као што су ро­ђе­ње, сти­ца­ње зре­ло­сти, сту­па­ње у брак и сл.30 Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић Кул­то­ви ве­ге­та­ци­је, об­ред­но про­сла­вља­ње по­је­ди­них жи­во­ти­ ња и обо­жа­ва­ње во­де­них по­вр­ши­на и то­ко­ва (из­во­ра, ре­ка, мо­ра, је­зе­ра) прак­ти­ко­ва­ни су од дав­ни­на. Сред­њо­ве­ков­ни чо­век жи­вео је скла­ду са при­род­ним ци­клу­си­ма ко­ји су се рит­мич­ки од­ви­ја­ли пред ње­го­вим очи­ма. Ње­гов го­ли оп­ста­нак био је у ве­ли­кој ме­ри 27 На За­па­ду се ин­си­сти­ра­ло да хри­шћан­ска но­ва го­ди­на за­поч­не не­ким од ве­ли­ ких пра­зни­ка ˗ Вас­крс (по овом кал­ку­лу го­ди­на ни­ка­да ни­је мо­гла има­ти 365 да­на), Бла­ 139 го­ве­сти, Бо­жић. На­по­слет­ку је пре­о­вла­дао Stylus cir­cum­ci­si­o­nis, тј. по­че­так но­ве го­ди­не Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље по­ду­да­рао се са пра­зни­ком Об­ре­за­ња. Мле­ча­ни су но­ву го­ди­ну до­че­ки­ва­ли 1. мар­та (што има ве­зе са ста­рим рим­ским ка­лен­да­ром и не­ким ло­кал­ним тра­ди­ци­ја­ма), док је свет ис­ точ­ног хри­шћан­ства до­след­но био опре­де­љен за 1. сеп­тем­бар. 28 Пре­ма рим­ском ка­лен­да­ру пра­зник бо­га Вул­ка­на (Vol­ca­na­lia) свет­ко­ван је 23. ју­на (за­ме­њу­је га пра­зник ро­ђе­ња Св. Јо­ва­на Кр­сти­те­ља), док се Неп­тун (Nep­tu­na­lia) про­сла­вљао 23. ју­ла. Слич­но је и са келт­ским ка­лен­да­ром ко­ји пред­ста­вља ком­би­на­ци­ју со­лар­них и лу­нар­них ци­клу­са. Че­тр­де­сет да­на на­кон зим­ског сол­сти­ци­ја про­сла­вља се Im­bolc (2. фе­бру­а­ра), 40 да­на по­сле про­лећ­не рав­но­днев­ни­це па­да пра­зник Bel­ta­i­ne (1. мај), 40 да­на по­сле лет­њег сол­сти­ци­ја сла­ви се Lug­na­sad (1. ав­густ), док се 40 да­на на­кон је­се­ње рав­но­днев­ни­це сла­ви Сам­ха­ин (Sam­hain), бог смр­ти (31. ок­то­бар ˗ 1. но­вем­бар, да­нас чу­ве­на Ноћ ве­шти­ца, Hal­lo­we­en), Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 73. 29 Гри­го­ри­је Тур­ски, прем­да је ве­о­ма по­што­вао Св. Мар­ти­на, свог да­ле­ког прет­ ход­ни­ка на епи­скоп­ској ка­те­дри Ту­ра, био је про­тив на­сил­ног ру­ше­ња оста­та­ка па­ган­ских све­ти­ли­шта. Сма­трао је да је до­вољ­но по­шкро­пи­ти их све­том во­ди­цом. Уме­сто на­си­ља о пра­зни­ци­ма хри­шћан­ских све­та­ца тре­ба ор­га­ни­зо­ва­ти ве­ли­ке го­збе под др­ве­ним ша­тра­ ма, сва­ка­ко на при­стој­ној уда­ље­но­сти од цр­кве­них зда­ња, то­ком ко­јих ће вер­ни­ци би­ти у при­ли­ци да осе­те при­су­ство све­ца ко­ји бди­је над њи­хо­вим сва­ко­днев­ним по­тре­ба­ма, Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 446. 30 О хри­сти­ја­ни­за­ци­ји вре­ме­на в. Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 65-79. Уп. Eli­ ja­de, Sve­to i profanо, 51-83. Ме­ђу­тим, упр­кос свим на­по­ри­ма у по­је­ди­ним слу­ча­је­ви­ма хри­шћан­ска Цр­ква би­ла је при­мо­ра­на да ка­пи­ту­ли­ра. Та­ко је на За­па­ду до­зво­ље­но одр­жа­ ва­ње кар­не­ва­ла уочи по­чет­ка Ча­сног по­ста и пра­зни­ка лу­да 28. де­цем­бра, из­ме­ђу Бо­жи­ћа и Об­ре­за­ња. Ове пуч­ке фе­ште не­го­ва­не су у град­ској сре­ди­ни и до­при­но­си­ле су ба­лан­ си­ра­њу на­го­ми­ла­них тен­зи­ја. Њи­хо­во то­ле­ри­са­ње има­ло је ја­сну со­ци­јал­ну функ­ци­ју, Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 143-145. усло­вљен њи­ма, сто­га ни­је би­ло мо­гу­ће од­у­зе­ти са­крал­ност про­ сто­ри­ма ко­ји су пред­ста­вља­ли по­зор­ни­цу људ­ске ег­зи­стен­ци­је.31 Тре­ба­ло их је на­про­сто кул­ти­ви­са­ти, од­но­сно хри­сти­ја­ни­зо­ва­ти.32 Ди­вљи свет при­ро­де, ко­ји се про­сти­рао из­ван људ­ских на­се­о­би­на и ма­на­стир­ских ком­плек­са, иза­зи­вао је у нај­ма­њу ру­ку не­ла­го­ду, а че­сто је био по­при­ште де­ло­ва­ња злих си­ла. Овла­да­ва­ње ве­ли­ ким про­стран­стви­ма ха­о­са и њи­хо­во пре­тва­ра­ње у при­ја­тељ­ски ми­кро­у­ни­вер­зум би­ло је мо­гу­ће ис­ку­љу­чи­во уз Бож­ју по­моћ по­ сре­до­ва­њем све­та­ца и ан­ђе­ла.33 Сто­га су хри­шћан­ски све­ште­ни­ци при­сту­па­ли бла­го­си­ља­њу и шкро­пље­њу све­том во­ди­цом уз­о­ра­них и за­се­ја­них по­ља ка­ко би оси­гу­ра­ли њи­хо­ву плод­ност, да­ју­ћи на тај на­чин хри­шћан­ски ка­рак­тер древ­ним об­ре­ди­ма лу­стра­ци­ја чи­ји је циљ био иден­ти­чан.34 Ми­си­о­на­ри су ја­сно уви­ђа­ли да је ве­о­ма опа­сно до­пу­сти­ти вре­мен­ски и про­стор­ни ва­ку­ум на­кон уни­ште­ња па­ган­ских хра­мо­ва и идо­ла. Сто­га па­па Гри­го­ри­је I Ве­ли­ки са­ве­ту­ Књига 6, свеска 1 је Ме­ли­та, епи­ско­па Кен­тер­бе­ри­ја и еван­ге­ли­за­то­ра Бри­та­ни­је, да по уни­ште­њу мно­го­бо­жач­ких зна­ме­ња од­мах при­сту­пи осве­ће­њу во­де, шкро­пље­њу ру­ше­ви­на хра­мо­ва, по­ди­за­њу хри­шћан­ских ол­ та­ра у њи­хо­вој бли­зи­ни и до­но­ше­њу ре­ли­кви­ја на та­ква ме­ста.35 Древ­на све­ти­ли­шта че­сто су угра­ђи­ва­на у те­ме­ље хри­шћан­ских 140 цр­ка­ва, чи­ме се обез­бе­ђи­вао ду­хов­ни кон­ти­ну­и­тет пре­ко по­тре­бан у одр­жа­ва­њу пси­хо­ло­шке ста­бил­но­сти за­јед­ни­це. У спомен и славу Светог Јована Владимира Ве­о­ма ва­жан сег­мент еван­ге­ли­за­ци­је пред­ста­вља­ло је да­ва­ње хри­шћан­ског сми­сла фе­но­ме­ни­ма смр­ти. У IV и V ве­ку хри­шћа­ни су са­хра­њи­ва­ни за­јед­но са свим оста­лим гра­ђа­ни­ма на гро­бљи­ма из­ван зи­ди­на рим­ских гра­до­ва. Ис­пра­ћај по­кој­ни­ка пред­ста­вљао је 31 Eli­ja­de, Sve­to i profanо, 108-110; Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 31-35. У Егип­ту атрип­ски игу­ман Ше­ну­те (385-466) вај­као се да чак и ка­да би уни­штио све идо­ле ни­ка­ко не би мо­гао да са­свим за­кло­ни сун­це и веч­но стра­жа­ри над оба­ла­ма Ни­ла ка­ко би спре­чио хри­шћа­не да се кла­ња­ју за­ла­зе­ћем сун­цу или вр­ше об­ре­де на реч­ним во­да­ма, Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 195-199. 32 Гри­го­ри­је Тур­ски при­по­ве­да ка­ко су ста­нов­ни­ци кра­је­ва око је­зе­ра Ела­ри­ја ду­ го вре­ме­на пред крај зи­ме у ње­го­ве во­де ба­ца­ли сва­ко­ја­ке дра­го­це­но­сти (хра­ну, одев­не пред­ме­те, на­кит, по­кућ­ство, жи­во­ти­ње) и ор­га­ни­зо­ва­ли тро­днев­не свет­ко­ви­не. Ло­кал­ни епи­скоп ни­је мо­гао да овај оби­чај ис­ко­ре­ни ни­ка­ко дру­га­чи­је осим та­ко што је на оба­ли је­зе­ра по­ди­гао цр­кву и у њу сме­стио мо­шти чу­ве­ног све­ти­те­ља и цр­кве­ног пи­сца Хи­ла­ри­ ја из По­а­тјеа. Пра­зно­ва­ње све­ти­те­ља фик­си­ра­но је за 28. фе­бру­ар, а ства­ри ко­је су не­кад за­вр­ша­ва­ле на дну је­зе­ра са­да су до­но­ше­не у цр­кву ка­ко би по­слу­жи­ле у ка­ри­та­тив­не свр­хе, Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 32, 35. 33 Св. Мар­цел је по­мо­ћу је­ван­ђе­ља ус­пео да са­вла­да зма­ја што је за по­сле­ди­цу има­ло кул­ти­ви­са­ње до тог тре­нут­ка ди­вљег и опа­сног ме­ста, на ко­јем је вре­ме­ном из­ни­ као па­ри­ски кварт Сен Мар­сел, Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 33-34. 34 Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 202-203. 35 Schmitt, Me­di­o­ev­ o “su­per­sti­zi­o­so”, 34-35. ду­бо­ко ин­тим­ни по­ро­дич­ни чин, а на над­гроб­ним спо­ме­ни­ци­ма је тек овлаш ис­ти­ца­но да је пре­ми­ну­ли био хри­шћа­нин (зна­ком кр­ ста или ре­чи­ма). По­сте­пе­но се из­гра­ђи­ва­ла иде­ја о ства­ра­њу хри­ шћан­ског гро­бља уз цр­кву, у бли­зи­ни све­тач­ких мо­шти­ју и гро­бо­ва епи­ско­па и дру­гих углед­них кли­ри­ка ко­ји су са­хра­њи­ва­ни уну­тар цр­кве­них зда­ња. Гро­бље по­ста­је cam­pus san­ctus, пар­че све­те зе­мље у ко­ју не­кр­ште­не ду­ше не­ма­ју при­ступ. Под окри­љем мо­на­шких за­јед­ни­ца из­гра­ђи­вао се но­ви од­нос пре­ма чи­ну уми­ра­ња. Мо­на­ си су уми­ру­ћег са­бра­та при­пре­ма­ли за пре­ла­зак та­ко што су над њим чи­та­ли мо­ли­тве, док га је ду­хов­ник по­ма­зи­вао све­тим уљем, ис­по­ве­дао и при­че­шћи­вао. Би­ло је ва­жно укло­ни­ти не­чи­сте си­ле од са­мрт­нич­ког одра. Вре­ме­ном се уста­лио оби­чај слу­же­ња за­у­ по­ко­је­них ли­тур­ги­ја, на ко­ји­ма су по­ми­ња­ни ка­ко мо­на­си и кли­ Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић ри­ци та­ко и ла­и­ци, по­себ­но они ко­ји су за жи­во­та би­ли ве­за­ни за кон­крет­ну цр­кву или ма­на­стир. У пр­вој по­ло­ви­ни XI ве­ка на ини­ ци­ја­ти­ву Оди­ло­на, опа­та Кли­ни­ја, 2. но­вем­бар је уста­но­вљен као дан мо­ли­тве­ног се­ћа­ња на пре­ми­ну­ле хри­шћа­не. За­ни­мљи­во да је спо­мен на мр­тве обе­ле­жа­ван дан на­кон пра­зно­ва­ња Свих све­тих (1. но­вем­бар). Ме­ђу­тим, пра­ста­ри оби­ча­ји са­хра­њи­ва­ња мр­твих са пред­ме­ти­ма ко­је су ко­ри­сти­ли за жи­во­та и њи­хо­вог хра­ње­ња из­но­ ше­њем по­слу­же­ња на гро­бо­ве одо­ле­ва­ли су свим еван­ге­ли­за­тор­ 141 ским на­по­ри­ма. Мно­ги до­бри хри­шћа­ни су из­два­ја­ње че­сти­ца за Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље мр­тве до­жи­вља­ва­ли као сво­је­вр­сно да­ва­ње хра­не по­кој­ни­ку, због че­га су на­сто­ја­ли да за по­тре­бе ев­ха­ри­сти­је обез­бе­де нај­ква­ли­тет­ ни­ја ви­на.36 Вре­ме­ном хри­шћан­ски про­по­вед­ни­ци, углав­ном епи­ско­пи, пи­сци нај­ста­ри­јих исто­ри­ја гер­ман­ских на­ро­да по­пут Јор­да­не­са, Бе­де Ве­не­ра­би­ли­са, Па­вла Ђа­ко­на, Гри­го­ри­ја Тур­ског од­у­ста­ју од не­га­тив­ног ста­ва пре­ма на­род­ним пре­да­њи­ма. Шта­ви­ше, они су за­бе­ле­жи­ли ле­ген­дар­не по­ве­сти о бо­го­ви­ма и хе­ро­ји­ма. Исто­риј­ ски кра­ље­ви и ди­на­сти­је, ко­је они жи­во при­ка­зу­ју у сво­јим де­ли­ ма, по­ти­ца­ли су од древ­них бо­жан­ста­ва.37 Ме­ђу­тим, су­мрак бо­го­ва био је дав­но пред­ска­зан, бо­жан­ства су јед­но­став­но устук­ну­ла пред Хри­стом, бо­го­чо­ве­чан­ским сим­бо­лом но­вих вре­ме­на, а за­јед­но са њи­ма по­то­нуо је и чи­тав свет гер­ман­ских рат­ни­ка са сво­јим аутен­ тич­ним мо­рал­ним ко­дек­сом. У VII и VI­II сто­ле­ћу о древ­ним бо­жан­ 36 Sto­ria del cri­sti­a­ne­si­mo. Il me­di­oe­ v­ o, 52-58 (G. Ta­bac­co); Бра­ун, Успон хри­шћан­ ства на За­па­ду, 341-345. 37 Та­ко је Ме­ро­веј, по­лу­ле­ген­дар­ни ро­до­на­чел­ник ди­на­сти­је Ме­ро­вин­га, ро­ђен из над­при­род­ног спо­ја из­ве­сне прин­це­зе и мор­ског чу­до­ви­шта, док су кра­ље­ви Ис­точ­не Ан­ гли­је по­ти­ца­ли од са­мог Во­да­на. стви­ма мо­гло се го­во­ри­ти без за­зо­ра као о не­ком дав­но про­ху­ја­лом по­ко­ле­њу ко­је жи­ви још са­мо у ма­гло­ви­том се­ћа­њу по­то­ма­ка.38 Био је то но­ми­нал­ни три­јумф хри­шћан­ства, али јед­ног још увек вр­ло ра­њи­вог хри­шћан­ства ко­је се и на­да­ље мо­ра­ло су­о­ча­ва­ти са тек на­ из­глед са­вла­да­ним ар­хе­тип­ским све­то­ви­ма.39 *** До­не­дав­но на­у­ка је углав­ном по­кла­ња­ла по­ве­ре­ње ве­сти­ма Кон­стан­ти­на VII Пор­фи­ро­ге­ни­та (913-959), пре­ма ко­ме су срп­ска и хр­ват­ска пле­ме­на ко­нач­но по­кр­ште­на за вла­де ње­го­вог де­де Ва­ си­ли­ја I (867-886). У вре­ме ца­ра Ира­кли­ја (610-641) на исто­риј­ску по­зор­ни­цу Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва сту­пи­ли су мла­ди сло­вен­ски на­ ро­ди Ср­би и Хр­ва­ти, ме­ђу ко­је су од­мах упу­ће­ни све­ште­ни­ци из Ри­ма.40 Њи­хо­во ми­си­о­нар­ско прег­ну­ће ни­је да­ло оче­ки­ва­них ре­ зул­та­та, ба­рем пре­ма све­до­чан­ству ца­ра-пи­сца. Учвр­шћи­ва­ње ви­ Књига 6, свеска 1 зан­тиј­ског ути­ца­ја на Ја­дра­ну у вре­ме Ва­си­ли­ја I омо­гу­ћи­ло је да се глав­ни та­лас по­кр­шта­ва­ња од­и­гра баш у на­зна­че­ном пе­ри­о­ду.41 У но­ви­је вре­ме Пре­драг Ко­ма­ти­на из­нео је ми­шље­ње да пр­вих го­ ди­на вла­да­ви­не Ва­си­ли­ја I ни­је би­ло ни­ка­кве ви­зан­тиј­ске ми­си­је ко­ја се ба­ви­ла по­кр­шта­ва­њем Ср­ба и Хр­ва­та, те да се ве­сти о Сло­ 142 ве­ни­ма по­гр­че­ним и под­ре­ђе­ним ар­хон­ти­ма по ро­меј­ском на­чи­ну, ко­ји су при­ми­ли све­ти­њу спа­со­но­сног кр­ште­ња за­пра­во од­но­се на У спомен и славу Светог Јована Владимира Сло­ве­не у Грч­кој, тач­ни­је на Пе­ло­по­не­зу.42 Аутор се по­зи­ва на ја­ 38 Из­у­зе­так у том сми­слу пред­ста­вља фра­нач­ки цар Лу­двиг По­бо­жни (814-840) ко­ји је по­нет вер­ским жа­ром на­ре­дио да се уни­шти збир­ка фра­нач­ких спе­во­ва и ле­ген­ди бри­жљи­во бе­ле­же­них по на­ред­би ње­го­вог оца Кар­ла Ве­ли­ког. 39 Бра­ун, Успон хри­шћан­ства на За­па­ду, 546, 608; Пе­то­ја, Ми­то­ви и ле­ген­де, 40-44. 40 О до­се­ља­ва­њу Ср­ба, Хр­ва­та и дру­гих сло­вен­ских пле­ме­на на Бал­кан­ско по­лу­ о­стр­во и пр­вим ве­ко­ви­ма њихoвог жи­во­та у но­вом окру­же­њу ви­де­ти ра­до­ве об­ја­вље­не у збор­ни­ку THE WORLD OF THE SLAVS. Stu­di­es on the East, West and So­uth Slavs: Ci­vi­tas, Op­pi­das, Vil­las and Ar­che­o­lo­gi­cal Evi­den­ce (7th to 11th Cen­tu­ri­es AD), The In­sti­tu­te of Hi­ story, Mo­no­graphs vol. 64, Bel­gra­de 2013. 41 Ви­зан­тиј­ски из­во­ри за исто­ри­ју на­ро­да Ју­го­сла­ви­је II, прир. Б. Фер­јан­чић, Ви­ зан­то­ло­шки ин­сти­тут СА­НУ, књ. 7, Бе­о­град 1959, 16-17, 32-33, 40-42, 49; Љ. Мак­си­мо­ вић, По­кр­шта­ва­ње Ср­ба и Хр­ва­та (да­ље: Мак­си­мо­вић, По­кр­шта­ва­ње), Збор­ник ра­до­ва Ви­зан­то­ло­шког ин­сти­ту­та 35 (1996) 155-174; Т. Жив­ко­вић, Цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја у срп­ ским зе­мља­ма (ра­ни сред­њи век), Исто­риј­ски ин­сти­тут, По­себ­на из­да­ња књ. 45, Бе­о­град 2004, 73-84 с пре­гле­дом ста­ри­је ли­те­ра­ту­ре. 42 Кон­стан­тин Пор­фи­ро­ге­нит је, пре­ма ми­шље­њу Пре­дра­га Ко­ма­ти­не, на­ве­де­не по­дат­ке не­кри­тич­ки пре­у­зео из де­ла Так­ти­ка сво­га оца ца­ра Ла­ва VI Му­дрог (886-912) и ве­зао их за Ср­бе и Хр­ва­те, иако се они, за­пра­во, од­но­се на Сло­ве­не на­ста­ње­не у Грч­кој и на Пе­ло­по­не­зу, П. Ко­ма­ти­на, Цр­кве­на по­ли­ти­ка Ви­зан­ти­је од кра­ја ико­но­бор­ства до смр­ти ца­ра Ва­си­ли­ја I, Ви­зан­то­ло­шки ин­сти­тут СА­НУ, По­себ­на из­да­ња књ. 43, Бе­о­град 2014, 283-285, 286-290. сне по­ка­за­те­ље да су Хр­ва­ти у пр­вој по­ло­ви­ни IX ве­ка већ при­хва­ ти­ли хри­шћан­ство, те да пи­смо па­пе Јо­ва­на VI­II упу­ће­но срп­ском кне­зу Му­ти­ми­ру у ма­ју 873. го­ди­не све­до­чи да је про­цес из­град­ње рим­ске цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је на тлу Ср­би­је да­ле­ко од­ма­као. Окол­ ност да су су­сед­на сло­вен­ска пле­ме­на Не­ре­тља­не, ко­ји су се упор­но опи­ра­ли хри­сти­ја­ни­за­ци­ји, на­зи­ва­ла Па­га­ни­ма, што је по­јам пре­ у­зет из ла­тин­ског цр­кве­ног во­ка­бу­ла­ра, го­во­ри у при­лог те­зи да су Ср­би и Хр­ва­ти већ уве­ли­ко би­ли по­кр­ште­ни у до­ба ца­ра Ва­си­ли­ја I.43 Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на бе­ле­жи по­вест о ле­ген­дар­ном кра­љу Све­то­пе­ле­ку ко­ји је уго­стио Кон­стан­ти­на (Св. Ћи­ри­ла) ка­да је пре­ ла­зио пре­ко ње­го­ве зе­мље на пу­ту из Ве­ли­ко­мо­рав­ске кне­же­ви­не за Рим. Чув­ши из Кон­стан­ти­но­вих уста про­по­вед о Све­тој Тро­ји­ци, Све­то­пе­лек је од­лу­чио да се по­кр­сти. Не­ду­го по­том одр­жан је са­ Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић бор на Ду­вањ­ском по­љу, на ко­ме је, из­ме­ђу оста­лог, уста­но­вље­на и цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја у Све­то­пе­ле­ко­вој др­жа­ви.44 Ова при­по­вест, ма ка­ко ле­ген­дар­на, упу­ћу­је на за­кљу­чак да се хри­шћан­ство ме­ђу Ју­жним Сло­ве­ни­ма ши­ри­ло од­о­зго, по­чев­ши од вла­да­ра и ње­го­вих нај­бли­жих са­рад­ни­ка, као и у слу­ча­ју дру­гих гер­ман­ских, сло­вен­ ских и келт­ских на­ро­да, о че­му је већ би­ло ре­чи. Ти­бор Жив­ко­вић је био ми­шље­ња да ka­stra oiko­u­me­na на под­ руч­ју Хр­ват­ске, Па­га­ни­је, За­ху­мља, Тра­ву­ни­је, Ду­кље и Ср­би­је, 143 на­ве­де­на у по­ме­ну­том де­лу ца­ра-пи­сца, чи­не ин­те­грал­ни део хри­ Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље шћан­ске ва­се­ље­не, од­но­сно се­ди­шта ор­га­ни­за­ци­је Рим­ске цр­кве, и да их тре­ба раз­ли­ко­ва­ти од Пор­фи­ро­ге­ни­то­вих на­се­ље­них гра­до­ва. Пре­ма ми­шље­њу овог ауто­ра та­кви цр­кве­ни цен­три су Нин у Хр­ ват­ској, Стон у За­ху­мљу, Мо­кро у Па­га­ни­ји, Тре­би­ње у Тра­ву­ни­ји, De­sti­ni­kon у Ср­би­ји и Gra­de­tai у Ду­кљи. Ка­ко су се Ср­би и Хр­ва­ти углав­ном на­се­ља­ва­ли у жуп­ским пре­де­ли­ма, они су за­те­че­не по­ зно­ан­тич­ке и ра­но­ви­зан­тиј­ске цен­тре ма­њих раз­ме­ра и зна­ча­ја (op­ pi­da, mu­ta­ti­o­nes, ca­stra), обич­но на над­мор­ској ви­си­ни из­ме­ђу 400 и 700 m, пре­тва­ра­ли у соп­стве­на ад­ми­ни­стра­тив­на и вој­на се­ди­шта у ко­ји­ма су оби­та­ва­ли ис­кљу­чи­во жу­па­ни са сво­јим по­ро­ди­ца­ма, зва­нич­ни­ци­ма и вој­ни­ци­ма.45 На под­руч­ју сло­вен­ских ар­хон­ти­ја 43 Исто, 272-283. 44 Ge­sta re­gum Scla­vo­rum I, прир. Д. Кун­чер, Из­во­ри за срп­ску исто­ри­ју књ. 7, Ла­ тин­ски из­во­ри књ. 1, Исто­риј­ски ин­сти­тут ˗ Ма­на­стир Острог, Бе­о­град 2009, 32-57а. 45 Ови сло­вен­ски гра­до­ви ни­су има­ли функ­ци­ју при­вред­них цен­та­ра. У VII и VI­II ве­ку Ср­би, Хр­ва­ти и дру­ги Ју­жни Сло­ве­ни из­бе­га­ва­ли су да се на­се­ља­ва­ју уну­тар ан­тич­ ких гра­до­ва и ве­ћих фор­ти­фи­ка­ци­ја, евен­ту­ал­но су се њи­ма ко­ри­сти­ли у слу­ча­је­ви­ма опа­сно­сти, пре­твар­ју­ћи их у при­вре­ме­не ре­фу­ги­ју­ме, Ј. Ка­лић, Сло­ве­ни и ви­зан­тиј­ско ур­ба­но на­сле­ђе, Евро­па и Ср­би. Сред­њи век, Stu­dia Hi­sto­ri­ca Col­lec­ta vol. 1, Исто­риј­ски ин­сти­тут, Бе­о­град 2006, 23-36; D. Bu­lić, The For­ti­fi­ca­ti­ons of the La­te An­ti­qu­ity and the Early по­ми­њу се цр­кве ex­tra mu­ros, да­кле из­ван бе­де­ма опи­са­них град­ ских на­се­ља, по­себ­но у пе­ри­о­ду из­ме­ђу 850. и 950. го­ди­не. Са­мо њи­хо­во по­сто­ја­ње, као и по­зи­ци­ја ко­ја ука­зу­је на окре­ну­тост ка спољ­ном све­ту ко­ји на­ста­њу­је жуп­ске пре­де­ле, пре­ма ми­шље­њу Ти­бо­ра Жив­ко­ви­ћа, пред­ста­вља до­каз о по­од­ма­клом про­це­су хри­ сти­ја­ни­за­ци­је ме­ђу сло­вен­ским до­се­ље­ни­ци­ма.46 Прем­да по­је­ди­ни ауто­ри оспо­ра­ва­ју ова­кве за­кључ­ке, ба­зи­ра­ју­ћи соп­стве­но ста­но­ ви­ште на ва­лид­ним ар­гу­мен­ти­ма, ми­шље­ња смо да ста­во­ве Ти­бо­ра Жив­ко­ви­ћа ни­ка­ко не би тре­ба­ло од­ба­ци­ва­ти.47 Шта­ви­ше, тре­ба­ло би их ис­ко­ри­сти­ти у на­кнад­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма и про­ми­шља­њи­ма на за­да­ту те­му. У сва­ком слу­ча­ју, хри­сти­ја­ни­за­ци­ја сло­вен­ског жи­ вља на за­пад­ном Бал­ка­ну пред­ста­вља­ла је ду­го­тра­јан про­цес чи­је фа­зе из­ми­чу ја­сном са­гле­да­ва­њу мо­дер­ног ис­тра­жи­ва­ча.48 Ми­шље­ње Љу­бо­ми­ра Мак­си­мо­ви­ћа да по­кр­шта­ва­ње Ср­ба и Хр­ва­та ни­је би­ло пра­ће­но за­ма­шним ми­си­о­нар­ским по­ду­хва­ти­ма, Књига 6, свеска 1 као и те­за Јо­ва­на Ко­ва­че­ви­ћа да мо­на­штво у на­че­лу ни­је игра­ло бит­ну уло­гу у про­це­си­ма хри­сти­ја­ни­за­ци­је сло­вен­ског жи­вља у за­ле­ђу Ја­дра­на, мо­жда има­ју уте­ме­ље­ња ка­да се го­во­ри о ши­рим бал­кан­ским про­сто­ри­ма.49 Сма­тра­мо да би про­бле­ма­ти­ци тре­ба­ло при­сту­пи­ти из дру­гог угла ка­да је реч о под­руч­ју ју­жно од Ду­бров­ 144 Byzan­ti­ne Pe­riod on the La­ter Ter­ri­tory of the So­utht-Sla­vic Prin­ci­pa­li­ti­es, and The­ir Re-oc­ У спомен и славу Светог Јована Владимира cu­pa­tion, THE WORLD OF THE SLAVS, 137-233. Та­ко су Сло­ве­ни на­се­ли­ли не­по­сред­ну око­ли­ну Син­ги­ду­ну­ма, али је сам град у VII и VI­II ве­ку нај­ве­ро­ват­ни­је остао пуст, Д. Ра­ ди­че­вич, К из­уч­ е­нию ран­не­сла­вян­ских па­мят­ни­ков Серб­ско­го По­ду­на­вья (во­про­сы хро­но­ ло­гии и эт­но­ку­ль­тур­ной при­на­дле­жно­сти), Сла­вя­не на Ду­нае. Обре­те­ние Ро­ди­ны, Отв. ред. И. О. Га­ври­ту­хин и Р. А. Ра­би­но­вич, Stra­tum plus 5 (2015) 292-294, Рис. 8, 301-302. Нај­ста­ри­је сло­вен­ско на­се­ље у Син­ги­ду­ну­му по­ти­че из дру­ге по­ло­ви­не IX ве­ка. Пру­жа­ло се сав­ском па­ди­ном, на про­сто­ру по­то­њег За­пад­ног под­гра­ђа и ју­жног де­ла До­њег гра­да, у го­то­во аграр­ном ам­би­јен­ту, Г. Мар­ја­но­вић – Ву­јо­вић, Нај­ста­ри­је сло­вен­ско на­сле­ђе у Бе­о­гра­ду, Го­ди­шњак гра­да Бе­о­гра­да 25 (1978) 7-16; М. Љу­бин­ко­вић, Ка про­бле­му сло­ве­ ни­за­ци­је Бе­о­гра­да и се­вер­не Ср­би­је, Го­ди­шњак гра­да Бе­о­гра­да 25 (1978) 17-25. 46 T. Živ­ko­vić, Con­stan­ti­ne Porphyro­ge­ni­tus’ Ka­stra oiko­u­me­na in the So­ut­hern Sla­vic Prin­ci­pa­li­ti­es, Исто­риј­ски ча­со­пис 57 (2008) 9-28; Исти, The Ur­ban Landsca­pe of Early Me­di­ev­ al Sla­vic Prin­ci­pa­li­ti­es in the Ter­ri­to­ri­es of the For­mer Pra­ef­ec­tu­ra Illyri­cum and in the Pro­vin­ce of Dal­ma­tia (ca. 610-950), THE WORLD OF THE SLAVS, 15-35. Ти­бор Жив­ко­вић је ве­ро­вао да је по­сто­јао из­ве­сни ла­тин­ски спис, да­нас не­по­врат­но из­гу­бљен, са ре­ла­тив­ но пре­ци­зним по­да­ци­ма о цр­кве­ној ор­га­ни­за­ци­ји на за­пад­ном Бал­ка­ну, ко­ји је Кон­стан­ ти­ну Пор­фи­ро­ге­ни­ту по­слу­жио као из­вор ин­фор­ма­ци­ја. 47 П. Ко­ма­ти­на, По­ли­тич­ки по­ло­жај Ко­на­ва­ла у IX и X ве­ку, Ини­ци­јал. Ча­со­пис за сред­њо­ве­ков­не сту­ди­је 3 (2015) 20 нап. 43. 48 Уп. М. Ан­то­но­вић, Еван­ге­ли­за­ци­ја Ср­би­је у сред­њем ве­ку до Св. Са­ве, Све­ти цар Кон­стан­тин и хри­шћан­ство т. I, Ме­ђу­на­род­ни на­уч­ни скуп по­во­дом 1700. год­шњи­це Ми­лан­ског едик­та 31. мај ˗ 2. јун 2013, Цен­тар за цр­кве­не сту­ди­је, Ниш 2013, 565-581. 49 Мак­си­мо­вић, По­кр­шта­ва­ње, 166; Исто­ри­ја Цр­не Го­ре I, Ти­то­град 1967, 358- 359 (Ј. Ко­ва­че­вић). ни­ка, би­ло да је оно ула­зи­ло у са­став пр­во­бит­них ди­стри­ка­та Ко­ то­ра, Бу­две, Ба­ра, Ул­ци­ња и дру­гих гра­до­ва, цен­та­ра ви­зан­тиј­ске упра­ве, или се на­ла­зи­ло из­ван њих под кон­тро­лом и фак­тич­ком вла­шћу сло­вен­ских по­гла­ва­ра, у ка­сни­је до­ба ду­кљан­ских вла­да­ра. Ако узме­мо у об­зир по­зи­тив­но утвр­ђе­ну чи­ње­ни­цу да је бе­не­дик­ тин­ско мо­на­штво од­и­гра­ло зна­чај­ну уло­гу у при­во­ђе­њу хри­шћан­ ској Цр­кви мно­гих гер­ман­ских и сло­вен­ских на­ро­да од Бри­та­ни­је на за­па­ду до ис­точ­них обо­да Па­но­ни­је, не би тре­ба­ло оста­ви­ти ме­ста сум­њи да је ми­си­о­нар­ска де­лат­ност би­ла свој­стве­на и бе­не­ дик­тин­ци­ма на ис­точ­ним ја­дран­ским оба­ла­ма, укљу­чу­ју­ћи Бо­ку ко­тор­ску и Ду­кљу.50 Ово уто­ли­ко пре што је ју­жна Ита­ли­ја пред­ста­ вља­ла ко­лев­ку бе­не­дик­тин­ског мо­на­штва.51 По­кр­шта­ва­ње Сло­ве­на че­сто је схва­та­но као по­вра­так Мај­ци Цр­кви у сми­слу да су те­ри­ Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић то­ри­је на ко­ји­ма су жи­ве­ла сло­вен­ска пле­ме­на по­себ­но у Па­но­ни­ ји и на Бал­ка­ну у по­зно­рим­ско до­ба за­ис­ та би­ле хри­шћан­ске под ју­рис­дик­ци­јом би­ло Ри­ма би­ло Ца­ри­гра­да, што је Ви­то­рио Пе­ри озна­чио као сво­је­вр­сни исто­риј­ски прем­да не и ка­нон­ски па­ра­ докс.52 Бе­не­дик­тин­ци су пред­ста­вља­ли ви­ше не­го по­год­ног по­сред­ ни­ка у од­но­си­ма из­ме­ђу при­мор­ских гра­до­ва, у ко­ји­ма је по­сто­ја­ла ста­бил­на цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја на че­лу са епи­ско­пом под ју­рис­ дик­ци­јом Рим­ске цр­кве, и њи­хо­ве око­ли­не у ве­ли­кој ме­ри на­се­ 145 ље­не сло­вен­ским ста­нов­ни­штвом ко­је се по­сте­пе­но упо­зна­ва­ло са Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље хри­шћан­ском ве­ром и на њој за­сно­ва­ним ци­ви­ли­за­циј­ским обра­ 50 Све­ти­ли­ште Мај­ке Бож­је у Ло­бо­ру, да­нас у Хр­ват­ском за­гор­ју, пред­ста­вља у ар­хе­о­ло­шком сми­слу до­бро до­ку­мен­то­ван при­мер ко­ји омо­гу­ћа­ва увид у ком­плек­сне про­ це­се хри­сти­ја­ни­за­ци­је. Бе­не­дик­тин­ци су до­шли у ме­сто Ло­бор на тра­си ан­тич­ког пу­та ко­ји је по­ве­зи­вао Си­сци­ју (Си­сак) и Пе­то­ви­о­ну (Птуј) кра­јем VI­II или на са­мом по­чет­ку IX ве­ка. Ту су за­те­кли ру­ше­ви­не јед­но­брод­не хри­шћан­ске цр­кве, ве­ро­ват­но с по­чет­ка VI сто­ле­ћа, по­ред ко­је су по­че­ли да фор­ми­ра­ју вла­сти­ти ма­на­стир­ски ком­плекс. Пр­во­бит­на бе­не­дик­тин­ска цр­ква би­ла је др­ве­на и она је сру­ше­на у XI ве­ку, ка­да је са­гра­ђе­на тро­ брод­на пре­ро­ма­нич­ка ба­зи­ли­ка. Та­ко су бе­не­дик­тин­ци у Ло­бо­ру ство­ри­ли ми­си­о­нар­ски пункт Акви­леј­ске па­три­јар­ши­је, ко­јим су ру­ко­во­ди­ли све до пред крај XI ве­ка, од­иг­ рав­ши зна­чај­ну уло­гу у еван­ге­ли­за­ци­ји Сло­ве­на на­ста­ње­них у кра­је­ви­ма из­ме­ђу Дра­ве и Са­ве, K. Fi­li­pec, Sta­ro­kr­šćan­ski cen­tar i ra­no­sred­njo­vje­kov­ni akvi­lej­ski mi­sij­ski punkt na gra­ni­ci Pa­ no­ni­je i No­ri­ka, Zbor­nik ra­do­va 1700 go­di­na Mi­lan­skog edik­ta, Prav­ni fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Ni­šu, Niš 2013, 799-807. 51 О вре­ме­ну и окол­но­сти­ма до­ла­ска бе­не­дик­ти­на­ца на под­руч­је Бо­ке ко­ тор­ске, Ду­кље и се­вер­не Ал­ба­ни­је в. K. Mi­tro­vić, Be­ne­dik­tin­ci na pod­ruč­ju Bar­ske nad­bi­sku­pi­je i Ko­tor­ske bi­sku­pi­je (9. sto­lje­će ˗ 1571) (да­ље: Mi­tro­vić, Be­ne­dik­tin­ci), Mi­ni­star­stvo kul­tu­re Re­pu­bli­ke Cr­ne Go­re ˗ JU Kul­tur­ni cen­tar „Ni­ko­la Đur­ko­vić“, Ko­tor 2015, 46-60. 52 V. Pe­ri, L’in­gres­so de­gli Sla­vi nel­la cristianità al­to­me­di­ev­ a­le euro­pea, La cri­sti­a­niz­ za­zi­o­ne de­gli Sla­vi nell’ar­co al­pi­no ori­en­ta­le (se­co­li VI-IX), a cu­ra di A. Ti­lat­ti, Is­ti­tu­to Sto­ri­co Ita­li­a­no per il Me­dio Evo, Ro­ma 2005, 61. сци­ма.53 Из­бо­ром ме­ста на ко­ји­ма су по­ди­за­ни, сво­јим из­гле­дом ко­јим су упот­пу­ња­ва­ли окол­ни пеј­заж, на­чи­ном при­вре­ђи­ва­ња и жи­вот­ним на­ви­ка­ма мо­на­ха, бе­не­дик­тин­ски ма­на­сти­ри су се до­бро укла­па­ли у свет аграр­ног дру­штва, свет сло­вен­ског и ал­бан­ског се­ ла. Прем­да ће са­вре­ме­ном ис­тра­жи­ва­чу раз­ме­ре и фор­ме ме­ђу­соб­ них ути­ца­ја у мно­гим сег­мен­ти­ма за­у­век оста­ти не­по­зна­ни­ца, то не ума­њу­је њи­хов су­штин­ски зна­чај за раз­вој ми­кро­све­та ко­ји је сна­ жно пул­си­рао у сен­ци ви­зан­тиј­ских гра­до­ва, иако ње­го­ва ег­зи­стен­ ци­ја че­сто де­лу­је го­то­во не­при­мет­но.54 При­мор­ски ур­ба­ни цен­три би­ли су и у ду­хов­ном сми­слу окре­ну­ти пре­ма сво­јим сло­вен­ским су­се­ди­ма, о че­му го­во­ри по­сто­ја­ње ка­те­драл­них цр­ка­ва и ве­ћег бро­ја са­крал­них обје­ка­та на ма­лом про­сто­ру уну­тар бе­де­ма као и на под­руч­ју пр­во­бит­них ди­стри­ка­та. Они све­до­че не са­мо о раз­ви­ је­ној цр­кве­ној ор­га­ни­за­ци­ји, већ и о ми­си­о­нар­ским прег­ну­ћи­ма.55 Бе­не­дик­тин­ци су у Ду­кљи за­те­кли сло­вен­ско ста­нов­ни­штво ко­ Књига 6, свеска 1 је је из­ве­сно би­ло упо­зна­то са хри­шћан­ским уче­њем, ве­ро­ват­но 53 У Ду­кљи, по­то­њој Зе­ти, и су­сед­ним се­вер­но­ал­бан­ским обла­сти­ма по­сто­јао је то­ком сред­њег ве­ка ве­ћи број епи­скоп­ских се­ди­шта под ју­рис­дик­ци­јом Ри­ма (Ал­ба­нум, Ба­леч, Дањ, Дри­васт, Са­па, Сард, Свач, Ска­дар). У пи­та­њу су на­се­ља с ма­лим бро­јем ста­ нов­ни­ка, ко­ја су се сма­тра­ла град­ским бу­ду­ћи да су по­се­до­ва­ла ста­тут, ко­му­нал­но уре­ђе­ 146 ње и бе­де­ме. Њи­хов по­ста­нак се­же у до­ба Се­о­бе на­ро­да, ка­да је ро­ман­ско ста­нов­ни­штво са ши­рег Бал­кан­ског про­сто­ра спас по­тра­жи­ло у при­бре­жним зо­на­ма. Ро­ма­ни су у но­во У спомен и славу Светог Јована Владимира окру­же­ње пре­не­ли епи­скоп­ске ка­те­дре из ста­рих цен­та­ра по­стра­да­лих у на­па­ди­ма Го­та, Сло­ве­на и Ава­ра, М. Ан­то­но­вић, Град и жу­па у Зет­ском при­мор­ју и се­вер­ној Ал­ба­ни­ји у XIV и XV ве­ку (да­ље: Ан­то­но­вић, Град и за­ле­ђе), Исто­риј­ски ин­сти­тут. По­себ­на из­да­ња књ.39, Бе­о­град 2003, 22-26. Ме­ђу­тим, Бар, Ул­цињ и Љеш би­ли су ка­сте­ли Дра­ча, од­но­ сно ула­зи­ли су у са­став Драч­ке те­ме, Ј. Фер­лу­га, Драч и ње­го­ва област од VII до по­чет­ка XI­II ве­ка, Глас СА­НУ 143. Оде­ље­ње исто­риј­ских на­у­ка књ. 5 (1986) 65-130. По при­ро­ди ства­ри Драч­ка ми­тро­по­ли­ја пре­тен­до­ва­ла је на под­руч­је Ду­кље, а у не­ким пе­ри­о­ди­ма успе­ва­ла је да над по­је­ди­ним епи­скоп­ским се­ди­шти­ма ус­по­ста­ви вла­сти­ту ју­рис­дик­ци­ју. О то­ме је у нај­но­ви­је вре­ме пи­са­ла И. Ко­ма­ти­на, Цр­ква и др­жа­ва у срп­ским зе­мља­ма од XI до XI­II ве­ка, Исто­риј­ски ин­сти­тут. По­себ­на из­да­ња књ.66, Бе­о­град 2016, 68-73 с пре­ гле­дом ста­ри­је ли­те­ра­ту­ре. 54 Пе­не­тра­ци­ја сло­вен­ског жи­вља пре­ма за­ле­ђу при­мор­ских гра­до­ва од­ви­ја­ла се по­сте­пе­но, де­це­ни­ја­ма. Ан­тич­ки гра­до­ви у ши­рем за­ле­ђу на­пу­шта­ни су углав­ном за­то што су гу­би­ли уло­гу ра­ни­јих при­вред­них и ад­ми­ни­стра­тив­них цен­та­ра, док се са­мо у по­ је­ди­ним слу­ча­је­ви­ма мо­же го­во­ри­ти о ра­за­ра­њи­ма ко­ја су пре­ко но­ћи до­ве­ла до за­ми­ра­ња ур­ба­ног на­чи­на жи­во­та. О то­ме де­таљ­но в. I. Gold­stein, Bi­zant na Ja­dra­nu od Ju­sti­ni­ja­na I. do Ba­zi­li­ja I., La­ti­na et gra­e­ca, Za­greb 1992, 83-111. Ми­кро­то­по­ни­ми­ја за­бе­ле­же­на у Бо­ ки ко­тор­ској све­до­чи да су се ро­ман­ски на­зи­ви нај­ду­же одр­жа­ли дуж мор­ске оба­ле, док се на па­ди­на­ма окол­них бр­да у ве­ћем бро­ју по­ја­вљу­ју сло­вен­ска име­на ло­ка­ли­те­та, што све­до­чи о ет­нич­ким при­ли­ка­ма у ду­жем вре­мен­ском пе­ри­о­ду, G. Ču­lić, Mi­kro­to­po­ni­mi u ar­hiv­skim do­ku­men­ti­ma XIV i XV vi­je­ka, Ime ˗ znak ži­vo­ta, Po­mor­ski mu­zej Cr­ne Go­re, Ko­tor 2009, 45-78. 55 D. Crn­če­vić, The Ar­chi­tec­tu­re of Cat­he­dral Chur­ches on the Eastern Adri­a­tic Co­ast at the Ti­me of the First Prin­ci­pa­li­ti­es of So­uth Slavs (9th ˗ 11th Cen­tu­ri­es), THE WORLD OF THE SLAVS, 37-136. и де­ли­мич­но хри­сти­ја­ни­зо­ва­но. На сце­ну су тек сту­па­ли про­це­си еван­ге­ли­за­ци­је, сва­ка­ко ду­го­трај­ни и ве­о­ма ком­плек­сни. Про­ко­пи­ је је за­пи­сао да Сло­ве­ни и Ан­ти ве­ру­ју у бо­га твор­ца му­ње ко­ји је је­ди­ни го­спо­дар све­та и ко­ме при­но­се го­ве­да и дру­ге жр­тве­не жи­во­ти­ње. Пре­ма овом пи­сцу Сло­ве­ни­ма ни­је био свој­ствен би­ло ка­кав об­лик фа­та­ли­зма, бу­ду­ћи да ни­су ве­ро­ва­ли у суд­би­ну. У тре­ ну­ци­ма смрт­не опа­сно­сти за­ве­то­ва­ли би се Бо­гу да ће му, ако им по­мог­не, при­не­ти жр­тву, што су у слу­ча­ју по­вољ­ног ис­хо­да при­ ље­жно из­вр­ша­ва­ли. Ве­ро­ва­ли су и у бо­жан­ства ни­жег ре­да, по­ пут ним­фи, ко­ји­ма су та­ко­ђе при­но­си­ли жр­тве.56 Бу­ду­ћи да су ду­го вре­ме­на жи­ве­ли у до­ди­ру с Ава­ри­ма, Ју­жни Сло­ве­ни су мо­ра­ли до­ћи под ути­цај њи­хо­ве ша­ма­ни­стич­ке ре­ли­ги­је ко­ја се од­ли­ко­ва­ла еле­мен­ти­ма ду­ал­но­сти. Глав­на је по­де­ла на не­бо и зе­мљу ко­је по­ Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић ве­зу­је др­во жи­во­та на нај­ви­шој пла­ни­ни на ко­јој се на­ла­зи и пу­пак све­та (ом­фа­лос). Да­ље сле­ди по­де­ла на се­дам зе­маљ­ских и две не­ бе­ске (со­лар­ну и лу­нар­ну) зо­не. Сун­че­ва све­тлост сим­бо­ли­зу­је до­ бро (до­ма­ће жи­во­ти­ње), ме­се­че­ва све­тлост сим­бо­ли­зу­је зло (ди­вље зве­ри). Бо­ко­ла­бра је во­ђа ша­ма­на ко­ји су по­се­до­ва­ли ис­це­ли­тељ­ ске мо­ћи и спо­соб­ност про­ри­ца­ња бу­дућ­но­сти.57 На ши­рим бал­ кан­ским про­сто­ри­ма Сло­ве­ни су се у до­ди­ру са ро­ман­ским ста­нов­ ни­штвом су­сре­та­ли са тзв. ла­тент­ним хри­шћан­ством, ко­је је услед 147 не­мо­гућ­но­сти оп­стан­ка ста­бил­не цр­кве­не ор­га­ни­за­ци­је вре­ме­ном Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље све ви­ше пот­па­да­ло под ути­цај на­род­них ве­ро­ва­ња и оби­ча­ја ко­ји су по­ре­кло во­ди­ли из да­ле­ке про­шло­сти. Реч је не са­мо о рим­ској тра­ди­ци­о­нал­ној ре­ли­ги­ји у ко­јој је пре­о­вла­да­вао ми­тра­из­ ам, већ и о ре­ци­ди­ви­ма древ­не илир­ске и трач­ке ми­то­ло­ги­је. У ди­нар­ским кра­је­ви­ма до­ми­ни­ра­ли су па­три­јар­хат­ско-со­лар­ни кул­то­ви, док су ис­точ­но од Ве­ли­ке Мо­ра­ве пре­тра­ја­ва­ла ма­три­јар­хат­ско-хтон­ска, у осно­ви лу­нар­на на­че­ла.58 На­род­на ре­ли­ги­ја Ср­ба ин­спи­ри­са­ла се Сун­че­вим днев­ним и го­ди­шњим пу­то­ва­њи­ма пре­ко не­ба (на ко­њу или у ко­чи­ја­ма), ње­го­вим уми­ра­њем и по­нов­ним ра­ђа­њем, то­пло­ том и све­тло­шћу ко­ји су оба­сја­ва­ли свет и сва би­ћа на ње­му. За раз­ли­ку од Сун­ца, Ме­сец је до­жи­вља­ван као ста­ни­ште ду­хо­ва, по­ ве­зи­ван је са уми­ра­њем и про­па­да­њем. Сун­це и Ме­сец су има­ли 56 Ви­зан­тиј­ски из­во­ри за исто­ри­ју на­ро­да Ју­го­сла­ви­је I (да­ље: ВИ­ИНЈ I), Ви­зан­ то­ло­шки ин­сти­тут СА­НУ, књ. 3, Бе­о­град 1955, 26-27 (Ф. Ба­ри­шић). 57 О авар­ској ре­ли­ги­ји в. Ј. Ко­ва­че­вић, Авар­ски ка­га­нат, Бла­го Сир­ми­ју­ма, Срем­ ска Ми­тро­ви­ца 2014², 193-208. 58 О ути­ца­ју илир­ске и трач­ке кул­тур­не суп­стан­ци­је на срп­ску ми­то­ло­ги­ју в. С. Пе­тро­вић, Срп­ска ми­то­ло­ги­ја I. Си­стем срп­ске ми­то­ло­ги­је (да­ље: Пе­тро­вић, Срп­ска ми­ то­ло­ги­ја I), Про­све­та, Ниш 2000, 147-150. ан­тро­по­морф­на свој­ства, је­ли су, пи­ли, уми­ва­ли се, игра­ли у ко­лу, же­ни­ли се зве­здом Да­ни­цом и др. По­мра­че­ња сун­ца и ме­се­ца схва­ та­на су као на­ја­ва ка­та­кли­змич­них де­ша­ва­ња.59 Из­ве­сна ис­тра­жи­ва­ња фол­клор­ног ма­те­ри­ја­ла упу­ћу­ју на за­ кљу­чак да је глав­но бо­жан­ство Ју­жних Сло­ве­на, са­мим тим и Ср­ба, био Тро­јан (Тра­јан, Три­глав), ко­ји је у се­би са­жи­мао ко­смо­ло­шке и ан­тро­по­ло­шке ци­клу­се, бу­ду­ћи да је био од­го­во­ран за на­ста­нак/ ра­ђа­ње, одр­жа­ва­ње и про­па­да­ње/уми­ра­ње све­та и сва­ког по­је­дин­ ца по­на­о­соб. Три­гла­ва су за­пра­во чи­ни­ли Сва­рог, Пе­рун и Све­то­ вид, сва­ки са сво­јим атри­бу­ти­ма Бо­га ства­ра­о­ца, Бо­га гро­мов­ни­ка и Бо­га рат­ни­ка. Њи­ма су би­ла пот­чи­ње­на сва оста­ла бо­жан­ства.60 Са­свим је оправ­да­но по­ста­ви­ти пи­та­ње да ли је еван­ге­ли­за­то­ри­ма, у овом слу­ча­ју бе­не­дик­тин­ци­ма, по­сао био олак­шан или оте­жан ако по­ђе­мо од пре­ми­се да је у ко­лек­тив­ној све­сти сло­вен­ског жи­ вља по­сто­ја­ла иде­ја о тро­јич­ном Бо­гу? Да ли су Бог Отац, Бог Син Књига 6, свеска 1 и Све­ти Дух мо­гли ре­ла­тив­но ла­ко за­ме­ни­ти Сва­ро­га, Пе­ру­на и Све­то­ви­да? Знат­но ка­сни­је у на­род­ној ре­ли­ги­ја Ср­ба Бог је пред­ ста­вљан као ан­тро­по­морф­но би­ће, обич­но ста­рац са ду­гом се­дом бра­дом. У дру­штву иза­ба­ра­них ан­ђе­ла и све­та­ца жи­вео је на не­бе­ си­ма и тек по­вре­ме­но се спу­штао на зе­мљу ка­ко би ис­ку­шао љу­де, 148 те их је у скла­ду са њи­хо­вим по­ступ­ци­ма на­гра­ђи­вао или ка­жња­ вао. Иде­је о тран­сце­дент­но­сти, све­при­сут­но­сти и све­мо­ћи Бож­јој У спомен и славу Светог Јована Владимира оста­ле су стра­не на­род­ној по­бо­жно­сти. Ве­ро­ва­ло се да Бог не мо­же да ме­ња суд­би­ну ко­ју су су­ђа­је до­су­ди­ле по­је­дин­цу на ро­ђе­њу, иако из сво­јих не­бе­ских оби­та­ва­ли­шта има увид у све што се на зе­мљи до­га­ђа. Иде­ја бо­жан­ске уни­вер­зал­но­сти та­ко­ђе је би­ла не­при­јем­ чи­ва, јер је Бог схва­тан као за­штит­ник за­јед­ни­це, онај ко­ји на ње­ ној стра­ни во­ју­је про­тив дру­ге ет­нич­ке или ре­ли­гиј­ске ску­пи­не, ре­дов­но до­жи­вља­ва­не као не­при­ја­тељ­ске и угро­жа­ва­ју­ће.61 Ма­на­стир­ски ком­плек­си пред­ста­вља­ли су ва­жан ур­ба­но­ге­ни чи­ни­лац, сто­жер про­стор­ног пла­ни­ра­ња и по­на­ша­ња пре­ма ко­ме је ши­ра за­јед­ни­ца об­ли­ко­ва­ла сво­је на­ви­ке.62 Цр­ква пред­ста­вља фи­зич­ко и ду­хов­но сре­ди­ште ма­на­стир­ског ком­плек­са, зе­маљ­ски од­раз тран­сцен­дент­ног мо­де­ла, у од­но­су на ко­ји се раз­ви­ја пла­ни­ 59 Д. Бан­дић, На­род­на ре­ли­ги­ја Ср­ба у 100 пој­мо­ва (да­ље: Бан­дић, На­род­на ре­ли­ ги­ја), Но­лит, Бе­о­град 1991, 76-84. 60 Пе­тро­вић, Срп­ска ми­то­ло­ги­ја I, 151-158, 180-193, 193-201. 61 Бан­дић, На­род­на ре­ли­ги­ја, 191-195. 62 Уп. A. Ba­du­ri­na, Ulo­ga sa­mo­sta­na u ur­ba­ni­za­ci­ji ja­dran­ske oba­le (да­ље: Ba­du­ri­na, Ulo­ga sa­mo­sta­na), Pe­ri­stil 21 (1978) 131. ме­три­ја.63 Ус­по­ста­вља­њем соп­стве­ног га­здин­ства, до че­га се до­ла­ зи­ло ку­по­ви­ном и да­ров­ни­ца­ма вла­да­ра и дру­гих углед­них по­је­ ди­на­ца, ма­на­стир по­ста­је ну­ке­лус, сво­је­вр­сни axis mun­di, око ко­га се по­сте­пе­но ши­ри мре­жа се­о­ских на­се­ља, што не­ми­нов­но до­во­ди до ин­тер­ак­ци­је. Бе­не­дик­тин­ци су би­ли вич­ни тех­ни­ка­ма об­ра­де зе­мљи­шта и за­нат­ским уме­ћи­ма, ин­си­сти­ра­ју­ћи на при­ме­ни од­ре­ ђе­них стан­дар­да, чи­ме су до­при­не­ли раз­во­ју аграр­ног дру­штва у по­је­ди­ним зо­на­ма.64 У обла­сти­ма где се про­цес ур­ба­ни­за­ци­је од­ ви­јао спо­ро, ма­на­сти­ри су пре­у­зи­ма­ли функ­ци­ју ур­ба­них цен­та­ра. У њи­хо­вој бли­зи­ни одр­жа­ва­ли су се сај­мо­ви на ко­ји­ма се оку­пљао ве­ли­ки број љу­ди из су­сед­ства и уда­ље­них кра­је­ва.65 Суд­би­на им је по­вре­ме­но до­де­љи­ва­ла уло­гу ре­фу­ги­ју­ма ка­да су у тре­ну­ци­ма ве­ли­ких не­во­ља пру­жа­ли уто­чи­ште де­се­ти­на­ма жи­те­ља обли­жњих Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић на­се­ља, као што је то био слу­чај с Ра­тач­ком опа­ти­јом у вре­ме ра­та из­ме­ђу Мле­ча­на и Осман­ли­ја (1499-1502).66 Бе­не­дик­тин­ци су ма­ на­сти­ре че­сто по­ди­за­ли на ру­ше­ви­на­ма хри­шћан­ских цр­ка­ва или па­ган­ских хра­мо­ва и це­ме­те­ри­јал­них ком­плек­са, бу­ду­ћи да су те­ жи­ли очу­ва­њу кон­ти­ну­и­те­та култ­них тра­ди­ци­ја, чак и он­да ка­да су њи­хо­ви ко­ре­ни се­за­ли у да­ле­ку пре­хри­шћан­ску про­шлост да­ ју­ћи им сво­јим при­су­ством хри­шћан­ски сми­сао и зна­чај. Рет­ко се де­ша­ва­ло да су бе­не­дик­тин­ске опа­ти­је по­ди­за­не уну­тар ур­ба­них 149 це­ли­на. Ка­да је то из не­ког раз­ло­га био слу­чај, ма­на­стир се обич­ Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље но на­ла­зио уз са­ме бе­де­ме или у њи­хо­вој не­по­сред­ној бли­зи­ни, чи­ме је у сим­бо­лич­ком сми­слу пре­у­зи­мао уло­гу бра­ни­о­ца гра­да.67 Ми­си­о­нар­ска уло­га је ра­но пред­о­дре­ди­ла ор­га­ни­за­ци­о­ни мо­дел бе­ не­дик­тин­ских за­јед­ни­ца. Опа­ти­ја знат­них раз­ме­ра, на­да­ле­ко гла­со­ ви­та због по­се­до­ва­ња мо­шти­ју оми­ље­ног све­ца, обич­но за­ду­жби­на 63 Уп. Eli­ja­de, Sve­to i pro­fa­no, 30–34, 45–48. 64 Па­вле Ми­јо­вић је сма­трао да су упра­во бе­не­дик­тин­ци ини­ци­ра­ли пред­у­зи­ма­ње ме­ли­о­ра­ци­о­них ра­до­ва у ци­љу пре­тва­ра­ња Бар­ског по­ља у об­ра­ди­ву по­вр­ши­ну по­год­ну за уз­гој број­них кул­ту­ра. Ње­го­ви за­кључ­ци про­из­ил­ а­зе из ви­ше­де­це­ниј­ских си­сте­мат­ ских ис­тра­жи­ва­ња по­је­ди­них ло­ка­ли­те­та на под­руч­ју Ба­ра, P. Mi­jo­vić, O naj­sta­ri­joj pi­sme­ no­sti Ba­ra, Iz kul­tur­ne pro­šlo­sti Ba­ra, Kul­tur­ni cen­tar Bar, Bar 1995, 99. 65 Град Сент Ал­банс у гро­фо­ви­ји Херт­форд­ша­јр у Ве­ли­кој Бри­та­ни­ји на­стао је та­ко што су се тр­гов­ци оку­пља­ли на сај­мо­ви­ма одр­жа­ва­ним по­ред Опа­ти­је Све­тог Ал­ба­на. Они су вре­ме­ном по­че­ли да по­ди­жу згра­де по­слов­не на­ме­не и да се трај­но на­се­ља­ва­ју око ма­на­ сти­ра, J. Ke­rr, Li­fe in the Me­di­ev­ al Clo­i­ster, Con­ti­nu­um, Lon­don ˗ New York 2009, 19. 66 Mi­tro­vić, Be­ne­dik­tin­ci, 134. 67 Ba­du­ri­na, Ulo­ga sa­mo­sta­na, 131; M. Jur­ko­vić, Be­ne­dik­tin­ci na sje­ver­nom Ja­dra­nu (да­ље: Jur­ko­vić, Be­ne­dik­tin­ci na sje­ver­nom Ja­dra­nu), Opa­tij­ske cr­kve­ne ob­ljet­ni­ce. Zbor­nik ra­do­va sa znan­stve­nog sku­pa odr­ža­nog u Opa­ti­ji 17. i 18. stu­de­no­ga 2006. go­di­ne, Opa­ti­ja 2008, 26–27; Исти, Mo­na­ste­ri in­su­la­ri dell’ar­ci­pe­la­go del Qu­ar­ne­ro dell’XI ed del XII se­co­lo, Hor­tus Ar­ti­um Me­di­e­va­li­um 19 (2013) 206–208. вла­дар­ске по­ро­ди­це, не­ког ло­кал­ног моћ­ни­ка или ко­му­нал­не за­јед­ ни­це на че­лу са епи­ско­пом, сим­бо­ли­зо­ва­ла је у фи­зич­ком и ду­хов­ ном сми­слу сре­ди­ште ши­рег под­руч­ја. Не­да­ле­ко од та­квог зда­ња осни­ва­не су ма­ње мо­на­шке за­јед­ни­це, са цр­квом, кла­у­стром и свим нео­пх­ од­ним пра­те­ћим објек­ти­ма, у ко­ји­ма је жи­ве­ло тек не­ко­ли­ко мо­на­ха. Ова­кве мо­на­шке на­стам­бе игра­ле су уло­гу се­о­ских цр­ка­ва. С опа­да­њем бе­не­дик­тин­ског ре­да по­чев од XII ве­ка слу­жбу у њи­ма по­сте­пе­но пре­у­зи­ма мир­ско све­штен­ство.68 Бу­ду­ћи да ма­на­стир пред­ста­вља од­раз не­бе­ског ар­хе­ти­па, бе­не­ дик­тин­ци су на­сто­ја­ли да њи­хо­ва ста­ни­шта од­ра­жа­ва­ју хар­мо­ни­ју ко­смич­ког по­рет­ка. Уло­га сто­же­ра при­па­да­ла је цр­кве­ном зда­њу али и кла­у­стру, око ко­га су се ни­за­ле про­сто­ри­је раз­ли­чи­те на­ме­не, ме­ђу­соб­но по­ве­за­не си­сте­мом ход­ни­ка и тре­мо­ва, чи­ме је на из­ ве­стан на­чин ре­ви­та­ли­зо­ван кон­цепт ан­тич­ке ку­ће с уну­тра­шњим дво­ри­штем (atri­um). Го­сти су има­ли ре­ла­тив­но сло­бо­дан при­ступ Књига 6, свеска 1 ма­на­стир­ској цр­кви, али се во­ди­ло ра­чу­на да се дор­ми­то­риј и дру­ ге при­ват­не ода­је на­ла­зе на су­прот­ној стра­ни од глав­ног ула­за ка­ко би би­ле за­шти­ће­не од не­же­ље­них по­се­ти­ла­ца.69 Бе­не­дик­тин­ци су би­ли ве­о­ма по­све­ће­ни уз­го­ју по­љо­при­вред­них кул­ту­ра, та­ко да су из­ван ма­на­стир­ских зи­ди­на по­се­до­ва­ли зна­лач­ки уре­ђе­не ви­но­гра­ 150 де, ма­сли­ња­ке и воћ­ња­ке, док су уну­тар са­мог ком­плек­са одр­жа­ва­ли за­са­де ле­ко­ви­тог и за­чин­ског би­ља, по­врт­ња­ке и ста­бла воћ­ки, у У спомен и славу Светог Јована Владимира за­ви­сно­сти од про­сто­ра ко­ји им је ста­јао на рас­по­ла­га­њу. Љи­ља­ни и ру­же пред­ста­вља­ли су по­се­бан украс њи­хо­вих вр­то­ва. Во­ди­ло се ра­чу­на о пра­вил­ном фор­ми­ра­њу але­ја и тра­си­ра­њу ста­зи­ца из­ме­ђу њих. Мо­на­си су се ста­ра­ли и о при­ла­зи­ма ко­ји су од ве­ћих са­о­бра­ ћај­ни­ца или при­ста­ни­шта на оба­ли во­ди­ли до ма­на­стир­ских ка­пи­ја.70 Бе­не­дик­тин­ска те­о­ло­ги­ја се знат­но осла­ња на аква­тич­ки сим­ бо­ли­зам. Бу­ду­ћи по по­ста­њу ста­ри­ја од Зе­мље, fons et ori­go, во­да се на­ла­зи у са­мој би­ти све­ко­ли­ке ег­зи­стен­ци­је.71 Жи­ва во­да ко­ја из­ви­ ре из сте­не ду­бо­ко је по­што­ва­на због сво­јих те­ра­пе­ут­ских свој­ста­ ва, што сто­ји у не­по­сред­ној ве­зи са кул­том Св. ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла, 68 Ви­де­ти ра­до­ве у збор­ни­ци­ма In­se­di­a­men­ti be­ne­det­ti­ni in Pu­glia, a cu­ra di M. S. Calò Ma­ri­a­ni, Con­ge­do, Ga­la­ti­na 1980 и Al­le ori­gi­ni del­la par­roc­chia ru­ra­le (IV ˗ VI­II sec), a cu­ra di Ph. Per­go­la, Città del Va­ti­ca­no 1999. 69 Ba­du­ri­na, Ulo­ga sa­mo­sta­na, 131–132. 70 B. Ši­šić, Vr­to­vi be­ne­dik­tin­ske opa­ti­je na oto­ku Lo­kru­mu, Ana­li za­vo­da za po­vi­je­sne zna­no­sti HA­ZU u Du­brov­ni­ku 39 (2001) 397–426 с пре­гле­дом ли­те­ра­ту­ре о хор­ти­кул­ту­ри бе­не­дик­тин­ских опа­ти­ја. 71 Уп. Eli­ja­de, Sve­to i pro­fa­no, 95–99. ко­га су бе­не­дик­тин­ци за­ра­на чвр­сто при­гр­ли­ли.72 Та­ко во­да, по­ред прак­тич­ног зна­ча­ја, до­би­ја ста­тус све­про­жи­ма­ју­ћег сим­бо­ла. Сто­ га су се бе­не­дик­тин­ци све­сно опре­де­љи­ва­ли да сво­је ма­на­сти­ре по­ди­жу у бли­зни из­во­ра, на оба­ла­ма ре­ка, је­зе­ра и мо­ра, а бли­ ска им је би­ла и аура острв­ске уса­мље­но­сти.73 На дру­гој стра­ни, Про­ко­пи­је бе­ле­жи да Сло­ве­ни обо­жа­ва­ју ре­ке и ни­жа бо­жан­ства ти­па ним­фи ко­ја се ве­зу­ју за во­де­не по­вр­ши­не и то­ко­ве.74 Псе­у­до- Ма­ври­ки­је све­до­чи да вла­шки Сло­ве­ни, ко­ји на­ста­њу­ју ле­ву оба­лу Ду­на­ва, оби­та­ва­ју у шум­ским пре­де­ли­ма на­до­мак во­де ˗ око ре­ка, по мо­чва­ра­ма и при је­зе­ри­ма ко­ји­ма се те­шко при­ла­зи ˗ те да су у слу­ча­ју по­тре­бе у ста­њу да ду­го вре­ме­на про­ве­ду под во­дом ди­ шу­ћи кроз спе­ци­јал­но на­пра­вље­не тр­шча­не цев­чи­це.75 У на­род­ној ре­ли­ги­ји Ср­ба во­да пред­ста­вља еле­мент ма­гич­них мо­ћи због че­га Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић се ко­ри­сти у ри­ту­а­ли­ма ба­ја­ња и вра­ча­ња. Из­ра­зи­та ис­це­ли­тељ­ска свој­ства по­се­ду­је во­да за­хва­ће­на са из­во­ра у сви­та­ње, док во­да ко­ ја се на­ла­зи­ла у бли­зи­ни пре­ми­ну­лог чо­ве­ка по­ста­је мр­тва. Те­шко до­ступ­ни пла­нин­ски во­до­то­ко­ви пред­ста­вља­ју пре­би­ва­ли­ште де­ мо­на. У во­ди жи­ве би­ћа ко­ја мо­гу чак да усмр­те чо­ве­ка, по­себ­но на објек­тив­но опа­сним ме­сти­ма као што су ви­ро­ви и бр­за­ци. Во­ да омо­гу­ћа­ва ус­по­ста­вља­ње ве­зе из­ме­ђу ово­стра­ног и оно­стра­ног све­та, из­ме­ђу љу­ди и ду­хо­ва, ре­ал­них и они­рич­ких ди­мен­зи­ја (ефе­ 151 кат огле­да­ла).76 Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље Нај­ста­ри­је бе­не­дик­тин­ске за­јед­ни­це на под­руч­ју Ду­кље осно­ ва­не су по­след­њих де­це­ни­ја IX ве­ка у Ти­ват­ском за­ли­ву. Ма­на­стир­ ски ком­плекс им­по­зант­них раз­ме­ра уз­ди­зао се на по­лу­о­стр­ву ко­је се по­вре­ме­но пре­тва­ра­ло у остр­во, оста­вља­ју­ћи ути­сак изо­ло­ва­но­ сти. Гле­да­но с мо­ра ма­на­стир је био те­же уоч­љив јер су га за­кла­ ња­ле из­ду­же­не фор­ме остр­ва Све­ти Га­бри­јел. По­ред бла­ге кли­ме и до­бре осун­ча­но­сти ко­ји су по­го­до­ва­ли уз­го­ју ма­сли­на и ви­но­ве ло­зе, бе­не­дик­тин­ци су на овом ме­сту за­те­кли остат­ке рим­ске ви­ле и хри­шћан­ске ба­зи­ли­ке из до­ба Ју­сти­ни­ја­на I, чи­ме су оства­ри­ ли кон­ти­ну­и­тет култ­ног ме­ста. Све­ти Ми­ха­и­ло Пре­влач­ки пред­ ста­вљао је са­кра­ли­зо­ва­ни про­стор у сре­ди­шту аграр­ног под­руч­ ја ко­је су чи­ни­ли гр­баљ­ска рав­ни­ца и об­рон­ци Врм­ца и Лу­шти­це. 72 G. Pi­e­mon­te­se, San Mic­he­le e il suo san­tu­ar­ io. Via sac­ra Lan­go­bar­do­rum (да­ље: Pi­e­mon­te­se, San Mic­he­le), Ba­sto­gi, Fog­gia 1999, 13, 15. 73 Уп. J. Bond, Mo­na­stic wa­ter ma­na­ge­ment in Gre­at Bri­tain, Mo­na­stic Ar­cha­e­o­logy, edd. G. Ke­e­vi­li, M. Aston, T. Hall, Ox­ford 2001, 88–136. 74 ВИ­ИНЈ I, 27 (Ф. Ба­ри­шић). 75 Исто, 132-133 (Ф. Ба­ри­шић ˗ Б. Кре­кић). 76 Бан­дић, На­род­на ре­ли­ги­ја, 61-66. Оста­ле бе­не­дик­тин­ске на­стам­бе по­ста­вље­не су ра­ди­јал­но у од­но­су на Пре­вла­ку. Све­ти Лу­ка у Кр­то­ла­ма и Све­ти Ни­ко­ла Пе­тра­нич­ки на­ла­зи­ли су се на Лу­шти­ци, Све­ти Пе­тар Гра­дач­ки на об­рон­ци­ма Врм­ца, на су­прот­ној стра­ни за­ли­ва у да­на­шњој Би­је­лој ста­јао је Све­ти Пе­тар, док се на острв­це­ту на­до­мак те­сна­ца Ве­ри­ге уз­ди­зао Све­ти Ђор­ђе.77 Па­да у очи да су бе­не­дик­тин­ске цр­кве за­у­зи­ма­ле стра­те­шке тач­ке ко­је су кон­тро­ли­са­ле плов­ни пут од Кум­бор­ског рта до ула­за у Ко­тор­ски за­лив. У до­ба при­су­ства бе­не­дик­ти­на­ца од IX до XI ве­ка под­руч­је Ти­ват­ског за­ли­ва и Гр­бља би­ло је, сва је при­ли­ка, ре­ла­тив­но до­бро на­се­ље­но. Ра­ди­ло се о гра­нич­ном по­ ја­су из­ме­ђу Ду­кље и Тра­ву­ни­је, ми­кро­све­ту ко­ји је исто­вре­ме­но при­зна­вао власт сло­вен­ских кне­же­ва и гра­ви­ти­рао пре­ма ви­зан­ тиј­ском Ко­то­ру, што го­во­ри о сло­же­но­сти ми­си­о­нар­ских прег­ну­ћа пре­влач­ких бе­не­дик­ти­на­ца. Уко­ли­ко би се до­ка­за­ло да су оста­ци цр­кве про­на­ђе­не у Ро­са­ма на Лу­шти­ци на­су­прот Хер­цег Но­вог за­ Књига 6, свеска 1 и­ста при­па­да­ли ма­на­сти­ру San­cta Ma­ria de Res­son, он­да би то зна­ чи­ло да су бе­не­дик­тин­ци до­шли на ру­ше­ви­не по­зно­ан­тич­ког гра­ да стра­да­лог у на­па­ду Са­ра­це­на 840/1. го­ди­не под­ста­кав­ши раз­вој сред­њо­ве­ков­ног на­се­ља. Ро­се пред­ста­вља­ју стра­те­шки пункт на ула­зу у Бо­ко­ко­тор­ски за­лив, не­да­ле­ко од глав­них плов­них пу­те­ва, 152 с ма­лом лу­ком за­кло­ње­ном од уда­ра ве­тра и ја­ких стру­ја са пу­чи­не и кли­мат­ским усло­ви­ма по­год­ним за уз­гој ма­сли­не, ви­но­ве ло­зе и У спомен и славу Светог Јована Владимира по­вр­тлар­ских кул­ту­ра.78 Са­крал­ну то­по­гра­фи­ју ви­зан­тиј­ског Ко­то­ра до­пу­ња­ва­ла су два бе­не­дик­тин­ска ма­на­сти­ра ˗ Све­ти Ми­ха­и­ло у сре­ди­шњој град­ској зо­ни и Све­ти Пе­тар из­гра­ђен на оста­ци­ма по­зно­ан­тич­ког це­ме­те­ ри­јал­ног ком­плек­са из­ме­ђу три во­де ˗ по­то­ка Шу­рањ, вре­ла Гур­дић и мо­ра, чи­јем се по­сте­пе­ном али ра­зор­ном деј­ству при­пи­су­је ње­го­ во на­за­у­ста­вљи­во уру­ша­ва­ње. Све­ти Пе­тар пред­ста­вљао је по­след­ њу ста­ни­цу на ду­гом пу­ту ко­ји се из Гр­бља пре­ко пре­во­ја Тро­ји­це спу­штао до ју­жних при­ла­за гра­ду, ко­ме је ма­на­стир у сим­бо­лич­ком сми­слу пру­жао за­шти­ту.79 У Ко­то­ру су се на­ла­зи­ла и два ма­на­сти­ ра бе­не­дик­тин­ки ˗ Све­ти Бе­не­дикт уз се­вер­не бе­де­ме пре­ма ре­ци Шкур­ди и Све­ти Мар­тин на глав­ној град­ској са­о­бра­ћај­ни­ци (via pu­bli­ca), ко­ја је по­ве­зи­ва­ла се­вер­ну и ју­жну ка­пи­ју.80 Леп при­мер ду­хов­не пред­стра­же пред­ста­вља Све­та Ма­ри­ја Бу­дван­ска, по­диг­ 77 О бе­нед­ктин­ским ма­на­сти­ри­ма и на­стам­ба­ма у Ти­ват­ском за­ли­ву с пре­гле­дом ста­ри­је ли­те­ра­ту­ре в. Mi­tro­vić, Be­ne­dik­tin­ci, 60-64, 66-74. 78 Исто, 64-66. 79 Исто, 74-78. 80 Исто, 168-172. ну­та у за­пад­ном ку­ту гра­да ко­га та­ла­си не­пре­кид­но за­пљу­ску­ју. San­ta Ma­ria in Pun­ta и да­нас за­ди­вљу­је по­се­ти­о­це по­ло­жа­јем са ко­га је по­глед пре­ма пу­чи­ни отво­рен, јед­но­став­ном ле­по­том сво­јих фор­ми и кон­ти­ну­и­те­том култ­ног ме­ста – од град­ске цр­кве пре­ко бе­не­дик­тин­ског ма­на­сти­ра и пра­во­слав­не па­ро­хи­је до фра­ње­вач­ ког кон­вен­та.81 По­ло­жај Ра­тач­ке опа­ти­је пред­ста­вља аутен­тич­ни из­раз кри­те­ ри­ју­ма ко­ји­ма су се бе­не­дик­тин­ци ру­ко­во­ди­ли при­ли­ком ода­би­ра ме­ста за по­ди­за­ње ма­на­сти­ра. У пи­та­њу је мор­ски гре­бен у фор­ми по­лу­о­то­ка, ре­ла­тив­но про­стран, ко­ји раз­два­ја Су­то­мор­ски за­лив од Бар­ског си­дри­шта кон­тро­ли­шу­ћи плов­ни пут од Цр­ног рта на се­ве­ру до рта Во­лу­ји­це на ју­гу. По­глед пре­ма пу­чи­ни је пот­пу­но отво­рен. У за­ле­ђу се пру­жа­ју Спи­чан­ско и Бар­ско по­ље ко­је Ра­тац Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић над­ви­су­је не са­мо у фи­зич­ком већ и у сим­бо­лич­ком сми­слу. У не­ по­сред­ној бли­зи­ни по­сто­ји те­ку­ћа во­да. При­ступ с мо­ра оте­жа­ва­ју стр­ме сте­не, али га исто­вре­ме­но омо­гу­ћа­ва при­род­но при­ста­ни­ ште. На око сат вре­ме­на хо­да, у ре­ла­тив­ној бли­зи­ни чак и за пој­ мо­ве сред­њо­ве­ков­ног чо­ве­ка, на­ла­зи се ве­ли­ки ур­ба­ни ком­плекс – ста­ри Бар. Та­ко је Ра­тач­ка опа­ти­ја го­то­во до­се­гла иде­ал­ни мо­дел ко­ји са­жи­ма је­дин­ство по­тре­ба бе­не­дик­тин­ске за­јед­ни­це у од­но­ су на се­бе са­му и на свет ко­ји је окру­жу­је – кон­ти­ну­и­тет култ­ног 153 ме­ста, уз­ви­ше­ње ко­је по­бу­ђу­је осе­ћај изо­ло­ва­но­сти, исти­на ви­ше Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље при­ви­дан не­го ства­ран, бу­ду­ћи да је ода­тле би­ло мо­гу­ће над­зи­ра­ ти коп­не­не при­ла­зе и мор­ске пу­те­ве, до­во­љо слат­ке и оби­ље сла­не во­де, аграр­но окру­же­ње по­год­но за уз­гој во­ћа, по­вр­ћа и ле­ко­ви­тог би­ља и бли­зи­на град­ског цен­тра.82 Но­та уса­мље­но­сти у од­но­су на mun­dus при­сут­на је код ма­на­ сти­ра не­по­зна­те по­све­те на остр­ву Ста­ри Ул­цињ, али је се­па­ра­ци­ја и у овом слу­ча­ју ви­ше при­вид­на не­го ре­ал­на – остр­во је уда­ље­но са­мо по­ла на­у­тич­ке ми­ље од глав­не са­о­бра­ћај­ни­це ко­ја спа­ја Бар и Ул­цињ.83 Све­ти Ни­ко­ла се уз­ди­зао на ушћу Бо­ја­не, не­да­ле­ко од пре­ла­за пре­ко ре­ке и на­до­мак ши­ро­ког аква­то­ри­ја и гра­да Ул­ци­ ња, док је Све­ти Срђ, уз ко­га се вре­ме­ном раз­вио је­дан од нај­зна­ чај­ни­јих тр­го­ва на ис­точ­ној оба­ли Ја­дра­на, кон­тро­ли­сао при­ла­зе Ска­дар­ском је­зе­ру и ко­му­на­ма у ње­го­вом за­ле­ђу. Бу­ду­ћи да су се на­ла­зи­ле у до­бро на­се­ље­ној и ве­о­ма фре­квент­ној рав­ни­ци, ове опа­ ти­је ни­су мо­гле да пре­тен­ду­ју на фи­зич­ку или ду­хов­ну оде­ље­ност 81 Исто, 78-79. 82 Исто, 80-83. 83 Исто, 94-95. од ди­на­ми­ке сва­ко­днев­ни­це.84 Прем­да су се уз­ди­за­ли на об­рон­ци­ма се­вер­но­ал­бан­ских пла­ни­на Све­ти Јо­ван у Што­ју, Све­ти Алек­сан­ дар и Све­та Со­фи­ја ни­су би­ли изо­ло­ва­ни, јер су не­да­ле­ко од њих по­сто­ја­ла град­ска и се­о­ска на­се­ља и про­ла­зи­ле глав­не са­о­бра­ћај­ ни­це ко­је су во­ди­ле ду­бо­ко у уну­тра­шњост бал­кан­ских зе­ма­ља, док се у Све­том Па­влу на­ла­зи­ла ка­те­дра гор­њо­пи­лот­ских епи­ско­па.85 Ако раз­мо­три­мо са­крал­ну то­по­гра­фи­ју бе­не­дик­тин­ских ма­на­ сти­ра ви­де­ће­мо да је она са­о­бра­зна не са­мо иде­а­ли­ма и по­тре­ба­ма са­мог мо­на­шког ре­да већ и схва­та­њи­ма но­во­при­до­шлих Сло­ве­на и њи­хо­вом до­жи­вља­ју по­је­ди­них про­стор­них ка­те­го­ри­ја. Ма­на­стир­ ски ком­плек­си су по­диг­ну­ти на остр­ви­ма, гре­бе­ни­ма, бре­жуљ­ци­ма, на мор­ским и реч­ним оба­ла­ма, бли­зу из­во­ра, не­да­ле­ко од Ска­дар­ ског је­зе­ра, на ме­сти­ма укр­шта­ња глав­них са­о­бра­ћај­ни­ца, на ру­ше­ ви­на­ма древ­них зда­ња, хра­мо­ва и це­ме­те­ри­јал­них ком­плек­са. По­ зна­то је да у древ­ној сло­вен­ској и срп­ској ре­ли­ги­ји бре­жуљ­ци, гро­ Књига 6, свеска 1 бља и рас­кр­шћа пред­ста­вља­ју култ­на ме­ста од по­себ­ног зна­ча­ја.86 У ју­жној Ита­ли­ји бе­не­дик­тин­ци су вр­ло ра­но при­хва­ти­ли култ Св. ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла за­хва­љу­ју­ћи ути­ца­ју све­ти­ли­шта на Мон­те Гар­га­ну. Пре­ма Књи­зи при­ка­за­ња, око 490. го­ди­не зби­ла су се три чу­де­сна до­га­ђа­ја. Бик бо­га­тог зе­мљо­по­сед­ни­ка Гар­га­на из­гу­био 154 се при­ли­ком по­врат­ка са ис­па­ше. Про­на­ђен је на вр­ху бр­да по­крај ула­за у јед­ну пе­ћи­ну. Љу­ти­ти Гар­га­но ода­пео је на би­ка отров­ну У спомен и славу Светог Јована Владимира стре­лу, али му се она вра­ти­ла не озле­див­ши жи­во­ти­њу. Не­ду­го по­ том удру­же­ни Си­пон­тин­ци и Бе­не­вен­тан­ци од­не­ли су по­бе­ду над па­ган­ским На­по­ли­тан­ци­ма. По­том је лич­но ар­хан­ђел Ми­ха­и­ло из­вр­шио осве­ће­ње ре­че­не пе­ћи­не. О по­след­њем чу­ду Ла­врен­ти­је Ма­јо­ран, епи­скоп Си­пон­та, оба­ве­штен је у сну. Ка­да су се по­сле три да­на стро­гог по­ста епи­скоп Ла­врен­ти­је и вер­ни­ци по­пе­ли до пе­ћи­не, у њој су за­те­кли ол­тар и из­вор жи­ве во­де ко­ја се сли­ва­ла кап по кап (stil­la).87 У жи­ти­ју Ла­врен­ти­ја Ма­јо­ра­на ка­же се да је он био ро­ђак ис­точ­но­рим­ског ца­ра Зе­но­на (476-491) ко­ји му је по­слао мер­мер и ску­по­це­не злат­не укра­се за све­ти­ли­ште у из­град­њи.88 Пр­ во­бит­ну цр­кву на Мон­те Гар­га­ну за­и­ста су по­ди­гли Ви­зан­тин­ци 84 Исто, 95-101. 85 Исто, 101-105. 86 Уп. Пе­тро­вић, Срп­ска ми­то­ло­ги­ја I, 127-140. 87 Li­ber de ap­pa­ri­ti­o­ne San­cti Mic­ha­el­is in Mon­te Gar­ga­no, MGH Scrip­to­res re­rum Lan­go­bar­di­ca­rum et Ita­li­ca­rum sa­ec. VI–IX, Han­no­ve­rae 1878, 540–543. 88 Ex Vi­ta San­cti La­u­ren­tii epi­sco­pi Si­pon­ti­ni, MGH Scrip­to­res re­rum Lan­go­bar­di­ca­rum et Ita­li­ca­rum sa­ec. VI–IX, 543–545. у дру­гој по­ло­ви­ни VI ве­ка.89 Још у III ве­ку у Фри­ги­ји је по­сто­ја­ло не­ко­ли­ко ме­ста на ко­ји­ма је по­што­ван култ Св. Ми­ха­и­ла, што ве­ ро­ват­но сто­ји у ве­зи са пре­да­њем о Св. апо­сто­ли­ма Фи­ли­пу, Јо­ва­ну Бо­го­сло­ву и Вар­то­ло­ме­ју ко­ји су про­ре­кли да ће Ар­хан­ђел на­чи­ни­ ти из­вор ле­ко­ви­те во­де (чу­до у Хо­ни).90 Култ је не­ду­го по­том при­ хва­ћен у са­мом Ца­ри­гра­ду, ода­кле се про­ши­рио на ју­жну Ита­ли­ју.91 У све­ту за­пад­ног хри­шћан­ства Св. ар­хан­ђел Ми­ха­и­ло про­сла­вља се 8. ма­ја (при­ка­за­ње у пе­ћи­ни на Мон­те Гар­га­ну) и 29. сеп­тем­бра. Ми ка’ел на хе­бреј­ском зна­чи Ко као Бог. У Ста­ром за­ве­ту и Апо­ка­лип­си ар­хан­ђел Ми­ха­и­ло по­ја­вљу­је се у уло­зи вр­хов­ног рат­ ни­ка пред­вод­ни­ка ан­ђе­о­ских вој­ски вер­них Бо­гу у бор­би про­тив Са­та­не и ње­го­вих по­бу­ње­них ан­ђе­ла. У Но­вом за­ве­ту до­де­ље­на му је уло­га та­у­ма­тур­га ко­ји се у од­ре­ђе­но вре­ме спу­шта на во­ду у ба­њи Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић Ви­те­зди да би је за­та­ла­сао и ти­ме учи­нио ле­ко­ви­том. Хри­шћан­ска тра­ди­ци­ја га је ка­сни­је до­жи­вља­ва­ла као пси­хо­пом­па, оно­га ко­ји пред­во­ди ду­ше пре­ми­ну­лих у тре­нут­ку пре­ла­ска из јед­ног у дру­ги об­лик ег­зи­стен­ци­је. Моћ ко­ју ар­хан­ђел Ми­ха­ил­ о има над сна­га­ма зла и те­лур­ским си­ла­ма ство­ри­ла је од ње­га за­штит­ни­ка људ­ског ро­да од еле­мен­тар­них не­по­го­да и ра­зних бо­ле­сти и сла­бо­сти. Сто­ га се обич­но при­ка­зу­је са ма­чем у де­сној и те­ра­зи­ја­ма у ле­вој ру­ци. По­ред ис­це­ли­тељ­ских свој­ста­ва, из­вор во­де на Мон­те Гар­га­ну вер­ 155 ни­ци­ма је до­но­сио и очи­шће­ње од гре­хо­ва. Та­ко је ово све­ти­ли­ште Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље вр­ло ра­но по­ста­ло циљ ду­хов­них прег­ну­ћа мно­гих вер­ни­ка, а дуж хо­до­ча­снич­ког пу­та ко­ји је во­дио од Бе­не­вен­та до Мон­те Гар­га­на (Via Sac­ra Lan­go­bar­do­rum) по­сто­ја­ло је ви­ше бе­не­дик­тин­ских ма­ на­сти­ра и хо­спи­ци­ја, чи­ме се овај ред ди­рект­но укљу­чио у ту­ма­че­ ње и ши­ре­ње кул­та Све­тих Ар­хан­ђе­ла.92 У на­род­ној ре­ли­ги­ји Ср­ ба Св. ар­хан­ђел Ми­ха­и­ло (Св. Аран­ђео) на­зи­ван је ду­шо­вад­ни­ком, ко­ји но­жем или ма­чем узи­ма ду­ше у тре­нут­ку смр­ти олак­ша­ва­ју­ћи му­ке пра­вед­ни­ци­ма, али је исто­вре­ме­но по­што­ван и као за­штит­ник сто­ке. Ње­го­ва по­ја­ва мо­гла је на­ја­ви­ти оздра­вље­ње обо­ле­лог.93 Нај­ста­ри­ји бе­не­дик­тин­ски ма­на­стир у кра­је­ви­ма ју­жно од Ду­ бров­ни­ка, по­диг­нут на Пре­вла­ци у Ти­ват­ском за­ли­ву, био је по­ 89 Pi­e­mon­te­se, San Mic­he­le, 21–26 с пре­гле­дом ста­ри­је ли­те­ра­ту­ре. 90 О Све­тим Ар­хан­ђе­ли­ма в. Ј. По­по­вић, Жи­ти­ја све­тих за но­вем­бар, Ма­на­стир Св. Ће­ли­је код Ва­ље­ва, Бе­о­град 1977, 125-141. О чу­ду у Хо­ни по­себ­но в. Ј. По­по­вић, Жи­ ти­ја све­тих за сеп­тем­бар, Ма­на­стир Св. Ће­ли­је код Ва­ље­ва, Бе­о­град 1976, 121-134. 91 Pi­e­mon­te­se, San Mic­he­le, 13. 92 Pi­e­mon­te­se, San Mic­he­le, 13, 106–109,117–118, 159–163; M. Ni­o­la, I San­ti pa­tro­ni (да­ље: Ni­o­la, Pa­tro­ni), Il Mu­li­no, Bo­log­na 2007, 56–61. 93 Бан­дић, На­род­на ре­ли­ги­ја, 201-204. све­ћен упра­во Св. ар­хан­ђе­лу Ми­ха­и­лу. У вре­ме ње­го­вог осни­ва­ња у дру­гој по­ло­ви­ни IX ве­ка култ на Мон­те Гар­га­ну био је уве­ли­ко раз­ви­јен. Пред­вод­ник не­бе­ских вој­ски, за­штит­ник од рат­них не­ да­ћа и при­род­них сти­хи­ја, та­у­ма­тург ко­ји уз по­моћ во­де ле­чи и осло­ба­ђа од гре­ха мо­рао је би­ти ле­по до­че­кан у се­о­ској сре­ди­ни, при­хва­тљив по­кло­ни­ци­ма древ­не сло­вен­ске ре­ли­ги­је и но­во­по­ кр­ште­ни­ма. Осим Пре­вла­ке, Св. ар­хан­ђел Ми­ха­и­ло био је па­трон бе­не­дик­тин­ског ма­на­сти­ра у Ко­то­ру и нај­ста­ри­јег хра­ма ра­тач­ког ком­плек­са.94 Цр­кву на Стра­ди­о­ти­ма по­све­ће­ну Св. ар­хан­ђе­лу Га­ ври­лу, до­но­си­о­цу бла­гих ве­сти, та­ко­ђе су по­ди­гли бе­не­дик­тин­ци, мар­љи­ви не­го­ва­те­љи кул­та Све­тих Ар­хан­ђе­ла. Бе­не­дик­тин­ци су по­себ­но би­ли при­вр­же­ни кул­ту Св. Пе­тра ˗ пред­вод­ни­ка апо­сто­ла, ри­ба­ра људ­ских ду­ша, сте­не на ко­јој је Го­ спод са­здао сво­ју Цр­кву, пр­вог епи­ско­па Ри­ма и за­штит­ни­ка веч­ног гра­да. Св. Пе­тра, при­про­стог чо­ве­ка скром­ног по­ре­кла, од­ли­ко­ва­ле Књига 6, свеска 1 су број­не људ­ске сла­бо­сти, што га је чи­ни­ло по­себ­но по­пу­лар­ним ди­љем хри­шћан­ске ва­се­ље­не. Пре­пла­вљен стра­хом чак три пу­та се од­ре­као Хри­ста и по­ку­шао да из­бег­не му­че­нич­ку смрт у Ри­му. По­ред то­га, Апо­стол­ска сто­ли­ца је у свим вре­ме­ни­ма си­сте­мат­ски под­сти­ца­ла ши­ре­ње овог кул­та на тај на­чин ја­ча­ју­ћи вла­сти­ти ути­ 156 цај по­себ­но у зо­на­ма су­сре­та са пра­во­слав­ним све­том. Сто­га не чу­ди што су нај­ма­ње три бе­не­дик­тин­ска ма­на­сти­ра у Ду­кљи би­ла У спомен и славу Светог Јована Владимира по­све­ће­на упра­во овом све­ти­те­љу. У пи­та­њу су на­стам­бе цр­них мо­ на­ха у Би­је­лој, на Врм­цу и Шу­ра­њу. Ње­му је мо­жда био по­све­ћен и је­дан ма­на­стир у око­ли­ни Бу­две. Култ Св. Пе­тра био је при­су­тан на дал­ма­тин­ској оба­ли још од по­зне ан­ти­ке, али је по­се­бан про­цват до­жи­вео у дру­гој по­ло­ви­ни XI ве­ка, у до­ба ре­фор­ма­тор­ских по­ду­ хва­та па­пе Гр­гу­ра VII, што се по­кла­па са кул­ми­на­ци­јом ути­ца­ја бе­не­дик­тин­ског ре­да.95 Св. Пе­тар се обич­но про­сла­вља за­јед­но са Св. Па­влом, ко­ји је у све­му ње­гов ан­ти­под, бу­ду­ћи обра­зо­ва­ни фа­ ри­сеј, до­бар по­зна­ва­лац грч­ког је­зи­ка и хе­ле­ни­стич­ког на­сле­ђа и стра­стве­ни про­го­ни­лац хри­шћа­на све до чу­де­сног пре­о­бра­ће­ња на пу­ту за Да­маск. Пре­ма хри­шћан­ској тра­ди­ци­ји, Св. Пе­тар и Св. Па­ 94 М. За­гар­ча­нин, Ма­на­стир Ра­тац и кра­љи­ца Је­ле­на, Је­ле­на ˗ кра­љи­ца, мо­на­хи­ ња, све­ти­тељ­ка, Ма­на­стир Гра­дац 2015, 88-89 с пре­гле­дом ста­ри­је ли­те­ра­ту­ре о ра­тач­кој Цр­кви Све­тог Ми­ха­и­ла. 95 У то вре­ме осно­ва­на је Опа­ти­ја Све­тог Пе­тра у Осо­ру на ото­ку Цре­су. Њен глав­ ни по­кро­ви­тељ био је епи­скоп Га­у­ден­ци­је, уче­ник Св. Ро­му­ал­да, осни­ва­ча ре­да ка­мал­ду­ ла, Jur­ko­vić, Be­ne­dik­tin­ci na sje­ver­nom Ja­dra­nu, 15–17. О оста­лим цр­ква­ма по­све­ће­ним Св. Пе­тру укљу­чу­ју­ћи ду­бро­вач­ко под­руч­је в. N. Jak­šić, Il cul­to di san Pi­et­ro nel­la Dal­ma­zia pa­le­oc­ri­sti­a­na e me­di­ev­ a­le, San Pi­e­tro e San Mar­co. Ar­te e ico­no­gra­fia in area adri­a­ti­ca, ed. L. Ca­sel­li, Gan­ge­mi edi­to­re, Ro­ma 2009, 61–93. вле стра­да­ли су истог да­на 29. ју­на 64. или 67. го­ди­не у Ри­му, ка­да се и про­сла­вља­ју. Од бе­не­дик­тин­ских ма­на­сти­ра Св. Па­влу би­ла је по­све­ће­на са­мо опа­ти­ја у Гор­њем Пи­ло­ту, што ни­ка­ко не зна­чи да бе­не­дик­тин­ци ни­су не­го­ва­ли овај култ, по­себ­но у пр­во вре­ме свог при­су­ства у Ду­кљи.96 Св. Јо­ва­ну Кр­сти­те­љу, по­след­њем про­ро­ку ко­ји је на­ја­вио до­ ла­зак Ме­си­је, би­ла је по­све­ће­на опа­ти­ја у Што­ју не­да­ле­ко од Дри­ ва­ста. Пра­зник ро­ђе­ња овог све­ца па­да у вре­ме лет­њег сол­сти­ци­ ја, 24. ју­на, ка­да сун­це по­чи­ње да опа­да, на­го­ве­шта­ва­ју­ћи до­ла­зак крат­ких и про­хлад­них да­на, што је у са­вр­ше­ној опо­зи­ци­ји пре­ма Бо­жи­ћу, пра­зни­ку ро­ђе­ња Спа­си­те­ља, ко­ји се по­кла­па са зим­ским сол­сти­ци­јем, по­сле ко­га сун­це кре­ће да се ус­пи­ње на не­бу, до­но­ се­ћи ду­жу об­да­ни­цу и то­пли­је вре­ме. Бе­не­дик­тин­ци су култ Св. Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић Јо­ва­на по­себ­но по­што­ва­ли због ње­го­ве уло­ге Кр­сти­те­ља, оно­га ко­ ји по­мо­ћу во­де чи­сти од гре­ха не­дво­сми­сле­но пре­до­ча­ва­ју­ћи из­ ве­сност спа­се­ња. У ју­жној Ита­ли­ји, ко­лев­ци бе­не­дик­тин­ског мо­ на­штва, прак­ти­ко­ван је оби­чај ноћ­них ку­па­ња у ро­си, што сва­ка­ко про­ис­хо­ди из иде­ја про­чи­шће­ња и ре­ге­не­ра­ци­је бли­ских на­род­ној по­бо­жно­сти.97 Пра­зно­ва­ње Ивањ­да­на и Пе­тров­да­на сто­ји у нај­те­шњој ве­зи са сло­вен­ским свет­ко­ви­на­ма бо­жан­ста­ва ко­ја при­па­да­ју про­лећ­ 157 но-лет­њем (ђур­ђев­дан­ском) ци­клу­су (од Ђур­ђев­да­на до Ми­тров­да­ Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље на). Ме­ђу њи­ма до­ми­ни­ра до­бро лет­ње сун­це у ли­ку Ку­па­ла ко­ме се при­дру­жу­ју Ја­ри­ло, Да­жбог и Ве­лес као бо­жан­ства плод­но­сти, ја­ро­сти и сна­ге са ов­ном као те­ри­о­морф­ним сим­бо­лом. Па­ље­ње ивањ­ских ва­три на рас­кр­шћи­ма, вр­хо­ви­ма и па­ди­на­ма бре­жу­ља­ ка по­кла­па се са за­вр­шет­ком јед­ног ци­клу­са по­љо­при­вред­них ра­ до­ва и у сим­бо­лич­ком сми­слу пред­ста­вља су­ми­ра­ње по­стиг­ну­тог и при­пре­му за на­сту­па­ју­ћи пе­ри­од. Исто­вре­ме­но уз по­моћ ва­тре оба­вља се и лу­стра­ци­ја сто­ке у ци­љу обез­бе­ђи­ва­ња ве­ћег при­пло­ да. До­ла­зак кра­ћих да­на ве­зу­је се за про­сла­вља­ње је­се­њег Сун­ца (је­се­ња рав­но­днев­ни­ца око пра­зни­ка Св. ар­хан­ђе­ла Ми­ха­и­ла 29. сеп­тем­бра). У вре­ме зим­ског сол­сти­ци­ја са­хра­њу­је се зим­ско Сун­ це, Сва­рог/Ко­ле­до (Ста­ри Бог) ко­ји са­го­ре­ва у ва­три бад­ње­дан­ског ог­њи­шта ка­ко би се ро­дио Сва­ро­жић (Бо­жић), Мла­ди Бог, про­лећ­ но Сун­це. Пло­до­но­сна моћ бад­ња­ка (све­тог др­ве­та) га­ран­то­ва­ла је из­о­би­ље усе­ва, умно­жа­ва­ње сто­ке и бла­го­дат љу­ди­ма у на­сту­ па­ју­ћој го­ди­ни. Ри­ту­а­ли ро­ђе­ња и са­хра­не Ко­ле­да опе­ва­ни су у 96 О кул­ту Све­тих апо­сто­ла Пе­тра и Па­вла в. Ј. По­по­вић, Жи­ти­ја све­тих за ју­ни, Ма­на­стир Св. Ће­ли­је код Ва­ље­ва, Бе­о­град 1975, 637-686; Ni­o­la, Pa­tro­ni, 19–26. 97 Ni­o­la, Pa­tro­ni, 26–31. ко­ле­дар­ским пе­сма­ма ко­је се и да­нас из­во­де у мно­гим кра­је­ви­ма при­зи­ва­ју­ћи на­пре­дак и здра­вље до­ма и уку­ћа­на. Је­се­ње-зим­ском (ми­тров­дан­ском) ци­клу­су (од Ми­тров­да­на до Ђур­ђев­да­на) при­па­ да­ју бо­жан­ства из­ра­зи­то хтон­ских обе­леж­ја као што су Цр­но­бог и Мо­ра­на.98 Древ­ни кул­то­ви из­ни­кли из ви­ше­сто­лет­ног ис­ку­ства жи­ во­та у скла­ду са при­род­ним ци­клу­си­ма ра­ђа­ња ˗ ра­ста ˗ опа­да­ња ˗ уми­ра­ња ни­су се мо­гли ис­ти­сну­ти из ко­лек­тив­ног и ин­ди­ви­ду­ал­ ног не­све­сног. Сто­га су бе­не­дик­тин­ци у Ду­кљи при­сту­пи­ли њи­ хо­вој хри­сти­ја­ни­за­ци­ји, пре све­га пра­вил­ним из­бо­ром све­тач­ких кул­то­ва, као што су то уоста­лом чи­ни­ли и еван­ге­ли­за­то­ри у дру­гим кра­је­ви­ма Евро­пе. Ал­тер­на­ти­ва јед­но­став­но ни­је по­сто­ја­ла. Бе­не­дик­тин­ци су не­го­ва­ли и ис­точ­не кул­то­ве све­тих рат­ни­ка Ср­ђа и Вак­ха и Св. Ђор­ђа. Мла­ди вој­ни­ци Сер­ги­је и Вак­хо, ро­дом из си­риј­ског гра­да Ро­са­фа, се­вер­но од Пал­ми­ре, би­ли су у слу­жби ца­ра Мак­си­ми­ја­на (286-305). Бу­ду­ћи хри­шћа­ни у вре­ме Ве­ли­ког Књига 6, свеска 1 про­го­на под­врг­ну­ти су те­шким му­ка­ма, по­сле че­га су им од­ру­ бље­не гла­ве док су им те­ла са­хра­ње­на у род­ном гра­ду (око 303). Ју­сти­ни­јан I под­ста­као је ши­ре­ње њи­хо­вог кул­та та­ко што је гра­ду Ро­са­фу на­де­нуо име Ser­gi­o­po­lis, док је у Ца­ри­гра­ду не­да­ле­ко од цар­ског дво­ра њи­ма у спо­мен по­ди­гао цр­кву (да­нас Ку­чук Аја Со­ 158 фи­ја).99 Култ Све­тих Ср­ђа и Вак­ха био је на­ро­чи­то рас­про­стра­њен на под­руч­ју из­ме­ђу Ду­бров­ни­ка и Ска­дра.100 Кон­стан­тин Ји­ре­чек је У спомен и славу Светог Јована Владимира то до­вео у ве­зу са окол­но­шћу да су жи­те­љи ових кра­је­ва у рим­ско до­ба при­па­да­ли три­би Ser­gia, што је усло­ви­ло по­пу­лар­ност име­ на Ser­gi­us и мно­го ка­сни­је то­ком сред­њег ве­ка.101 Пра­зник Све­тих 98 Бан­дић, На­род­на ре­ли­ги­ја, 70-73, 289-290, 294-304, 340-344; Пе­тро­вић, Срп­ска ми­то­ло­ги­ја I, 156-158, 191, 201-211. 99 К. Ји­ре­чек, Ро­ма­ни у гра­до­ви­ма Дал­ма­ци­је то­ком сред­њег ве­ка (да­ље: Ји­ре­чек, Ро­ма­ни), Збор­ник Кон­стан­ти­на Ји­ре­че­ка II, СА­НУ Оде­ље­ње дру­штве­них на­у­ка књ. 42, Бе­о­град 1962, 63; Р. Гру­јић, Св. Са­ва и мо­шти св. Ср­ђа и Вак­ха (да­ље: Гру­јић, Мо­шти), Гла­сник Скоп­ског на­уч­ног дру­штва 15–16 (1936) 357. 100 По­ред опа­ти­је на Бо­ја­ни, си­риј­ским му­че­ни­ци­ма би­ла је по­све­ће­на јед­на цр­ква у Ба­ру и две цр­кве у Ти­ват­ском за­ли­ву ˗ за­ду­жби­на ђа­ко­на Ал­бе­ли­на, си­на Бер­го­ли­но­вог, на Ђур­ђе­вом бр­ду по­ви­ше Тив­та (сре­ди­на IX сто­ле­ћа) и ма­ла се­о­ска Цр­ква Све­тих Си­ ме­о­на и Ју­де и Св. Сер­ги­ја (SS. Si­meon et Iudas et S. Ser­gi­us) у Цр­ни­пла­ту, J. Ko­va­če­vić, Sred­njo­ve­kov­ni la­tin­ski nat­pi­si u Bo­ki Ko­tor­skoj, Бо­ка: збор­ник ра­до­ва из на­у­ке, кул­ту­ре и умјет­но­сти 5 (1973) 47; Isto­rij­ski ar­hiv Ko­tor, DIL IX, Al­ta­ri e chi­es­ e del­le Boc­che di Cat­ta­ro. Co­pie dei do­cu­men­ti dei se­co­li XV e XVI (1435-1513), 58, 58t, 59, 59t. Цр­кве Све­тих Ср­ђа и Вак­ха по­сто­ја­ле су у ду­бро­вач­ком Ка­ште­лу, на уз­ви­ше­њу из­над Ду­бров­ни­ка (бр­до Срђ), те на остр­ви­ма Ко­ло­че­пу и Кор­чу­ли, A. Ma­rin­ko­vić, Te­ri­to­ri­jal­no ši­re­nje Du­bro­vač­ke ko­mu­ ne/re­pu­bli­ke i cr­kve nje­zi­nih sve­ta­ca za­štit­ni­ka, Ana­li za­vo­da za po­vi­je­sne zna­no­sti HA­ZU u Du­brov­ni­ku 45 (2007) 230. Култ си­риј­ских мар­ти­ра по­што­ван је и у ју­жној Ита­ли­ји, по­себ­ но у На­пу­љу, Ји­ре­чек, Ро­ма­ни, 63. 101 Ји­ре­чек, Ро­ма­ни, 14. Ср­ђа и Вак­ха свет­ку­је се 7. ок­то­бра као њи­хов di­es na­ta­lis.102 Ја­ков Крај­ков, ро­дом из Со­фи­је, у јед­ној књи­зи штам­па­ној у Мле­ци­ма 1572. го­ди­не до­но­си по­да­так да су мо­шти Све­тих Ср­ђа и Вак­ха у Ве­не­ци­ју до­спе­ле от срп­ски­је зе­мљи. Иду­ћи тра­гом ове ве­сти и ана­ли­зи­ра­ју­ћи на­вод из тре­ћег тро­па­ра ше­сте пе­сме ир­мо­са пр­вог ка­но­на слу­жбе пре­но­са мо­шти­ју Св. Са­ве, у ко­јој се ка­же да је све­ ти­те­ље­во те­ло по­ло­же­но у Хри­сто­вој цр­кви за­јед­но са пре­слав­ним му­че­ни­ци­ма Сер­ги­јем и Вак­хом, Ра­до­слав Гру­јић је за­кљу­чио да су се мо­шти не­ко вре­ме на­ла­зи­ле у Ма­на­сти­ру Ми­ле­ше­ви, у ко­ји су до­спе­ле за­јед­но да пр­вим срп­ским ар­хи­е­пи­ско­пом ко­ји их је на­ба­вио то­ком свог дру­гог пу­то­ва­ња у Све­ту зе­мљу. Њи­хо­ве гла­ ве и да­ље су се чу­ва­ле у Ца­ри­гра­ду.103 Мо­шти су по­том до­спе­ле у Оли­во­ло, у та­мо­шњу ка­те­драл­ну Цр­кву Св. Пе­тра, у чи­јој су Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић крип­ти би­ле из­ло­же­не у мер­мер­ном ков­че­гу.104 У ре­ли­кви­ја­ру Ка­ те­дра­ле Св. Три­пу­на у Ко­то­ру чу­ва се ста­кле­на рим­ска ур­на (ol­la ci­ne­ra­ria) ин­тен­зив­не зе­ле­не бо­је са че­сти­ца­ма мо­шти­ју си­риј­ских мар­ти­ра.105 Опа­ти­ја на остр­ву пред Пе­ра­стом би­ла је по­све­ће­на Св. Ђор­ђу, рим­ском вој­ни­ку хри­шћа­ни­ну ро­дом из Ка­па­до­ки­је, ко­ји је по­сле сви­ре­пог ви­ше­днев­ног му­че­ња по на­ре­ђе­њу ца­ра Ди­о­кле­ци­ја­на по­гу­бљен 23. апри­ла 303. го­ди­не.106 Чи­ни се да је пр­во­бит­ни за­ 159 штит­ник ко­тор­ске цр­кве био упра­во Св. Ђор­ђе, што се вре­мен­ски Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље по­кла­па са до­ла­ском бе­не­дик­ти­на­ца (крај IX ˗ X век).107 Древ­ни Тро­јан био је, из­ме­ђу оста­лог, ве­ли­ки љу­бав­ник и обе­сни ко­ња­ник ко­ји је ја­хао ис­кљу­чи­во но­ћу. Пре­по­зна­вао се по сре­бр­ној бо­ји ко­ја 102 О кул­ту си­риј­ских му­че­ни­ка још в. Ј. По­по­вић, Жи­ти­ја све­тих за ок­то­бар, Ма­ на­стир Св. Ће­ли­је код Ва­ље­ва, Бе­о­град 1977, 151-160. 103 Гру­јић, Мо­шти, 357–358. 104 S. Tra­mon­tin, In­flus­so ori­en­ta­le nel cul­to dei san­ti a Ve­ne­zia fi­no al se­co­lo XV (да­ ље: Tra­mon­tin, Cul­to dei san­ti), Ve­ne­zia e il Le­van­te fi­no al se­co­lo XV, vol. I, 808 n. 4; Р. Д’ Ан­ти­га, Ви­зан­тиј­ска Ве­не­ци­ја. Све­ци, ре­ли­кви­је и ико­не (да­ље: Д’Ан­ти­га, Ви­зан­тиј­ска Ве­не­ци­ја), Цен­тар за цр­кве­не сту­ди­је, Ниш 2008, 27, 33–34 сма­тра да су пр­во­бит­ни ти­ту­ ла­ри оли­вол­ске ка­те­дра­ле би­ли упра­во Све­ти Срђ и Вак­хо. 105 Sre­br­ni re­li­kvi­ja­ri Ko­tor­ske bi­sku­pi­je od XIV. do XIX. sto­lje­ća, Bi­skup­ski or­di­na­ri­jat Ko­tor – Po­mor­ski mu­zej Cr­ne Go­re, Ko­tor 2009, 7 (A. Be­lan). 106 Ni­o­la, Pa­tro­ni, 53–56. О ре­ли­кви­ја­ма Св. Ђор­ђа у Ве­не­ци­ји в. Tra­mon­tin, Cul­to dei san­ti, 808; Д’Ан­ти­га, Ви­зан­тиј­ска Ве­не­ци­ја, 50–52. О кул­ту овог све­ца још в. Ј. По­по­ вић, Жи­ти­ја све­тих за април, Ма­на­стир Св. Ће­ли­је код Ва­ље­ва, Бе­о­град 1973, 347-374. 107 I. Stjep­če­vić, Ka­te­dra­la sv. Tri­pu­na u Ko­to­ru, Ar­hiv­ska is­tra­ži­va­nja Bo­ke Ko­tor­ske, Go­spa od Škr­pje­la, Pe­rast 2003², 57. У вре­ме раз­ви­је­не ко­му­не ко­тор­ски већ­ни­ци и дру­ги оп­штин­ски слу­жбе­ни­ци углав­ном су би­ра­ни на Ђур­ђев­дан, Ан­то­но­вић, Град и за­ле­ђе, 129. Овај оби­чај пред­ста­вљао је ре­ликт дав­них вре­ме­на чу­ва­ју­ћи се­ћа­ње на пр­во­бит­ног па­тро­на. Ка­те­дра бар­ског ар­хи­е­пи­ско­па та­ко­ђе се на­ла­зи­ла под ду­хов­ним па­тро­на­том Св. Ђор­ђа. сто­ји на­су­прот злат­ном ко­ло­ри­ту, сим­бо­лу сун­че­ве све­тло­сти, што ука­зу­је на ње­го­ва лу­нар­на, од­но­сно хтон­ска свој­ства. Ње­гов сим­ бол је­сте змај. Тро­јан је че­сто оти­мао мла­де де­вој­ке и не­ве­сте. У ле­ген­ди о Св. Ђор­ђу ко­ји уби­ја ажда­ју/зма­ја и та­ко од сра­мо­ће­ња и по­ги­би­је из­ба­вља прин­це­зу, кћер кра­ља мит­ског Тро­јан-гра­да, на­ла­зи се алу­зи­ја на по­бе­ду со­лар­ног прин­ци­па над хтон­ским си­ ла­ма мра­ка и смр­ти, од­но­сно хри­шћан­ског Бо­га над древ­ним бо­ жан­стви­ма из­јед­на­че­ним са де­мо­ни­ма, ста­нов­ни­ци­ма под­зем­ног све­та. На­род­на по­бо­жност је Св. Ђор­ђа ви­де­ла у уло­зи за­штит­ни­ка ву­ко­ва, сто­ке и мла­дих усе­ва. О Ђур­ђев­да­ну се за­вр­ша­вао зим­ски и за­по­чи­њао лет­њи ци­клус.108 Опа­ти­ја на де­сној оба­ли Дри­ма не­да­ле­ко од Да­ња на­ла­зи­ла се под за­шти­том Св. Со­фи­је. По све­му су­де­ћи реч је о по­све­ти Бо­ жан­ској Пре­му­дро­сти, а не не­кој од рим­ских му­че­ни­ца исто­га име­ на. Ова окол­ност пред­ста­вља још јед­ну по­твр­ду те­зе да су бе­не­ Књига 6, свеска 1 дик­тин­ци из раз­ли­чи­тих раз­ло­га, а пре­вас­ход­но због успе­ха сво­је ми­си­је у по­гра­нич­ном под­руч­ју, ра­до при­хва­та­ли кул­то­ве ко­ји су до­ла­зи­ли са Ис­то­ка.109 Бе­не­дик­тин­ска на­стам­ба у Пе­тра­ни­ци на Лу­шти­ци и опа­ти­ја на ушћу Бо­ја­не би­ле су по­све­ће­не Св. Ни­ко­ли, епи­ско­пу гра­да Ми­ре у Ли­ки­ји, јед­ном од нај­гор­љи­ви­јих бо­ра­ца 160 про­тив ари­јан­ства, ве­ли­ком чу­до­твор­цу и за­штит­ни­ку пут­ни­ка и мо­ре­пло­ва­ца.110 Ши­ре­ње овог кул­та до­дат­но je под­стак­ну­то пре­но­ У спомен и славу Светог Јована Владимира сом све­ти­те­ље­вих мо­шти­ју из Ми­ре у Ба­ри 9. ма­ја 1087. го­ди­не.111 Опа­ти­ја Св. Ни­ко­ле на ушћу Бо­ја­не ве­ро­ват­но је осно­ва­на упра­во у то до­ба.112 Ма­на­стир у Кр­то­ла­ма на Лу­шти­ци био је по­све­ћен Св. је­ван­ђе­ли­сти Лу­ки. Ње­га су на­ро­чи­то по­што­ва­ли бу­дван­ски бе­не­ дик­тин­ци, ве­ру­ју­ћи да је упра­во он на­сли­као Бо­го­ро­ди­чи­ну ико­ну ко­ја се уз­ди­за­ла на глав­ном ол­та­ру њи­хо­ве све­ти­ње. Ве­ру­је се да је је­дан бе­не­дик­тин­ски ма­на­стир­чић, ко­ји се мо­жда на­ла­зио у не­ком жи­во­пи­сном бо­ри­ку у око­ли­ни Тив­та, чу­вао успо­ме­ну на Св. је­ван­ ђе­ли­сту Мар­ка.113 Два ма­на­сти­ра, је­дан не­да­ле­ко од Ба­ра и дру­ги 108 Бан­дић, На­род­на ре­ли­ги­ја, 164-168, 207-210, 326-331. Уп. Пе­тро­вић, Срп­ска ми­то­ло­ги­ја I, 195, 197-198, 199-201. 109 Уп. Ји­ре­чек, Ро­ма­ни, 62–63. 110 Ni­o­la, Pa­tro­ni, 89–92. О кул­ту Св. Ни­ко­ле још в. Ј. По­по­вић, Жи­ти­ја све­тих за де­цем­бар, Ма­на­стир Св. Ће­ли­је код Ва­ље­ва, Бе­о­град 1977, 179-224. 111 Ји­ре­чек, Ро­ма­ни, 65. 112 У доц­ни­је вре­ме Св. Ни­ко­ла је био ве­о­ма по­што­ван у Ко­то­ру, по­себ­но ме­ђу по­ мор­ци­ма, а ње­гов култ зду­шно су не­го­ва­ли про­по­вед­нич­ки ре­до­ви, V. Živ­ko­vić, Kult sve­ tog Ni­ko­le u re­li­gij­skoj prak­si Ko­to­ra (XIV–-XVI vek), Dva­na­est vje­ko­va bo­kelj­ske mor­na­ri­ce, ur. J. Mar­ti­no­vić, Ko­tor 2010, 95–102. 113 Mi­tro­vić, Be­ne­dik­tin­ci, 66. ис­точ­но од Ље­ша у по­то­њој обла­сти Ду­ка­ђи­на, свет­ко­ва­ли су Хри­ ста Спа­са.114 По­себ­ну па­жњу при­вла­чи култ Св. Алек­сан­дра, ко­га је про­сла­ вља­ла опа­ти­ја у Мир­ди­ти­ма. Да­ни­јел Фар­ла­ти на­во­ди да се у ма­ на­сти­ру чу­ва­ла гла­ва овог све­тог му­че­ни­ка. Дра­го­це­на ре­ли­кви­ја би­ла је по­ло­же­на у сре­бр­ном ков­че­жи­ћу са нат­пи­сом in Ser­bli­a­nis lit­te­ris. У пи­та­њу је дар ал­бан­ског ве­ли­ка­ша Ле­ке Ду­ка­ђи­на. Св. Алек­сан­дар је по­што­ван као за­штит­ник љу­ди и жи­во­ти­ња од за­ра­ зних бо­ле­сти. Про­сла­вљао се 17. ма­ја, што иза­зи­ва од­ре­ђе­не не­до­ у­ми­це, бу­ду­ћи да у рим­ском мар­ти­ро­ло­ги­ју по­сто­ји ви­ше све­та­ца ко­ји но­се ово име, али се ни­је­дан од њих не пра­зну­је то­га да­на.115 Да­нас је те­шко утвр­ди­ти на ког све­тог му­че­ни­ка су бе­не­дик­тин­ци ми­сли­ли при­ли­ком ода­би­ра ти­ту­ла­ра. У Ко­то­ру су по­сто­ја­ла два Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић ма­на­сти­ра бе­не­дик­тин­ки, је­дан под за­шти­том Св. Бе­не­дик­та Нур­ сиј­ског, осни­ва­ча ре­да, и дру­ги по­све­ћен Св. Мар­ти­ну Тур­ском, о ко­ме је већ би­ло го­во­ра. У дру­гом слу­ча­ју реч је о из­ра­зи­то за­ пад­ном кул­ту, ко­ји се на ис­точ­ној ја­дран­ској оба­ли по­ја­вио пр­вих де­це­ни­ја IX ве­ка с про­до­ром фра­нач­ког ути­ца­ја ме­ђу Хр­ва­ти­ма.116 Култ Мај­ке Бож­је (Ma­ter Dei) зва­нич­но је уве­ден у хри­шћан­ску цр­кву на Тре­ћем ва­се­љен­ском са­бо­ру одр­жа­ном у Ефе­су 431. го­ ди­не, у то­ку ра­спри са по­кло­ни­ци­ма не­сто­ри­јан­ског уче­ња, ка­да је 161 Ма­ри­ја про­гла­ше­на за Бо­го­ро­ди­цу (The­o­to­kos). Од тог вре­ме­на De­ Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље i­pa­ra је сла­вље­на као Мај­ка Цр­кве (Ma­ter Ec­cle­si­ae), Не­бе­ска кра­ љи­ца (Re­gi­na co­el­i), Но­ва Ева, за­ступ­ни­ца људ­ског ро­да пред Бо­гом (uni­ver­sa­lis Me­di­a­trix ho­mi­num), Мај­ка Ми­ло­ср­ђа (Ma­ter mi­se­ri­cor­ di­ae), Зве­зда мо­ра (Stel­la ma­ris) итд. Де­ви­ци Ма­ри­ји су при­пи­си­ва­ на вол­шеб­на при­ка­за­ња на нео­бич­ним ме­сти­ма, чу­де­сна ис­це­ље­ња од те­ле­сних бољ­ки и ду­шев­них сла­бо­сти, из­ба­вље­ња у кри­тич­ним тре­ну­ци­ма. Та­ко је Ма­ри­јин лик вре­ме­ном по­стао па­ра­диг­ма ис­ ку­пље­ња, уте­хе и на­де до ко­јих се сти­же кроз пат­њу и ис­ку­ше­ње. Зва­нич­на цр­ква је овај култ ра­до при­хва­та­ла и раз­ви­ја­ла, док га је на­род­на по­бо­жност при­ла­го­ђа­ва­ла вла­сти­тим тра­ди­ци­ја­ма и сен­ зи­би­ли­те­ту. У ци­клус ве­ли­ких Бо­го­ро­ди­чи­них пра­зни­ка, по­себ­но сла­вље­них на За­па­ду, спа­да­ју Ма­ри­ји­но Ваз­не­се­ње (Ве­ли­ка Го­спа 15. ав­гу­ста), Ро­ђе­ње (Ма­ла Го­спа 8. сеп­тем­бра), Очи­шће­ње (Pu­ri­ fi­ca­tio Be­a­tae Ma­ri­ae 2. фе­бру­а­ра)117 и Бла­го­ве­сти (An­nun­ti­a­tio 25. 114 Исто, 92-94, 105. 115 D. Far­la­ti, Illyri­cum sac­rum VII, Ve­ne­ti­is 1817, 386. 116 Уп. Жив­ко­вић, Цр­кве­на ор­га­ни­за­ци­ја, 112–113. 117 Реч је о пра­зни­ку пред­ста­вља­ња ма­лог Хри­ста у хра­му – Can­de­lo­ra, од­но­сно Сре­те­ње. мар­та). Бе­не­дик­тин­ци су знат­но до­при­не­ли раз­во­ју ма­ри­јан­ског кул­та у ра­ном сред­њем ве­ку. У Ис­три и Дал­ма­ци­ји су чак 23 бе­ не­дик­тин­ска ма­на­сти­ра би­ла по­све­ће­на Бо­го­ро­ди­ци.118 Упра­во је бе­не­дик­ти­нац Еад­мер (1060–1124), уче­ник Ан­сел­ма Кен­тер­бе­риј­ ског, по­кре­нуо пи­та­ње im­ma­cu­la­tae con­cep­ti­o­nis у трак­та­ту De con­ cep­ti­o­ne san­ctae Ma­ri­ae, што је под­ста­кло те­о­ло­шке рас­пра­ве ко­је су тра­ја­ле не­ко­ли­ко сто­ле­ћа и ре­зул­ти­ра­ле про­гла­ше­њем дог­ме о Ма­ри­ји­ном без­гре­шном за­че­ћу бу­лом па­пе Пи­ја IX Inef­fa­bi­lis De­us 1854. го­ди­не. У ка­сни­је вре­ме ма­ри­јан­ска по­бо­жност из­ра­жа­ва­ла се кроз по­што­ва­ње ико­на и ки­по­ва, пе­ва­ње по­хвал­них пе­са­ма и хим­ни, из­во­ђе­ње све­тих при­ка­за­ња, одр­жа­ва­ње све­ча­них про­це­си­ ја, хо­до­ча­шћа, ор­га­ни­зо­ва­ње бра­тов­шти­на и дру­го.119 Нај­ста­ри­ја бе­не­дик­тин­ска опа­ти­ја у Ду­кљи по­све­ће­на Мај­ци Бож­јој осно­ва­на је у Бу­дви.120 Пре­ма по­зни­јој тра­ди­ци­ји, за­бе­ле­ же­ној у вре­ме мле­тач­ке вла­да­ви­не, ве­ро­ват­но у XVI ве­ку, бе­не­дик­ Књига 6, свеска 1 тин­ци су у Бу­дву до­пло­ви­ли на бро­ду, но­се­ћи Бо­го­ро­ди­чи­ну ико­ ну, де­ло са­мог је­ван­ђе­ли­сте Лу­ке. Оста­ви­ли су је на пон­ти ка­ко би ис­ку­ша­ли ве­ру та­мо­шњих ста­нов­ни­ка. Не­ко вре­ме гра­ђа­ни су се ус­те­за­ли да при­ђу ико­ни, али ка­ко се она ни­је по­ме­ра­ла, на­по­ слет­ку су јој при­сту­пи­ли пред­во­ђе­ни епи­ско­пом и све­штен­ством. 162 Тек ка­да су се уве­ри­ли да су Бу­два­ни хри­шћа­ни, бе­не­дик­тин­ци су од­лу­чи­ли да се у гра­ду трај­но на­ста­не по­ди­гав­ши свој ма­на­стир на У спомен и славу Светог Јована Владимира рту. Чу­до­твор­ни Бо­го­ро­ди­чин лик по­ста­ви­ли су из­над глав­ног ол­ та­ра. Ве­ру­је се да је у пи­та­њу ни­ша ко­ја по­сто­ји и да­нас.121 Мно­го сто­ле­ћа ка­сни­је, у жа­ру опи­је­но­сти због успе­ха по­стиг­ну­тих на по­ чет­ку Пр­вог ска­дар­ског ра­та, Ма­рин Ка­ра­ве­ло, ге­не­рал­ни ка­пе­тан Ја­дран­ског мо­ра, од­нео је из Цр­кве San­cta Ma­ria in Pun­ta мно­го­по­ што­ва­ну ико­ну Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це, што се до­го­ди­ло 1405. го­ди­ не. Бал­ша III је 1415. го­ди­не, по окон­ча­њу ра­та, тра­жио да ико­на бу­де вра­ће­на, али му је из Мле­та­ка хлад­но од­го­во­ре­но да је Ма­рин Ка­ра­ве­ло тре­нут­но од­су­тан и да ће му то пи­та­ње би­ти по­ста­вље­ 118 О раз­во­ју Бо­го­ро­ди­чи­ног кул­та у Дал­ма­ци­ји в. M. Jur­ko­vić, Skulp­tu­re s pri­ka­zom Bo­go­ro­di­ce u Dal­ma­ci­ji 11. sto­lje­ća u okvi­ru po­li­tič­kog pro­gra­ma re­for­mi­ra­ne cr­kve, Sta­ro­hr­ vat­ska pro­svje­ta III/25 (1998) 63–80. 119 Z. No­vak, Utje­caj kul­ta Bla­že­ne Dje­vi­ce Ma­ri­je na ne­ke aspek­te po­bo­žno­sti na is­toč­ noj ja­dran­skoj oba­li u raz­vi­je­no­me i ka­sno­me sred­njem sto­lje­ću, Cro­a­ti­ca Chri­sti­a­na pe­ri­o­di­ca 67 (2011) 1–28 с ис­црп­ним пре­гле­дом ли­те­ра­ту­ре. О по­је­ди­ним аспек­ти­ма на­род­не по­бо­ жно­сти ве­за­ним за про­сла­вља­ње Мај­ке Бож­је у Ита­ли­ји в. Ni­o­la, Pa­tro­ni, 121–132. 120 Овом при­ли­ком не­ће­мо го­во­ри­ти о Све­тој Ма­ри­ји de Res­son, бу­ду­ћи да ње­на ло­ка­ци­ја још увек ни­је по­у­зда­но утвр­ђе­на. 121 S. Bra­jo­vić, U Bo­go­ro­di­či­nom vr­tu. Bo­go­ro­di­ca i Bo­ka Ko­tor­ska ˗ ba­rok­na po­bo­žnost za­pad­nog hri­šćan­stva, Pla­to ˗ Fi­lo­zof­ski fa­kul­tet Uni­ver­zi­te­ta u Be­og­ ra­du, Be­o­grad 2006, 27–29. но ка­да се бу­де вра­тио у Ве­не­ци­ју. Го­то­во је из­ве­сно да ова ико­на ни­ка­да ни­је вра­ће­на у Бу­дву.122 Па­да у очи да осим по­што­ва­ња ко­је су ис­ка­зи­ва­ли Бо­го­ро­ди­ци, бе­не­дик­тин­ци ни­су раз­ви­ја­ли кул­то­ве све­ти­тељ­ки.123 На­по­слет­ку по­треб­но је у основ­ним цр­та­ма раз­мо­три­ти пи­та­ ње је­зи­ка ко­ји су бе­не­дик­тин­ци ко­ри­сти­ли у сва­ко­днев­ној ко­му­ни­ ка­ци­ји ка­ко са спољ­ним све­том та­ко и уну­тар ма­на­стир­ске за­јед­ ни­це, бу­ду­ћи да је­зик пред­ста­вља те­мељ­ну прет­по­став­ку успе­ха у еван­ге­ли­за­тор­ским прег­ну­ћи­ма. Бе­не­дик­тин­ци су у Ду­кљу до­шли из пре­ко­мор­ских стра­на.124 Пре­ма од­ред­ба­ма Пра­ви­ла Св. Бе­не­дик­ та, ет­нич­ка и со­ци­јал­на при­пад­ност ни­су игра­ле го­то­во ни­ка­кву уло­гу у жи­во­ту за­јед­ни­це.125 Пр­ви жи­те­љи ма­на­сти­ра у око­ли­ни Ко­то­ра, Бу­две, Ба­ра, Ул­ци­ња, Ска­дра и епи­скоп­ских гра­до­ва на об­ Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић рон­ци­ма се­вер­но­ал­бан­ског гор­ја би­ли су Ита­ли­ја­ни, Лан­го­бар­ди и при­пад­ни­ци дру­гих ет­нич­ких гру­па­ци­ја ро­дом из ју­жне Ита­ли­је, ме­ђу ко­ји­ма је већ у то вре­ме мо­гло би­ти Сло­ве­на. Њи­ма су се мо­ жда већ у сле­де­ћој ге­не­ра­ци­ји, при­кљу­чи­ли љу­ди до­ма­ћег по­ре­ кла, нај­пре Ро­ма­ни са оба­ле, а по­том у све ве­ћем бро­ју Сло­ве­ни, доц­ни­је Ср­би и Ал­бан­ци. Вер­бал­на ко­му­ни­ка­ци­ја ве­ро­ват­но ни­ је пред­ста­вља­ла ве­ћи про­блем, бу­ду­ћи да су мно­ги жи­те­љи ју­жне 163 122 И. Бо­жић, Ко­тор­ско-мле­тач­ки спо­ро­ви око цр­кве­них дра­го­це­но­сти, Не­мир­но Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље По­мор­је XV ве­ка, СКЗ, Бе­о­град 1979, 35–36. У Ве­не­ци­ји су на це­ни би­ле ико­не Мај­ке Бож­је до­не­те са Ис­то­ка тзв. цр­не Бо­го­ро­ди­це (Ma­don­ne mo­re или Ma­don­ne ne­re). По­себ­но су по­што­ва­не Бо­го­ро­ди­ца Ни­ко­пе­ја у Све­том Мар­ку и Бо­го­ро­ди­ца Ме­со­пан­ди­ти­са да­нас у Цр­кви San­ta Ma­ria del­la Sa­lu­te, Tra­mon­tin, Cul­to dei san­ti, 817–820; Д’Ан­ти­га, Ви­зан­тиј­ ска Ве­не­ци­ја, 43–46. О Ра­тач­кој чу­до­тво­ри­ци, нај­слав­ни­јој Бо­го­ро­ди­чи­ној ре­ли­кви­ји на под­руч­ју Бар­ске ми­тро­по­ли­је, овом при­ли­ком не­ће би­ти го­во­ра бу­ду­ћи да ка­зи­ва­ње о њој пре­ва­зи­ла­зи хро­но­ло­шке окви­ре те­ме. 123 У сло­вен­ској ми­то­ло­ги­ји по­сто­ја­ло је жен­ско бо­жан­ство Тро­ја­на или Тро­гла­ва ко­је је пред­ста­вља­ло пан­дан Три­гла­ву. Тро­ја­на је у се­би са­жи­ма­ла три ли­ка: про­лећ­ни оли­чен у Ла­ди или Ве­сни, лет­њи пред­ста­вљен као Жи­ва и зим­ски ис­ка­зан кроз Ба­бу или Мо­ре­ну, Пе­тро­вић, Срп­ска ми­то­ло­ги­ја I, 281-330. 124 У ис­пра­ви о об­но­ви Ма­на­сти­ра Све­тог Кр­ше­ва­на од 19. де­цем­бра 986. по­ми­ње се опат Ма­ди­је, за ко­га се из­ри­чи­то на­гла­ша­ва да је у За­дар до­шао из Мон­те­ка­си­на. То је ујед­но нај­ста­ри­ји по­да­так о ди­рект­ним ве­за­ма Мон­те­ка­си­на са бе­не­дик­тин­ским за­јед­ни­ ца­ма на ис­точ­ној ја­дран­ској оба­ли, Co­dex di­plo­ma­ti­cus reg­ni Cro­a­ti­ae, Dal­ma­ti­ae et Sla­vo­ ni­ae I (да­ље: Cod. Dipl. I), ed. Mar­ko Ko­stren­čić, JA­ZU, Za­greb 1967, 44-46 (№ 31). Уп. Z. Ni­ko­lić, Ma­di­jev­ci: pri­mjer obi­te­lji dal­ma­tin­ske grad­ske eli­te u de­se­tom i je­da­na­es­ tom sto­lje­ ću, Zbor­nik Od­sje­ka za po­vi­je­sne zna­no­sti Za­vo­da za po­vi­je­sne i dru­štve­ne za­no­sti HA­ZU 23 (2005) 3. Од­су­ство ве­сти ни у ком слу­ча­ју не зна­чи да ин­тен­зив­них кон­та­ка­та ни­је би­ло и ра­ни­је, бу­ду­ћи да је до об­но­ве Све­тог Кр­ше­ва­на до­шло по­сле ду­жег пе­ри­о­да за­пу­сте­ло­ сти што упу­ћу­је на за­кљу­чак да је ма­на­стир осно­ван знат­но ра­ни­је, мо­жда већ кра­јем IX ве­ка. Све­ти Кр­ше­ван се у из­во­ри­ма пр­ви пут по­ми­ње у опо­ру­ци за­дар­ског при­о­ра Ан­дри­ је из де­цем­бра 918. го­ди­не, Cod. Dipl. I, 25–28 (№ 21). 125 Re­dov­nič­ka pra­vi­la, prir. H. Bo­rak, Kr­šćan­ska sa­da­šnjost, Za­greb 1985, 255 (cap.2) (M. Ki­ri­gin). Ита­ли­је већ од сре­ди­не VII ве­ка због све уче­ста­ли­јих кон­та­ка­та са сло­вен­ским све­том би­ли упо­зна­ти и са ње­го­вим је­зи­ком. О то­ ме све­до­чи до­бро по­зна­та при­по­вест о на­па­ду Сло­ве­на на Си­понт 643. го­ди­не, ка­да се Ро­до­алд, вој­ни за­по­вед­ник у слу­жби мла­дог бе­не­вен­тан­ског вој­во­де Ајо­на, на­па­да­чи­ма обра­тио на сло­вен­ском је­зи­ку.126 При­су­ство ве­ћих сло­вен­ских за­јед­ни­ца у по­је­ди­ним кра­ је­ви­ма ју­жне Ита­ли­је за­бе­ле­же­но је ве­о­ма ра­но, већ у VII и VI­II сто­ле­ћу, о че­му све­до­чи бо­га­та оно­ма­стич­ка гра­ђа (ан­тро­по­ни­ми­ја и то­по­ни­ми­ја).127 С мно­го оправ­данх раз­ло­га мо­же се прет­по­ста­ви­ ти да је ме­ђу пр­вим бе­не­дик­тин­ци­ма при­спе­лим у пре­де­ле Ду­кље са­свим из­ве­сно би­ло и оних ко­ји су до­бро по­зна­ва­ли сло­вен­ски је­зик. У доц­ни­је вре­ме мо­на­си су ме­ђу­соб­но ко­му­ни­ци­ра­ли на ро­ ман­ском, ита­ли­јан­ском, срп­ском и ал­бан­ском је­зи­ку, док су до­ку­ мен­ти ко­ји­ма су се ко­ри­сти­ли у сва­ко­ден­вном жи­во­ту би­ли ис­пи­са­ ни ла­тин­ским, ита­ли­јан­ским и срп­ским је­зи­ком, ра­зним ти­по­ви­ма Књига 6, свеска 1 ла­тин­ског и ћи­ри­лич­ног пи­сма.128 По­је­ди­ни бе­не­дик­тин­ски ма­на­сти­ри на се­вер­ном При­мор­ју пред­ста­вља­ли су упо­ри­ша слу­жбе сло­вен­ске.129 По­чев од три­де­се­ тих го­ди­на про­шлог сто­ле­ћа у на­у­ци је ви­ше пу­та из­не­то ми­шље­ ње да су гла­го­љи­ца и прак­ти­ко­ва­ње бо­го­слу­же­ња на сло­вен­ском 164 је­зи­ку у при­мор­ске обла­сти про­ди­ра­ли не са­мо из Па­но­ни­је, већ и ју­жним прав­цем из За­пад­не Бу­гар­ске и Ма­ке­до­ни­је пре­ко Ду­кље, У спомен и славу Светог Јована Владимира Тра­ву­ни­је и За­ху­мља.130 Им­пли­цит­на по­твр­да ове прет­по­став­ке 126 Реч је о до­га­ђа­ју ко­ји бе­ле­жи Па­вле Ђа­кон у сво­јој Исто­ри­ји Лан­го­бар­да: „Qu­ od cum Ra­du­ald nun­ti­a­tum fu­is­set, ci­to ve­ni­ens, eis­dem Scla­vis pro­pria il­lo­rum lin­gua lo­cu­tus est“, Pa­u­li Hi­sto­ria Lan­go­bar­do­rum, edd. L. Bet­hmann, G. Wa­itz, MGH Scrip­to­res re­rum Lan­ go­bar­di­ca­rum et Ita­li­ca­rum sa­ec. VI–IX., Han­no­ve­rae 1878, 135. 127 G. Ču­lić, Ono­ma­stič­ke po­tvr­de ita­lo-slo­ven­skih de­mo­graf­skih kon­ta­ka­ta u ju­žnoj Ita­ li­ji, Ime – znak ži­vo­ta, 139-174. 128 Mi­tro­vić, Be­ne­dik­tin­ci, 229-237. 129 Ла­тин­ски об­ред на сло­вен­ском је­зи­ку прак­ти­ко­ван је у опа­ти­ја­ма Све­тог Ни­ко­ле код Оми­шља, Све­те Лу­ци­је у Дра­зи Ба­шчан­ској, Све­тог Ни­ко­ле у Оточ­цу, Све­тих Ко­зме и Да­мја­на на Па­шма­ну и Све­тог Ива­на Кр­сти­те­ља у По­вљи­ма на Бра­чу. О бе­не­дик­тин­ци­ма гла­го­ља­ши­ма в. I. Osto­jić, Be­ne­dik­tin­ci u Hr­vat­skoj i osta­lim na­šim kra­je­vi­ma I. Op­ći po­vi­je­ sno-kul­tur­ni osvrt, Be­ned­ktin­ski pri­o­rat Tkon, Split 1963, 154–161. 130 У За­пад­ној Бу­гар­ској и Ма­ке­до­ни­ји, обла­сти­ма ко­је су чи­ни­ле сре­ди­ште Са­ му­и­ло­вог цар­ства, гла­го­љи­ца је не­го­ва­на све до по­чет­ка XII ве­ка ка­да је ћи­ри­ли­ца од­ не­ла ко­нач­ну пре­ва­гу. Обич­но се узи­ма­ло да је срп­ска ре­дак­ци­ја ста­ро­сло­вен­ског је­зи­ка на­ста­ла у зет­ско-хум­ским кра­је­ви­ма, Ђ. Три­фу­но­вић, Ка по­че­ци­ма срп­ске пи­сме­но­сти, От­кро­ве­ње, Бе­о­град 2001, 16-17, 44, 117, 162-163. Нај­но­ви­ја ис­тра­жи­ва­ња по­ка­зу­ју да је Ма­ри­ји­но је­ван­ђе­ље, нај­ста­ри­ји спо­ме­ник срп­ске ре­дак­ци­је, на­пи­са­но у дру­гој че­твр­ти­ ни XI ве­ка (нај­ка­сни­је до ше­зде­се­тих го­ди­на) у кра­је­ви­ма око Зве­ча­на, Че­ча­на и Ли­пља­ на, тј. у руб­ним ју­го­и­сточ­ним пре­де­ли­ма Ра­шке. Срп­ска ре­дак­ци­ја фор­ми­ра­ла се кра­јем X и по­чет­ком XI ве­ка ве­ро­ват­но исто­вре­ме­но са на­стан­ком срп­ског на­род­ног је­зи­ка, В. Са­вић, Срп­ски је­зик око го­ди­не хи­ља­ди­те, Цр­кве­не сту­ди­је 13 (2016) 37-51. про­на­ла­же­на је у за­кључ­ку Дру­гог сплит­ског са­бо­ра из 928. го­ ди­не, ко­ји је пред­ви­ђао да стон­ска, ду­бро­вач­ка и ко­тор­ска цр­ква, тј. ди­је­це­зе ис­ту­ре­не пре­ма ис­то­ку, у окви­ри­ма сво­јих гра­ни­ца у све­му мо­ра­ју сле­ди­ти дог­му ка­то­лич­ке ве­ре, што за­и­ста ука­зу­је на по­сто­ја­ње из­ве­сних од­сту­па­ња у од­но­су на зва­нич­но уче­ње и прак­су Ку­ри­је.131 Па­па Јо­ван X у ви­ше на­вра­та је од сплит­ског ар­ хи­е­пи­ско­па Јо­ва­на, хр­ват­ског кра­ља То­ми­сла­ва и за­хум­ског кне­за Ми­ха­и­ла тра­жио да се за­јед­но са све­штен­ством ан­га­жу­ју око ис­ко­ ре­њи­ва­ња Ме­то­ди­је­вог на­у­ка.132 Не­дав­но от­кри­ће гла­гољ­ског нат­ пи­са, ко­ји се као спо­ли­ја на­ла­зио у зи­ду гро­бљан­ске Цр­кве Ма­ле Го­спе у се­лу Ду­на­ве, не­да­ле­ко од Мр­ци­на у Ко­на­вли­ма, сру­ше­не у зе­мљо­тре­су 1979. го­ди­не, под­гре­ја­ло је на­ду да би се те­за о ју­жном прав­цу про­сти­ра­ња гла­го­љи­це у бу­дућ­но­сти ипак мо­гла до­ка­за­ти. Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић Па­жљи­вом ана­ли­зом ве­о­ма оште­ће­ног и те­шко чи­тљи­вог нат­пи­са Ни­ко Ка­пе­та­нић и Ма­тео Же­гар ус­пе­ли су да иден­ти­фи­ку­ју име Го­не­сла­во и 1060. го­ди­ну.133 Храм Ма­ле Го­спе по­диг­нут је 1885. го­ди­не на ме­сту сред­њо­ве­ков­не цр­кве по­ве­за­не са обли­жњом твр­ ђа­вом Со­ко, нај­зна­чај­ни­јим утвр­ђе­њем у Ко­на­вли­ма, у фи­зич­ком сми­слу ве­о­ма бли­зу Све­тог Ми­ха­и­ла Пре­влач­ког, Све­тог Ђор­ђа и оста­лих бе­не­дик­тин­ских на­се­о­би­на у Бо­ки ко­тор­ској.134 У вре­ме сво­је нај­ин­тен­зив­ни­је еван­ге­ли­за­тор­ске де­лат­но­сти бе­не­дик­тин­ци 165 на под­руч­ју Ду­кље мо­гли су би­ти упо­зна­ти са фе­но­ме­ном слу­жбе Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље сло­вен­ске и књи­га­ма ис­пи­са­ним гла­го­љи­цом срп­ском ре­дак­ци­јом ста­ро­сло­вен­ског је­зи­ка, али да­ље од ове прет­по­став­ке не би­смо сме­ли да иде­мо. По­ла­зе­ћи од дав­но из­ве­де­них за­кљу­ча­ка Вла­ди­ми­ра Ћо­ро­ви­ћа да Жи­ти­је Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра са­чу­ва­но у Ле­то­пи­су по­па Ду­ кља­ни­на ве­о­ма на­ли­ку­је на жи­ти­ја ме­ро­вин­шких вла­да­ра,135 Ти­бор Жив­ко­вић је из­нео ар­гу­мен­то­ва­ну прет­по­став­ку да је овај ха­ги­о­ 131 „ec­cle­sie uero, que in ori­en­te ha­ben­tur, id est Stag­nen­sis, Ra­gu­si­ta­na et Cat­ha­ri­ta­na, ean­dem ple­ni­tu­di­nem se­di­bus et ter­mi­nis su­is in om­ni­bus cat­ho­li­ce fi­dei dog­ma ad­se­qu­an­tur, Cod. Dipl. I, 37 (№ 26). 132 Исто, 28–30 (№ 22), 33–35 (№ 24). 133 Пре овог от­кри­ћа гла­гољ­ски нат­пи­си ни­су би­ли по­зна­ти у кра­је­ви­ма ју­жно од Кр­ке и Вр­ба­са. Нат­пис је уре­зан на мер­мер­ну пло­чу ко­ја по­ти­че још из рим­ских вре­ме­на, о че­му све­до­че оста­ци ла­тин­ских сло­ва на по­ле­ђи­ни, N. Ka­pe­ta­nić, M. Ža­gar, Naj­ju­žni­ji hr­vat­ski gla­golj­ski nat­pis, Ana­li za­vo­da za po­vi­je­sne zna­no­sti HA­ZU u Du­brov­ni­ku 39 (2001) 9-48 с пре­гле­дом ли­те­ра­ту­ре. 134 О твр­ђа­ви Со­ко в. Лек­си­кон гра­до­ва и тр­го­ва сред­њо­ве­ков­них срп­ских зе­ма­ља, ре­дак­тор С. Ми­шић, За­вод за уџ­бе­ни­ке, Бе­о­град 2010, 273 (Т. Ри­бар). 135 В. Ћо­ро­вић, Scrip­ta mi­no­ra, ур. М. Д. Сте­фа­но­вић, Б. Ма­рин­ко­вић, Ва­ље­во 1998, 79-80. граф­ски спис, на­пи­сан на ре­ла­тив­но до­бром ла­тин­ском је­зи­ку и као та­кав уба­чен у Бар­ски ро­до­слов, де­ло бе­не­дик­тин­ског по­ста­ ња, на­ста­ло по свој при­ли­ци у до­ба кра­ља Бо­ди­на.136 Има­ју­ћи у ви­ду на­пред пре­до­че­не чи­ње­ни­це, као и сна­жну по­ве­за­ност Во­ји­ сла­вље­ви­ћа са Опа­ти­јом Све­тих Ср­ђа и Вак­ха, ко­ју су мо­жда они и уте­ме­љи­ли као сво­ју за­ду­жби­ну, овај за­кљу­чак нам се чи­ни пот­ пу­но оправ­дан. Ph. D. Ka­ta­ri­na, re­se­arch as­so­ci­a­te Cen­ter for Hi­sto­ri­cal Ge­o­graphy and Hi­sto­ri­cal De­mo­graphy Fa­culty of Phi­lo­sophy, Bel­gra­de THE RO­LE OF BE­NE­DIC­TI­NES Књига 6, свеска 1 IN THE EVAN­GE­LI­ZA­TION OF DU­KLJA (FROM THE SE­COND HALF OF THE 9th TO THE 12th CEN­TURY) Sum­mary: When, at the end of the 9th cen­tury the Be­ne­dic­ti­nes had star­ted ar­ri­ving in the parts aro­und Ko­tor and Bu­dva, and in la­ter de­ca­ 166 des slowly de­scen­ding to­wards Bar, Ul­cinj, Ska­dar and North Al­ba­nian mo­un­ta­ins, they fo­und ci­ti­es and Byzan­ti­ne cen­tres in this lit­to­ral re­gion У спомен и славу Светог Јована Владимира with pre­do­mi­nantly Ro­man po­pu­la­tion and with de­ve­lo­ped church or­ ga­ni­za­tion, in­clu­ding se­ve­ral epi­sco­pal se­ats. They had al­so fo­und Sla­ vic po­pu­la­tion at the out­skirts of the town dis­tricts and furt­her in­land. The­se Slavs had de­fi­ni­tely been fa­mi­li­ar with the Chri­stian le­ar­ning. So­me Sla­vic gro­ups, fa­mi­li­es and in­di­vi­du­als had pro­bably even been bap­ti­zed Chri­sti­ans. In the­ir fi­eld work, the Be­ne­dic­ti­nes had al­so met with Sla­vic be­li­efs and ri­tes which had su­rely go­ne thro­ugh so­me chan­ ges as the Slavs had de­scen­ded from the­ir ho­me­lands be­hind the Car­ pat­hi­ans down to the Adri­a­tic sea, un­der the in­flu­en­ce of sha­ma­ni­stic Avar re­li­gion, la­tent Chri­sti­a­nity con­fes­sed by the Ro­man po­pu­la­tion in the in­land Bal­kan Pe­nin­su­la and the re­ma­ins of an­ci­ent be­li­efs from pre-Ro­man and pre-Chri­stian ti­mes. Sin­ce the first de­ca­des of the 7th cen­tury, mar­ked by the ru­le of the Em­pe­ror He­rac­li­us and the set­tling of the Serbs and Cro­ats, the Ro­me was sen­ding mis­si­o­na­ri­es to con­vert the new­co­mer Slavs to Chri­sti­a­nity. The­se pro­ces­ses we­re in­ten­si­fied and in so­me parts the task was even com­ple­ted by the end of the 9th cen­tury. 136 Ge­sta re­gum Scla­vo­rum II, ко­мен­та­ре на­пи­сао Т. Жив­ко­вић, Из­во­ри за срп­ску исто­ри­ју књ. 7, Ла­тин­ски из­во­ри књ. 1, Исто­риј­ски ин­сти­тут ˗ Ма­на­стир Острог, Бе­о­град 2009, 262-271, по­себ­но нап. 1256. The ro­le of the Be­ne­dic­ti­nes con­si­sted in ta­king re­spon­si­bi­lity for evan­ ge­li­za­tion of the newly bap­ti­zed Slavs, la­ter al­so Al­ba­ni­ans, re­si­dents of Du­klja (Doc­lea) and sur­ro­un­ding re­gi­ons. The pro­ces­ses of evan­ge­li­za­ tion la­sted for a very long ti­me sin­ce they in­vol­ved a se­ri­o­us mind re­fra­ ming in or­der to ma­ke the ac­cep­tan­ce of ba­sic Chri­stian po­stu­la­tes even pos­si­ble. Re­si­stan­ce of the pa­tri­ar­chal so­ci­ety to such ef­forts was sub­ stan­tial ma­inly due to strong tran­sge­ne­ra­ti­o­na­li­ti­es. In or­der to adapt to the cir­cum­stan­ces exi­sting in the fi­eld, bet­we­en the ur­ban cen­tres at the se­a­si­de and the Slav com­mu­ni­ti­es in­land, the Be­ne­dic­ti­nes had ra­is­ ed the­ir mo­na­ste­ri­es as mis­si­o­nary po­ints in the lo­ca­ti­ons that had to me­ et se­ve­ral cri­te­ria: fa­vo­u­ra­ble con­di­ti­ons for agri­cul­tu­re (espe­ci­ally for gro­wing oli­ves, vi­nes and me­di­ci­nal herbs), springs of drin­king wa­ter, po­si­ti­o­ning that al­lows con­trol of ac­cess to the mo­na­stery com­ple­xes, Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић vi­ci­nity of main tran­spor­ta­tion ro­u­tes and city cen­tres, con­ti­nu­ity of the cult lo­ca­ti­ons (re­ma­ins of Chri­stian, pre-Chri­stian tem­ples and bu­rial si­tes), and the ima­ge of sec­lu­sion. Anot­her im­por­tant con­di­tion for suc­ cessful evan­ge­li­za­tion ef­forts was al­so a wi­se cho­i­ce of the sa­int cults, in ac­cor­dan­ce not only with the Be­ne­dic­ti­ne pi­ety but al­so with the sen­ si­bi­lity of the Slav flock. In this sen­se, the cults that we­re par­ti­cu­larly con­ve­ni­ent we­re the cults of Sa­int Ar­chan­gels, St. John the Bap­tist, St. Pe­ter and St. Ge­or­ge. What was al­so stri­king was that the Be­ne­dic­ti­nes 167 had re­a­dily ac­cep­ted the cults of Eastern sa­ints, espe­ci­ally tho­se of holy Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље war­ri­ors. In this man­ner, they ad­ded a Chri­stian me­a­ning to the spa­tial and tem­po­ral ca­te­go­ri­es which had al­ready had a sac­ral cha­rac­ter in the Sla­vic re­li­gion. Even the first mis­si­o­na­ri­es de­fi­ni­tely spo­ke the Sla­vic lan­gu­a­ge. La­ter, the mo­na­stery com­mu­ni­ti­es con­si­sted of ma­inly lo­cal po­pu­la­tion – Ro­man, Sla­vic (Ser­bian) and Al­ba­nian. The Be­ne­dic­ti­nes we­re the most pro­bably fa­mi­li­ar with the li­tur­gi­es in the Sla­vic lan­gu­a­ ge and the bo­oks writ­ten in the Gla­go­li­tic script and the Ser­bian ver­sion of the Old Sla­vic lan­gu­a­ge. Ho­we­ver, it is in­con­clu­si­ve whet­her the­re we­re mo­na­ste­ri­es in Du­klja, in which the re­li­gi­o­us ser­vi­ce was prac­ti­ ced in Sla­vic. Keywords: chri­sti­a­ni­za­tion, evan­ge­li­za­tion, Be­ne­dic­ti­nes, ar­ chetypes, Slavs, Sla­vic mytho­logy, Du­klja, sac­ral to­po­graphy, cults Др Ка­та­ри­на Ми­тро­вич, на­уч­ный со­труд­ник Цен­тр исто­ри­че­ской ге­о­гра­фии и исто­ри­че­ской де­мо­гра­фии Фи­ло­соф­ский фа­ку­ль­тет, Бел­град РО­ЛЬ БЕ­НЕ­ДИК­ТИН­ЦЕВ В ЕВАН­ГЕ­ЛИ­ЗА­ЦИИ ДУ­КЛИ (ВТО­РАЯ ПО­ЛО­ВИ­НА IX – XII ВВ.) Ре­зю­ме: Ког­да в кон­це IX ве­ка бе­не­дик­тин­цы по­я­ви­ли­сь в ра­й­ о­не Ко­то­ра и Бу­двы, в те­че­ние сле­ду­ю­щи ­ х де­ся­ти­ле­тий по­сте­пен­ но про­дви­га­я­сь в на­пра­вле­нии Ба­ра, Уль­ци­ня, Ска­да­ра и се­ве­ро­ ал­бан­ских гор, в при­бре­жных обла­стях они на­шли го­ро­да, цен­тры ви­зан­ти­й­ско­го пра­вле­ния, с пре­и­му­щ­е­ствен­но ро­ман­ским на­се­ле­ ни­ем и раз­ви­той цер­ков­ной ор­га­ни­за­ци­ей, вклю­чав­шей не­ско­ль­ко епи­скоп­ских ре­зи­ден­ций, а так­же сла­вян­ские по­се­ле­ния, рас­по­ло­ жив­ши­е­ся на под­сту­пах к го­род­ским ра­й­о­нам и да­лее, в глу­би­не Књига 6, свеска 1 кон­ти­нен­та. Из­вест­но, что эти сла­вя­не бы­ли зна­ко­мы с хри­сти­ан­ ским уче­ни­ем. Не­ко­то­рые сла­вян­ские общ­и­ны, ро­ды и от­де­ль­ные лич­но­сти уже бы­ли окре­щ­е­ны. Бе­не­дик­тин­цы об­на­ру­жи­ли зде­сь сла­вян­ские ве­ро­ва­ния и об­ря­ды, ко­то­рые, по ме­ре пу­те­ше­ствия сла­вян с их ро­ди­ны на За­кар­па­тье до бе­ре­гов Адри­а­ти­че­ско­го мо­ 168 ря, пре­тер­пе­ли опре­де­лен­ные из­ме­не­ния под вли­я­ни­ем ша­ман­ской авар­ской ре­ли­гии, ла­тент­но­го хри­сти­ан­ства, ко­то­рое ис­по­ве­до­ва­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ло­сь ро­ман­ским на­се­ле­ни­ем в глу­би­не Бал­кан­ско­го по­лу­о­стро­ва, и дру­гих древ­них ве­ро­ва­ний, во­зник­ших еще в до­рим­ские и до­хри­ сти­ан­ские вре­ме­на. Уже с пер­вых де­ся­ти­ле­тий VII ве­ка, от­ме­чен­ ных пра­вле­ни­ем ца­ря Ира­клия и пе­ре­се­ле­ни­ем сер­бов и хор­ва­тов, из Ри­ма по­сы­ла­ли­сь мис­си­о­не­ры с за­да­чей окре­сти­ть но­во­при­быв­ ших сла­вян. Про­цес­сы кре­щ­е­ния на­бра­ли си­лу, а кое-где и бы­ли за­вер­ше­ны до кон­ца IX в. За­да­ча бе­не­дик­тин­цев за­клю­ча­ла­сь в том, что­бы осу­ще­ ­стви­ть еван­ге­ли­за­цию окре­ще­ ­ных сла­вян, а поз­ же ал­бан­цев, жи­те­лей Ду­кли и со­сед­них обла­стей. Еван­ге­ли­за­ция за­ни­ма­ет мно­го вре­ме­ни, по­ско­ль­ку она под­ра­зу­ме­ва­ет пол­ное из­ ме­не­ние обра­за мы­шле­ния, без че­го бы­ло бы не­во­змо­жно при­ня­ тие основ­ных по­сту­ла­тов хри­сти­ан­ства. Со­про­ти­вле­ние па­три­ар­ ха­ль­но­го общ­е­ства этим из­ме­не­ни­ям бы­ло до­во­ль­но си­ль­ным по при­чи­не су­щ­е­ство­ва­ния в нем креп­ких тран­сге­не­ра­ци­он­ных свя­ зей. Же­лая при­спо­со­би­ть­ся к но­вым об­сто­я­те­ль­ствам сво­ей жи­зни – ме­жду ур­ба­ни­сти­че­ски­ми цен­тра­ми на по­бе­ре­жье и сла­вян­ски­ ми по­се­ле­ни­я­ми да­лее от при­мо­рья – бе­не­дик­тин­цы стро­и­ли свои мо­на­сты­ри как сво­ео­ ­бра­зные мис­си­о­нер­ские пунк­ты, ста­ра­я­сь удо­вле­тво­ри­ть не­ско­ль­ким тре­бо­ва­ни­ям. А имен­но, ва­жным бы­ ло на­ли­чие усло­вий для вы­ра­щи ­ ­ва­ния се­ль­ско­хо­зя­й­ствен­ных ку­ ль­тур (осо­бен­но олив­ко­вых де­ре­вь­ев, ви­но­гра­да и ле­кар­ствен­ных трав) и ис­точ­ни­ка пи­ть­е­вой во­ды. Су­щ­е­ствен­ным так­же бы­ло та­ кое по­ло­же­ние, с ко­то­ро­го мо­жно бы­ло кон­тро­ли­ро­ва­ть под­сту­пы к мо­на­сты­рю. Мо­на­сты­рь долж­нен был на­хо­ди­ть­ся вбли­зи глав­ ных пу­тей со­о­бщ­ен ­ ия и го­род­ских цен­тров. Кро­ме то­го, ва­жны бы­ ли пре­ем­ствен­но­сть в ку­ль­тур­ной тра­ди­ции то­го или ино­го ме­ста (на­ли­чие остат­ков хри­сти­ан­ских и до­хри­сти­ан­ских хра­мов, мест за­хо­ро­не­ний) и ощущение обо­со­блен­но­сти мо­на­сты­ря. Ва­жной пред­по­сыл­кой к успе­шной еван­ге­ли­за­ции стал пра­ви­ль­ный вы­бор ку­ль­тов свя­тых, что бы­ло со­звуч­но как с бе­не­дик­тин­ской на­бо­жно­ стью, так и с чув­ства­ми сла­вян­ской па­ствы. В этом смы­сле, осо­бое зна­че­ние име­ли ку­ль­ты свя­тых Ар­хан­ге­ла, Иоан­на Кре­сти­те­ля, Пе­ Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић тра и Ге­ор­гия. Лег­ко за­ме­ти­ть, что бе­не­дик­тин­цы охот­но при­ни­ма­ ли ку­ль­ты во­сточ­ных свя­тых, осо­бен­но во­и­те­лей. Та­ким обра­зом бе­не­дик­тин­цы при­да­ва­ли хри­сти­ан­ское зна­че­ние про­стран­ствен­ ным и вре­мен­ным ка­те­го­ри­ям, ко­то­рые в сла­вян­ской ре­ли­гии уже при­о­бре­ли са­кра­ль­ный ха­рак­тер. Из­вест­но, что уже пер­вые мис­си­ о­не­ры го­во­ри­ли на сла­вян­ском язы­ке. Поз­же мо­на­стыр­ские общ­и­ ны на­ча­ли со­сто­ят­ ь пре­и­му­щ­е­ствен­но из пред­ста­ви­те­лей мест­но­го на­се­ле­ния – ро­ман­цев, сла­вян (сер­бов) и ал­бан­цев. Ве­ро­ят­но, бе­не­ 169 дик­тин­цы бы­ли зна­ко­мы с бо­го­слу­же­ни­ем на сла­вян­ском язы­ке и с Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље кни­га­ми, на­пи­сан­ны­ми гла­го­ли­цей на серб­ском ва­ри­ан­те ста­ро­сла­ вян­ско­го язы­ка. Од­на­ко, нет дан­ных о том, бы­ли ли в Ду­кле у них та­кие мо­на­сты­ри, в ко­то­рых бы со­вер­ша­ла­сь сла­вян­ская слу­жба. Клю­че­вые сло­ва: хри­сти­а­ни­за­ция, еван­ге­ли­за­ция, бе­не­дик­тин­ цы, ар­хе­ти­пы, сла­вя­не, сла­вян­ская ми­фо­ло­гия, Ду­кля, са­кра­ль­ная то­по­гра­фия, ку­ль­ты Δρ. Ka­ta­ri­na Mi­tro­vić, επιστημονικός συνεργάτης Κέντρο ιστορικής γεωγραφίας και ιστορικής δημογραφίας Φιλοσοφική Σχολή, Βελιγράδι Ο ΡΌΛΟΣ ΤΩΝ ΒΕΝΕΔΙΚΤΊΝΩΝ ΣΤΗ ΔΙΑΦΏΤΙΣΗ ΤΗΣ ΔΙΟΚΛΕΊΑΣ (ΔΕΎΤΕΡΟ ΜΙΣΌ ΤΟΥ 9ΟΥ ΑΙΏΝΑ – 12ΟΣ ΑΙΏΝΑΣ) Περίληψη: Όταν οι Βενεδικτίνοι έφθασαν στις περιοχές γύρω από το Κότορ και τη Μπούντβα στα τέλη του 9ου αιώνα κατεβαίνοντας στα- διακά στις επόμενες δεκαετίες προς το Μπαρ, το Ούλτσιν, τη Σκόδρα και τα βουνά της Βόρειας Αλβανίας, εντόπισαν σε αυτές τις παραθα- λάσσιες περιοχές πόλεις, κέντρα της βυζαντινής διοίκησης με κυρίαρ- χο ρωμαϊκό πληθυσμό και με ανεπτυγμένη εκκλησιαστική οργάνωση μαζί με μερικές επισκοπικές έδρες. Επίσης, συνάντησαν και το σλαβικό Књига 6, свеска 1 πληθυσμό στα πέριξ των πόλεων και στην ενδοχώρα. Οι Σλάβοι για τους οποίους πρόκειται αναμφίβολα γνώριζαν το χριστιανικό δίδαγ- μα. Κάποιες ομάδες Σλάβων, φυλές και άτομα είχαν ήδη βαφτιστεί. Οι Βενεδικτίνοι αντιμετώπισαν εκεί σλαβικές δοξασίες και τελετουρ- γική πρακτική που είναι αναμφισβήτητο ότι υπέστησαν ορισμένες αλ- 170 λαγές στο δρόμο από την πατρική γη στην Τρανσκαρπαθία μέχρι τις Αδριατικές ακτές, υπό την επιρροή του σαμανισμού των Αβάρων, μυ- У спомен и славу Светог Јована Владимира στικού χριστιανισμού που ομολογούσε ο ρωμαϊκός πληθυσμός στην ενδοχώρα της Βαλκανικής Χερσονήσου και αρχαίων δοξασιών οι οποί- ες ήταν απομεινάρια των προρωμαϊκών και προχριστιανικών εποχών. Ήδη από τις πρώτες δεκαετίες του 7ου αιώνα, που σημάδεψαν η βα- σιλεία του Αυτοκράτορα Ηράκλειου και η εγκατάσταση των Σέρβων και Κροατών, από τη Ρώμη στέλνονταν οι ιεραπόστολοι με εντολή να εκχριστιανιστούν οι νεοφερμένοι Σλάβοι. Η διαδικασία του εκχριστια- νισμού εξαπλώθηκε, ενώ σε κάποιες περιοχές ολοκληρώθηκε μέχρι το τέλος του 9ου αιώνα. Ο ρόλος των Βενεδικτίνων ήταν να αναλάβουν την ευθύνη της διαφώτισης των νεοβαφτισμένων Σλάβων, μετέπειτα και των Αλβανών, κατοίκων της Διοκλείας και γειτονικών περιοχών. Η διαδικασία της διαφώτισης είναι μακροχρόνια επειδή την βάση της αποτελεί η ριζική μετάνοια έτσι ώστε να γίνουν αποδεκτές έστω και οι θεμελιώδεις αρχές του χριστιανισμού. Η αντίδραση της πατριαρχικής κοινωνίας σε αυτές τις προσπάθειες ήταν σημαντική ακριβώς λόγω της ύπαρξης δυνατών δεσμών μεταξύ γενιών. Για να προσαρμοστούν στις υπάρχουσες συνθήκες στα σταυροδρόμια ανάμεσα σε αστικά κέντρα της παραθαλάσσιας περιοχής και σλαβικής κοινωνίας στην κοντινή ενδοχώρα, οι Βενεδικτίνοι έχτιζαν τα μοναστήρια τους σαν ιδιαίτερα ιεραποστολικά σημεία σε τοποθεσίες που ικανοποιούσαν μερικά κριτή- ρια: ύπαρξη πηγών πόσιμου νερού και συνθηκών για την καλλιέργεια γεωργικών προϊόντων (ελιές, αμπέλια, θεραπευτικά βότανα), θέση από την οποία είναι δυνατός ο έλεγχος της εισόδου στο μοναστηριακό συ- γκρότημα, γειτνίαση με κύριους δρόμους και αστικά κέντρα, συνέχεια ενός τόπου λατρείας (απομεινάρια χριστιανικών και προχριστιανικών ναών και ταφικών συγκροτημάτων), ψευδαίσθηση της απομόνωσης. Η σημαντική προϋπόθεση για την επιτυχία των προσπαθειών τους αποτε- λούσε η σωστή επιλογή της τιμής των αγίων, σύμφωνα με την ευλάβεια των Βενεδικτινών, αλλά και με τα συναισθήματα της σλαβικής ποί- μνης. Με αυτή την έννοια, ιδιαίτερα ταιριαστές ήταν οι τιμές των Αγίων Αρχαγγέλων, του Αγίου Ιωάννη του Βαπτιστή, του Αγίου Πέτρου, του Αγίου Γεωργίου. Παρατηρείται ότι οι Βενεδικτίνοι πρόθυμα αποδέ- Др Ка­т а­р и­н а Ми­т ро­в ић χονταν τις τιμές των Αγίων της Ανατολής, ιδιαίτερα των πολεμιστών Αγίων. Με αυτές τις τοπικές και χρονικές κατηγορίες που ήδη διέθεταν ιερό χαρακτήρα στη θρησκεία των Σλάβων, οι Βενεδικτίνοι έδωσαν την ουσία του χριστιανισμού. Είναι αναμφίβολο ότι ακόμα και οι πρώτοι ιεραπόστολοι μιλούσαν τη σλαβική γλώσσα. Οι μετέπειτα μοναστηρι- ακές κοινότητες αποτελούνταν κατά το πλείστον από τους γηγενείς – Ρωμαίους, Σλάβους (Σέρβους) και Αλβανούς. Οι Βενεδικτίνοι μάλλον γνώρισαν τη θεία λατρεία στη σλαβική γλώσσα και βιβλία γραμμένα 171 με γλαγολιτικό αλφάβητο της σερβικής εκδοχής της παλαιοσλαβικής Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље γλώσσας, αλλά δεν είναι βέβαιο αν στη Διοκλεία υπήρχαν μοναστήρια τους στα οποία είχε τελεστεί η σλαβική λατρεία. Λέξεις κλειδιά: εκχριστιανισμός, διαφώτιση, Βενεδικτίνοι, αρχέτυ- πα, Σλάβοι, σλαβική μυθολογία, Διοκλεία, ιερά τοπογραφία, λατρείες Др Жар­ко Ле­ко­вић, на­уч­ни са­рад­ник Исто­риј­ски ин­сти­тут Уни­вер­зи­те­та Цр­не Го­ре le­ko­vic­zar­

[email protected]

МА­НА­СТИР БИ­ЈЕ­ЛА – ЗА­ДУ­ЖБИ­НА СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА (БИ­ЈЕ­ЛА КРОЗ ВЈЕ­КО­ВЕ – ИСТО­РИ­ЈА И ПРЕ­ДА­ЊЕ) Са­же­так: За ври­је­ме вла­да­ви­не кне­за и кра­ља Вла­ди­ми­ра, на­кон скла­па­ња при­ја­тељ­ства са он­да моћ­ном Бу­гар­ском, на­род је жи­вио у ми­ру и бла­го­ста­њу, по­ди­за­не су цр­кве и ма­на­сти­ри, ши­ ри­ло се хри­шћан­ство и кул­ту­ра, уни­шта­ва­ла се је­рес. По на­род­ном пре­да­њу, Све­ти краљ Вла­ди­мир је кти­тор ма­на­сти­ра Би­је­ла у Дроб­ Књига 6, свеска 1 ња­ку. Овај ма­на­стир је пред­ста­вљао ва­жан чи­ни­лац дру­штве­ног и по­ли­тич­ког раз­вит­ка Дроб­ња­ка. Ње­го­ва је за­слу­га што је у том кра­ ју сна­жно из­гра­ђе­на, раз­ви­је­на и очу­ва­на на­ци­о­нал­на сви­јест, као и јед­на од те­жњи на­ро­да – бор­ба за сло­бо­ду и ује­ди­ње­ње. Ма­на­стир је кроз исто­ри­ју био не са­мо бо­го­мо­ља, већ и цен­тар пре­пи­си­вач­ке 172 дје­лат­но­сти, као и шко­ла, уто­чи­ште про­свје­те, чак и у нај­те­жим вре­ме­ни­ма. У ње­му су се учи­ле број­не ге­не­ра­ци­је мо­на­ха. У спомен и славу Светог Јована Владимира Кључ­не ри­је­чи: Цр­ква, ма­на­стир, Би­је­ла, све­ште­ник, књи­га, уста­нак, Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир У бли­зи­ни се­ла До­ња Би­је­ла, у ка­њо­ну рје­чи­це Би­је­ле, при­ то­ке Ко­мар­ни­це, смје­штен је исто­им ­ е­ни ма­на­стир са цр­квом по­ све­ће­ном Св. Ђор­ђу. Ма­на­стир је по­диг­нут на скро­ви­том мје­сту, окру­жен ста­ром шу­мом и сти­је­на­ма, та­ко да по­ста­је ви­дљив тек ка­да се по­сје­ти­лац на­ђе пред њим. Ка­да је пр­ви пут на овом мје­сту, не­да­ле­ко од да­на­шње ва­ро­ши­це Шав­ни­ка, од ко­је га ди­је­ли јед­но ве­ли­ко бр­до, по­диг­нут ма­на­стир, и ко га је по­ди­гао не зна се тач­но. По на­род­ном пре­да­њу, са­гра­ди­ли су га бан Ко­зли­на из Ту­ши­не и кнез Ву­ло­вић из Би­је­ле, уз бо­гат при­лог кра­ља Вла­ди­ми­ра, у је­ да­на­е­стом ви­је­ку. Пре­ма на­род­ној тра­ди­ци­ји Ко­зли­не су би­ли од пле­ме­на Но­вља­на и до­се­ли­ли су се у Дроб­њак у ври­је­ме ње­го­вог на­се­ља­ва­ња. Уоп­ште­но је и на­род­но пре­да­ње да су Ко­зли­не вој­ вод­ска по­ро­ди­ца. Пре­да­ње ка­же да су јед­ном при­ли­ком Дроб­ња­ци раз­би­ли Бу­га­ре на Та­ри пре­ма Пир­ли­то­ру, у ври­је­ме кад је Дроб­ња­ ком упра­вљао бан Ко­зли­на. Пре­да­ње још ка­же, да су Дроб­ња­ци по­ ту­кли Бу­га­ре, кад су ови пре­га­зи­ли све срп­ске зе­мље и да је Све­ти краљ Вла­ди­мир по­мо­гао кне­зу Ву­ло­ви­ћу по­ди­ћи ма­на­стир Би­је­лу у Дроб­ња­ку. Пре­ма по­ро­дич­ној тра­ди­ци­ји Ву­ло­ви­ћи, та­ко­ђе, твр­де да су они осно­ва­ли ма­на­стир. То им при­зна­ју и дру­ге по­ро­ди­це, а то твр­де и исе­ље­ни Ву­ло­ви­ћи у ср­би­јан­ском Под­ри­њу. Ни јед­ни ни дру­ги Ву­ло­ви­ћи не зна­ју ни­ка­квих де­та­ља о осни­ва­њу ма­на­сти­ра из ко­јих би се мо­гло од­ре­ди­ти ври­је­ме, ма­кар и при­бли­жно, са­мо ве­ле да је то би­ло дав­но.1 Ова по­бје­да над Бу­га­ри­ма мо­гла је би­ти 1002. го­ди­не, при­ли­ ком ве­ли­ког по­хо­да ца­ра Са­му­и­ла на срп­ске зе­мље у Ја­дран­ском при­мор­ју. Та­да је цар Са­му­и­ло за­ро­био кра­ља Вла­ди­ми­ра и вра­ћа­ ју­ћи се са овог по­хо­да оста­вио за со­бом пу­стош и ру­ше­ви­не. Дроб­ ња­ци су би­ли на уда­ру Са­му­и­ло­вој вој­сци, јер су се про­сти­ра­ли са обје стра­не та­да је­ди­но­га пу­та ко­јим је ова вој­ска мо­гла про­ћи. По­сли­је по­ра­за Бу­га­ра на Та­ри, у ври­је­ме гра­ђе­ња, ма­на­стир се звао Ту­ње­мир­ски, док се са­ма цр­ква зва­ла Ту­ње­ми­ри­ца, на­зва­на по Др Жар­к о Ле­к о­в ић име­ну бр­да у бли­зи­ни ма­на­сти­ра. Са­чу­ва­но је пре­да­ње да се ма­на­ стир Би­је­ла звао “Гро­мо­бо­ља”.2 У не­ким из­во­ри­ма из ра­ни­јег до­ба ма­на­стир се зо­ве Би­ов­ски, док су дроб­њач­ке пам­ти­ше од сво­јих ста­рих за­пам­ти­ли да су га на­зи­ва­ли цр­квом кња­за Вла­ди­ми­ра ко­ја се на­ла­зи по­ред рим­ског дру­ма пре­ко Ту­њо­ми­ра. И нај­ве­ћи пје­сник но­ви­је еп­ске на­род­ске по­е­зи­је код Ср­ба Ра­до­ван Бе­ћи­ро­вић Тре­ 173 бје­шки (1898-1986), пре­но­си пре­да­ње ко­је је жи­во у ње­го­вом се­лу Манастир Бијела – задужбина Светог Јована Владимира Би­је­ла, и у пје­сми Дроб­ња­ци ка­же: “Књаз за­ла­зи у про­шлост да­ле­ку, И пи­та­ше дроб­њач­ке пам­ти­ше Што њи­хо­ви ста­ри за­пам­ти­ше: “Ђе је цр­ква кња­за Вла­ди­ми­ра, И Друм рим­ски пре­ко Ту­њо­ми­ра.”3 На­зив Би­је­ла је но­ви­јег да­ту­ма. По јед­ном пре­да­њу Ву­ло­ви­ћи, пр­ви ста­нов­ни­ци Би­је­ле, по­ри­је­клом су из Би­је­ле у Бо­ко­ко­тор­ском за­ли­ву, па су они но­во­ме се­лу да­ли име Би­је­ла ра­ди сје­ћа­ња на сво­ ју ма­ти­цу. Пре­ма дру­гом пре­да­њу, ко­је жи­ви у по­ро­ди­ци Ву­ћић, они су се до­се­ли­ли у Би­је­лу 70 го­ди­на при­је “Ко­со­ва” из се­ла Би­је­ ле код Но­вог у Бо­ки, па су око 1319. го­ди­не, по мје­сту из ко­га су се до­се­ли­ли, на­зва­ли и сво­је но­во ста­ни­ште у Дроб­ња­ку. То су мо­гли на­мет­ну­ти окол­ном ста­нов­ни­штву, јер по­ро­дич­на тра­ди­ци­ја ка­зу­је да су би­ли вр­ло бо­га­ти и ве­о­ма број­ни. По­зна­то је и на­род­но пре­ 1 Ан­дри­ја Лу­бу­рић, Дроб­ња­ци, Бе­о­град, 1930, 22, 104-106. 2 Ар­хив Ср­би­је, Збир­ка Ан­дри­је Лу­бу­ри­ћа, к. XI­II/192. 3 Ха­џи-Ра­до­ван Бе­ћи­ро­вић Тре­бје­шки, Ста­бљи­ке срп­ства – иза­бра­не и но­ве пје­ сме (при­ре­ди­ли Ми­ха­и­ло Шће­па­но­вић и Бу­ди­мир Алек­сић), Це­ти­ње, 1998, 326. да­ње, да је је­дан Ву­ло­вић у ври­је­ме по­ди­за­ња Мо­рач­ког ма­на­сти­ра дао свој при­лог ма­на­сти­ру. Тај Ву­ло­вић, чи­је име ни­је са­чу­ва­ла на­ род­на тра­ди­ци­ја, је 1252. го­ди­не оти­шао из Би­је­ле „у цр­ве­ним чак­ ши­ра­ма и на би­је­лом ко­њу оће­рао то­вар бра­шна, мље­ве­на у мли­ну Цр­ња­ку“, ко­ји је на из­во­ру Би­је­ле. Ве­ле, да се до та­да Би­је­ла зва­ла Цр­на и да је та­да „краљ Не­ма­њић“ на­ре­дио да се зо­ве Би­је­лом јер „крај ко­ји да­је ова­кве љу­де и бра­шно, не тре­ба да се зо­ве Цр­на не­го Би­је­ла.“ Ово при­ча­ју Ву­ло­ви­ћи са ве­ли­ким по­но­сом и твр­де да их је краљ та­да бла­го­сло­вио. Је­ди­но се млин на из­во­ру ри­је­ке Би­је­ле и да­нас зо­ве Цр­њак, ка­ко се и ра­ни­је звао. Дру­ги, опет, би­ље­же да је се­ло до­би­ло име по ри­је­ци Би­је­лој, ко­ја кроз ње­га про­ти­че. Она про­ти­че, осо­би­то сред­њим то­ком, кроз зе­мљи­ште би­је­ле гли­ну­ше, па се и на вр­ло ма­лим ки­ша­ма за­му­ти ње­на во­да, и од спи­ра­ња гли­ ну­ше до­би­је би­је­лу бо­ју. Од ове бо­је и ри­је­ка је до­би­ла име, а по њој и се­ло и ма­на­стир.4 Књига 6, свеска 1 Про­шлост овог ма­на­сти­ра, иако не­ма пи­са­них тра­го­ва, нео­дво­ ји­ва је од исто­ри­је ра­но­фе­у­дал­не срп­ске др­жа­ве, још од тре­ће де­ се­ти­не де­ве­тог ви­је­ка. За не­ко ври­је­ме Дроб­њак је био у са­ста­ву зет­ске др­жа­ве, а ка­сни­је је при­пао Ра­шкој. Зна се да је у до­ба кра­ља Ми­лу­ти­на, Дроб­њак при­па­дао Ра­шкој. То до­зна­је­мо из Све­то­сте­ 174 фан­ске хри­со­ву­ље кра­ља Ми­лу­ти­на. Та­мо се ка­же за дроб­њач­ко се­ ло Ту­ши­ну да је у „Ра­шкој зе­мљи“.5 По Ду­ша­но­вој смр­ти, Дроб­њак У спомен и славу Светог Јована Владимира је с Оно­го­штом до­шао под власт Во­ји­но­ви­ћа, а ма­ло ка­сни­је Ни­ ко­ле Ал­то­ма­но­ви­ћа. На­мје­ру да по­ди­је­ле ње­го­ву др­жа­ву има­ли су краљ Ву­ка­шин и Ђу­рађ Бал­шић, али то је успје­ло тек 1374. го­ди­не кне­зу Ла­за­ру и ба­ну Тврт­ку. Ла­за­ру при­пад­не Дроб­њак, Оно­гошт и Пи­ва.6 Та­да је дроб­њач­ки вој­во­да био Ми­ле­ша Ман­дић, ко­ји се те го­ди­не бо­рио у вој­сци кне­за Ла­за­ра и од ње­га до­био по­ве­љу, о ко­јој је са­чу­ва­на успо­ме­на у брат­ству. Кне­зу Ла­за­ру је био вје­ран и вој­во­да Ђур­јан Ко­сов­чић ко­ји је пред­во­дио Дроб­ња­ке у Ко­сов­ском бо­ју 1389. го­ди­не. У јед­ној на­род­ној пје­сми ка­же се да кнез Ла­зар пи­ше књи­гу вој­во­ди Ђур­ја­ну: „а де­ве­ту Ђу­ри­ци сер­да­ру у Дроб­ња­ ку, у пле­ме­ну ја­ку”. Ђу­ри­ца и Жи­ван Ко­смев­чић по­ми­њу се ме­ђу вој­во­да­ма у опи­су Ко­сов­ског бо­ја ра­ђе­ном у осам­на­е­стом ви­је­ку, по на­род­ном пре­да­њу. У По­шће­њу су до­не­дав­но по­ка­зи­ва­ли ру­ше­ ви­не ку­ле вој­во­де Ђур­ја­на Ко­сов­чи­ћа. До на­ших да­на је са­чу­ван спо­мен на од­зив Дроб­ња­ка кнез Ла­ 4 Све­то­зар То­мић, Дроб­њак – ан­тро­по­ге­о­граф­ска ис­пи­ти­ва­ња, Бе­о­град, 1902, 371, 383, 384, 432. 5 Ан­дри­ја Лу­бу­рић, Дроб­ња­ци, Бе­о­град, 1930, 22. 6 Кон­стан­тин Ји­ре­чек, Исто­ри­ја Ср­ба, Дру­га књи­га, Бе­о­град, 1990, 320. за­ре­вом по­зи­ву. Ду­бо­ко је у на­род­ну сви­јест уре­за­но пам­ће­ње да су се дроб­њач­ки ви­те­зо­ви, пред по­ла­зак на по­ље Ко­со­во, у овом све­ том ма­на­сти­ру ис­по­ви­је­ди­ли и при­че­сти­ли. Ова­кав од­нос пре­ма Све­том кне­зу Ла­за­ру ути­цао је на то да он бо­га­то об­да­ри ма­на­стир Би­је­лу. Пре­ма ка­зи­ва­њу мје­шта­на, до нај­но­ви­јег вре­ме­на би­ла је очу­ва­на ико­на Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це ко­ју је овом ма­на­сти­ру при­ ло­жи­ла ца­ри­ца Ми­ли­ца, и ко­јој се гу­би сва­ки траг по­сли­је број­них стра­да­ња и ра­за­ра­ња. На­род­но пре­да­ње да ма­на­стир Би­је­ла по­ти­че из до­ба Не­ма­њи­ћа, и ве­зу­је се за кра­ља Ми­лу­ти­на, до­ла­зи оту­да што су ма­на­сти­ри у овом пе­ри­о­ду об­на­вља­ни до­би­ја­ју­ћи свој пот­ пу­ни сјај и рас­кош. Из овог пе­ри­о­да до да­нас је са­чу­ва­но пре­да­ње да је Све­ти Са­ва, про­ла­зе­ћи овим кра­јем, из­над ма­на­сти­ра за­са­дио бо­ро­ве, од ко­јих је­дан и да­нас одо­ли­је­ва зу­бу вре­ме­на, док је дру­ги по­сје­као не­ки мје­шта­нин. По­сли­је смр­ти Тврт­ка 10. мар­та 1391. Дроб­њак ула­зи у са­став Др Жар­к о Ле­к о­в ић др­жа­ве Сан­да­ља Хра­ни­ћа, ко­га на­сље­ђу­је Сте­фан Вук­чић 1435. го­ди­не. Чи­та­вих де­ве­де­сет го­ди­на, све до па­да Хер­це­го­ви­не под Тур­ке 1482. ова област, с по­вре­ме­ним од­сту­па­њи­ма, под­руч­је је по­ ро­ди­це Ко­са­ча. Ма­на­стир је успио да пре­жи­ви тур­ска осва­ја­ња. То не­дво­сми­ сле­но по­твр­ђу­ју пи­са­ни из­во­ри из ка­сни­јег пе­ри­о­да, из ко­јих се 175 ви­ди не са­мо да је ма­на­стир био ак­ти­ван, већ се у ње­му од­ви­ја­ла и Манастир Бијела – задужбина Светог Јована Владимира пре­пи­си­вач­ка дје­лат­ност. Пр­ви пи­са­ни по­мен о ма­на­сти­ру по­ти­че из 1656. го­ди­не, ка­да је у ње­му пи­са­на јед­на књи­га. Име­на је­ро­мо­ на­ха из овог ма­на­сти­ра се по­ми­њу и у ка­та­сти­ку ма­на­сти­ра До­бри­ ло­ви­не нај­ври­јед­ни­јој ме­ђу до­бри­ло­вин­ским књи­га­ма. Овај ру­ко­ пис је пи­са­ло ви­ше пи­са­ра из раз­ли­чи­тих пе­ри­о­да. Њен основ­ни дио је из пр­ве по­ло­ви­не XVII ви­је­ка. Из ма­на­сти­ра Би­је­ле упи­са­на су име­на Ни­ко­на, Ар­се­ни­ја, Мак­си­ма (1735), је­ре­ја Си­мо­на, Алек­ си­ја, Сте­фа и Та­на­си­ја је­ре­ја.7 До пред крај XVII ви­је­ка и Ву­ло­ви­ћи су по­ред кне­же­ва да­ли мно­го све­ште­ни­ка. По­сљед­њи све­ште­ни­ци из овог брат­ства би­ли су у Би­је­лој поп Спа­со­је и ка­лу­ђер Ак­сен­ти­ је. Са­чу­ва­ни за­пи­си о ма­на­сти­ру, на­ста­ли у XVI­II ви­је­ку, од­но­се се на жи­вот ње­го­вих мо­на­ха. За­пис из 1735. го­во­ри о игу­ма­ну Мак­ си­му, си­ну кне­за Ни­ко­ле Јан­ко­ви­ћа из Ми­ло­ше­ви­ћа, ко­ји је био у ма­на­сти­ру од 1705. до 1735. го­ди­не ка­да се упо­ко­јио. Он је „укра­ сио“ цр­кву у Би­је­лој, по­но­вио је дви­је ма­на­стир­ске ће­ли­је, ку­пио оде­жде за све­ште­ни­ке, сви­јећ­ња­ке и сре­бр­но кан­ди­ло, са­гра­дио во­ де­ни­цу, ва­ља­о­ни­цу, ам­бар и дру­ге згра­де за ма­на­стир­ску слу­жбу и 7 Бо­жи­дар Ше­ку­ла­рац, До­бри­ло­ви­на и до­бри­ло­вин­ски ка­та­стик, Мој­ко­вац, 1988. про­ши­рио је ма­на­стир­ску зе­мљу. За ње­го­во ври­је­ме 1716. го­ди­не у овом ма­на­сти­ру по­стри­жен је је­ро­мо­нах ма­на­сти­ра Кру­ше­до­ла Га­врил Сте­фа­но­вић. У ма­на­сти­ру Би­је­лој, при­је 1717. го­ди­не, ђак Гри­го­ри­је учио се код игу­ма­на Ни­ко­на, свог стри­ца, пи­сме­но­сти и бо­го­сло­вљу, да би по­том био све­ште­ник у се­лу Дру­же­тић, руд­нич­ ки крај.8 Књи­га при­ло­жни­ка ма­на­сти­ра Остро­га на­во­ди под 1751. го­ди­ном да су игу­ман ма­на­сти­ра Би­је­ла Ар­се­ни­је и мо­на­хи­ња Сте­ фа­ни­ја да­ли при­лог. Се­ло Би­је­ла је те­шко на­стра­да­ло при­ли­ком Су­леј­ман-па­ши­не офан­зи­ве 1694. го­ди­не, а ма­на­стир су Тур­ци спа­ли­ли, јер се ста­нов­ ни­штво хра­бро бо­ри­ло про­тив њих. И по­ред из­ра­зи­те не­при­сту­ пач­но­сти, ма­на­стир су Тур­ци спа­ли­ли и 1702. го­ди­не.9 По­чет­ком 1700. го­ди­не је за­би­ље­жен по­ку­шај дроб­њач­ке се­о­бе на мле­тач­ко под­руч­је. Ор­га­ни­за­то­ри су би­ли поп Ми­лош Ћир­ко­вић, кнез Ђу­ ро Ни­ко­лин, Ни­ко­ла Јо­ва­но­вић, Или­ја Мар­ко­вић, Ан­дри­ја Ми­лин, Књига 6, свеска 1 Пе­шо Ра­до­вић и Во­јин Су­пић, сви из се­ла Би­је­ле из Дроб­ња­ка. О овом по­ку­ша­ју се­о­бе Дроб­ња­ка у на­род­ном пре­да­њу ни­је оста­ло ни­ка­ква тра­га. По свој при­ли­ци до ње ни­је ни до­шло због мо­гућ­ но­сти су­ко­ба, и због то­га што су Мле­ча­ни уско­ро, усљед ко­нач­ног раз­гра­ни­че­ња, мо­ра­ли на­пу­сти­ти овај крај.10 176 По за­кљу­че­њу Кар­ло­вач­ког ми­ра, 1699. го­ди­не, за хер­це­го­вач­ ког па­шу је по­ста­вљен Ре­џеп Ше­ић. Ка­да је 1703. го­ди­не са прат­ У спомен и славу Светог Јована Владимира њом до­шао у Дро­бњак да ку­пи џи­зи­ју, био је уби­јен. За­вје­ру су ско­ва­ли Ник­ши­ћа­ни, Дроб­ња­ци, Пи­вља­ни, Ба­ња­ни, Ру­ди­ња­ни, По­ по­вља­ни, Тре­би­ња­ни, Љу­би­ња­ни, Ри­ђа­ни и све оста­ле кне­жи­не. Они се сви са­ста­ну у ма­на­сти­ру Би­је­ла, па се до­го­во­ре да, но­ћу, уби­ју па­шу и бра­та му.11 На све­том је­ван­ђе­љу у ма­на­сти­ру Ко­си­је­ре­ву за­пи­са­но је да су „по­че­ли гра­ди­ти ма­на­стир Би­је­лу у 1728. го­ди­ни и 1848. го­ди­не.” Не зна­мо да ли се овај за­пис од­но­си на град­њу по­сли­је спа­љи­ва­ња, или је у ме­ђу­вре­ме­ну ма­на­стир био ра­зо­рен по­но­во, што је вје­ро­ ват­ни­је.12 8 Ни­ко­ла То­мић, Пле­ме Дроб­њак, Те­ме­ку­ла, 1980. (ру­ко­пис); Та­тја­на Пе­јо­вић, Ма­на­сти­ри на тлу Цр­не Го­ре, Но­ви Сад, Це­ти­ње, 1995, 192. 9 Гли­гор Ста­но­је­вић, При­ло­зи о уче­шћу Ник­шић­ког пле­ме­на у Мо­реј­ском ра­ту, Исто­риј­ски за­пи­си 1, 1962, 73. 10 Вла­ди­мир Ћо­ро­вић, По­ку­шај јед­не дроб­њач­ке се­об ­ е 1700. го­ди­не, Гла­сник ет­ но­граф­ског му­зе­ја у Бе­о­гра­ду, књи­га XII, Бе­о­рад, 1937. 11 Ми­ло­рад Г. Ме­да­ко­вић, Вла­ди­ка Да­ни­ло, Це­ти­ње, 1997, 46, 72. 12 Ни­ка­нор Ру­жи­чић, Ма­на­сти­ри у Цр­ној Го­ри, Ма­на­стир Би­је­ла – Св. Ге­ор­ги­је, Глас епар­хи­је ни­шке, Ниш, го­ди­на 4, 1908. го­ди­на. У пр­вој по­ло­ви­ни XIX ви­је­ка Ср­би­јан­ци и Цр­но­гор­ци по­ве­ ли су ко­нач­ну бор­бу за осло­бо­ђе­ње. Ве­зе из­ме­ђу њих одр­жа­ва­не су пу­тем од Ужи­ца пре­ко ма­на­сти­ра Св. Тро­ји­це код Пље­ва­ља, а ода­тле пре­ко пре­ла­за у Теп­ци­ма на Та­ри, ма­на­сти­ра Под­ма­лин­ска, Би­је­ле и Жу­пе Ник­шић­ке до ма­на­сти­ра Остро­га. Ови ути­ца­ји су се су­сре­та­ли и на ли­ни­ји ко­ја је ишла од ма­на­сти­ра Ђур­ђе­вих Сту­по­ ва, пре­ко ма­на­сти­ра Мо­ра­че, Под­ма­лин­ска и Би­је­ле до ма­на­сти­ра Пи­ве. Ти ути­ца­ји су има­ли исти циљ – оп­ште осло­бо­ђе­ње и ује­ди­ ње­ње срп­ског на­ро­да у јед­ну др­жа­ву.13 Из спи­ска ма­на­сти­ра у Хер­це­го­ви­ни за 1804-1805. го­ди­ну ви­ ди­мо да ма­на­стир Би­је­ла ни­је на спи­ску за­пу­стје­лих ма­на­сти­ра, већ се за ње­га на­во­ди да је „по­ју­шчи“. Игу­ман ма­на­сти­ра Би­је­ле за ври­је­ме устан­ка био је Ар­се­ни­је.14 По­ред то­га што су га Тур­ци ви­ше пу­та па­ли­ли и пљач­ка­ли – 1812, 1820. и 1830. го­ди­не – ма­на­стир се на­жа­лост, и сам три пу­та Др Жар­к о Ле­к о­в ић ру­шио у XIX ви­је­ку – 1810, 1841. и 1865. го­ди­не, због „кли­за­вог зе­мљи­шта и хр­ђа­вог гра­ђе­ња“.15 На раз­ва­ли­не ма­на­сти­ра Би­је­ла око 1813. го­ди­не до­шао је ка­ лу­ђер из Ср­би­је – Ва­ље­вац по име­ну Ма­ка­ри­је. Ње­го­ва смрт 1840. го­ди­не при­вла­чи­ла је па­жњу ви­ше ауто­ра. Нај­сли­ко­ви­ти­ји при­каз овог до­га­ђа­ја дао нам је Ла­зо Ђ. По­по­вић: „Пр­ви је до­нио глас 177 на Це­ти­ње о Сма­ил-аги­ној по­ги­би­ји ка­лу­ђер Би­јел­ског ма­на­сти­ра Манастир Бијела – задужбина Светог Јована Владимира (ко­ји се на­ла­зи у Дроб­ња­ци­ма, је­дан сат од Мље­тич­ка), Ма­ка­ри­је Шу­ма­ди­нац ко­ме вла­ди­ка да­ру­је крст. У по­врат­ку пре­ко Кр­но­ва (у Дроб­ња­ци­ма) ухва­те ово­га ка­лу­ђе­ра Тур­ци и од­ве­ду га пут Ник­ши­ ћа, али га та­мо не до­ве­ду, на Ошљој ко­си ви­ше Гра­дач­ке по­ља­не, на ка­и­ше иси­је­ку јад­ног ка­лу­ђе­ра, да пам­ти кад је био му­шту­луг­ џи­ја!“ Твр­ди се да је Ње­гош ски­нуо свој на­пр­сни крст са злат­ним лан­цем и дао га овом ка­лу­ђе­ру.16 Ма­ка­ри­је је био син Јо­ва­на Са­ви­ ног и ју­нак на Де­ли­шан­цу, пун вр­ли­на, че­лич­ног ка­рак­те­ра, учен и сваг­да пр­ви кад се с Тур­ци­ма Дроб­ња­ци ту­ко­ше. Ма­на­стир Би­је­ла је у XIX ви­је­ку по­ма­ло за­др­жао, у про­ми­је­ ње­ном об­ли­ку, сво­ја сред­њо­вје­ков­на фе­у­дал­на пра­ва. Зна­ло се тач­ но ко­ја су зе­мљи­шта ма­на­стир­ска, а ко­ја ни­је­су. Ста­ра зе­мљи­шна пра­ва ма­на­стир­ска мо­гла су се одр­жа­ти јер је одр­жан кон­ти­ну­ит­ ет 13 Љу­бо­мир Дур­ко­вић – Јак­шић, Ср­би­јан­ско-цр­но­гор­ска са­рад­ња (1830-1851), Бе­ о­град, 1957, 3. 14 Ра­до­слав Пе­ро­вић, Пр­ви срп­ски уста­нак, ак­та и пи­сма, књи­га 1, Бе­о­град, 92- 100, 132-136, 283. 15 Ни­ка­нор Ру­жи­чић, н.д. 16 Ла­зо Ђ. По­по­вић, По­ги­би­ја Сма­ил-аге Чен­ги­ћа, Це­ти­ње, 1912, 43, 44. са сред­њим ви­је­ком. Се­ла око ма­на­сти­ра Би­је­ле ни­је­су би­ла пу­ста ни­кад. Ци­је­ло је ста­нов­ни­штво уви­јек би­ло хри­шћан­ско, те је има­ ло по­што­ва­ње пре­ма овом ма­на­сти­ру.17 Кра­јем XIX ви­је­ка Иса­и­ ло То­мић би­ље­жи да је на раз­ва­ли­на­ма ста­рог Би­ов­ског ма­на­сти­ра по­диг­нут та­ко­ђе ма­ли, но­ви ма­на­стир. На зе­мљи овог ма­на­сти­ра, Ко­ши­ца­ма, на­ла­зи­ле су се раз­ва­ли­не мно­го­број­них ку­ћа, ко­је су свје­до­чи­ле да је ту по­сто­ја­ла ва­рош или бо­га­то се­ло, а пре­ко до­њег ди­је­ла те зе­мље, од­но­сно пре­ко Бе­ри­ши­не лу­ке во­дио је нај­ста­ри­ји друм, мо­жда из до­ба рим­ског.18 Ста­ри ма­на­стир­ски те­ме­љи на­зи­ру се и би­ли су ве­ћи од да­на­шње цр­кве. Ис­пред цр­кве, са ју­го­за­пад­не стра­не, на­зи­ру се те­ме­љи ста­рог ко­на­ка. Бу­ду­ћа ар­хе­о­ло­шка ис­тра­ жи­ва­ња из­ни­је­ће на свје­тлост да­на чи­тав низ дра­го­цје­них са­зна­ња о фи­зич­ким струк­ту­ра­ма ма­на­стир­ског ком­плек­са. Нај­ве­ћа об­но­ва ма­на­сти­ра из­вр­ше­на је 1887. го­ди­не, ка­да је на­ но­во и по но­вом пла­ну ози­дан. Об­но­вљен је и 1908. го­ди­не. Об­ Књига 6, свеска 1 лик хра­ма је јед­но­брод­на гра­ђе­ви­на са по­лу­кру­жном ап­си­дом и тро­дјел­ним зво­ни­ком на пре­сли­цу ко­ји из­ра­ња из за­пад­не фа­са­де. Ду­гач­ка је 13,5 ме­та­ра, ши­ро­ка 6,5 ме­та­ра. Про­че­ље цр­кве је од до­бро об­ра­ђе­ног те­са­ног ка­ме­на, оста­ли дио од гру­бљег ма­те­ри­ја­ ла. Пор­тал је луч­ног об­ли­ка са про­фи­ли­са­ним окви­ром, ви­со­ко на 178 фа­са­ди је ше­сто­кра­ка, де­ко­ра­тив­на ро­зе­та. Свод је по­лу­о­бли­част са два па­ра пи­ла­сте­ра, под је од ка­ме­них пло­ча, а мо­гу­ће је да је У спомен и славу Светог Јована Владимира де­ко­ра­тив­ни ам­вон (про­по­вје­да­о­ни­ца) при­па­дао ста­ри­јој цр­кви.19 Ра­до­ве на об­но­ви за­по­чео је Ва­со По­ро­бић 26. сеп­тем­бра 1886. го­ ди­не. У ар­хи­ву Ми­тро­по­ли­је на Це­ти­њу чу­ва се уго­вор из­ме­ђу Ми­ тро­по­ли­је и гра­ђе­вин­ског пред­у­зи­ма­ча Ва­са По­ро­би­ћа о по­ди­за­њу – пре­зи­ђи­ва­њу на ста­рим те­ме­љи­ма но­ве цр­кве ма­на­сти­ра Би­је­ле код Шав­ни­ка са два спро­вод­на ак­та. На­род би­јел­ски био је ду­жан цио по­треб­ни ма­те­ри­јал до­ни­је­ти на мје­сто и би­ти Ва­су „на ру­ку“ у све­му за ову рад­њу. Та­ко је ово ду­хов­но сре­ди­ште Дроб­ња­ка до­ би­ло но­ви сјај и ље­по­ту, а цр­ква Све­тог Ђор­ђа да­на­шњи из­глед.20 На­род овог кра­ја је уви­јек бо­га­то об­да­ри­вао свој ма­на­стир. Та­ко је Јан­ко Ду­кин Ки­таљ при­ло­жио цр­кви Све­тог Ђор­ђа у Би­је­лој 1870. го­ди­не зво­но. На ње­му пи­ше да га је у нај­бо­љој фа­бри­ци на­ба­вио 17 Ше­ма­ти­зам Срп­ско-пра­во­слав­не ми­тро­по­ли­је и ар­хи­ди­је­це­зе Хер­це­го­вач­ко-за­ хум­ске за го­ди­ну 1890, Са­ра­је­во, 1890. 18 Иса­и­ло Т. То­мић – Дроб­њак, Би­ље­шке из Дроб­ња­ка, Глас Цр­но­гор­ца, бр. 39, 21. сеп­тем­бар 1891. 19 Та­тја­на Пе­јо­вић, Ма­на­сти­ри на тлу Цр­не Го­ре, Но­ви Сад, Це­ти­ње, 1995, 191-194. 20 Ар­хив Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­мор­ ска, ф. 10, 1101. Ни­ко­ла Ра­ди­че­вић, тр­го­вац из Ко­то­ра. Ико­но­стас цр­кве ма­на­сти­ра Би­је­ла из­ра­дио је Пе­тар Чо­ла­ко­вић 1906. го­ди­не, а ико­не је исте го­ди­не из­ра­дио ико­но­пи­сац Ва­си­ли­је К. Ђи­нов­ски из Под­го­ри­це.21 И по­ред све­га ма­на­стир је уочи ра­та 1912. го­ди­не био ве­о­ма за­пу­штен. Зво­ник је ис­пр­скао, два зво­на пр­сла и ски­ну­та, вра­та по­ква­ре­на, про­зо­ри по­ло­мље­ни, во­да је ула­зи­ла кроз зид.22 Уз ове про­бле­ме, по­чет­ком апри­ла 1918. го­ди­не раз­бој­ни­ци су опљач­ка­ли ма­на­стир Би­је­лу и пре­ту­кли је­ро­мо­на­ха Јо­си­фа Ле­ки­ћа, по­сле че­га му је кон­си­сто­ри­ја одо­бри­ла да оде у сво­је род­но мје­сто. У овом пе­ри­о­ду, по­чет­ком XX ви­је­ка, код ма­на­сти­ра је био са­бор на Ђур­ ђев­дан и на ње­му је ре­дов­но би­ло при­сут­но пре­ко сто до­мо­ва. У Би­је­лој је и то­ком нај­те­жих го­ди­на у ње­ној исто­ри­ји, 1917. и 1918. ра­ди­ла основ­на шко­ла, у ко­јој је учи­тељ био Ви­до­је Ву­ко­вић.23 Ма­на­стир Би­је­ла је био уто­чи­ште ка­лу­ђе­ри­ма ко­ји су до­ла­зи­ли у су­коб са Тур­ци­ма. О то­ме нам је оста­вио овај за­пис игу­ман ма­ Др Жар­к о Ле­к о­в ић на­сти­ра Пи­ве Се­ра­фим Ђа­чић: „1857, 29. ја­ну­а­ра мје­се­ца, не­ка се зна ка­ко по­бје­го(х) ја исти Се­ра­фим Ђа­ћић, Ђу­ров син, у Бје­лу под кња­жев скут и би(х) та­мо до 1. ок­то­бра 1862.“24 На­ред­не го­ди­не, 7. мар­та 1863, до­зво­лу за вр­ше­ње све­ште­нич­ких ду­жно­сти у Би­је­лој по­пу Сте­фа­ну Та­ди­ћу из­дао је на­мје­сник Ми­тро­по­ли­је на Це­ти­њу Ила­ри­он.25 Стар­је­ши­на ма­на­сти­ра од 1863. до 1887. го­ди­не био је 179 Ди­о­ни­си­је Гло­ђа­ја. По­сли­је ње­го­ве смр­ти игу­ман ма­на­сти­ра био је Манастир Бијела – задужбина Светог Јована Владимира Про­ко­пи­је Вра­чар, за­тим је­ро­мо­нах Са­ва­ти­је Ву­јо­вић, на­кон ње­га Јо­ сиф Ле­кић. По­сли­је I свјет­ског ра­та на­сто­ја­те­љи ма­на­сти­ра би­ли су Јеф­ти­ми­је Гло­ма­зић, Лу­ки­јан Зе­че­вић, Ра­фа­и­ло Ђу­ро­вић, Ми­ха­и­ло Жу­гић, Па­хо­ми­је Ива­но­вић, Мел­хи­се­дек Ђу­ро­вић и Ру­фим Жи­жић. Два зво­на са ма­на­сти­ра су по­ни­је­ле оку­па­тор­ске вла­сти 1916. го­ди­не. За ври­је­ме II свјет­ског ра­та оку­па­тор­ска ита­ли­јан­ска вој­ска је за­па­ли­ла ко­нак ма­на­сти­ра Би­је­ле 6. ав­гу­ста 1941. го­ди­не ка­да је пот­пу­но уни­ште­на ма­на­стир­ска ар­хи­ва, на­мје­штај и цр­кве­не утва­ ри ко­је су се у ко­на­ку на­ла­зи­ле. Из хра­ма ма­на­сти­ра Би­је­ле фа­ши­ сти су од­ни­је­ли три пре­сто­не ико­не и још не­ке дра­го­цје­но­сти. Уби­ ли су и мај­ку је­ро­мо­на­ха Ру­фи­ма Жи­жи­ћа, на­сто­ја­те­ља ма­на­сти­ра, док се Ру­фим Жи­жић при­је то­га уда­љио из ма­на­сти­ра. 21 Ар­хив Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, Кон­си­сто­ри­ја це­тињ­ска, ф. 29, 2512 и ф. 32, 663. 22 Ар­хив Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, Кон­си­сто­ри­ја ник­шић­ка, ф. 10, 975. 23 Ар­хив Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске, Кон­си­сто­ри­ја ник­шић­ка, ф. 14, 180 и ф. 21, 333, 506. 24 Бо­жо Ђ. Ми­ха­и­ло­вић, Ма­на­стир Пи­ва (ру­ко­пис) 25 Ар­хив Ср­би­је, Збир­ка Ан­дри­је Лу­бу­ри­ћа, к. III/117. Стра­да­ње и ра­за­ра­ње ма­на­сти­ра из­вр­ше­но то­ком II свјет­ског ра­та на­ста­вље­но је и у по­рат­ним де­це­ни­ја­ма. По­што ни­је би­ло до­ вољ­но све­ште­ни­ка, по­го­то­во мо­на­ха, ма­на­стир Би­је­ла је био из­ло­ жен зу­бу вре­ме­на и људ­ској не­бри­зи. Ње­гов из­глед био је оча­јан. Цр­ква од на­ро­да за­не­ма­ре­на и на­пу­ште­на, без вра­та, кров про­па­ дао, зи­до­ви по­пу­ца­ли и скло­ни па­ду. Бри­гу о ма­на­сти­ру во­дио је про­то­је­реј Пе­ри­ша Ђи­ка­но­вић до смр­ти 1978. го­ди­не. По од­лу­ци Ми­тро­по­ли­је та­да је бри­гу о ма­на­сти­ру пре­у­зео про­то­је­реј Ми­тар Ло­пу­ши­на и ду­жност на­сто­ја­те­ља ма­на­сти­ра Би­је­ла вр­шио до ју­ла мје­се­ца 1992. го­ди­не ка­да је од­лу­ком ми­тро­по­ли­та Ам­фи­ло­хи­ја по­ ста­вљен за на­сто­ја­те­ља је­ро­мо­нах Иса­иј­а Кр­го­вић. Не­за­вид­но ста­ње је про­ми­је­ње­но до­ла­ском ми­тро­по­ли­та Ам­ фи­ло­хи­ја у Цр­ну Го­ру 1991. го­ди­не, од ког вре­ме­на по­чи­ње об­но­ва ду­хов­ног жи­во­та на овом про­сто­ру. Ма­на­стир је ожи­вио, на­род се вра­ћа цр­кви, мно­ги се кр­шта­ва­ју, вјен­ча­ва­ју, при­че­шћу­ју, а игу­ман Књига 6, свеска 1 оба­вља сво­је оба­ве­зе као не­ка­да. Цр­ква је об­но­вље­на а по­ста­вљен је и те­мељ ко­на­ку 1997. го­ди­не. На ко­на­ку је 2007. ура­ђе­на фре­ска Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ма­на­стир Би­је­ла код Шав­ни­ка про­сла­вио је све­ча­но и мо­ли­ тве­но, у не­дје­љу 5. ју­на 2016, ве­ли­ки ју­би­леј – хи­ља­ду го­ди­на од 180 осни­ва­ња ма­на­стир­ског хра­ма, по­све­ће­ног Све­том ве­ли­ко­му­че­ни­ ку Ге­ор­ги­ју, чи­ји је кти­тор био Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, кнез срп­ски. У спомен и славу Светог Јована Владимира Тим по­во­дом Све­ту Ар­хи­је­реј­ску Ли­тур­ги­ју слу­жи­ли су: Ње­ го­во ви­со­ко­пре­о­све­штен­ство ар­хи­е­пи­скоп це­тињ­ски ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски г. Ам­фи­ло­хи­је и пре­о­све­ће­на го­спо­да епи­ ско­пи: бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ки Јо­ан ­ и­ки­је и би­хаћ­ко-пе­тро­вач­ки Ата­на­си­је, уз са­слу­же­ње све­штен­ства и мо­на­штва и мо­ли­тве­но уче­шће вјер­ног на­ро­да. На­кон про­чи­та­ног Све­тог Је­ван­ђе­ља са­бра­ни на­род по­здра­вио је пре­о­све­ће­ни епи­скоп Јо­а­ни­ки­је: „У ове да­не вас­кр­се­ња Хри­сто­ вог сла­ви­мо и све­ти спо­мен Све­тог ве­ли­ко­му­че­ни­ка кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, сла­ви­мо га од гра­да Ба­ра до ви­со­ког Дур­ми­то­ра, до Охри­да, Ал­ба­ни­је, Грч­ке и свих пра­во­слав­них зе­ма­ља, на­ро­чи­то ове го­ди­не ка­да про­сла­вља­мо хи­ља­ду­го­ди­шњи­цу од ње­го­ве му­ че­нич­ке смр­ти. Ов­дје у ма­на­сти­ру Би­је­ла сла­ви­мо га као кти­то­ра овог све­тог ма­на­сти­ра, јер по древ­ном пре­да­њу ма­на­стир Све­тог Ге­ор­ги­ја у Би­је­лој ис­под Дур­ми­то­ра по­ди­гао је Све­ти краљ Јо­ван Вла­ди­мир. То пре­да­ње су уви­јек ис­ти­ца­ли сви на­сто­ја­те­љи овог све­тог ма­на­сти­ра до на­шег на­сто­ја­те­ља игу­ма­на ар­хи­ман­дри­та Иса­и­је, ко­ји је и об­но­вио ову све­ти­њу.“ Ph. D. Zar­ko Le­ko­vic, re­se­arch as­so­ci­at­e Hi­sto­ri­cal In­sti­tu­te of the Uni­ver­sity of Mon­te­ne­gro BI­JE­LA MO­NA­STERY – THE EN­DOW­MENT OF ST. JOHN VLA­DI­MIR (BI­JE­LA MO­NA­STERY THRO­UGH THE AGES – HI­STORY AND TRA­DI­TION) Sum­mary: Ac­cor­ding to tra­di­tion the sac­red king Vla­di­mir was fo­ un­der of Bi­je­la, Mo­na­stery in Drob­njak. It te­sti­fi­es abo­ut the dif­fu­sion of his cult thro­ugh the ages. The past of this mo­na­stery is in­se­pa­ra­ble from the hi­story of the early fe­u­dal Ser­bian sta­te. It is de­eply im­pres­ sed in the mind of pe­o­ple that the knights from Drob­njak with Djur­jan Ko­sov­cic, who led them, we­re con­fes­sed and ta­ken the Com­mu­nion in this holy mo­na­stery be­fo­re they went to Ko­so­vo fi­eld, in 1389. The mo­ na­stery ma­na­ged to en­du­re the Tur­kish con­qu­est. The first writ­ten men­ Др Жар­к о Ле­к о­в ић tion of the mo­na­stery da­tes from 1656, when one was writ­ten in it. The sa­ved re­cords abo­ut the mo­na­stery, ori­gi­na­ted in the XVI­II cen­tury, we­re abo­ut the li­ves of its monks. Bi­je­la Mo­na­stery kept so­mew­hat its me­di­e­val fe­u­dal rights in XIX cen­tury, alt­ho­ugh in mo­di­fied form. The mo­na­stery was al­so a shel­ter for the monks who ca­me in­to con­flict with the Turks. The de­struc­tion of the mo­na­stery, car­ried out du­ring World 181 War II, was con­ti­nued in the post-war de­ca­des. Unen­vi­a­ble con­di­ti­ons Манастир Бијела – задужбина Светог Јована Владимира we­re chan­ged with ar­ri­val of Me­tro­po­li­tan Am­fil­o­hi­je in Mon­te­ne­gro, in 1991, and that was the ti­me of the be­gin­ning of spi­ri­tual re­sto­ra­tion pro­cess in this area. Keywords: church, mo­na­stery, Bi­je­la, pri­est, bo­ok, Jo­van Vla­di­mir Д-р ист. на­ук Жар­ко Ле­ко­вич, на­уч­ный со­труд­ник Ин­сти­тут ис­то­рии Уни­вер­си­тет Чер­но­го­рии МО­НА­СТЫ­РЬ БИ­Е­ЛА - ЗА­ДУ­ЖБИ­НА СВЯ­ТО­ГО ИОАН­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА (БИ­Е­ЛА СКВО­ЗЬ ВЕ­КА – ИС­ТО­РИЯ И ПРЕ­ДА­НИЯ) Ре­зю­ме: Со­гла­сно на­род­но­му пре­да­нию, свя­той ко­ро­ль Вла­ди­ мир явля­ет­ся кти­то­ром мо­на­сты­ря Би­ел­ а в се­ле Дроб­няк. Это сви­ де­те­ль­ство со­хра­не­ния его ку­ль­та скво­зь ве­ка. Про­шлое дан­но­го мо­на­сты­ря не­раз­рыв­но свя­за­но с ис­то­ри­ей Серб­ско­го го­су­дар­ства пе­ри­о­да ран­не­го фе­о­да­ли­зма. В па­мя­ть на­ро­да глу­бо­ко вре­за­ли­сь ры­ца­ри се­ла Дроб­няк во гла­ве с Джу­ря­ном Ко­сов­чи­чем, ко­то­рые, на­ка­ну­не по­хо­да на Ко­со­во по­ле в 1389 го­ду, при­ча­сти­ли­сь и ис­по­ Књига 6, свеска 1 ве­да­ли­сь в этом свя­том мо­на­сты­ре. Мо­на­сты­рь успе­шно пе­ре­жил на­ше­ствия тур­ков. Пер­вое пи­сь­мен­ное упо­ми­на­ние о мо­на­сты­ре да­ти­ру­ет­ся 1656 го­дом, ког­да в нем бы­ла на­пи­са­на кни­га. В до­ку­ мен­тах о мо­на­сты­ре, от­но­ся­щ­их­ся к XVI­II ве­ку, пи­са­ли о жи­зни мо­на­хов. И в XIX ве­ке мо­на­сты­рь со­хра­нил, хо­тя и с не­бо­ль­ши­ 182 ми из­ме­не­ни­я­ми, свои сре­дне­ве­ко­вые пра­ва. Мо­на­сты­рь слу­жил убе­жи­щ­ем мо­на­хам, ко­то­рые бо­ро­ли­сь с тур­ка­ми. Про­цесс унич­ У спомен и славу Светог Јована Владимира то­же­ния и раз­ру­ше­ния мо­на­сты­ря, на­чав­ши­йс­ я во вре­ме­на Пер­вой и Вто­рой ми­ро­вых во­йн, про­дол­жил­ся и в по­сле­во­ен­ный пе­ри­од. Край не­за­вид­но­му со­сто­я­нию мо­на­сты­ря по­ло­жен в 1991 го­ду, ког­ да в Чер­но­го­рию во­звра­щ­а­ет­ся ми­тро­по­лит Ам­фи­ло­хий и на­чи­на­ ет­ся во­зро­жде­ние ду­хов­ной жи­зни на дан­ной тер­ри­то­рии. Клю­че­вые сло­ва: Цер­ко­вь, мо­на­сты­рь, Би­е­ла, свя­щ­ен­ник, кни­ га, вос­ста­ние, свя­той Иоанн Вла­ди­мир Δρ. Žar­ko Le­ko­vić, επιστημονικός συνεργάτης Ινστιτούτο ιστορικών ερευνών Πανεπιστημίου Μαυροβουνίου ΜΟΝΗ BI­JE­LA ΚΑΙ Ο ΙΔΡΥΤΗΣ ΤΗΣ ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ (BI­JE­LA ΚΑΤΑ ΤΟΥΣ ΑΙΩΝΕΣ – ΙΣΤΟΡΙΚΟ ΚΑΙ ΠΑΡΑΔΟΣΗ) Περίληψη: Κατά τη λαϊκή παράδοση ο Άγιος Βασιλιάς Βλαδίμηρος είναι ιδρυτής της Μονής Bi­je­la στο Drob­njak. Το γεγονός αυτό μαρ- τυρά τη διάδοση της τιμής του κατά τους αιώνες. Το παρελθόν αυτής της Μονής είναι αδιαχώριστο από την ιστορία του πρώιμου φεουδαρ- χικού Σέρβικου Κράτους. Βαθιά χαραγμένη στη συνείδηση του λαού είναι η μνήμη των ιπποτών του Drob­njak. Ο Đur­jan Ko­sov­čić ηγούταν των ιπποτών όταν πριν από την αναχώρηση για το Κοσσυφοπέδιο το Др Жар­к о Ле­к о­в ић 1389 εξομολογήθηκαν και μετέλαβαν στην Ιερά Μονή αυτή. Η Μονή κατάφερε να αποφύγει την κατάκτηση των Τούρκων. Η πρώτη γραπτή αναφορά της Μονής χρονολογείται στο 1656 όταν γράφτηκε ένα βι- βλίο για αυτήν. Οι γραπτές μνείες περί της Μονής που σώζονται δημι- ουργήθηκαν στον 18ο αιώνα και αναφέρουν τη ζωή των μοναχών στο μοναστήρι. Η Μονή Bi­je­la εξακολούθησε και στον 19ο αιώνα να έχει 183 τα μεσαιωνικά φεουδαρχικά δικαιώματά της σε λίγο αλλαγμένη μορ- Манастир Бијела – задужбина Светог Јована Владимира φή. Το μοναστήρι υπήρξε και καταφύγιο σε μοναχούς που έρχονταν σε σύγκρουση με τους Τούρκους. Η καταστροφή και λεηλασία της Μονής που ξεκίνησαν κατά τον Α’ και Β’ Παγκόσμιο Πόλεμο συνεχίστηκαν και στις μεταπολεμικές δεκαετίες. Η δύσκολη κατάσταση άλλαξε με τον ερχομό του Μητροπολίτη Αμφιλοχίου στο Μαυροβούνιο το 1991. Έκτοτε αρχίζει η ανανέωση της πνευματικής ζωής στον τόπο αυτό. Λέξεις κλειδιά: Εκκλησία, μοναστήρι, Bi­je­la, ιερέας, βιβλίο, επανά- σταση, Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος Про­то­је­реј–ста­вро­фор др Ди­ми­три­је М. Ка­ле­зић про­фе­сор Уни­вер­зи­те­та у пен­зи­ји ДУ­ХОВ­НИ ЛИК СВЕ­ТО­ГА КРА­ЉА ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА Са­же­так: Са­же­так: У овом ра­ду ба­ви­ће­мо се ду­хов­ним ли­ ком Све­тог кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, вла­да­ра Ду­кље с кра­ја X и с по­чет­ка XI ви­је­ка; од­но­сно – фе­но­ме­ном све­то­сти уоп­ште, све­то­ шћу Св. Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и раз­во­јем ње­го­вог кул­та. Кључ­не ри­је­чи: Св. Јо­ван Вла­ди­мир, све­тост, твар­но – над­твар­ но, при­род­но – нат­при­род­но, бла­го­дат, култ, Ду­кља. Књига 6, свеска 1 На­вр­ша­ва се хи­ља­да го­ди­на – а то је де­сет вје­ко­ва – от­ка­ко је пре­ми­нуо / пре­шао из ово­га сви­је­та, твар­но­га и вре­ме­ног, и ви­нуо се у без­гра­нич­је не­твар­не / над­твар­не пла­ве­ти над­не­бе­сја Св. краљ зет­ски Јо­ван Вла­ди­мир, пр­ви сло­вен­ски и срп­ски му­че­ник и све­тац1. 184 Био је кра­љев­ско­га ро­да из Ху­ма; ро­ђен је не зна се кад и тач­но2 код Тре­би­ња, не мно­го да­ле­ко од Ду­бров­ни­ка. Био је син Пе­три­сла­ва, У спомен и славу Светог Јована Владимира вла­да­ра Зе­те, па је на­сли­је­дио ње­го­во под­руч­је, а он­да се да­ље ши­ ри­ла те­ри­то­ри­ја ње­го­ве над­ле­жно­сти: за­ца­рио се у Ал­би, па је да­ље вла­дао Ду­кљом, Или­ри­јом, Дал­ма­ци­јом... Ње­му се је­ди­но тач­но зна ври­је­ме смр­ти (22. мај 1016), кад је про­ми­је­нио цар­ство зе­маљ­ско за цар­ство не­бе­ско3. На пре­сто је до­шао не­гдје кра­јем ми­ну­лог (X) ви­је­ ка. Ина­че, био је чо­вјек ван­вре­мен­ских и вред­но­сних до­ме­та4. У мла­ ђим го­ди­на­ма је не­ко ври­је­ме про­вео код јед­но­га вој­ско­во­ђе и учио се оно­ме што ће му тре­ба­ти – рат­ној вје­шти­ни и ви­те­штву, и др­жав­ нич­ким по­ду­хва­ти­ма. Та­ко је вр­ло при­ље­жно учио и Све­то пи­смо и учио се оно­ме што ће му би­ти да­ље по­треб­но за жи­вот у вре­ме­ну и вјеч­но­сти. Ка­сни­је је учио и јед­но и дру­го. Али, кад је ро­ђен, ко­ли­ко је го­ди­на имао и кад је тач­но сту­пио на власт – све је оста­ло не­по­зна­ то, а би­ће да ни­је до­жи­вио ни че­тр­де­се­ту го­ди­ну жи­во­та. За­ца­рио се у Ал­би, а сто­ло­вао је у Кра­ји­ни, са за­пад­не стра­не Ска­дар­ског је­зе­ра. 1 У спомен и славу Св. Јована Владимира, књ. 1, Цетиње, 2015, 7. 2 Исто, 9. 3 Исто, 28. 4 Исто, 16. При­је го­ди­ну, дви­је ви­дио сам јед­ну ге­о­граф­ску кар­ту ње­го­ ве др­жав­не те­ри­то­ри­је, и ши­ре, на ко­јој је њен вла­сник мар­ки­рао, под­ву­као цр­ве­ном олов­ком мје­ста ко­ја се у ве­зи с њим по­ми­њу у ли­те­ра­ту­ри и из­во­ри­ма ње­го­во­га вре­ме­на као про­стор ње­го­ве те­ ри­то­ри­је, и ка­же се да се у њи­ма за­др­жа­вао у по­сје­ти, раз­го­во­ру и слич­но. Од Тре­би­ња, ко­је ни­је да­ле­ко од Ду­бров­ни­ка, па до бли­зу Про­т о­ј е­р еј–ста­в ро­ф ор др Ди­м и­т ри­ј е М. Ка­л е­з ић Со­лу­на, има до­ста мар­ки­ра­них мје­ста, али су ипак ри­јет­ка, а од те рав­ни, иду­ћи на­ни­же, та­кве су мар­ка­ци­је све гу­шће; око Ска­дра, и све ни­же још ви­ше, оне су све гу­шће и мре­же кре­та­ња че­шће и гу­шће и до­ди­ру­ју се и укр­шта­ју. То на свој на­чин и сво­јим пи­смом го­во­ри о ње­го­вој ак­тив­но­сти, без ра­то­ва, ко­ја је би­ла и стал­на и не­ пре­кид­на, ми­ро­љу­би­ва, ду­хов­на... Ње­га је на­пао и пре­ва­ром за­ро­био бу­гар­ски цар Са­му­и­ло, а дру­ги – цар Вла­ди­слав, на­ре­дио сво­јим вој­ни­ци­ма, кад је био у там­ни­ци, да му од­сје­ку гла­ву. Цар Са­му­и­ло је имао ћер­ку, по име­ну Ко­са­ра, ко­ја је би­ла вр­ло ње­жна и бо­ле­ћи­ва, а бо­га­та људ­ско­шћу. Оби­ла­зи­ла је за­ро­бље­ни­ке у там­ни­ци и да­ва­ла им во­ду да се уми­ју и да пи­ју, да та­ко лак­ше под­несу те­рет там­ни­це. Јед­но­га да­на је тра­жи­ла од оца да си­ђе у до­њи дио там­ни­це, да оби­ђе и та­мо ро­бо­ве и по­ну­ди их во­дом, што јој је он и до­зво­лио. Она их је на­па­ја­ла и та­ко им по­ма­га­ла да освје­ 185 же­њем лак­ше под­не­су те­рет там­но­ва­ња. Та­мо је, ме­ђу за­ро­бље­ни­ Духовни лик Светога краља Јована Владимира ци­ма, упо­зна­ла и Вла­ди­ми­ра, уљуд­но­га и бла­го­род­ног, ко­ји јој се мно­го до­пао, по­го­то­во сво­јим по­на­ша­њем – био је тих и уљу­дан, а цар­ско­га ро­да. За­мо­ли­ла је сво­га оца, ца­ра Са­му­и­ла, кад већ тре­ба да је уда, да јој да одо­бре­ње да се уда за ње­га. Он јој је до­зво­лио и она се уда­ла за Вла­ди­ми­ра и из­ме­ђу њих је скло­пљен брак, ко­ји ни­је био „за страст, не­го за по­твр­ду чи­сте људ­ске љу­ба­ви“5 и оди­ сао је „љу­ба­вљу и по­што­ва­њем“6. Њи­хов за­јед­нич­ки жи­вот је био пун ра­зу­ми­је­ва­ња и сло­ге, али то ни­је по­тра­ја­ло ду­го. Ње­га је убио Ко­са­рин брат од стри­ца – Вла­ди­слав, бу­гар­ски цар: по ње­го­ву на­ ре­ђе­њу, у Пре­спи, пред цр­квом Св. Ахи­ли­ја, 22. ма­ја 1016. го­ди­не, вој­ни­ци му вје­ро­лом­но од­сје­ко­ше гла­ву7. У Пре­спи је и са­хра­њен. Убр­зо су по­че­ла да се на ње­го­вом гро­бу де­ша­ва­ју чу­да. На­ро­чи­то је био при­ми­је­тан при­јат­ни ље­ко­ви­ти ми­рис (бла­го­у­ха­ни­је). Уско­ ро је, на за­хтјев Ко­са­рин и по одо­бре­њу ца­ра Вла­ди­сла­ва, ода­тле пре­не­сен у Кра­ји­ну, у ње­го­во сје­ди­ште, гдје му је био и двор, и по­ 5 Ди­ми­три­је Бог­да­но­вић, Ли­ко­ви све­ти­те­ља, Бе­о­град, 1972, 104. 6 У спомен и славу Св. Јована Владимира, 2015, 10. 7 Исто, 11. ло­жи­ли су га у Пре­чи­стој Кра­јин­ској у цр­кви Св. Ма­ри­је8. За­тим је она из­ра­зи­ла же­љу да се за­мо­на­ши, и за­мо­на­ши­ла се убр­зо по­сли­је то­га9, и би­ла ту до сво­га усну­ћа, упо­ко­је­ња. За­тра­жи­ла је да бу­де са­хра­ње­на са њим у истом гро­бу, али под­но ње­го­вих но­гу. Ода­тле ће ићи да­ље ње­го­во пре­мје­шта­ње: Епир­ци га нај­при­ је, око 1215. го­ди­не, пре­но­се у Драч, а уско­ро (1381 – осам го­ди­на при­је Ко­со­ва), у ма­на­стир Св. Јо­ва­на (Шин Ђон) код Ел­ба­са­на10, гдје ће оста­ти ско­ро до на­шег вре­ме­на, а гла­ва му је на Све­тој Го­ ри, у бу­гар­ском ма­на­сти­ру Зо­гра­фу као јед­на од нај­ве­ћих ре­ли­кви­ја то­га ма­на­сти­ра. Мо­гу­ће је да је гла­ва оста­ла код Бу­га­ра још од вре­ ме­на кад је по­сје­чен у Пре­спи11. Цен­трал­ни до­га­ђај и глав­ни са­др­жај из ње­го­ва кул­та је­сте из­ но­ше­ње кр­ста Св. Вла­ди­ми­ра о Све­тој Тро­ји­ци сва­ке го­ди­не на врх Ру­ми­је. Ни­је по­зна­то кад је овај оби­чај по­чео да се оби­ча­ва, али се зна да је тра­јао до 1954, кад је за­бра­њен од­лу­ком Сре­ског на­род­ Књига 6, свеска 1 ног од­бо­ра у Ба­ру, али је та за­бра­на пре­вла­да­на 1990. го­ди­не кад је по­но­во по­че­ло ње­го­во из­но­ше­ње ли­ти­јом ко­ју је пред­во­дио бар­ски па­рох Бо­гић Фе­мић. Кад је пред­сјед­ник Ал­ба­ни­је, Ен­вер Хо­џа, 1967. го­ди­не за­бра­ нио рад свих вјер­ских ор­га­ни­за­ци­ја и про­гла­сио Ал­ба­ни­ју за пр­ 186 ву ате­и­стич­ку др­жа­ву ци­је­ло­га сви­је­та, мо­шти Св. Вла­ди­ми­ра су пре­не­се­не те (1967) го­ди­не у ка­те­дра­лу у Ел­ба­са­ну, гдје су оста­ле У спомен и славу Светог Јована Владимира до 1995. го­ди­не, а за­тим су, да­ље, пре­не­се­не у Ти­ра­ну и смје­ште­не ис­под ча­сно­га пре­сто­ла у ка­те­дра­ли Ми­тро­по­ли­је Ал­бан­ске Пра­ во­слав­не Цр­кве, али их сва­ке го­ди­не пре­но­се у Шин Ђон за ње­гов пра­зник (22. мај/4. ју­ни). О то­ме је „По­бје­да“ до­ни­је­ла оп­шир­ни­ји из­вје­штај (9. 1. 1991. го­ди­не), али ни­је ја­сно гдје су мо­шти би­ле од 1967. до 1995. го­ди­не – да ли у са­мо­ме Ел­ба­са­ну, или и не­гдје дру­гдје. Ина­че, др­жав­на ате­и­за­ци­ја у Ал­ба­ни­ји и устав­но је фор­ му­ли­са­на. Устав Ре­пу­бли­ке Ал­ба­ни­је из 1976. го­ди­не, у чла­ну 36. ка­же: „Др­жа­ва не при­зна­је ни­ка­кву ре­ли­ги­ју и спро­во­ди ате­и­стич­ ку про­па­ган­ду, да би уби­је­ди­ла на­род у на­уч­но-ма­те­ри­ја­ли­стич­ко схва­та­ње“12. Зем­ни оста­ци Вла­ди­ми­ра и Ко­са­ре су би­ли у ма­на­сти­ру Пре­ све­те Бо­го­ро­ди­це, он је пре­но­шен да­ље, а она че­ка об­но­ву Пре­чи­ 8 Исто, 11. 9 Исто, 18. 10 Исто, 17, 305. 11 Исто, 323. 12 Ци­ти­ра­но по: Ro­man Miz, Hri­šćan­stvo – pu­te­vi i stran­pu­ti­ce, „Mastаrt”, Ze­mun, 2014, 28. сте Кра­јин­ске13. У из­во­ри­ма и ли­те­ра­ту­ри ни­је­сам на­шао по­да­так о ње­ној ка­но­ни­за­ци­ји, и би­ло ми је чуд­но да она­ко пле­ме­ни­та и мо­ рал­на ни­је ушла у ред све­тих; сад се, чу­јем, и ње­но пи­та­ње узи­ма у об­зир, и то са раз­ло­зи­ма. По­че­ла су и пу­бли­ко­ва­ња ње­го­ве слу­жбе, и пи­са­ње но­вих ње­ них ва­ри­јан­ти. Па­па Јо­ван, ро­дом из Ел­ба­са­на, штам­пао ју је 1690. Про­т о­ј е­р еј–ста­в ро­ф ор др Ди­м и­т ри­ј е М. Ка­л е­з ић го­ди­не на грч­ком је­зи­ку, а при­ре­дио ју је ми­тро­по­лит ки­тај­ски, ка­ сни­је драч­ки, Ко­сма; по­но­во је штам­па­на у Мо­ско­по­љу о тро­шку ма­на­сти­ра Св. На­у­ма. Дру­го из­да­ње Гли­ки­но штам­па­но је у Ве­не­ ци­ји два пу­та (1774. и 1858). Би­ло је, из­гле­да, ви­ше тек­сто­ва жи­ ти­ја и слу­жби, али су се вре­ме­ном из­гу­би­ли. У XIX ви­је­ку (1802) хи­лан­дар­ски мо­на­си Лу­ка и Пар­те­ни­је штам­па­ју Слу­жбу Св. Јо­ва­ ну, о тро­шку тр­шћан­ско­га тр­гов­ца Те­о­до­ра Мек­ше, ко­ја је ушла у Ср­бљак (1861) и по­но­во у Срем­ским Кар­лов­ци­ма (1925), за­јед­но са Жи­ти­јем. Ис­ти­чу се ње­го­ва цј­еле­бна де­јства, па да је и­зр­астао од Сл­ов­ена и од ср­пског н­ар­ода, али да је а­лба­нски св­ети и да је в­идио зн­ам­ење Ч­асн­ога к­рста као Св. цар Ко­нста­нтин. П­осе­бно је н­агл­аш­ена њ­ег­ова сли­чност са Св. Ј­ов­аном К­рст­ит­ељем: о­дсј­еч­ена му је гл­ава као и Св. Ј­ов­ану, али је д­обио и њ­ег­ово име – Ј­ован: Св­ ети Ј­ован Вл­ад­имир. А Св­ети Ј­ован К­рст­итељ/Пр­ет­еча, ч­ије име је п­онио као др­уго име, био је на­јв­ећи и­зм­еђу р­ођ­ених од ж­ене (ср. 187 Мт. 11, 11). Духовни лик Светога краља Јована Владимира М­ошти су му к­асн­ије, око 1215, за вр­иј­еме Ст­еф­ана П­рв­овје­нч­ аног – а то је вр­иј­еме Св. С­аве – пр­ен­ес­ене у Драч, а н­ед­уго п­осл­ије т­ога (1381) у њ­егов м­ан­астир Св. Ј­ов­ана (Шин Ђон) код Е­лб­ас­ана. З­ад­ужб­ине њ­ему п­осв­ећ­ене су бро­јне, и м­от­ив­ис­ане су њ­ег­ овом д­обр­отом и св­ет­ошћу к­оја се кв­ал­ите­тно ра­зл­ик­ује од пр­изе­ мн­ога ра­зм­ишљ­ања и дј­ел­ов­ања. Сј­ећ­ање на Св. Ј­ов­ана је с­ач­ув­ано у н­ар­оду ш­ир­око и уп­еч­ атљ­иво, али на­јв­ише у ок­ол­ини Б­ара гдје је ст­ол­овао. У п­ор­од­ици А­ндр­овић, к­оја је к­асн­ије н­аст­ањ­ена у Б­ару из п­одр­уми­јск­ога с­ела М­ик­ул­ићи, вј­ек­ов­има је ч­уван д­рв­ени крст, к­асн­ије ок­ован, к­оји је у р­ук­ама имао Св. Ј­ован кад је у Пр­еспи п­осј­ечен. П­осл­ије њ­ег­ова пр­ен­оса у Пр­еч­исту Кр­аји­нску, ову св­ет­ињу – крст – ч­ув­али су Кр­ ај­ињ­ани. Кад су се п­о­исл­ам­или, крст се о­брео у М­ик­ул­ић­има, с др­ уге стр­ане Р­ум­ије. А­ндр­ов­ићи и д­анас ч­ув­ају од г­од­ине до г­од­ине скр­ивен крст Св. Ј­ов­ана. Ср­ед­ином XVI в­иј­ека (1571) Ту­рци су ср­уш­или ц­ркву на в­рху Р­ум­ије к­оја је б­ила л­ити­јски циљ о­бре­дн­ога х­ода. Л­ит­ија са к­рстом 13 У спомен и славу Св. Јована Владимира, 324. је ишла на Тр­ој­ичи­ндан на врх Р­ум­ије из г­од­ине у г­од­ину, н­епр­еки­ дно, док к­ом­ун­исти­чке вл­асти н­иј­есу з­абр­ан­иле ср­ед­ином п­ед­ес­ етих г­од­ина XX в­иј­ека в­рш­ење ц­ркв­ених о­бр­еда ван ц­ркве и њ­ене по­рте, о­дл­уком Ср­еск­ога н­аро­дног о­дб­ора Б­ара 1954. г­од­ине. Н­арод Б­ара и њ­ег­ове ш­ире ок­ол­ине, вје­рн­ици дв­ију хр­ишћа­нских вј­ера – пр­ав­осла­вни и р­им­ок­ат­ол­ици – и м­усл­има­нске р­ел­иг­ије, н­ос­или су крст Св. Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира на врх Р­ум­ије уз пј­есму: „Крст се д­иже, Бог се м­оли, Г­осп­оди п­ом­илуј“. То су пј­ев­али сви уч­есн­ици л­ит­ије, не с­амо пр­ав­осла­вни н­его и р­им­ок­ат­ол­ици и м­усл­им­ани. Овај л­иј­епи св­еч­ани об­ичај о­бн­овљен је п­осље­дњих г­од­ина XX в­иј­ека (1990). У н­ов­ије вр­иј­еме п­оди­гн­ута је на Р­ум­ији ц­рква на мј­есту гдје је б­ила она к­оја је ср­уш­ена. Ова в­ел­ика м­ан­иф­ест­ац­ија ц­ркв­ен­ости б­ива све ш­ира и б­ог­ат­ија, и код н­ар­ода – уч­есн­ика – ост­авља осј­ећај пр­ија­тн­ости и з­ад­ово­љства.14 Као Бо­жји уго­дник из вр­ем­ена ст­аре, још н­еп­од­иј­ељ­ене Ц­ркве, Књига 6, свеска 1 он је, из вр­ем­ена пр­ије п­ол­ов­ине XI в­иј­ека (1054), Бо­жји уго­дник к­оји је 1016. г­од­ине з­ав­ршио свој ов­оз­ема­љски ж­ивот, и т­ако, пр­ије п­одј­еле на њ­ену и­сто­чну и з­апа­дну п­ол­ов­ину, ушао у ред св­етих и остао на тој ц­иј­ени и п­ошт­ов­ању у о­бј­ема ц­ркв­ама. То га на свој н­ачин п­ок­аз­ује као ли­чност „ва­нвр­еме­нских вре­дн­осних о­дн­оса“15. 188 Ин­аче, ч­овјек је ј­еди­нство и с­ав­рш­ени склад б­ожа­нске С­оф­ије и тва­рне с­оф­ије, Б­ога и тв­ари у ип­ост­аси Л­ог­ос­овој. И п­ост­ој­ање У спомен и славу Светог Јована Владимира ч­овј­ек­ове ли­чн­ости се с­аст­оји и огл­еда у пр­ип­ад­ању Б­огу и има у с­еби б­ожа­нску ип­остас у к­ојој се огл­еда. Ч­овј­ек­ово ус­ав­рш­ав­ање н­ије с­убје­кти­вна ек­спа­нз­ија у н­еп­ост­ој­еће, н­его, н­апр­отив, ур­аст­ ање у п­ост­ој­еће, д­ож­ивљај в­иш­ега б­ића и њ­ег­ове вр­ије­дн­ости. Та в­иша вр­ије­дност је на­дтва­рна и т­аја­нств­ена – з­ато је и на­дн­ау­чна, јер пр­ев­аз­ил­ази све н­ау­чне м­ет­оде и њ­их­ове д­ом­ете. Она се п­о­има ли­чн­ошћу, с­рцем, а не умом, јер је н­аду­мна и ум до ње не д­ос­еже – она је на­дтва­рна р­еа­лност. Њ­ена је с­ушт­ина и­знад д­ом­ета и д­ос­ега н­аш­ега с­азн­ања, а њ­ена ства­рност се д­ок­аз­ује н­еп­осре­дним д­ож­ ивљ­ајем. На в­рху л­еств­ице вр­ије­дн­ости је св­етост к­оја је н­еи­зв­од­ ива ни из је­дне др­уге вр­ије­дн­ости, а н­еи­зв­од­ива је ни из је­дне др­уге вр­ије­дн­ости, јер је она вр­ије­дност sui g­en­eris (св­оје в­рсте). Св­етост се не з­ад­ов­ољ­ава п­озн­ањем Б­ога, јер је она ко­нте­мпл­ати­вно зн­ање – д­убље од гн­ос­ео­ л­ошк­ога п­о­им­ања и схв­ат­ања, па се не з­а­уст­авља на по­јму Б­ога, н­его иде д­убље – тр­ажи д­ож­ивљај Б­ога, сј­ед­ињ­ење с Њим – об­ож­ење. Као т­аква, п­осе­бна, она се ни у ком сл­уч­ају не 14 Исто, 315–319. 15 Исто, 16. да и­зв­ести из б­ило ч­ега др­угог. С­амо ли­чна б­ића – а­нђ­ели и љ­уди м­огу б­ити св­ета, а ств­ари – с­амо п­осв­ећ­ене, и то и­скљ­уч­иво пр­ ема в­ишој ли­чн­ости, Б­огу. Св­етост је сво­јство Б­ога, а вје­чни Бог св­ему пре­тх­оди и све н­ад­ил­ази – б­ожа­нско и св­ето су „прадâти кв­ ал­ит­ети“. Д­акле, п­осв­ећ­ени ч­овјек је свет (то би био па­нт­е­исти­чки н­ат­ур­ал­изам у к­оме је н­ем­ог­ућа св­етост); али он је свет по Б­огу Про­т о­ј е­р еј–ста­в ро­ф ор др Ди­м и­т ри­ј е М. Ка­л е­з ић – об­ожен је, по Хр­исту – охр­ист­овљен је, јер је Хр­истос в­идј­ело св­иј­ету (Јн 8,12) а св­етац (п­осв­ећ­ени ч­овјек) је с­амо пр­ен­ос­илац те Хр­ист­ове свј­етл­ости/св­ет­ости; она је св­ет­аштвом п­ој­ач­ана, па је св­етац ч­овјек, в­рло а­кт­иван: он је свј­етлост св­иј­ету – не по с­еби, н­его по Хр­исту. Св­еци су со з­емљи и в­идј­ело св­иј­ету (Мт. 5, 13-14), па ж­ит­ија н­иј­есу л­еге­нде, н­его сп­ом­ен­ици м­ора­лн­ога ус­ав­рш­ав­ања – и у­зр­аст­ања и ра­зр­аст­ања. Ту се у је­дн­оме св­иј­ету (пр­иро­дном) д­ож­ивљ­ава ј­едан др­уги св­ијет и кв­ал­итет (на­тпр­иро­дни) и у т­оме д­ож­ивљ­ају сј­ед­ињ­ују два ли­чна б­ића – на­тпр­иро­дно, Бог и пр­иро­ дно, ч­овјек – при ч­ему ч­овјек б­ива пр­ожет од стр­ане Б­ога и т­име осв­ећен, али се ч­ува и д­аље иде­нти­чност и је­дн­ога и др­угог б­ића, па Бог ост­аје Б­огом, а ч­овјек – ч­овј­еком, јер п­осв­ећ­ење н­ије м­ех­ ани­чка п­ој­ава к­оја д­ол­ази по аут­ома­тској н­ужн­ости, н­его ф­ен­омен д­ухо­вне вр­ије­дн­ости к­оја је р­еа­лна али не и тва­рна; то је в­иша, на­ дтва­рна р­еа­лност. 189 Т­ако ч­овјек, пр­им­ај­ући св­етост, пр­има у с­ебе (и на с­ебе) у овом Духовни лик Светога краља Јована Владимира св­иј­ету вр­ије­дност к­оја н­ије од ов­ога св­иј­ета – тва­рног, јер је на­ дтва­рна (Јн. 18,36), и д­ол­ази/д­ос­еже до сф­ере на­дтва­рн­ога на­дн­ еб­есја. Т­ако ч­овјек ост­аје оно што је и био – твар, али п­ост­аје и н­ешто н­ово, што и к­акав н­ије био – н­ова твар (II Кор. 5,17) – д­акле, свет по св­ојој п­осв­ећ­ен­ости, то јест д­обр­ово­љно усв­ој­еној бл­аг­од­ ати, а не по св­ојој пр­ир­оди. Бог се оч­овј­ечио, а ч­овјек об­ожио, па је об­ож­ени ч­овјек – св­етац, и то с­амо т­акав је б­огат, има у с­еби Б­ога, и н­оси га с­обом и у с­еби. Т­акав, он је свј­етлост св­иј­ету, али – не с­обом и по с­еби, н­его по Хр­исту (Јн. 8,12). Т­акав, Бог је н­еп­осре­ дни и­звор св­оје св­ет­ости к­оја је ек­спл­ик­ац­ија њ­ег­ове им­анен­тне ч­ист­оте и с­ав­рш­ен­ости. Бог је с­убјект св­ет­ога и н­еи­сцр­пни д­ав­ алац св­ет­ости, к­оја је, б­уд­ући т­аква, сре­дство и дар Б­ога и б­ог­ол­ ике ч­овј­ек­ове д­уше. З­ато она пр­ип­ада с­амо Б­огу к­оји је њен и­звор, јер је Он свет у со­пств­еном см­ислу. Т­акав, Бог је с­убјект св­ет­ости, а она је сре­дство и р­ад­иј­ац­ија Б­ога и њ­ег­ова б­ића. Бо­жја пр­ир­ода пр­ож­има ч­овј­ек­ову пр­ир­оду и на њу пр­ен­оси св­оја сво­јства. То је м­огао да уч­ини Онај к­оји је бе­згр­ешан – Сп­ас­итељ к­оји н­ије био пр­аве­дник к­оји и­збј­ег­ава гр­ешн­ике, н­его пр­аве­дник к­оји је д­ошао р­ади гр­ешн­ика (Мт. 9, 12-13; I Тим. 1,15). Св­етост као н­аду­мна не схв­ата се умом. Њу је н­ем­ог­уће као Бо­жји дар с н­еба д­осе­гн­ути и п­ост­ићи је у па­нт­е­изму, н­ити је д­охв­ат­ити у д­е­изму, н­его ј­ед­ино т­е­изам пр­ужа фо­рма­лне усл­ове и м­огу­ћн­ости за њен ства­рни д­охват и д­ож­ивљај. Б­уд­ући да ч­овјек д­ож­ивљ­ава у­мно, м­ора­лно, пс­их­ол­ошко, ства­рно... п­обо­љш­ање од д­ож­ивљ­аја св­ет­ости, о­дн­осно од Б­ога к­оји је ш­аље ч­овј­еку, јер је њен д­ав­алац, она је ек­спл­ик­ац­ија Њ­ег­ове ч­ист­оте и с­ав­рш­ен­ости. Б­уд­ући отв­орен пр­ема Ц­ркви и ур­аст­ај­ући у њу, гр­ешни ч­овјек се осв­ећ­ује, и­здв­аја из пр­оф­ан­ога по­дру­чја, у­зд­иже се из њ­ега и т­име се отв­ара св­ет­ости: н­азн­ач­ењу и п­оз­иву, и од­аз­ива му се. Из пе­рспе­ кт­иве ист­ори­јск­ога пр­из­емља гл­ед­ани и схв­аћ­ени, љ­уди су др­уштво гр­ешн­ика к­оји се сп­ас­ав­ају. З­ато Ц­рква и н­ема св­еце ван с­ебе, н­ити зна за њих. Као св­ета­јна, та­јна над та­јн­ама, Ц­рква има св­ету Е­вх­ ар­ист­ију к­оја је њ­ено с­рце и к­рв­оток. У б­ибли­јск­оме схв­ат­ању н­ем­ амо у св­ет­ости с­амо н­ег­ац­ију пр­оф­ан­ога, н­его и о­бј­аву с­ам­ога Б­ога Књига 6, свеска 1 од к­ога д­ол­ази св­етост као кв­ал­ите­тна н­ов­ина и с­ад­ржај на тв­ари (осв­ешт­ање), и на ли­чна б­ића, љ­уде – об­ож­ење, ч­ија је пр­ир­ода у н­ач­елу об­ож­ена у Хр­исту. З­ато Ј­ахв­еов з­акон н­ије с­амо д­обар; он је свет, а то је в­ише и вре­дн­ије – др­уго и дру­кч­ије, в­иши кв­ал­итет. Б­уд­ући да је Ц­рква та­јна н­еб­еск­ога и на­тпр­иро­дног п­ор­иј­екла, 190 пр­иро­дни з­акон љ­уб­ави је н­ед­ов­ољан и н­ед­ос­ежан, з­ато је ту п­отр­ ебан го­рњи, на­тпр­иро­дни дио т­ога о­дн­оса к­оји ће да пр­е­осм­исли У спомен и славу Светог Јована Владимира и на­др­асте пр­иро­дну ст­их­ију и у­зв­еде је пр­ав­оме и в­ишем н­азн­ ач­ењу. Тек т­ако ће Ц­рква да се отв­ори св­ојом в­ишом р­еа­лн­ошћу и да о­б­ухв­ати и п­ов­еже на­дтва­рно на­дн­еб­есје и тва­рно пр­из­емље и ч­овјек као б­иће д­ухо­вн­ога и д­уше­вног св­иј­ета има усл­ове ж­ивљ­ ења у њ­еној бл­аг­ода­тној сф­ери. Ту су р­иј­ечи као н­ешто п­осре­дно п­от­рв­ене и пр­ев­аз­иђ­ене, па им­амо р­еч­ито ћ­ут­ање (као у ис­их­азму), и­сп­уњ­ено сн­агом и уз­аја­мним с­ад­рж­ајем и м­еђ­уо­дн­осом ч­овј­ека и Б­ога. Из те кл­име и а­кти­вн­ога ж­ив­ота у њој в­уку св­оје ж­иво­тне с­ок­ове и пр­ав­ом­ишље и пр­ав­ож­ивље – д­акле, пр­ав­осл­авље као ук­ упан ж­ивот, п­рво ли­чност као н­еб­озе­мна цј­ел­ина, па њ­ени се­гме­ нти, пр­оје­кти, и­зр­аж­аји... У п­рв­оме д­иј­елу р­ада кр­ет­али смо се по п­ов­рш­ини З­емље, по њ­еним мј­ест­има, и в­идј­ели и­звј­есне ч­овј­ек­ове пр­обл­еме и т­ешк­ оће, али в­идј­ели смо и ч­овј­ек­ове усп­оне н­ав­ише – то н­ије, р­екли смо, ч­овј­ек­ова ек­спа­нз­ија у пр­азно, н­его ч­овј­ек­ово п­о­им­ање и усв­ ај­ање св­ет­ости – а то се п­о­има ли­чн­ошћу и с­рцем, а не умом, јер је н­аду­мно. Св­етост се не з­ад­ов­ољ­ава п­озн­ањем Б­ога из ра­зл­ога што је она ко­нте­мпл­ати­вно зн­ање – д­убље од гн­ос­е­ол­ошк­ога п­о­им­ ања и схв­ат­ања, па се не з­а­уст­авља на по­јму Б­ога, н­его иде д­убље – тр­ажи д­ож­ивљај Б­ога, сј­ед­ињ­ење с њим, св­оје о­бн­овљ­ење. З­ато осв­ећ­ење не пр­ип­ада н­ама, н­его Б­огу к­оји нас осв­ећ­ује. Ч­овј­ек­ ова п­ажња пр­евл­ађ­ује пр­азно јер у њ­ему н­ема што да с­авл­ада, али се з­ато отв­ара пр­ема д­ухо­вн­оме б­ога­тству на­дн­еб­есја, пр­ихв­ата и њ­име б­ог­ати свој ун­утр­ашњи св­ијет – д­акле, има ства­рно-на­дтва­ рне ства­рн­ости, в­ише н­его тва­рне (ства­рн­ости). Про­т о­ј е­р еј–ста­в ро­ф ор др Ди­м и­т ри­ј е М. Ка­л е­з ић Три ч­овј­ек­ова о­дн­оса пр­ема спо­љњем св­иј­ету – па­нт­е­изам, д­е­ изам и т­е­изам – н­иј­есу исти: с­амо т­е­изам има м­огу­ћност пе­рспе­ кт­иве. Св­етост Бо­жја је су­пста­нц­ија­лна, а ч­овј­ек­ова е­гз­исте­нц­ија­ лна, тра­нз­ити­вна или пр­ол­азна. То је д­ухо­вна св­етост, а м­ора­лна је ст­еч­ена; њом Бог н­агр­ађ­ује н­аше м­ора­лне н­ап­оре. Н­ико н­ије као Ј­ахве. Њ­егов з­акон н­ије с­амо д­обар, н­его је и в­ише од т­ога – па је свет, св­ет­иња, а то је кв­ал­итет и­знад ост­алих као р­езу­лтат Бо­жј­ега д­ав­ања и н­агр­аде ч­овј­еку, к­оји ост­аје оно што је и био – ч­овјек, али не он­акав, н­его – свет, св­ети ч­овјек. О­вдје м­ор­амо н­агл­ас­ити ид­еју и м­етод и­нве­рз­ије, то јест пр­е­окр­ета и­зл­аг­ања: ч­овјек не осв­ аја пр­азне пр­ост­оре, н­ије у п­ит­ању н­ег­ац­ија пр­оф­ила, н­его о­бј­ава с­ам­ога Б­ога к­оји је свет сам по с­еби и св­етост д­ол­ази од њ­ега као кв­ал­ите­тна н­ов­ина на твар (осв­ешт­ање) и ли­чно б­иће, љ­уде – (об­ ож­ење) ч­ија је пр­ир­ода у н­ач­елу об­ож­ена у Хр­исту. С­амо је св­етост н­еп­ост­иж­ива у д­е­изму и па­нт­е­изму; ј­ед­ино т­е­изам пр­ужа м­огу­ 191 ћност за њен ства­рни д­ож­ивљај: ту се у је­дном св­иј­ету д­ож­ивљ­ава Духовни лик Светога краља Јована Владимира ј­едан др­уги св­ијет и кв­ал­итет (на­тпр­иро­дни) и у т­оме се сј­ед­ињ­ују два ли­чна б­ића – на­тпр­иро­дно, Бог, и пр­иро­дно, ч­овјек – при ч­ему ч­овјек б­ива пр­ожет од стр­ане св­ет­ога Б­ога и осв­ећен, али се ч­ува и д­аље иде­нти­чност и је­дн­ога и др­угог б­ића, па Бог ост­аје Бог, а ч­овјек – ч­овјек, јер осв­ећ­ење н­ије м­ех­ани­чка п­ој­ава к­оја д­ол­ази по аут­ома­тској н­ужн­ости. Као ети­чка к­ат­ег­ор­ија св­етост м­оже да п­ост­оји с­амо у к­оде­кс­има ет­ике, и то и­скљ­уч­иво т­е­оно­мно з­асн­ ов­ане. У п­ит­ању је ет­ика ч­ији к­одекс има за и­звор Б­ога к­оји је сам св­етост и и­звор св­ет­ости. П­ост­оје два в­ида св­ет­ости: не­о­ткр­ив­ена и су­пста­нц­ија­лна, и о­ткр­ив­ена и тра­нз­ити­вна – пр­ел­азна. Овом др­ угом се осв­ећ­ују л­ица и пре­дм­ети; уз то им­амо и м­ора­лну св­етост к­оја се огл­еда у ч­овј­ек­овом пр­ихв­ат­ању осв­ећ­ења – сп­ас­ења к­оје ш­аље Бог, сп­ас­ења п­ој­еди­нцу за њ­егов м­ора­лно узо­рни ж­ивот16. У б­ибли­јск­оме схв­ат­ању н­ем­амо у св­ет­ости с­амо н­ег­ац­ију пр­ оф­ан­ога, н­его им­амо и о­бј­аву с­ам­ога Б­ога од к­ога д­ол­ази св­етост као кв­ал­ите­тна н­ов­ина тв­ари – осв­ешт­ање и ли­чно б­иће к­оје се об­ож­ује, па је т­име њ­ег­ова пр­ир­ода ост­ала св­оја – у д­обр­оме, п­оз­ 16 Ен­ци­кло­пе­ди­ја пра­во­сла­вља, III, Бе­о­град, 2002, 1713. ити­вном см­ислу, али не с­амо он­аква, н­его и об­ож­ена, па љу­дско и ч­овј­еча­нско д­ају сј­ед­ињ­ени – б­ог­оч­овј­еча­нско. Ту су сј­ед­ињ­ени тва­рно и на­дтва­рно, а р­еа­лни су као цј­ел­ина, бл­аг­ода­тно об­ог­аћ­ена и осв­ећ­ена. Све ово ст­еч­ено и м­ат­ер­иј­ал­из­ов­ано не би м­огло да се схв­ати, чак ни по­јми, јер је на­дтва­рно (ово је б­ољи и­зраз н­его н­етва­рно, к­оје ас­оц­ира на н­еп­ост­ој­ање и еве­нт­уа­лну пр­иви­дност). Ако н­ешто п­ост­оји на­дтва­рно ј­асно је да ства­рност н­ије с­ушт­ина и о­блик п­ост­ој­ања, н­его с­амо о­блик без к­ога је н­еп­ост­ој­еће в­иша р­еа­лност. Зн­ачи, Ј­ахв­еов з­акон н­ије с­амо д­обар, н­его и свет. Ч­овјек к­оји је п­осв­ећен, б­огат је јер има (н­оси) Б­ога у с­еби. Он је свет и свј­ етлост св­иј­ету – не по с­еби н­его по Хр­исту. Св­еци су со з­емљи и свј­етлост св­иј­ету (Мт. 5, 13-14), па ж­ит­ија н­иј­есу с­амо л­еге­нде н­его пр­ева­схо­дно ко­нкре­тни на­дтва­рни сп­ом­ен­ици м­ора­лног у­зр­ аст­ања. Л­ијек од гр­иј­еха м­огао је да дâ с­амо бе­згр­ешни, а то је Књига 6, свеска 1 Сп­ас­итељ, к­оји н­ије био пр­аве­дник к­оји и­збј­ег­ава гр­ешн­ика, н­его пр­аве­дник к­оји је д­ошао р­ади гр­ешн­ика (Мт. 9,12-13; I Тим. 1,15). С­амо у овом ко­нте­ксту схв­аћен с­ад­ржај и м­отив ж­ит­ија Св­ет­ога Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира м­оже да б­уде ј­асан. Т­ако, поп Д­укљ­анин, З­ећ­ анин из Кр­ај­ине, п­ом­иње са ра­зл­огом да краљ Вл­ад­имир ж­ивљ­аше 192 са ж­еном св­ојом К­ос­аром у св­акој свј­етл­ости и н­еп­оро­чн­ости17 и да он н­ик­ада н­ије в­одио н­апа­дни рат. Њ­ег­ови р­ат­ови б­или су о­дбра­ У спомен и славу Светог Јована Владимира мб­ени, то јест б­или су укл­ањ­ање од зла. Он се п­овл­ачио са во­јском у н­епр­ист­упа­чне пл­ан­ине, шт­ед­ећи крв – к­ако св­ога н­ар­ода, т­ако и св­ојих н­епр­иј­ат­еља18. Он је био ј­ед­ини наш сре­дњ­овј­еко­вни вл­адар к­оји н­ије хтио да в­ој­ује н­его је р­ад­ије ж­ртв­овао с­ебе с­ам­ога за мир и сл­об­оду н­ар­ода19. Мн­оге д­ет­аље, п­осе­бно ове п­осље­дње, не б­исмо м­огли ни да по­јм­имо, а к­ам­оли да д­убље схв­ат­имо, без ових пре­тхо­дно д­атих с­ад­рж­аја к­оји св­ојим п­оз­ити­вн­ошћу то в­ис­око на­дго­рњ­ав­ају. Кад се узме да је б­уга­рски цар С­ам­у­ило з­ав­ршио свој во­јни п­од­ухват око 997. г­од­ине и п­овео Вл­ад­им­ира у Пр­еспу и т­амо га ута­мн­ичио, в­иди се да је у п­ит­ању кр­атак вр­еме­нски п­ер­иод. На з­а­ уз­им­ање С­ам­у­ил­ове кће­рке К­ос­аре, Вл­ад­имир је осл­об­ођен, п­отом је скл­опљен њ­ихов брак к­оји је од­исао „љ­уб­ављу и п­ошт­ов­ањем”20 и д­аље је ишло вр­иј­еме њ­ег­ове вл­ад­ав­ине до 1016. г­од­ине – зн­ачи 17 У спомен и славу Св. Јована Владимира, књ. 1, Цетиње, 2015, 279. 18 Ди­ми­три­је Бог­да­но­вић, Ли­ко­ви све­ти­те­ља, 105. 19 Исто, 103. 20 У спомен и славу Св. Јована Владимира, 10. ни д­ес­етак г­од­ина, а пр­ије т­ога су б­иле г­од­ине њ­ег­ова у­зр­аст­ања и обр­аз­ов­ања, па је т­ешко да је д­ож­ивио ч­ет­рд­ес­ету г­од­ину ж­ив­ота. Д­акле, био је кра­тк­ога ж­иво­тног в­иј­ека, а ра­дн­ога још кр­аћег. На пр­ест­олу н­ије био м­ожда ни д­есет г­од­ина. Ово нам по­тп­уно ч­ини ј­асним ра­зл­ик­ов­ање т­опл­оте и т­опл­ине, ч­ист­оте и ч­ист­оће и сли­чних по­јм­ова и њ­их­ове п­ар­ал­еле – зн­аче­ Про­т о­ј е­р еј–ста­в ро­ф ор др Ди­м и­т ри­ј е М. Ка­л е­з ић њске и д­име­нз­и­она­лне. З­ато с­амо ек­спа­нз­ија у пр­азно не д­он­оси н­ишта, али окр­ет­ање бл­аг­ода­тној с­ад­рж­ини и отв­ар­ање пр­ема њој ом­ог­ућ­ава нам д­ово­љно у­мно об­ог­аћ­ење – с­ад­ржа­јно и д­ож­ивља­ јно, па је з­ато и пр­о­уч­ав­ање с­ад­рж­аја у ов­оме др­угом ко­нте­ксту и а­мб­ије­нту сли­чно р­еа­лн­ости к­оја се њ­ег­ује у б­ога­тству о­ткр­ов­ења; ту на­тпр­иро­дно б­ога­тство ом­ог­ућ­ује кв­ал­итет и с­ад­ржај пр­иро­дн­ ога б­ога­тства: пр­евл­ад­ати па­нт­е­изам а не а­пстр­ах­ов­ати се у д­е­изам, н­его се отв­ор­ити д­име­нз­ији и р­еа­лн­ости т­е­изма – да би се бл­аг­ ода­тно б­ога­тство ул­ило у н­иске пр­ост­оре и д­ало им кв­ал­ит­ете к­оје н­иј­есу им­али. Св­ети Ј­ован Вл­ад­имир нам је бл­изу: већ д­уже вр­ем­ена (од 1995) н­ал­ази се у к­ат­едр­али у Т­ир­ани, а за дан њ­ег­ова пр­ест­ављ­ења пр­ ен­осе га у мј­есто њ­ег­овог д­уг­ог­од­ишњег пр­еб­ив­ања – Шин Ђон. Зн­ачи, св­етост Бо­жја к­оја пр­еко њ­ега зр­ачи, пр­ел­ази у др­уги м­ил­ ен­ијум њ­ег­ова св­иј­етљ­ења и св­ете р­ад­иј­ац­ије; он је и д­аље ч­овјек, 193 али ч­овјек к­оји пр­ен­оси Бо­жје м­ошти/м­оћи, де­јства, он­има к­ој­има Духовни лик Светога краља Јована Владимира су п­отре­бне и искр­ено му се м­оле и тра­јно м­ол­итв­ено обр­аћ­ају. У Сл­ужби Св. Ј­ов­ану Вл­ад­им­иру – ос­об­ито у д­иј­елу ј­утр­ење гдје је с­ад­рж­ана к­ат­ав­ас­ија и к­анон у цј­ел­ини – има в­ел­ики број п­охв­ала, м­ол­итв­ених и бл­аг­ода­рних у­зв­ика к­оји им­ају д­уб­оке и с­ад­ржа­јне ра­зл­оге за т­акво и­сп­ољ­ав­ање. То је сл­ика к­ом­ун­ик­ац­ије са Б­огом и њ­ег­овим вје­рн­иц­има, и н­еп­осре­дно и п­осре­дно, пр­еко св­етих. У тој в­ези је Св. Ј­ован и в­еза и м­отив. Да п­он­ов­имо, хр­ишћ­анин – а ту је Св. Ј­ован ев­иде­нтан пр­имјер – св­ојим р­адом и ус­ав­рш­ав­ањем не в­рши ек­спа­нз­ију у пр­азан пр­остор, н­его се отв­ара пр­ема н­ебу и на­ дн­еб­есју, пр­има у с­ебе н­еи­зме­рно б­ога­тство бл­аг­од­ати к­оја и­сп­уњ­ ава кл­иму к­оју он уд­ише и а­мб­ијент у к­оме у­зр­аста и дј­ел­ује. С­амо из т­ога ко­нте­кста пој­мљ­ени, њ­ег­ови по­дв­изи и к­ара­кте­рне ос­об­ине ли­чн­ости, м­огу б­ити о­дг­ов­ар­ај­уће схв­аћ­ени и р­еа­лно и­нте­рпр­ет­ ир­ани. Он ж­иви и дј­ела у тва­рн­оме св­иј­ету, али на­тпр­иро­дном бл­ аг­ода­тном р­еа­лн­ошћу. Т­ако има да б­уде схв­аћен и и­нте­рпр­ет­иран. Бл­аг­одат св­ојим де­јством опре­дм­ећ­ује твар и тва­рни св­ијет у к­оме ж­иви и р­ади св­ети ч­овјек; о­вдје је то Св. Ј­ован Вл­ад­имир, краљ зе­тски. Њ­ег­ова ли­чност, к­оја је опл­ем­ењ­ена на­дтва­рним кв­ал­ит­ет­ има, опл­ем­ењ­ује и нас к­оји д­ож­ивљ­ав­амо њ­ена и­сп­ољ­ав­ања к­оја об­ог­аћ­ују кл­иму и а­мб­ијент тва­рн­ога св­иј­ета у к­оме се н­ал­аз­имо. То ев­иден­тно п­ок­аз­ује текст њ­ег­ова ж­ит­ија и њ­ег­ови ж­иво­тни пр­ имј­ери к­оји су пр­ик­аз­ани. Да с­ажм­емо ове ш­ир­ине и њ­их­ове д­име­нз­ије! Ч­овјек, б­ог­ол­ико л­ице на З­емљи, н­апр­ед­ује и ра­зв­ија се, али не у св­ојој сф­ери – да иде у ек­спа­нз­ију пр­азних пр­ост­ора у тва­рн­оме по­дру­чју и њ­ег­овој а­тмо­сф­ери, н­его се ра­зр­аста и у­зр­аста та на­ дтва­рна твар и ул­ази у на­дтва­рни пр­остор р­еа­лн­ости у к­оју Бог сп­ ушта б­ога­тство св­ојих д­ар­ова. Ту он исти, ч­ув­ај­ући свој иде­нт­итет, п­ост­аје б­огат н­овим с­ад­рж­ај­има и тек из т­ога ко­нте­кста гл­едан и схв­атан ж­ивот и рад Св. Ј­ов­ана Вл­ад­им­ира к­оји је о­вдје и­зл­ожен, п­ост­аје нам схв­атљив и пр­ихв­атљив. Књига 6, свеска 1 194 У спомен и славу Светог Јована Владимира Празниик Светог Јована Владимира у манастиру Шин Ђон 1936. г. Про­то­е­рей-ста­вро­фор д-р бо­го­сло­вии Дми­трий М. Ка­ле­зич, про­фес­сор ДУ­ХОВ­НЫЙ ОБРАЗ СВЯ­ТО­ГОГ КО­РО­ЛЯ ИОАН­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА Про­т о­ј е­р еј–ста­в ро­ф ор др Ди­м и­т ри­ј е М. Ка­л е­з ић Ре­зю­ме: Ис­пол­ня­ет­ся ты­ся­ча лет с то­го дня, ког­да свя­той зет­ ский ко­ро­ль Иоанн Вла­ди­мир, пер­вый сла­вян­ский и серб­ский му­ чен­ник и свя­той, ушел из это­го вре­мен­но­го ми­ра в си­нь над­не­бе­ сья. Бу­ду­чи бо­жь­им угод­ни­ком еще во вре­ме­на древ­ней, не­раз­де­ лен­ной Цер­квы, свя­той Иоанн Вла­ди­мир скон­чал­ся в 1016 го­ду, и еше до XI ве­ка (т.е. до 1054 го­да) во­шел в ряд свя­тых и до сих пор оста­ет­ся по­чи­та­ем и в пра­во­слав­ной и в ри­мо­ка­то­ли­че­ской цер­ квях. Бла­го­да­ря это­му, свя­той Иоанн Вла­ди­мир – лич­но­сть «вне­ вре­мен­ной цен­но­сти». Обо­га­щ­ен­ная вне­плот­ски­ми ка­че­ства­ми, лич­но­сть это­го свя­то­го обо­га­ща­ ­ет и нас, сви­де­те­лей его свя­то­сти. Это оче­вид­но пред­ста­вле­но в его жи­тии, а в дан­ной ста­тье мы рас­ сма­три­ва­ем вли­ян­ ие его свя­той лич­но­сти. Клю­че­вые сло­ва: свя­той Иоанн Вла­ди­мир, свя­то­сть, ма­те­рия, вне­ ма­те­рия, есте­ствен­ное – свер­хе­сте­ствен­ное, бла­го­да­ть, ку­льт, Ду­кля. 195 Духовни лик Светога краља Јована Владимира Pr­ot­opresbyter–St­avro­phor Ph. D. D­im­itr­ije M. K­al­ezic Un­ive­rsity Pr­ofe­ssor SP­IR­ITUAL IM­AGE OF S­AINT KING J­OVAN VL­AD­IMIR Su­mmary: A th­o­usand years h­ave pa­ssed si­nce S­aint King of Z­eta J­ovan Vl­ad­imir, the first Sl­avic and Se­rbian martyr and s­aint, pa­ssed away and left this m­at­erial and t­ime-l­im­ited world and s­o­ared i­nto the blue ab­ove the h­ea­ vens. As the one ch­osen by God from the t­ime of an old, yet u­nd­iv­ided Church, who pa­ssed away in 1016, he e­nt­ered the o­rder of s­aints in the first half of XI ce­ntury (that is b­ef­ore 1054) and r­em­ai­ned r­espe­cted in the Or­th­odox and Ca­th­olic chu­rches. This shows him, in a ce­rtain way, as a pe­rson of ‘t­im­eless v­al­u­able​​ r­el­at­ions’. Pe­rs­on­ality of St. J­ovan Vl­ad­imir, e­nri­ched with over m­at­erial q­u­al­it­ies, e­nrich us who e­xp­er­ie­nce its m­an­if­est­at­ions that e­nrich the m­at­erial world in which we exist. This ev­idently shows his h­ag­i­ography and l­ater i­nfl­ue­nces of his sa­cred pe­rs­on­ality shown in this p­aper. Keywords: St. J­ovan Vl­ad­imir, sa­nctity, m­at­erial- over m­at­erial, n­at­ural - s­upe­rn­at­ural, gr­ace, cult, D­io­clea Πρωτοπρεσβύτερος D­im­itr­ije M. K­al­ezić Καθηγητής Πανεπιστημίου ΠΝΕΥΜΑΤΙΚΗ ΜΟΡΦΗ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΒΑΣΙΛΙΑ ΙΩΑΝΝΗ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ Περίληψη: Κλείνουν τα χίλια χρόνια από τότε που έφυγε από αυτόν τον κόσμο, κτιστό και άκτιστου, και φτερούγισε στον γαλάζιο ουρανό ο Άγιος Βασιλιάς της Ζέτας Ιωάννης Βλαδίμηρος, ο πρώτος Σλάβος και Σέρβος μάρτυρας. Σαν θεράποντας του Θεού από την περίοδο της παλιάς, άσχιστης Εκκλησίας, που το 1016 ολοκλήρωσε την επίγεια ζωή του, πριν ακόμα από το 1054 κατατάχθηκε στις τάξεις των αγίων και παρέμεινε αξιοσέβαστος και στην Ορθόδοξη και στην Ρωμαιοκαθολική Εκκλησία. Το γεγονός αυτό τον δείχνει μια προσωπικότητα «διαχρονι- κών αξιών». Η προσωπικότητα του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου, εξευγε- Књига 6, свеска 1 νισμένη με άκτιστες αξίες, εξευγενίζει και εμάς που ζούμε τις εκδηλώ- σεις της που εμπλουτίζουν τον κτιστό κόσμο στον οποίο βρισκόμαστε. Αυτό έκδηλα αποδεικνύεται στον Βίο του και στις ύστερες επιρροές της προσωπικότητάς που πραγματεύτηκαν στην εργασία αυτή. Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης Βλαδίμηρος, αγιότητα, κτιστό – 196 άκτιστο, φυσικό – υπερφυσικό, χάρις, τιμή, Διοκλεία. У спомен и славу Светог Јована Владимира Про­то­је­реј мр Сло­бо­дан-Бо­бан Јо­кић Епар­хи­ја Бу­ди­мљан­ско-ник­шић­ка jo­kic.bo­ban­@gmail.com УВО­ЂЕ­ЊЕ У РЕД СВЕ­ТИХ И ЛИ­ТУР­ГИЈ­СКО ПРО­СЛА­ВЉА­ЊЕ СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА Про­т о­ј е­р еј мр Сло­б о­д ан-Бо­б ан Јо­к ић Са­же­так: Ка­да уво­ђе­ње у ред све­тих (ка­но­ни­за­ци­ју) и све­тост схва­ти­мо као у осно­ви ја­сно екли­си­о­ло­шке тер­ми­не, ви­дје­ће­мо да сви­јест Цр­кве, ру­ко­во­ђе­на Ду­хом Све­тим, пре­по­зна­је све­ти­те­ља као та­квог и из­два­ја га из са­бо­ра све­тих као при­мјер вјер­ни­ма. На тај на­чин, све­ти­те­љи по­ста­ју зна­ме­ња сла­ве Бо­жи­је и на сла­ву Бо­ жи­ју у ово­ме сви­је­ту. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, још за свог жи­во­та, био је „из­дво­је­ни“ при­мјер и сла­ве и у сла­ву Бо­жи­ју чи­је ли­тур­гиј­ ско про­сла­вља­ње је по­че­ло од­мах на­кон ње­го­ве му­че­нич­ке смр­ти и не­пре­кид­но тра­је до да­нас, тј. хи­ља­ду го­ди­на. Кључ­не ри­је­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, Ли­тур­ги­ја, ка­но­ни­за­ци­ ја, све­тост, жи­ти­је, слу­жба 197 Ако уво­ђе­ње у ред све­тих (или ка­ко се то данaс нај­че­шће на­ Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира зи­ва канонизацијa) и све­тост схва­ти­мо као у осно­ви ја­сно екли­си­ о­ло­шке, ви­дје­ће­мо да сви­јест Цр­кве „ру­ко­во­ђе­на Ду­хом Све­тим, пре­по­зна­је све­ти­те­ља као та­квог и из­два­ја га из све­тих“. Цр­ква ка­ но­ни­за­ци­ју не чи­ни ка­ко би све­ти објек­тив­но по­стао не­што по се­ би, већ да би он слу­жио као „ре­фе­рент­на тач­ка за за­јед­ни­цу све­тих, а кроз то и у то­ме и Бо­гу у Хри­сту за сва­ко­га чла­на Цр­кве, ка­ко би у сво­јој бор­би у овом па­лом све­ту про­на­шао и одр­жао свој од­нос са Бо­гом“.1 На тај на­чин све­ти­те­љи по­ста­ју зна­ме­ња сла­ве Бо­жи­је и на сла­ву Бо­жи­ју у ово­ме сви­је­ту. Не­сум­њи­во је да је Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир за свог жи­во­та био „из­дво­је­ни“ при­мјер сла­ве и у сла­ ву Бо­жи­ју, а све опет у окви­ру кон­крет­не цр­кве­не за­јед­ни­це ко­јој је при­па­дао. По­бо­жност, че­сти­тост, мо­ли­тве­ност за жи­во­та, му­че­ нич­ка смрт су не­ке од од­ли­ка, чи­јих при­мје­ра из ње­го­вог жи­во­та има­мо мно­го. Ево не­ких: Поп Ду­кља­нин у свом Ље­то­пи­су ја­сно ка­же да је Вла­ди­мир већ као дје­чак ра­стао „укра­шен сва­ком му­дро­ 1 Ј. Зи­зју­лас, Екли­си­о­ло­шки про­бле­ми свој­стве­ни од­но­си­ма ис­точ­них хал­ки­дон­ ских и ис­точ­них (’ори­јен­тал­них’) не­хал­ки­дон­ских цр­ка­ва, Бо­го­сло­вље 45 (2001) 139. шћу и све­то­шћу“.2 Ви­зан­тиј­ски пи­сац Ђор­ђе Ке­дрин чи­је ри­је­чи пре­но­си Ски­ли­ца, на­зи­ва Све­тог Јо­ва­на чо­вје­ком пра­вед­ним, ми­ ро­љу­би­вим и пу­ним вр­ли­на.3 При­ли­ком оп­са­де на Об­ли­ку Јо­ван про­ја­вљу­је сво­ју је­ван­ђељ­ску по­жр­тво­ва­ност и као Па­стир до­бри ко­ји ду­шу сво­ју по­ла­же за ов­це та­ко се и он до­бро­вољ­но пре­да­је ка­ко би са­чу­вао жи­во­те сво­јих вој­ни­ка и на­ро­да и би­ва за­ро­бљен и по­слат у из­гнан­ство.4 У за­ро­бље­ни­штву ври­је­ме про­во­ди у по­сту и мо­ли­тви, и удо­сто­ја­ва се да ви­ди Бо­жи­јег ан­ђе­ла ко­ји га укре­ пља­ва.5 Он ће и на­кон осло­ба­ђа­ња из за­ро­бље­ни­штва, вјен­ча­ња са Ко­са­ром и вра­ћа­ња на пре­сто, жи­вот про­во­ди­ти у све­то­сти и чед­ но­сти, слу­же­ћи и љу­бе­ћи Бо­га и но­ћу и да­њу, а по­вје­ре­ни на­род ру­ко­во­ди­ти пра­вед­но и у стра­ху Бо­жи­јем.6 На кра­ју ће Вла­ди­слав ис­ко­ри­сти­ти ње­го­ву по­бо­жност и по­сла­ти му епи­ско­пе и мо­на­хе са др­ве­ним кр­стом као за­лог да не­ће би­ти уби­јен.7 И ка­да је ви­дио да је пре­ва­рен, он сми­ре­но од­ла­зи у цр­кву гдје ће се по­мо­ли­ти, ис­ Књига 6, свеска 1 по­ви­је­ди­ти и при­че­сти­ти, на­кон че­га ће би­ти на пре­ва­ру уби­јен.8 Не­сум­њи­во му­че­нич­ка смрт. Дру­га од­ли­ка ње­го­ве „из­дво­је­но­сти“ су чу­да. Она су се де­ша­ ва­ла ка­ко за ње­го­вог жи­во­та, та­ко и над гро­бом и мо­шти­ма све­ти­ те­ље­вим. То­ком оп­са­де на бр­ду Об­лик сва­ки ујед зми­ја, ко­јих је на 198 бр­ду био ве­ли­ки број, био је смр­то­но­сан и за чо­вје­ка и за сто­ку. Мо­ли­тву Све­ти­те­ље­ву, ко­ју је он уз­нио у су­за­ма, Го­спод усли­ша­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ва и осло­ба­ђа на­род од ове опа­сно­сти, и то не са­мо у оно ври­је­ме не­го и до да­нас на том бр­ду ако не­ко­га ује­де зми­ја њен ујед ни­је смр­то­но­сан.9 Од­мах на­кон смр­ти све­ти­те­ље­ве и са­хра­њи­ва­ња ње­ го­вог ти­је­ла у цр­кви су по­че­ла да се де­ша­ва­ју мно­га чу­да. Го­спод је учи­нио да на­кон мо­ли­тве над ње­го­вим гро­бом мно­ги му­че­ни ра­ зним бо­ле­сти­ма бу­ду ис­ци­је­ље­ни, а но­ћу се ви­дје­ла бо­жан­ска свје­ тлост.10 Пи­сац Ље­то­пи­са, за­вр­ша­ва­ју­ћи пи­са­ње о Све­том Вла­ди­ ми­ру, на­по­ми­ње да је он био све­ти чо­вјек и је­дан дух са Го­спо­дом, 2 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, I, Бе­о­град/Ник­шић (2009) 125. 3 Ове би­ље­шке су ско­ро са­вре­ме­не са Све­тим Јо­ва­ном Вла­ди­ми­ром (Ке­дрин 1057. а Ски­ли­ца 1079. или 1081), С. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти, У спо­мен и сла­ву Све­то­га Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, II-2, Це­ти­ње 2016, 154. 4 Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, 127. 5 Исто, 129. 6 Исто, 131. 7 Исто, 133. 8 Исто, 135. 9 Исто, 125. 10 Исто, 137. и да је Бог пре­би­вао у ње­му, и да онај ко­ји же­ли да са­зна ко­ли­ка и ка­ква чу­да су се де­ша­ва­ла по­сред­ством бла­же­ног све­ти­те­ља да их про­чи­та у ње­го­вом жи­во­то­пи­су.11 И у слу­жби се ка­же да Све­ти „ис­ то­чи ми­ро из мо­шти­ју“, и да је мно­ге из­ли­је­чио, ко­ји су бо­ло­ва­ли од ра­зних бо­ле­сти, што чи­ни и да­нас. Је­дан број ис­тра­жи­ва­ча оста­је у не­до­у­ми­ци око вре­ме­на при­ зна­ва­ња све­ти­тељ­ства Све­том Јо­ва­ну јер су збу­ње­ни чи­ње­ни­цом да не по­сто­ји „зва­нич­на“ ка­но­ни­за­ци­ја све­ти­те­ље­ва не­по­сред­но или у не­ком кра­ћем пе­ри­о­ду по­сли­је ње­го­ве смр­ти. Ме­ђу­тим, ако Про­т о­ј е­р еј мр Сло­б о­д ан-Бо­б ан Јо­к ић при­хва­ти­мо да су у Пра­во­слав­ној Цр­кви све­ти­те­љи лич­но­сти по­ ве­за­не са по­себ­ном по­мје­сном, ло­кал­ном Цр­квом/за­јед­ни­цом и та их за­јед­ни­ца по­себ­но/спе­ци­јал­но по­шту­је, а под­ра­зу­ми­је­ва се да сва­ку по­мје­сну цр­кве­ну за­јед­ни­цу тре­ба ра­зу­мје­ти са­мо у је­дин­ ству са оста­лим цр­кве­ним за­јед­ни­ца­ма у сви­је­ту, он­да на­и­ла­зи­мо на од­го­вор за­што не по­сто­ји свје­до­чан­ство о зва­нич­ној ка­но­ни­за­ ци­ји Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, и до­ла­зи­мо до за­кључ­ка да зва­нич­ на ка­но­ни­за­ци­ја у да­на­шњем зна­че­њу ни­је би­ла ни по­треб­на што нам по­ка­зу­је хри­шћан­ска исто­ри­ја и аги­о­ло­ги­ја. Да би нам ја­сни­је би­ла гор­ња на­во­ђе­ња, ре­ћи ће­мо не­што о то­ ме ка­ко се про­цес уво­ђе­ња у ред све­тих од­ви­јао кроз хри­шћан­ску исто­ри­ју. Већ у 2. ви­је­ку на­зив „све­ти“, ко­јим су у Но­во­за­вјет­ној 199 пу­но­ћи на­зи­ва­ни сви вјер­ни („По­здра­вља­ју вас сви све­ти“, 2 Кор. Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира 13, 12; „Сви­ма ко­ји су у Ри­му љу­бље­ни­ма од Бо­га, по­зва­ни­ма све­ ти­ма“ и да­ље у Рим, 1,7; и Рим. 5, 26, 31; 16,15; Дап. 9,13; 1Пет. 2,9 итд.), по­ла­ко по­чи­ње да се да­је са­мо од­ре­ђе­ним ли­ци­ма ко­ја у Цр­кви има­ју по­се­бан зна­чај, тј. они­ма „ко­ји се про­сла­ви­ше сво­јим че­сти­тим жи­во­том, са­мо­по­жр­тво­ва­њем и љу­ба­вљу и ко­ји и жи­вот свој по­ло­жи­ше за Хри­ста.12 Већ у ра­ном хри­шћан­ству на­ла­зи­мо за­пи­се у ко­ји­ма се по­ми­њу ли­тур­гиј­ска про­сла­вља­ња по­је­ди­них све­ти­те­ља ко­ја ће се на­ста­ви­ти про­сла­вља­ти сва­ке на­ред­не го­ди­не на дан ње­го­вог стра­да­ња или упо­ко­је­ња. У опи­су стра­да­ња Све­ тог Иг­ња­ти­ја Ан­ти­о­хиј­ског на­ла­зи­мо та­кав опис: „Та­ко, ви­дјев­ши ово са ве­ли­ком ра­до­шћу, от­пје­ва­смо хва­лу Бо­гу, Да­ва­о­цу до­ба­ра, и про­сла­вив­ши (по­хва­лив­ши) Све­то­га, ја­ви­ли смо вам дан и вре­ме (= го­ди­ну) му­че­ни­штва ње­го­вог, да би­смо (сви), са­би­ра­ју­ћи се у ври­је­ме му­че­ни­штва (= на спо­мен ње­гов) по­ста­ли за­јед­ни­ча­ри са 11 Исто, 139. 12 П. Па­вле, За­што се вр­ши па­ра­стос из­ги­ну­лим у бор­ба­ма за сло­бо­ду - од Ко­со­ва до да­нас - кад су они све­ти, Да нам бу­ду ја­сни­ја не­ка пи­та­ња на­ше вје­ре 1, Бе­о­град 2010, 120. Стра­дал­ни­ком и Хра­брим Му­че­ни­ком Хри­сто­вим“.13 Ви­ди­мо да је у ста­рој Цр­кви пра­зно­ва­ње све­ти­те­ља, при­је све­га, има­ло ло­кал­ ни ка­рак­тер. У мје­сту гдје су жи­вје­ли и под­ви­за­ва­ли се, све­ти су про­сла­вља­ни од вјер­них ко­ји су њи­хо­ве под­ви­ге по­зна­ва­ли и би­ли њи­хо­ви свје­до­ци.14 Вре­ме­ном се, због сла­ве све­ти­те­ља, пра­зно­ва­ ње ши­ри­ло и на оста­ле цр­кве­не за­јед­ни­це. Апо­стол­ске уста­но­ве по­чи­њу да на­ре­ђу­ју њи­хо­во оп­ште пра­зно­ва­ње, а од 4. ви­је­ка ја­ вља­ју се од­лу­ке по­је­ди­них Са­бо­ра ко­је се од­но­се на про­сла­вља­ње све­ти­те­ља.15 Као што из из­ло­же­ног ви­ди­мо, „не мо­гу вјер­ни и Цр­ ква да­ти или не да­ти све­тост све­ти­ма, не­го они њи­хо­ву све­тост са­ мо об­ја­вљу­ју и свје­до­че. Све­ти су све­тост по­сти­гли сво­јим тру­дом уз по­моћ бла­го­да­ти Бо­жи­је. У то­ме им је и Цр­ква по­ма­га­ла сво­јим сред­стви­ма осве­ће­ња, али ство­ри­ти од не­све­тих све­те сво­јим де­ кре­том, или ка­но­ни­за­ци­јом, то Цр­ква ни­ти је чи­ни­ла, ни­ти је мо­ гла чи­ни­ти. За њу је акт ка­но­ни­за­ци­је, и кад је вр­шен фор­мал­но и Књига 6, свеска 1 ка­да ни­је, уви­јек био де­кла­ра­ти­ван и имао је сми­сао об­ја­вљи­ва­ња и свје­до­че­ња по­сто­је­ће ствар­но­сти тј. све­то­сти, а не кон­сти­ту­ти­ ван, тј. при­да­ва­ње све­тим све­то­сти ко­ју они до­тле ни­су има­ли“.16 И Ни­ко­дим Ми­лаш ве­ли­ки ка­но­ни­чар, сма­тра да се у по­чет­ку без ика­квих фор­мал­но­сти ода­ва­ло по­што­ва­ње по­је­ди­ним све­ти­те­љи­ма 200 чи­ја су се име­на упи­си­ва­ла у дип­ти­хе и по­ми­ња­ла на Све­тој Ли­ тур­ги­ји као име­на све­ти­те­ља Бо­жи­јих. Про­сла­вља­ње је нај­при­је У спомен и славу Светог Јована Владимира би­ло у цр­ква­ма, у обла­сти гдје су ти све­ти­те­љи жи­вје­ли и гдје су се упо­ко­ји­ли или по­стра­да­ли, а за­тим се то про­сла­вља­ње ши­ри­ло да­ље на оста­ле цр­кве­не обла­сти, и на кра­ју, про­сла­вља­ње је по­ста­ ја­ло оп­ште на Ва­се­љен­ском ни­воу17. Код Ру­са, на при­мјер, ви­је­сти о зва­нич­ним ка­но­ни­за­ци­ја­ма не­ма све до 16. ви­је­ка. При­је два са­ бо­ра ко­је је па­три­јарх Ма­ка­ри­је са­звао у 16. ви­је­ку у Ру­ској Цр­ кви по­сто­ја­ло је 16 све­ти­те­ља оп­ште при­хва­ће­них од ци­је­ле Цр­кве ко­ји ни­је­су има­ли не­ку зва­нич­ну ка­но­ни­за­ци­ју. По­ред њих би­ло је 13 Стра­да­ње Све­тог Иг­ња­ти­ја Ан­ти­о­хиј­ског, Де­ла апо­стол­ских уче­ни­ка, Вр­њач­ ка Ба­ња/Тре­би­ње 1999, 274. На сли­чан на­чин по­ми­ње се про­сла­вља­ње Све­тог По­ли­кар­па Смир­ског: „И та­ко ми, са­брав­ши ње­го­ве ко­сти, дра­го­цје­ни­је од сва­ко­га зла­та, по­ло­жи­смо их гдје је и при­ли­чи­ло. Та­мо ће, ко­ли­ко нам је мо­гу­ће, ка­да се са­би­ра­мо у ра­до­сти и ве­ се­ло­сти, Го­спод да­ти да са­вр­ша­ва­мо дан ње­го­вог му­че­ни­штва, у спо­мен оних ко­ји су се прет­ход­но под­ви­за­ва­ли (у му­че­ни­штву) и за вје­жба­ње и при­пре­ма­ње бу­ду­ћих (му­че­ни­ ка)“. Стра­да­ње Све­тог По­ли­кар­па Епи­ско­па Смир­ског, нав. дје­ло, 290. 14 П. Па­вле, нав. дје­ло, 122. 15 Ган­гриј­ски са­бор 20. пра­ви­ло, Ла­о­ди­киј­ски са­бор 9. и 24. пра­ви­ло, Кар­та­гин­ски са­бор 46. и 83. пра­ви­ло, Ше­сти Ва­се­љен­ски са­бор 63. пра­ви­ло итд. 16 Исто, 125. 17 Н. Ми­лаш, Пра­во­слав­но цр­кве­но пра­во, Бе­о­град - Ши­бе­ник (2004) 598. и дру­гих све­ти­те­ља ко­ји су се про­сла­вља­ли ло­кал­но, у мје­сту њи­ хо­вог по­гре­ба или ши­ре у до­тич­ној епар­хи­ји у ко­јој се на­ла­зи­ло мје­сто по­гре­ба.18 Ка­сни­је се од­лу­ка о „ка­но­ни­за­ци­ји све­ти­те­ља“ пре­ни­је­ла ис­кљу­чи­во на Ар­хи­је­реј­ске са­бо­ре, као што је то слу­чај и да­нас.19 И код Гр­ка је иден­тич­на си­ту­а­ци­ја. Пр­во је по­сто­ја­ло про­сла­ вља­ње све­ти­те­ља на ло­кал­ном ни­воу, а ка­сни­је се пре­ни­је­ло на ци­је­лу Цр­кву да би у по­је­ди­ним слу­ча­је­ви­ма би­ло за­пе­ча­ће­ни и са­бор­ском од­лу­ком. То ви­ди­мо из свје­до­че­ња па­три­јар­ха Фи­ло­те­ Про­т о­ј е­р еј мр Сло­б о­д ан-Бо­б ан Јо­к ић ја Ко­ки­но­са о по­што­ва­њу и „ка­но­ни­за­ци­ји“ Све­тог Гри­го­ри­ја Па­ ла­ме: „Се­де­ћи у ма­на­сти­ру Ака­та­лип­ту, ја сам свр­ша­вао ве­ли­ки и јав­ни пра­зник ово­ме Све­то­ме, има­ју­ћи са со­бом ме­ло­де - пој­це из Ве­ли­ке Цр­кве, и мно­ге кли­ри­ке; и са­да опет, уз­и­шав­ши на овај ви­со­ки пре­сто (Ца­ри­град­ског па­три­јар­ха), по­што су ми Ла­ври­о­ти (=мо­на­си Ве­ли­ке Ла­вре у Све­тој Го­ри) пи­са­ли и из­но­си­ли (по­дат­ке о ње­му), на­пи­сао сам им да сва­ки ко­ји хо­ће да га пра­зну­је по­себ­но (за се­бе). И са­да /као Па­три­јарх/ то го­во­рим: да сва­ки ко­ји хо­ће да чи­ни пра­зник ње­му, не­ка та­ко чи­ни. Но у Ве­ли­кој Цр­кви /Па­три­ јар­ши­ји/ то не чи­ња­смо, и уоп­ште сву­гдје у дру­гим Цр­ква­ма, јер ни­смо о то­ме још /са­оп­шти­ли/ Све­том Си­но­ду. Са­да пак до­не­ли смо од­лу­ку и за­јед­нич­ко ми­шље­ње да се он пра­зну­је. То пак обич­ 201 но би­ва о Све­ти­ма ко­је Бог про­сла­вља, као што је би­ло за Све­тог Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира Ата­на­си­ја Па­три­јар­ха Ва­се­љен­ског /13. век/: по­што га је Бог про­ сла­вио чу­де­си­ма, и док га још Цр­ква ни­је јав­но ис­та­кла, мо­на­си ње­го­вог ма­на­сти­ра јав­но су му свр­ша­ва­ли пра­зно­ва­ње и ње­го­ву ико­ну до­но­си­ли у Ве­ли­ку Цр­кву у Не­де­љу Пра­во­сла­вља /на ли­ ти­ју/, и при дру­гим ли­та­ни­ја­ма кроз град, мно­го го­ди­на. А би­ло је та­ко и о мно­гим дру­гим Све­ти­ма, љу­ди­ма и же­на­ма, чи­је мо­шти по­чи­ва­ју у мно­гим ча­сним ма­на­сти­ри­ма у овом Цар­ском гра­ду, и пра­зну­је се ра­до­сно од сва­ког ко­ји хо­ће, иако Цр­ква још ни­је ре­ кла. Ма­ну­ел Ге­де­он до­да­је: „Ово ста­ње тра­је и од па­да Ца­ри­гра­да до да­нас, а Па­три­јар­ши­ја Ца­ри­град­ска ни­ти на­ме­ће, ни­ти од­ба­цу­је спо­ме­не ло­кал­них Све­тих, ма­да до­зво­ља­ва штам­па­ње Слу­жби у њи­хо­во име“.20 Ка­ко је би­ло са уво­ђе­њем у ред срп­ских све­ти­те­ља? Опи­су­ју­ћи жи­вот Све­тог Си­ме­о­на До­мен­ти­јан опи­су­је и на­чин на ко­ји је овај 18 П. Па­вле, нав. дје­ло, 131. 19 Чла­ном 69. у тач­ки 8, Устав СПЦ про­пи­су­је да је над­ле­жност Ар­хи­је­реј­ског Са­бо­ ра да ка­но­ни­зу­је све­ти­те­ље и про­пи­су­је слу­жбу за њи­хо­во свет­ко­ва­ње, Устав Срп­ске Пра­ во­слав­не Цр­кве, http://www.svetosavlje.org/biblioteka/zakoni/UstavSPC.htm, (29. 10. 2015) 20 Према: Свети владика Охридски и Жички Николај, Краљево (2003) 307. све­ти­тељ за­пи­сан „у ред све­ти­те­ља“. Ту ви­ди­мо да је тај чин про­ те­као без ве­ли­ке про­це­ду­ре и ве­о­ма јед­но­став­но. Ви­дјев­ши чу­де­са ко­ја се де­ша­ва­ју на ње­го­вом гро­бу Све­то­гор­ци „за­пи­са­ше ово­га у ред све­тих ве­ли­ких и пре­по­доб­них ота­ца, још и чу­до­тво­ра­ца, и по­ кло­ни­ше му се као и сви­ма све­ти­ма, и свр­шив­ши Ли­тур­ги­ју (ве­о­ма би­тан де­таљ ко­ји свје­до­чи да је је­ди­но у Ли­тур­гиј­ској за­јед­ни­ци на пра­ви на­чин мо­гу­ће и про­сла­вља­ти не­ки све­ти­тељ­ски пра­зник), уста­но­ви­ше пра­зник Си­ме­о­ну Но­вом Ми­ро­точ­цу“. Сли­чан опис дао је и Те­о­до­си­је у свом жи­ти­ју Све­тог Са­ве.21 Не­ки сма­тра­ју да је овај до­га­ђај у Ср­би­ји озва­ни­чен пре­но­сом мо­шти­ју Све­тог Си­ме­о­ на у Сту­де­ни­цу и да је тек ту Све­ти Са­ва јав­но „огла­сио Не­ма­њин култ“.22 За­ни­мљи­во је да су уста­но­вље­ње и по­че­так про­сла­вља­ња као све­ти­те­ља кра­ља Ми­лу­ти­на и Сте­фа­на Шти­ља­но­ви­ћа оба­ви­ли игу­ма­ни без при­сут­ства ар­хи­је­ре­ја.23 На­ве­шће­мо и не­ке при­мје­ре из Цр­не Го­ре. Као је­дан од ва­жни­јих до­га­ђа­ја у бо­го­слу­жбе­ном жи­ Књига 6, свеска 1 во­ту Пра­во­слав­не Цр­кве у Цр­ној Го­ри би­ло је про­гла­ше­ње Пе­тра Пр­вог за све­ти­те­ља и ње­го­во уно­ше­ње у цр­кве­ни ка­лен­дар и про­ сла­вља­ње за­јед­но са пра­зни­ком Ро­ђе­ња Пре­све­те Бо­го­ро­ди­це. На­ и­ме, уочи Све­тог Апо­сто­ла и Је­ван­ђе­ли­сте Лу­ке, 17. ок­то­бра 1834. Пе­тар Дру­ги на­ре­дио је да се от­ко­па гроб ње­го­вог пред­ход­ни­ка 202 Пе­тра Пр­вог и на­шао ње­го­во ти­је­ло цје­ло­куп­но. Да­ље је Ње­гош „ка­но­ни­за­ци­ју“ об­ја­вио ве­о­ма јед­но­став­но, и то са два рас­пи­са У спомен и славу Светог Јована Владимира „Цр­но­гор­ци­ма и Бр­ђа­ни­ма“. Пр­ви рас­пис је од 17. ок­то­бра 1834. у ко­јем их оба­вје­шта­ва о „но­во­о­бја­вље­ном све­ти­те­љу“,24 а дру­гим 21 Према: Л. Павловић, Култови лица код Срба и Македонаца, Смедерево 1965, 43. 22 Исто, 44. 23 Исто, 298-299. 24 „Од нас владике Петра Петровића свему народу црногорскоме и брдскоме објављеније и поздрав. На знање ви дајемо, благочестиви народе, како смо осамнаестога овога мјесеца, на Лучин-дан, отворили гроб блажено и свето-почившега предка мојега и Архипастира нашега Петра, и пошто смо отворили гроб нашли смо цјелокупно и свето тијело доброга и светога Архипастира нашега. За то, благочестиви народе, Ми вама радосно и објављамо о томе срећноме догађају, јербо знамо да ћете благодарити Свемогућег Творца, који ви је вашега доброга оца, крепкога пастира цркве и стада Христова, вашега обранитеља и избавитеља послао међу вама у светоме тијелу, да како је био у смртном животу готов за вас дати душу и тијело, тако да му се молимо да он и сада како светитељ и угодник Божји буде молитвеник Свемогућем Богу за нас, како за своје синове. Ја мислим, благочестиви хришћани, да памтите ви ријечи Светога Петра, које је вама говорио, да живите у слоги, миру и јединству. Ове свете и божанствене ријечи ја мислим да је сваки од вас држао на срцу и доклен се није ови угодник Божји био међу вама јавио. А сада надам се, да ћете их особито држати, јербо видите онога, који ви их је говорио, међу вама света и цјелокупна. И ви сте увјерени, ја мислим да који Црногорац неће држати слогу, мир и јединство, биће му Свети Петар саперник и на томе и на овоме свијету; него који што има међу собом немира, сложите се и мирите и тада ћете бити Богу повољни и вашему Светитељу Петру. За друго вас Богу препоручујући и његовом угоднику новообјављеному Светитељу, пи­смом од 20. ју­на 1835, Ње­гош об­ја­вљу­је ка­да ће се мо­ли­тве­но про­сла­вља­ти но­во­у­ста­но­вље­ни пра­зник.25 Слич­но је по­сту­пље­но и у на­ше ври­је­ме са уво­ђе­њем у ред Пе­тра Дру­гог Ње­го­ша. Ми­ тро­по­лит Ам­фи­ло­хи­је је два да­на уочи СА Са­бо­ра СПЦ 2013, у Храм Це­тињ­ског ма­на­сти­ра у то­ку Ли­тур­ги­је, са пје­ва­њем тро­па­ра и кон­да­ка, об­ја­вио да ће се то­га да­на на ни­воу Ми­тро­по­ли­је Цр­но­ гор­ско - при­мор­ске, као све­ти сла­ви­ти ми­тро­по­лит Пе­тар Дру­ги Лов­ћен­ски Тај­но­ви­дац. Али да се вра­ти­мо на свје­до­чан­ства ко­ја нам го­во­ре о ли­тур­ Про­т о­ј е­р еј мр Сло­б о­д ан-Бо­б ан Јо­к ић гиј­ском про­сла­вља­њу Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ја­сна су свје­до­ чан­ства го­ди­шњих спо­ме­на Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. У Па­те­ри­ку Ма­на­сти­ра Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра код Ел­ба­са­на на­во­ди се да се је­дан пут го­ди­шње из­но­си ћи­вот и отва­ра, и то ка­да је дан све­ти­ те­љев. На ју­тре­њу то­га да­на, ка­да се поч­не пје­ва­ти Сла­во­сло­вље, ћи­вот се из­но­си, и по­ста­вља на­сред Цр­кве под бал­да­хин и отва­ра се. По за­вр­шет­ку Ли­тур­ги­је све­ште­ни­ци узи­ма­ју ћи­вот и но­се га три пу­та око Цр­кве уз по­ја­ње. Ве­ли­ки број на­ро­да ко­ји се оку­пља то­га да­на у ма­на­сти­ру иде за ћи­во­том др­же­ћи за­па­ље­не сви­је­ће у ру­ка­ма. При­ли­ком цје­ли­ва­ња мо­шти­ју ди­је­ли се на­ро­ду па­мук из ћи­во­та. Та­ко оста­је три да­на и тре­ћег да­на се вра­ћа на сво­је мје­ сто.26 И Јо­ван Па­па у пред­го­во­ру слу­жбе из 1690. ка­же: „По­што то 203 сви зна­ју и оче­вид­но је, да сам, зна­ју­ћи по­бо­жну ода­ност и бла­го­ Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира на­кло­ност ко­ју по­ка­зу­ју сви­ко­ли­ки хри­шћа­ни ово­ме чу­до­твор­цу, Све­то­ме Јо­ва­ну из Вла­ди­ми­ра, као и мно­го­људ­ни са­бор на дан ње­ го­ве сла­ве, јер се то­га да­на он­дје са­ста­ју сви из окол­них кра­је­ва, те са­бор­но све­ноћ­не мо­ли­тве чи­не“.27 Ан­дри­ја Јо­ви­ће­вић за­пи­су­је да по­што­ва­ње Све­тог Јо­ва­на тра­је и да­нас у При­мор­ју и Кра­ји­ни гдје се на­род оку­пљао на ње­го­вом гро­бу три пу­та го­ди­шње: на дан ње­го­ве смр­ти 22. ма­ја, о Тро­ји­чи­ну да­ну ка­да се из­но­си ње­гов крст на Ру­ми­ју и на Ве­ли­ку Го­спо­ји­ну ка­да је сла­ва ма­на­стир­ског хра­ма и да овај оби­чај ни­је пре­стао ни ка­да су ње­го­ве мо­шти пре­ни­је­те у Драч.28 остајем сваком доброжелатељ. Цетиње на Лучин-дан 1834. године. Владика црногорски и брдски“, Владика Петар II Петровић Његош, Црногорцима и Брђанима, Петровићи писци, духовници и владари II, Подгорица 1997, 774. 25 Исто, 775. Занимљиво је да Руски Синод у почетку није одмах прихватио канонизацију и оцијенио је као „неканонску“, али су је касније прећутно признали. 26 Н. Велимировић, Патерик Светога Јована Владимира код Елбасана, У спомен и славу Светога Јована Владимира I, 118-119. 27 Исто, 70. 28 А. Јовићевић, Св. Јован Владимир у народној успомени, Записи 1, Цетиње 1927, 323-324. По­ку­ша­ли смо да по­ка­же­мо да ка­но­ни­за­ци­ја у пе­ри­о­ду ко­ји ис­ тра­жу­је­мо ни­је мо­ра­ла има­ти „зва­нич­ну“ ко­но­та­ци­ју већ је у ве­ћи­ ни слу­ча­је­ва по­чи­ња­ла као ло­кал­ни оби­чај ко­ји се у ве­ли­ком бро­ју слу­ча­је­ва пре­но­сио на оста­лу Цр­кву, као што је би­ло и са са­мим Св. Јо­ва­ном, чи­је про­сла­вља­ње је ши­рио на­род и све­штен­ство на те­ ри­то­ри­ја­ма на ко­ји­ма је вла­дао за жи­во­та29. По­је­ди­ни ис­тра­жи­ва­чи на­во­де да је мо­гло до­ћи чак и до зва­нич­не ка­но­ни­за­ци­је Св. Јо­ва­на не­по­сред­но по­сли­је смр­ти. Та­ко Мар­ја­но­вић сма­тра да га је ка­но­ ни­зо­вао охрид­ски ар­хи­еп ­ и­скоп Јо­ван из­ме­ђу 1018. и 1037. го­ди­не, а да је нај­при­род­ни­је прет­по­ста­ви­ти да се то де­си­ло 1020, ка­да је нај­вје­ро­ват­ни­је на­ста­ла ње­го­ва ико­на у Би­гор­ском ма­на­сти­ру.30 Про­сла­вља­ње је, као што смо ви­дје­ли, оба­вља­но у ве­ћи­ни слу­ ча­је­ва око мо­шти­ју све­ти­те­ља гдје су се у нај­ве­ћем бро­ју де­ша­ва­ ла и чу­да и по­сто­ја­ли го­ди­шњи по­ме­ни и про­сла­ве али по­сто­је, и оста­ла свје­до­чан­ства о ли­тур­гиј­ском про­сла­вља­њу као што су Књига 6, свеска 1 слу­жбе, жи­ти­ја и из­о­бр­жа­ва­ње на ико­ни, хра­мо­ви, ка­лен­да­ри, итд. Слу­жба По­што је из­гу­бље­на „ве­ли­ка књи­га“ ко­ју по­ми­ње Поп Ду­кља­ нин у ко­јој су за­си­гур­но би­ле за­пи­са­ни жи­ти­је и слу­жба све­ти­те­љу, 204 мо­ра­мо се сло­жи­ти са бла­же­но­по­чив­шим Па­три­јар­хом Па­влом да ма­на­стир са та­ко утвр­ђе­ним кул­том ни­је ду­го мо­гао би­ти без бо­го­ У спомен и славу Светог Јована Владимира слу­жбе­ног чи­на. Не­мо­гу­ће је да све­ти­тељ ко­ји има ве­ли­ко по­што­ ва­ње на­ро­да и над чи­јим гро­бом се оку­пља „мно­го­љу­ди са­бор“, и да се слу­жи све­ноћ­на мо­ли­тва не­ма сво­ју слу­жбу.31 Та­ко да је слу­ жба мо­ра­ла по­сто­ја­ти и при­је вре­ме­на ми­тро­по­ли­та Ко­зме ко­ји је по­слао Јо­ва­ну Па­пи, на ње­го­во тра­же­ње, Жи­вот и слу­жбу све­ти­те­ ље­ву ко­ју је овај штам­пао у Ве­не­ци­ји на грч­ком је­зи­ку 1690. Оста­је по­ле­ми­ка да ли је ово дје­ло на­пи­сао сам Ко­зма, или га је са­ста­вио по усме­ном пре­да­њу, или је са­мо по­слао већ ра­ни­је на­пи­са­ну слу­ жбу ко­ја је по­сто­ја­ла у ма­на­сти­ру у Ел­ба­са­ну.32 Ка­ко би­ло ова књи­ 29 Н. Банашевић, Летопис попа Дукљанина и народна предања, Београд 1971, 104. 30 Ч. Марјановић, Свети Јован Владимир, У спомен и славу Светог Јована Владимира, Цетиње 2015, 199. 31 П. Павле, нав. дјело, 131. Поједини светитељи нијесу имали чак ни службу ни житија, али над њиховим гробовима су се дешавала велика чуда и они су уживали велико поштовање у народу. Такав је случај са Светим Јованом Милостивим. Рут Макридес, Идеал светости и светитељи у периоду раних светитеља, Византијски светитељ, Београд 2008, 114. 32 Новаковић јасно тврди да је цјелокупно житије и служба дјело самог Козме. С. Новаковић, нав. дјело, 274. Са њим се слаже Острогорски, Г. Острогорски, Синајска икона Св. Јована Владимира, У спомен и славу Светог Јована Владимира, II-1, 172.Банашевић га је до­жи­вје­ла ви­ше из­да­ња и то 1741, 1774. и 1858. Из­да­ње из 1741 иза­шло је у Мос­хо­по­љу у Ал­ба­ни­ји, а оста­ла два у Ве­не­ци­ји.33 Слу­жба По­сле­до­ва­ни­је свја­та­го ве­ли­ко­му­че­ни­ка, чу­до­твор­ца и ми­ро­точ­ца Јо­а­на Вла­ди­ми­ра, ца­ра серб­ска­го на цр­кве­но­сло­вен­ ски је­зик пре­ве­де­на је 1802. од стра­не дво­ји­це хи­лан­дар­ских је­ ро­мо­на­ха Лу­ке и Пар­те­ни­ја и штам­па­на је у Ве­не­ци­ји, тру­дом и при­пре­мом та­да­шњег па­ро­ха у Ве­не­ци­ји Ви­кен­ти­ја Ра­ки­ћа.34 Ова књи­га је пре­ве­де­на из слу­жбе ко­ја је из­да­та 1774.35 Раз­ли­ке цр­кве­ но­сло­вен­ске слу­жбе са грч­ком слу­жбом су не­знат­не и углав­ном су Про­т о­ј е­р еј мр Сло­б о­д ан-Бо­б ан Јо­к ић их учи­ни­ли Ви­кен­ти­је и ми­тро­по­лит Ми­ха­и­ло ко­ји је овај текст 1861. и унио у Ср­бљак.36 Овај текст уне­сен је и у но­во из­да­ње Ср­ бља­ка Све­тог ар­хи­је­реј­ског си­но­да из 1986. и да­нас се ко­ри­сти на бо­го­слу­же­њи­ма у на­шој Срп­ској Цр­кви. Кад и ка­ко је слу­жба Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ушла у Ср­бљак ис­тра­жи­вао је Ди­ми­три­је Ру­ва­рац. У Пра­знич­ном и оп­штем ми­не­ју Бо­жи­да­ра Ву­ко­ви­ћа из 1538. не­ма слу­жбе Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ ру (има­ју са­мо слу­жбе тро­ји­ци срп­ских све­ти­те­ља: Све­том Са­ви, Све­том Си­ме­о­ну и Све­том Сте­фа­ну Де­чан­ском). Ње­го­ве слу­жбе не­ма ме­ђу три­на­ест слу­жби срп­ским све­ти­те­љи­ма ни у Ср­бља­ку из 1761, штам­па­ном у Рим­ни­ку тру­дом епи­ско­па Арад­ског Си­не­си­ја. Исте слу­жбе штам­па­не су у Мо­скви и у Мле­ци­ма 1765.37 Иако су у 205 Ср­бља­ку слу­жбе штам­па­не пр­во тро­ји­ци, а ка­сни­је три­на­е­сто­ри­ци Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира срп­ских све­ти­те­ља не тре­ба из то­га за­кљу­чи­ва­ти да ни­је по­сто­ јао спо­мен и на оста­ле срп­ске све­ти­те­ља. Та­ко се Све­ти Јев­ста­ти­је па­три­јарх срп­ски по­ми­ње у Си­нак­са­ру ру­ко­пи­сног Је­ван­ђе­ља из 1329. ко­ји се на­ла­зи у ма­на­сти­ру Све­тог Па­вла на Све­тој Го­ри. У збор­ни­ку из ма­на­сти­ру До­во­ље из 1526, ко­ји се да­нас на­ла­зи у Пе­ тро­гра­ду, на­ла­зи се краљ Сте­фан Срем­ски, мо­нах Те­ок­тист (Ра­до­ ће се већином слагати са Новаковићем с тим што сматра да је Козма ипак при састављању ове књиге употријебио не само усмена предања већ да је користио и неке писане изворе. Н. Банашевић, нав. дјело, 219. Патријарх Павле сматра да Козма није послао Јовану Папи службу коју је сам написао, већ готову која је одраније постојала и из које се служила служба светитељу у манастиру у Елбасану и да је он писац дужег синаксара, П. Павле, нав. дјело, 170-183. 33 С. Новаковић, нав. дјело, 238, 239, 248. 34 П. Павле, нав. дјело, 170. 35 Д. Руварац, О Св. Јовану Владимиру, У спомен и славу Светог Јована Владимира, II-1, Цетиње 2016, 101. 36 О разликама између ове двије службе видјети више у: Д.Тадић, Разлике између српске и грчке варијанте Житија Светог Јована Владимира, Српска теологија данас 2009, (Београд) 2010, 428-441. 37 Д. Руварац, нав. дјело, 92. слав) итд.38 Ми­тро­по­лит Ми­ха­и­ло 1861. штам­па Ср­бљак са 23 слу­ жбе срп­ским све­ти­те­љи­ма а ме­ђу њи­ма је и слу­жба под 22. ма­јем Св. Ве­ли­ко­му­че­ни­ку кња­зу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру чу­до­твор­цу. Она се у овом Ср­бља­ку на­ла­зи на ли­сту 133-140. Ико­не Ико­не свје­до­че о ста­ри­ни по­што­ва­ња са­мог све­ти­те­ља и тра­ди­ ци­ји ве­за­ној за ње­го­ву успо­ме­ну. Че­до­мир Мар­ја­но­вић је ис­тра­жи­ вао ста­рост ико­на Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и до­шао до за­кључ­ка да би нај­ста­ри­ја ико­на мо­гла би­ти она на ње­го­вом ћи­во­ту у ма­на­ сти­ру, али је она то­ли­ко де­фор­ми­са­на да би јој тре­ба­ла де­таљ­на ана­ли­за и ре­ста­у­ра­ци­ја. Дру­га ико­на, ако не и пр­ва по ста­ри­ни, је из Ма­на­сти­ра Све­тог Јо­ва­на Би­гор­ског са за­пи­сом из 1020. ко­ ја је по пре­да­њу до­ни­је­та у ма­на­стир са мо­шти­ма све­ти­те­ље­вим. Ме­ђу­тим, тач­на ста­рост ове ико­не ни­је утвр­ђе­на.39 Сле­де­ћа ико­на/ Књига 6, свеска 1 фре­ска по ста­ри­ни мо­гла би би­ти из 1625. го­ди­не од не­по­зна­тог ауто­ра у Цр­кви Све­тог Ни­ко­ле у Шел­ка­ну. Мар­ја­но­вић је у нај­ста­ ри­је ико­не свр­стао и ону ко­ју је про­на­шао вла­ди­ка Ни­ко­лај Ве­ли­ ми­ро­вић, али је ни­је опи­сао.40 Сли­је­де ико­не и фре­ске по ста­ри­ни: ико­на из слу­жбе и жи­ти­ја штам­па­них 1690; ико­на Св. Јо­ва­на са 206 Све­том Ма­ри­ном из 1711. у Ма­на­сти­ру Све­тог На­у­ма у Охри­ду; ико­не из тре­ћег и че­твр­тог из­да­ња слу­жбе; ико­на у ма­на­сти­ру Ар­ У спомен и славу Светог Јована Владимира де­ниц у Ал­ба­ни­ји из 1744 итд.41 Хри­сто­фор Же­фа­ро­вић је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ми­ро­точ­ца из Ел­ба­са­на на­сли­као 1741. у Бе­чу, на осмој стра­ни у сво­јој Сте­ма­то­гра­фи­ји, у кра­љев­ском од­је­ја­ ни­ју, са гран­чи­цом и кр­стом у де­сној ру­ци са сво­јом гла­вом у ли­ је­вој ру­ци.42 На ико­но­ста­су Рил­ског ма­на­сти­ра у Бу­гар­ског на­ла­зи се ико­на Све­тог Вла­ди­ми­ра ми­ро­точ­ца Ел­ба­сан­ског. Ико­на све­ти­ те­ље­вих има и на Све­тој Го­ри.43 Јед­на од нај­по­зна­ти­јих је Си­нај­ска ико­на на­ста­ла на са­мом Си­на­ју и то нај­ра­ни­је по­сљед­њих го­ди­на 17, а вје­ро­ват­но у 18. ви­је­ку.44 38 И о осталим сличним примјерима видјети у: Д. Руварац, Исто, 93-94. 39 Ч. Марјановић, Свети Јован Владимир, У спомен и славу Светога Јована Владимира, 181-182. 40 Исто. 41 Одличан опис по типолошкој класификацији и старини са илустрацијама види у: Konstantinos Giakoumis, An unpublished icon of st. John - Vladimir and a typological classification of the saintʼs imagery, Црквене студије 13, Ниш (2016), 169-208. 42 Д. Руварац, нав. дјело, 96. 43 Ч. Марјановић, нав. дјело, 181-182. 44 Г. Острогорски, нав. дјело, 303, Ка­лен­да­ри По­ме­на Све­тог Јо­ва­на не­ма ни у грч­ким ни у сло­вен­ским ка­ лен­да­ри­ма, мје­се­цо­сло­ви­ма, про­ло­зи­ма, си­нак­са­ри­ма, мар­ти­ло­ги­ ји­ма, ка­но­на­ри­ма, ми­не­ји­ма, па­те­ри­ци­ма, уста­ви­ма, осим по­ме­ну­ те ако­лу­ти­је из 1690. све до 1819. ка­да га на­ла­зи­мо у си­нак­са­ру Све­тог Ни­ко­ди­ма Све­то­гор­ца ко­ји је ста­ро­грч­ке си­нак­са­ре пре­вео на но­во­грч­ки. (Ње­гов си­нак­сар би­ће из­дан још 1842. и 1868)45 У срп­ским ка­лен­да­ри­ма Све­тог Јо­ва­на не­ма до 1868, ка­да се пр­ви пут по­ја­вљу­је под 22. ма­јем као Краљ Вла­ди­мир Пе­три­са­вљев у Про­т о­ј е­р еј мр Сло­б о­д ан-Бо­б ан Јо­к ић срп­ско - омла­дин­ском ка­лен­да­ру, ко­ји је у Бе­о­гра­ду из­да­ла Срп­ска ује­ди­ње­на омла­ди­на. На­ла­зи се и у Ор­лу ко­ји је уре­ђи­вао Алек­сан­ дар Сан­дић.46 Не­ма га ни у ка­лен­да­ри­ма штам­па­ним у Цр­ној Го­ри (Ок­то­и­ху, Ње­го­ше­вом ка­лен­да­ру и Ор­ли­ћу). Што се ти­че Ру­си­је у Мо­скви је 1765. иза­шла књи­га Крат­ ки увод у исто­ри­ју по­стан­ка Сла­ве­но­серп­ског на­ро­да ко­ји је пи­ сао Па­вле Ју­ли­нац у ко­ме Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­ми­ње као бу­гар­ског кра­ља.47 Зна­ме­ни­ти ми­тро­по­лит Фи­ла­рет у свом дје­лу Свја­ти­те­љи Ју­жних Сло­ве­на из 1865. на стра­ни 85. по 22. ма­јем опи­сао је жи­вот и стра­да­ње све­ти­те­ље­во и он је пр­ви увео Све­тог Јо­ва­на у ру­ске ка­лен­да­ре.48 У зва­нич­ни ка­лен­дар Бу­гар­ске Пра­во­ слав­не Цр­кве упи­сан као „принц бу­гар­ски, ве­ли­ко­му­че­ник и чу­до­ 207 тво­рац“. У ка­лен­да­ру Грч­ке пра­во­слав­не цр­кве он је „Све­ти Јо­ван Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира Вла­ди­мир Срп­ски“. Код ри­мо­ка­то­ли­ка се на­во­ди под 22. ма­јем у Ac­ta San­cto­rum.49 Цр­кве Кар­ло То­пи­ја, го­спо­дар ар­ба­на­шке зе­мље, об­но­вио је Цр­кву/ ма­на­стир Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра 1381, ка­ко сто­ји на тро­је­зич­ ном (грч­ком, ла­тин­ском, срп­ском) нат­пи­су, ко­ја је би­ла до те­ме­ља сру­ше­на од зе­мљо­тре­са. Го­ди­не 1925. по­диг­ну­та му је Цр­ква код Ма­на­сти­ра Све­тог На­у­ма на Охрид­ском је­зе­ру. У Бе­о­гра­ду осве­ ће­на је Цр­ква овом све­ти­те­љу 31. ма­ја 1998.  Све­том Јо­ва­ну Вла­ ди­ми­ру су по­све­ће­не и цр­кве у До­број Во­ди код Ба­ра, у Мин­хе­ну 1997, па­ра­клис у ма­на­сти­ру Цр­ној Ре­ци и у Ба­ру 25. сеп­тем­бра 2016. 45 Д. Руварац, нав. дјело, 158-159. 46 Исто, 159. 47 Исто,160. 48 Исто,162. 49 Исто,163. За­кљу­чак Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра су на­род и све­штен­ство од­мах пре­ по­зна­ли као све­то­га и по­че­ли га та­ко на­зи­ва­ти и до­ла­зи­ти на ње­гов гроб и мо­ли­ти му се као све­ти­те­љу. Та нит ли­тур­гиј­ског по­што­ ва­ња Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра као све­ти­те­ља, чу­до­твор­ца и ми­ ро­точ­ца на­ла­зи се ду­бо­ко утка­на у сви­је­сти Цр­кве Бо­жи­је, а већ хи­ља­ду го­ди­на оп­ста­је при­је све­га ши­ром Бал­кан­ског по­лу­о­стр­ва, тј. на те­ри­то­ри­ја­ма да­на­шње Цр­не Го­ре, Ср­би­је, Ал­ба­ни­је, Бу­гар­ ске, Ма­ке­до­ни­је, па све до Све­те Го­ре и Ру­си­је, а да­нас и ши­ром ва­се­ље­не. Књига 6, свеска 1 208 У спомен и славу Светог Јована Владимира Служба из 1690. г. Pro­to­i­er­ e­us Slo­bo­dan-Bo­ban Jo­kic Th. M. Eparchy of Bu­di­mlja and Nik­sic THE IN­TRO­DUC­TION IN­TO THE OR­DER OF THE SAC­RED AND LI­TUR­GI­CAL CE­LE­BRA­TION OF ST. JOHN VLA­DI­MIR Sum­mary: When the in­tro­duc­tion in­to the or­der of St. (ca­no­ni­za­ tion) and san­ctity are un­der­stood as es­sen­ti­ally cle­ar Ec­cle­si­o­lo­gi­cal terms, we can see that Church’s con­sci­o­u­sness, gu­i­ded by The Holy Про­т о­ј е­р еј мр Сло­б о­д ан-Бо­б ан Јо­к ић Spi­rit, iden­ti­fi­es the sa­int as such, and se­pa­ra­tes him from the Syna­xis,as an exam­ple for the fa­ith­ful. In this way, the sa­ints be­co­me the signs of the glory of God and in the glory of God in this world. Sa­int John Vla­ di­mir, even du­ring his li­fe­ti­me, was ‘sin­gled out’ as an exam­ple of the God’s glory and in the glory of God, who­se li­tur­gi­cal ce­le­bra­tion be­gan im­me­di­a­tely af­ter his de­ath and martyrdom, and lasts con­ti­nu­o­usly un­til no­wa­days, that is, a tho­u­sand years. Keywords: St. John Vla­di­mir, li­turgy, ca­no­ni­za­tion, ho­li­ness, ha­gi­ o­graphy, ser­vi­ce 209 Про­то­и­е­рей Сло­бо­дан Йокич, канд. на­ук Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира Епар­хия бу­ди­млян­ско-ник­шич­ская ВВЕ­ДЕ­НИЕ В РЯД СВЯ­ТЫХ И ЛИ­ТУР­ГИ­ЧЕ­СКОЕ УПО­МИ­НА­НИЕ СВЯ­ТО­ГО ИОАН­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА Ре­зю­ме: Ког­да вве­де­ние в ряд свя­тых (ка­но­ни­за­цию) и бла­го­ че­сти­во­сть по­ни­ма­ем в основ­ном как чи­сто цер­ков­ную тер­ми­но­ ло­гию, мы уви­дим, что со­зна­ние Цер­кви, бла­го­да­ря ро­ко­вод­ствию Ду­ха Свя­та­го, уз­на­ет бла­го­че­сти­во­го имен­но как та­ко­го и вы­де­ла­ет его из со­бра­ния свя­тых как при­мер ве­ру­ю­щ­им. Та­ким обра­зом бла­ го­че­сти­вые ста­но­вят­ся зна­мя­ми сла­ви Бо­жи­ей и на сла­ву Бо­жью в этом ми­ре. Свя­той Иоанн Вла­ди­мир, еще во вре­мя сво­ей зем­ной жи­зни, был «вы­де­лен» при­ме­ром и сла­ви и во сла­ву Бо­жью, чье ли­ тур­ги­че­ское празд­но­ва­ние на­ча­ло­сь сра­зу по­сле его му­че­ни­че­ской смер­ти и не­пре­рыв­но про­дол­жа­ет­ся до сих пор, т.е. ты­ся­чу лет. Клю­че­вые сло­ва: Свя­той Иоанн Вла­ди­мир, Ли­тур­гия, ка­но­ни­ за­ция, бла­го­че­сти­во­сть, жи­тие, слу­жба Πρωτοπρεσβύτερος mr. Slo­bo­dan-Bo­ban Jo­kić Επισκοπή Βουδίμλιε και Νίκσιτς Η ΚΑΤΑΤΑΞΗ ΣΤΗ ΧΟΡΕΙΑ ΤΩΝ ΑΓΙΩΝ ΚΑΙ ΛΕΙΤΟΥΡΓΙΚΟΣ ΕΟΡΤΑΣΜΟΣ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΙΩΑΝΝΗ ΤΟΥ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ Περίληψη: Όταν αντιληφτούμε ότι οι όροι κατάταξη στη χορεία των αγίων (η αγιοποίηση) καθώς και η αγιότητα είναι κατά βάση τους εκκλησιολογικοί όροι, τότε θα δούμε πως η συνείδηση της Εκκλησίας, καθοδηγούμενη από το Πνεύμα το Άγιο αναγνωρίζει τον άγιο και τον ξεχωρίζει από τη συνοδεία των αγίων σαν παράδειγμα στους πιστούς. Με αυτόν τον τρόπο, οι άγιοι γίνονται μνημεία της δόξας Θεού και εις δόξαν Θεού σε αυτόν τον κόσμο. Ο Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος ήδη κατά την διάρκεια της ζωής του ήταν ένα «ξεχωριστό» παράδειγμα της δόξας Θεού και ο λειτουργικός του εορτασμός είχε ξεκινήσει αμέσως Књига 6, свеска 1 μετά το μαρτυρικό θάνατό του και συνεχίζεται αδιάλειπτα μέχρι και σήμερα, δηλαδή εδώ και 1000 χρόνια. Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, Λειτουργία, αγιοποίηση, αγιότητα, βίος, ακολουθία 210 У спомен и славу Светог Јована Владимира Освећење Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару, 25. септембар 2016. г. Свети Јован Владимир, икона у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару Др Жељ­ко Р. Ђу­рић Ви­со­ка шко­ла - Ака­де­ми­ја Срп­ске пра­во­слав­не Цр­кве за умет­но­сти и кон­сер­ва­ци­ју Бе­о­град zelj­ko­u­ric­@gmail.com EСХАТОЛОШКИ ЗНА­ЦИ У ИКО­НО­ПИ­СА­ЊУ ЛИ­КА СВЕ­ТОГ ЈО­ВА­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА Са­же­так: У ра­ду се пре­зен­ту­ју кључ­ни аспек­ти те­о­ло­ги­је ико­ не са освр­том на лик и де­ло Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. На­гла­ша­ва се да је Све­ти Вла­ди­мир дао свој жи­вот за Хри­ста, на на­чин ко­ји је сли­чан Све­том Јо­ва­ну Кр­сти­те­љу и Све­том кне­зу Ла­за­ру срп­ ском - то је обез­гла­вље­ње, ко­је се у ико­но­гра­фи­ји при­ка­зу­је са две Др Жељ­к о Р. Ђу­р ић гла­ве. На­им­ е, јед­ном на ра­ме­ни­ма - што сим­во­ли­зу­је ес­ха­то­ло­шки иден­ти­тет све­тог, и дру­гом у ру­ка­ма - што сим­во­ли­зу­је исто­риј­ски до­га­ђај из ње­го­во­га жи­во­та. Све­ти­те­љи се са­гле­да­ва­ју из јед­не хо­ ли­стич­ке ви­зу­ре ко­ју је нај­бо­ље пре­зен­то­вао Све­ти Мак­сим Ис­по­ вед­ник, го­во­ре­ћи о Хри­сту као оно­ме у ко­ме се про­на­ла­зи веч­ни жи­вот. Све ико­не све­ти­те­ља, све­до­че о јед­ној је­дин­стве­ној ико­ни, 213 а то је ико­на Дру­гог до­ла­ска. Ико­на Дру­гог до­ла­ска са­др­жи у се­би, Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира сход­но ли­тур­гиј­ској прак­си пра­во­слав­не Цр­кве, све ико­не, од­но­ сно, све све­те и оне ко­ји су са све­ти­ма. Кључ­не ре­чи: Јо­ван Вла­ди­мир, Јо­ван Кр­сти­тељ, две гла­ве, ке­ фа­ло­фо­рос, Дру­ги до­ла­зак, Ваз­не­се­ње, Дру­го об­лич­је, ли­тур­гиј­ска прак­са Пред­мет овог ис­тра­жи­ва­ња је ико­но­граф­ска ана­ли­за ико­не Усе­ко­ва­ња гла­ве Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Фе­но­мен сли­ка­ња две гла­ве на ком­по­зи­ци­ји све­ти­те­ља у пра­во­слав­ној жи­во­пи­сач­кој тра­ ди­ци­ји за­у­зи­ма по­себ­но ме­сто. Ка­ко би што бо­ље раз­у­ме­ли те­му по­ме­ну­те пред­ста­ве, од­го­во­ре тре­ба по­тра­жи­ти кроз је­ван­ђељ­ске тек­сто­ве и ме­ста на ко­ји­ма се спо­ми­ње Све­ти Јо­ван Кр­сти­тељ. На­ и­ме, тре­ба ре­ћи да је те­ма стра­да­ња Све­тог Јо­ва­на Кр­сти­те­ља про­ то­тип свим по­то­њим ком­по­зи­ци­ја­ма са од­се­че­ном гла­вом. Ово је ра­зу­мљи­во због са­мог ка­рак­те­ра исто­риј­ског пу­та хри­шћан­ства. И као што је­ван­ђељ­ски текст оправ­да­ва и да­је ин­спи­ра­ци­ју умет­ни­ ку да на­сли­ка од­ре­ђе­ни би­блиј­ски до­га­ђај, ре­кло би се до­га­ђај од из­у­зет­не ва­жно­сти за хри­шћан­ску за­јед­ни­цу, та­ко и ка­сни­ји при­ме­ ри, ко­ји су на­дах­ну­ти жи­ти­ји­ма све­тих, на нај­бо­љи мо­гу­ћи на­чин све­до­че о тра­ја­њу и на од­ре­ђе­ни на­чин, про­ду­жет­ку Је­ван­ђе­ља. У на­шој хри­шћан­ској исто­ри­ји, по­зна­та су два све­ти­те­ља ко­ја се сли­ ка­ју као Јо­ван Кр­сти­тељ, са две гла­ве: јед­ном на ра­ме­ну и дру­гом у ру­ци. То су два све­та вла­да­ра му­че­ни­ка: Краљ Вла­ди­мир и кнез Ла­зар. Обо­ји­ца су по­се­че­ни и обо­ји­ца су, ве­ли Ни­ко­лај Жич­ки, до дан да­нас жи­ви.1 Ико­но­граф­ски ре­а­ли­зам Ре­а­ли­зам ви­зан­тиј­ског жи­во­пи­са че­сто не­ма ве­зе са пу­ким исто­риј­ским ре­а­ли­змом. Око ове те­ме за­пад­ни свет се че­сто спо­ти­ цао и нај­че­шће је у свом ре­ли­ги­о­зном сли­кар­ству из­бе­га­вао над­ре­ а­ли­зам, а др­жао се ре­а­ли­стич­ких би­блиј­ских пред­ста­ва. Ово је об­ ја­шњи­во чи­ње­ни­цом јед­не вр­сте за­пад­не ве­за­но­сти за ин­сти­ту­ци­ју и исто­ри­ју. Но Ви­зан­тин­ци су увек ишли да­ље, тра­же­ћи у исто­риј­ ским до­га­ђа­ји­ма та­јан­стве­ни сми­сао ме­та­ис­ то­ри­је. За­пад је по­сле Књига 6, свеска 1 ре­не­сан­се раз­вио ре­пре­зен­та­тив­ни сли­кар­ски стил, ко­ме је сме­та­ ло ду­пло Хри­сто­во при­су­ство, на при­мер сце­не са ико­не Бо­жи­ћа (при­ка­зи­ва­ње и ја­са­ла и куп­ке). У Ви­зан­ти­ји су исто­риј­ске сце­не из Хри­сто­вог жи­во­та увек осми­шља­ва­не из пер­спек­ти­ве ње­го­вог ес­ха­то­ло­шког цар­ства. На­ме­ра ви­зан­тиј­ског ико­но­пи­сца ни­је би­ла 214 у тач­ном фи­зич­ком пре­зен­то­ва­њу про­шло­сти, већ ико­ни­зо­ва­ње и оп­ста­нак исто­ри­је у ес­ха­то­ну. У спомен и славу Светог Јована Владимира Упра­во је то слу­чај и са при­ка­зи­ва­њем две гла­ве на по­је­ди­ним ико­на­ма у пра­во­слав­ној Цр­кви. Ка­ко је вла­ди­ка Ни­ко­лај при­ме­тио, по­се­че­на гла­ва у ру­ци све­тих кра­ље­ва (Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и ца­ра Ла­за­ра), озна­ча­ва њи­хо­ву те­ле­сну, му­че­нич­ку смрт, а здра­ва гла­ва на ра­ме­ни­ма озна­ча­ва бе­смрт­ност ду­ше њи­хо­ве. Цар Ирод по­се­као је гла­ву Јо­ва­на Кр­сти­те­ља, али ни­је мо­гао по­се­ћи ње­гов жи­вот.2 Јер жи­вот не би имао ни­ка­квог сми­сла уко­ли­ко би не­ки џе­лат мо­гао да га оду­зме. У овом слу­ча­ју би то био још ве­ћи па­ра­докс; зло­чи­нац су­ди пра­вед­ни­ку. Зна­ци да жи­вот у ства­ри из­вор­но при­па­да Бо­гу и оно­ме ко­ме Он хо­ће да га да­ру­је, су при­сут­ни упра­во на мо­шти­ма све­ти­те­ља. Исто­риј­ски, Јо­ван Вла­ди­мир је гу­бит­ник; усмр­ћен је у мла­до­сти од стра­не му­чи­те­ља од­се­ца­њем гла­ве. За цр­кве­но ис­ку­ ство, он је ви­ше жив од свих жи­вих у са­да­шњем тре­нут­ку. Ту сво­ју жи­вот­ност по­ка­зу­је упра­во у сво­јим чу­де­сним мо­шти­ма, ко­је су це­леб­не и ле­ко­ви­те. Оне на ви­дљив на­чин, кроз не­тру­ле­жност и ис­це­ли­тељ­ску моћ, по­ка­зу­ју да је жи­вот у Бо­гу и са Бо­гом је­ди­но 1 Н. Ве­ли­ми­ро­вић, Прав­да Све­тог кра­ља Вла­ди­ми­ра, Са­бра­на де­ла, књи­га VI­II, Ди­сел­дорф, 1978, 683. 2 Исто, 684. мо­гућ и је­ди­но бла­го­сло­вен и ве­чан. Те­ла оба вла­да­ра, и кне­за Ла­ за­ра и кра­ља Вла­ди­ми­ра, са­чу­ва­на су до да­на да­на­шњег. Њи­хо­ве све­те мо­шти ни­су са­чу­ва­не по­мо­ћу ка­квих спо­ља­шњих бал­са­ма, не­го због уну­тра­шњег бал­са­ма све­те прав­де њи­хо­ве, ко­ја је про­ сах­ну­ла кроз ко­сти њи­хо­ве. Јер, ве­ли да­ље епи­скоп Ни­ко­лај, ка­да је реч о све­ти­те­љу, не мо­же би­ти ре­чи о смр­ти. Све­ти­тељ­ство се упра­во са­сто­ји у по­бе­ди све­га смрт­но­га у чо­ве­ку. „Чак и ка­да све­ ти­тељ тр­пи по­ра­зе у по­сло­ви­ма свет­ским. Гу­би­так бит­ке на Ко­со­ ву ни­је Ла­за­ра сма­њио не­го уве­ли­чао. Ба­ја­зит је до­био на Ко­со­ву, и ра­до­вао се не­ко вре­ме; но та ра­дост је за­гор­ча­ла ње­гов по­раз на Ан­го­ри. Исто се де­си­ло и са кра­љем Вла­ди­ми­ром. Сла­ва Са­му­ла и Ва­си­ли­ја Бу­га­ро­у­би­це је иш­че­зла и пра­ви по­бед­ник је Јо­ван Вла­ ди­мир, сла­вљен на не­бу и од ан­ге­ла и од све­ти­те­ља, а на зе­мљи сла­вљен и по­што­ван од љу­ди. Бог му је про­сла­вио и ду­шу и те­ло, и де­ло ру­ку ње­го­вих.”3 Др Жељ­к о Р. Ђу­р ић Па­ра­ле­ле из­ме­ђу Ла­за­ра и Све­тог Јо­ва­на про­ро­ка, Пре­те­че и Кр­сти­те­ља Го­спод­њег на­ме­ћу се пре­ма слич­но­сти до­га­ђа­ја (усе­ко­ ва­ње, скри­ва­ње и про­на­ла­же­ње гла­ве, ње­но од­но­ше­ње у Цр­кву). О про­на­ла­же­њу Јо­ва­но­ве гла­ве по­сто­је раз­ли­чи­те вер­зи­је. За вре­ме про­го­на њу су чу­ва­ли по­бо­жни хри­шћа­ни, а на­ђе­на је слу­чај­но, при­ли­ком ко­па­ња ро­во­ва за те­ме­ље Цр­кве, тач­ни­је по же­љи све­ 215 ти­те­ља ко­ји се ја­вио. Пр­ви пут је от­кри­ве­на у Је­ру­са­ли­му сре­ди­ Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира ном IV ве­ка, а 391. го­ди­не цар Те­о­до­си­је Ве­ли­ки је Јо­ва­но­ву гла­ву све­ча­но пре­нео у Ца­ри­град и по­ло­жио у Цр­кву, и од та­да она ва­жи за јед­ну од нај­слав­ни­јих хри­шћан­ских све­ти­ња. Зва­нич­ни цр­кве­ни култ кне­за Ла­за­ра умно­гом је од­ре­дио раз­вој усме­не тра­ди­ци­је о Ко­сов­ској бит­ки. Култ се ве­зао за Ла­за­ре­ву за­ду­жби­ну ма­на­стир Ра­ва­ни­цу, где су кне­же­ве мо­шти пре­не­те по­сле бит­ке и где су са­ ста­вље­ни култ­ни спи­си.4 По­сто­ји у исто­ри­ји од­ре­ђе­на вр­ста фол­кло­ри­за­ци­је те­ме са од­ ру­бље­ном гла­вом све­ти­те­ља.5 Те­ма је ве­за­на за ле­ген­де о ке­фа­ло­ фо­ро­си­ма. С. Пе­тро­вић на­во­ди при­ме­ре са гла­вом Све­то­га Ди­о­ни­ си­ја Аре­о­па­ги­та ко­ји је за вре­ме ца­ра Де­ци­ја по­гу­бљен у Па­ри­зу. Та­да му се те­ло на чу­де­сан на­чин ус­пра­ви­ло на но­ге и од­ру­бље­ну гла­ву ко­ја је хва­ли­ла Го­спо­да но­си­ло око три ки­ло­ме­тра до ме­ста од­ре­ђе­ног за са­хра­њи­ва­ње, ка­сни­је по­зна­тог као Бр­до му­че­ни­ка 3 Исто. 4 Ђ. Три­фу­но­вић, Срп­ски сред­њо­ве­ков­ни спи­си о кне­зу Ла­за­ру и Ко­сов­ском бо­ју, Баг­да­ла, Кру­ше­вац, 1968. 5 С. Пе­тро­вић, Обре­те­ни­је гла­ве кне­за Ла­за­ра у све­тлу кул­та све­тог кне­за у усме­ној и књи­жев­ној тра­ди­ци­ји, https://www.aca­de­mia.edu/5978996. (7. мај. 2017.) 152/3. (Mont­mar­tre). Са Све­тим Ди­о­ни­си­јем као про­то­ти­пом уста­лио се у за­пад­но­ев­ роп­ским књи­жев­но­сти­ма тип ле­ген­де о ке­фа­ло­фо­ри­ ма. Фран­цу­ски фол­кло­рист Сен­тив из­дво­јио је пре­ко 130 гла­во­но­ са­ца и при­ка­зао оп­шти тип ле­ген­ди о њи­ма. С. Пе­тро­вић на­во­ди и при­ме­ре фол­кло­ри­за­ци­је но­ше­ња гла­ве и код нас. Та­ко Ми­лош Оби­лић и Вук Бран­ко­вић, ни­су сти­гли да вра­те од­ру­бље­ну гла­ву на те­ло јер су про­цес ожи­вља­ва­ња оме­ли слу­чај­ни про­ла­зни­ци ко­ји су, угле­дав­ши их без гла­ве, уз­вик­ну­ли од из­не­на­ђе­ња.6 У слу­ча­ ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, та­ко­ђе, по­сто­је све­до­чан­ства о ње­го­ вом чу­де­сном но­ше­њу гла­ве на­кон по­се­че­ња. По ве­ро­ва­њу на­ро­да у Ал­ба­ни­ји и Ма­ке­до­ни­ји, Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир ка­да је по­сје­чен на Ћа­фа Са­ну, узео је сво­ју гла­ву у ру­ке, сјео на ко­ња и од­ју­рио пут Ел­ба­са­на. Ту су га до­че­ка­ли Ми­тро­по­лит и све­штен­ство са на­ро­ дом, о че­му све­до­чи и жи­во­пис, ко­ји је осли­кан на ки­во­ту све­тог, где се ви­ди ка­ко коњ спу­шта на зе­мљу обез­гла­вље­ног Све­тог Јо­ Књига 6, свеска 1 ва­на Вла­ди­ми­ра (сце­на са ки­во­та са ње­го­вим мо­шти­ма).7 Коњ је кле­као и пред њих је спу­стио Све­ти­те­ље­во ти­је­ло, ко­је су они од­ни­је­ли до оно­га ду­ба под ко­јим се за жи­во­та мо­лио Бо­гу и ту су га са­хра­ни­ли.8 Ли­тур­гиј­ска свест ко­ја је пре­суд­но ути­ца­ла на цр­кве­не сли­ка­ре 216 хте­ла је да ви­ди обез­гла­вље­ног Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра са гла­вом на ра­ ме­ни­ма (ес­ха­то­ло­шка пер­спек­ти­ва) и са гла­вом у ру­ка­ма, ко­ја озна­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ча­ва исто­риј­ски ка­рак­тер ње­го­вог жи­во­та и стра­да­ња. Оно што до­ми­ни­ра на ком­по­зи­ци­ја­ма са обез­гла­вље­ним Јо­ва­ном, је ње­го­ва ве­за ко­ју је он ус­по­ста­вио са вас­кр­слим Хри­стом, ту ве­зу по­ја­ча­ва крст ко­ји др­жи у де­сној ру­ци, а крст је за­јед­нич­ки име­ни­тељ оба Јо­ва­на, и Кр­сти­те­ља и све­тог кра­ља. Но крст је све­оп­шти, за­штит­ ни знак хри­шћа­на, по­го­то­во оних ко­ји стра­да­ју на пу­ту прав­де и исти­не. Ка­да све­ти­те­љи др­же крст у ру­ка­ма то је знак да су они стра­да­ли за Хри­ста, сам Хри­стос у мно­гим пред­ста­ва­ма др­жи крст у ру­ка­ма, што не озна­ча­ва по­раз не­го по­бе­ду. Ико­на Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра при­па­да ти­пу ико­не ке­фа­ло­фо­рос (κεφαλοφόρος), због на­чи­на ка­ко је све­ти­тељ по­стра­дао. Глав­на мор­фо­ло­шка осо­би­на ико­не ти­па κεφαλοφόρος је од­се­че­на гла­ва. Из­раз ли­ца све­ти­те­ља је спо­ко­јан, као и из­раз на од­се­че­ној гла­ви. Он је ли­шен би­ло ка­ 6 Исто. 7 Ј. Пламенац: Свети Јован Владимир међу нама у свом земаљском и небеском животу, http://spc.rs/sr/pro­to­je­rej_jo­van_pla­me­nac_sve­ti_jo­van_vla­di­mir (7. мај. 2017.) Ј. По­по­вић, Жи­ти­је и стра­да­ње Све­тог му­че­ни­ка Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, Жи­ти­ја све­тих за Мај, Бе­о­град 1974, 532. 8 Н. Ве­ли­ми­ро­вић, 690. кве ту­ге и бо­ла, као и на фре­сци Хри­сто­вог рас­пе­ћа из Сту­де­ни­це. Сли­ка­ње Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра је углав­ном исто, он сто­ји др­ же­ћи у ле­вој ру­ци сво­ју гла­ву, док у де­сни­ци др­жи крст, по­не­кад се ком­по­зи­ци­ји до­да­ју сце­не жи­ти­ја, као што је то слу­чај са ико­ном из ма­на­сти­ра Ар­де­ни­ца ко­ја се са­да се чу­ва у Му­зе­ју у Ко­р­чи (Ал­ ба­ни­ја) из 1739. ра­ђе­на тем­пе­ром на др­ве­ту. По­ред мно­штва ико­ на све­тог, то­ком 18. i 19. ве­ка ја­вља­ју се и гра­фи­ке са пред­ста­вом Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ке­фа­ло­фо­ро­са. Хри­сти­фор Же­фа­ро­вић је у сво­јој Сте­ма­то­гра­фи­ји 1741. пред­ста­вио у ба­кро­ре­зној тех­ни­ ци лик овог све­тог кра­ља.9 Сли­чан при­мер ико­но­гра­фи­је на­ла­зи се у грч­ком жи­ти­ји из 1858. где је све­ти при­ка­зан ка­ко сто­ји де­сном но­гом на ма­чу. Он се у том жи­ти­ју на­зи­ва Јо­ван Вла­ди­мир бла­го­че­ сти­ви цар Ал­ба­ни­је и Бу­гар­ске, чу­до­тво­рац, му­че­ник и ми­ро­то­чац. Исто­ри­ја и ес­ха­то­ло­ги­ја пра­во­слав­не ико­не Др Жељ­к о Р. Ђу­р ић И као што Хри­стос, стра­да­ју­ћи за род људ­ски, би­ва при­ка­зи­ван са по­сле­ди­ца­ма ко­је је исто­ри­ја оста­ви­ла на ње­му: ра­не од кли­но­ва и ко­пља, му­ке ко­је под­но­си уми­ру­ћи на кр­сту и слич­но, та­ко се и ком­по­зи­ци­ја са две гла­ве у овом слу­ча­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, сли­ка­ју да ука­жу на веч­ни од­нос Хри­ста са све­ти­те­љем, а пре­ко све­ти­те­ља и чи­та­ве Цр­кве. Пред­ста­ва са две гла­ве ни у ком слу­ча­ 217 ју не ода­је сли­ку јед­ног тра­гич­ног до­га­ђа­ја, као што ни пред­ста­ва Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира Хри­ста ко­ји стра­да не иза­зи­ва осе­ћај тра­ги­ке, што је би­ло при­сут­ но код по­је­ди­них за­пад­них сли­ка­ра (нпр. El Gre­co, Cra­nach, Pe­dro de Me­na, Fran­ci­sco de Zur­ba­rans, Ca­ra­vag­gio, Ti­tian, Pe­ter Paul Ru­ bens, Hans Hol­bein the El­der, Mat­thi­as Gru­ne­wald, Nic­ho­las Gras­si и мно­ги дру­ги). На­су­прот то­ме, ви­зан­тиј­ски Хри­стос је по­бе­ди­тељ смр­ти, па и по­ред то­га што стра­да он је Цар сла­ве, ка­ко по­ка­зу­је сту­де­нич­ки жи­во­пис. Ње­гов иден­ти­тет је да је он Син Бо­жи­ји и оту­да Цар сла­ве, а не цар ју­деј­ски што је био нат­пис на Ње­го­вом кр­сту. Кључ­ни аспект то­га је да је Хри­стос вас­кр­сао из мр­твих и по­бе­дио смрт, да­ље он је у област сво­га вас­кр­се­ња унео и тра­го­ве смр­ти али не и са­му смрт. Но, сту­де­нич­ки жи­во­пис рас­пе­ћа хо­ће да ка­же да стра­да­ње и са­ма смрт ни­су од­лу­чу­ју­ћи у по­ге­ду Хри­сто­ве лич­но­сти, не­го вас­кр­се­ње ко­је ће по­том да усле­ди, оту­да и ми­ран, спо­ко­јан из­раз Ње­го­во­га ли­ка. Он зна, да ће га ње­гов Отац, Ду­хом Све­тим по­ди­ћи из мр­твих. Јер Хри­стос је го­спо­дар смр­ти, он је је­ дан од Све­те Тро­ји­це. При­ка­зу­ју­ћи ра­не Хри­сто­ве у сце­ни Си­ла­зак у ад, да­кле сце­ни где Хри­стос вас­кр­са­ва не са­мо се­бе не­го и чи­тав 9 Х. Жефаровић, Стематографија, 1741 (Фототипија, Д. Давидов), М. Српска, Н. Сад, 1972. свет, а то је већ јед­на ес­ха­то­ло­шка ат­мос­фе­ра, ико­но­граф за­др­жа­ва ра­не од кли­на­ца на сне­жно­бе­лој Хри­сто­вој фи­гу­ри, чи­ме под­се­ћа на исто­риј­ску чи­ње­ни­цу рас­пе­ћа. Та­ко овом ико­ном под­се­ћа да је Хри­стос из ве­ли­ке љу­ба­ви за­и­ста пре­тр­пео смрт, и унео у ес­ха­то­ ло­шку ре­ал­ност по­сле­ди­це смр­ти, али не и са­му смрт. Иста ло­ги­ка жи­во­пи­са­ња по­сто­ји при осли­ка­ва­њу све­ти­те­ља, Све­ти Јо­ван Вла­ ди­мир уно­си по­сле­ди­це исто­ри­је ко­ја је не­сум­њи­во би­ла су­ро­ва пре­ма ње­му а то је од­се­ца­ње гла­ве од стра­не10 ње­го­во­га бра­та Јо­ ва­на Вла­ди­сла­ва. Но то за цр­кве­но ис­ку­ство ни­је тра­ги­чан до­га­ђај, бу­ду­ћи да је Хри­стос по­стао иде­ал и циљ све­то­га. Оту­да Цр­ква зна да ће Јо­ван на­ћи вас­кр­се­ње у Хри­сту, и на сли­чан на­чин и ико­но­пи­ сци бе­ле­же те чи­ње­ни­це, сли­ка­ју­ћи Све­тог Јо­ва­на у јед­ном крај­ње сми­ре­ном ста­њу. Ути­сак по­ја­ча­ва и са­ма тех­ни­ка жи­во­пи­са­ња ко­ја сце­не стра­да­ња по­ста­вља у јед­ну пер­спек­ти­ву ес­ха­то­ло­шке ра­до­ сти. Од­су­ство те­жи­не и би­ло ка­квог ко­пи­ра­ња при­род­них об­ли­ка, Књига 6, свеска 1 по­ка­зу­је лич­но­сти осло­бо­ђе­не од вре­мен­ско про­стор­них огра­ни­че­ ња, прак­тич­но, то су ли­ко­ви из бу­дућ­но­сти, као да по­ка­зу­ју ка­кав ће би­ти њи­хов на­чин по­сто­ја­ња у Цар­ству не­бе­ском. Ипак, сли­кар во­ди ра­чу­на да ком­по­зи­ци­ја за­др­жи и исто­риј­ско пам­ће­ње. Сце­на са две гла­ве је по­ред ес­ха­то­ло­шког аспек­та и сим­во­лич­ног ка­рак­те­ 218 ра. Сим­вол се огле­да у то­ме што се код Јо­ва­на Кр­сти­те­ља по­ја­вљу­ ју и ан­ге­о­ска кри­ла. Са кри­ли­ма, сход­но про­ро­чан­ству Ма­ла­хи­ји­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ном да ћe до­ћи у об­ли­ку Ан­ђе­ла (Ево ша­љем свог Гла­сни­ка да ми при­пра­ви пут... Мал 3,1), ко­ји се ина­че сли­ка са кри­ли­ма.11 Са дру­ге 10 Према наводима Попа Дукљанина Јован Владислав је позвао Владимира да дође у двор у Преспу и притом га уверавао да му се ништа лоше неће десити. Наводно га је Косара одговарала од овог пута па је чак и уместо њега отишла у Преспу, али се према њој Јован Владислав понео учтиво. Јован Владислав је потом поново позвао Владимира уверавајућима притом да не мора да страхује за своју безбедност јер се и сама Косара уверила у његову искреност. Јован Владимир је одговорио на овај други позив тако што се упутио у Преспу. Како Поп Дукљанин наводи у хагиографском стилу још су на путу биле постављене заседе али су Владимира  штитили анђели. Владимир је погубљен 22. маја 1016. године приликом изласка из Цркве. Није могуће на основу доступних извора протумачити разлоге и позадину Владимировог смакнућа. Владимиров вазални однос према Самуилу вероватно је био обновљен и када су власт преузели Гаврило Радомир, односно Јован Владислав. Разлози Владимирове погибије могу се зато тражити у ширем контексту византијско- бугарског сукоба, а не нужно на нивоу личног односа Владимира са бугарским владарима.Т. Живковић, Портрети српских владара (IX—XII век), Београд 2006, 72. 11 Сим­бо­ли­ка ан­ђе­о­ског ли­ка, са кри­ли­ма као си­но­ни­мом де­ви­чан­ства и жи­во­та по­доб­ног ан­ђе­лу при­сут­на је у ру­ској ико­но­гра­фи­ји у сим­бо­ли­ци пре­му­дро­сти где се кри­ла сли­ка­ју не са­мо Све­том Јо­ва­ну већ и Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци. Нај­број­ни­ји при­ме­ри ико­но­гра­фи­је Све­тог Јо­ва­на са кри­ли­ма пра­ће­ни су ци­та­том из Је­ван­ђе­ља по Ма­те­ју. Сви бал­кан­ски на­ро­ди за­сту­па­ју ову ико­но­граф­ску схе­му ко­ја се др­жи истог тек­ста, ко­ји пред­ ста­вља су­шти­ну ње­го­ве про­по­ве­ди, сим­бо­ла Пре­те­чи­не гла­ве на тац­ни и ан­ђе­о­ског ли­ка са кри­ли­ма. В. Ј. Ђу­рић, Со­по­ћа­ни, Бе­о­град 1963, 92-95. стра­не, Јо­ван, ко­ји исто­риј­ски ни­је ан­ге­о­ска при­ро­да, сим­во­лич­но, због ње­го­вог жи­во­та у те­лу ко­ји је био сли­чан ан­ге­о­ском, чист и не­по­ро­чан, у сли­кар­ској ма­шти, за­до­би­ја кри­ла ан­ге­ла. Сло­бо­да ко­ја је би­ла до­зво­ље­на сли­ка­ри­ма да ме­ња­ју и мо­ди­ фи­ку­ју исто­риј­ске би­блиј­ске сце­не, по­ти­че сва­ка­ко из са­ме при­ро­ де Је­ван­ђе­ља. На­и­ме у нај­кра­ћим цр­та­ма, Је­ван­ђе­ља се мо­гу по­ де­ли­ти на пре и по­сле вас­кр­шња. У пре вас­кр­шњим Је­ван­ђе­љи­ма са­гле­да­ва се Го­спод као учи­тељ, ис­це­ли­тељ, кри­ти­чар вла­да­ју­ћег ре­ли­гиј­ског си­сте­ма и сл. Но у по­ва­скр­шњим Је­ван­ђе­љи­ма реч је о Бо­гу ко­ји је вас­кр­сао из мр­твих. Пре вас­кр­са Хри­сто­вог мо­же се го­во­ри­ти о исто­ри­ји и исто­риј­ским до­га­ђа­ји­ма, али по­сле вас­кр­се­ ња реч узи­ма про­дор ес­ха­то­на у исто­риј­ско би­ће све­та. У жи­во­пи­су Си­ла­зак у ад, за­јед­но са пра­вед­ни­ци­ма Ста­ро­га за­ве­та, сли­ка­ју се и апо­сто­ли Но­во­га за­ве­та ка­ко из­ла­зе из гро­бо­ва, иако су они у то вре­ме би­ли жи­ви. Ово го­во­ри о то­ме да жи­во­пис Вас­кр­са не сле­ди Др Жељ­к о Р. Ђу­р ић ну­жно, та­чан исто­риј­ски да­тум и то­ме слич­но, не­го пре све­га хо­ ће да ука­же на ес­ха­то­ло­шку при­ро­ду са­мо­га Хри­сто­вог вас­кр­се­ња. Сви по­то­њи до­га­ђа­ји на­кон Хри­сто­вог вас­кр­се­ња осми­шља­ва­ју се кроз при­зму ес­ха­то­ло­ги­је, све­та Ли­тур­ги­ја но­си у сво­јој струк­ту­ ри оба аспек­та.12 Но аспект ко­ји пре­вас­хо­ди Ли­тур­ги­јом ипак ни­је исто­риј­ски. Ли­тур­ги­ја по­чи­ње бла­го­со­вом Ца­ра Не­бе­ског Уте­ши­ 219 те­ља, а са­ма де­лат­ност Ду­ха је већ јед­на ес­ха­то­ло­шка ре­ал­ност. Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира Дух Све­ти у исто­риј­ску ре­ал­ност уво­ди бу­дућ­ност кроз за­јед­ни­цу Цар­ства не­бе­ског. Са сво­је стра­не, ико­на не чи­ни ни­шта дру­го не­го пра­те­ћи ли­тур­гиј­ску ло­ги­ку све­до­чи о две ре­ал­но­сти, исто­риј­ској и ес­ха­то­ло­шкој. Све­та пра­во­слав­на ико­на от­кри­ва­ју­ћи сво­ју ли­тур­ гиј­ску при­ро­ду, от­кри­ва и ону дру­гу, ес­ха­то­ло­шку ствар­ност, оно, на њој и кроз њу, при­су­ство не­бе­ске и веч­не осве­ћу­ју­ће и про­све­ тљу­ју­ће и обо­жу­ју­ће све­тло­сне бла­го­да­ти Ду­ха Све­то­га.13 Ту ствар­ ност ико­на из­ра­жа­ва обр­ну­том пер­спек­ти­вом, увла­че­ћи гле­да­о­ца у свој свет, обр­нут од ово­стра­них за­ко­на, тра­же­ћи од гле­да­о­ца отво­ ре­ност и пар­ти­ци­пант­ност, тра­же­ћи ев­ха­ри­стиј­ско ис­ку­ство14, да би се по­ка­за­ла у сво­јој исти­ни. У том сми­слу, по­ста­је ја­сни­је се­ћа­ ње на бу­дућ­ност, ко­је је из­ра­зи­то ли­тур­гиј­ска ло­ги­ка се­ћа­ња. Ова ло­ги­ка не за­не­ма­ру­је про­шло али но­стал­ги­ше за бу­ду­ћим, где се 12 Στ. Γιαγκάζογλου , «Περί Εκκλησίας», στο «Δόγμα, Πνευματικότητα και Ήθος της Ορθοδοξίας», τ. Α΄,ΕΑΠ, Πάτρα 2002, κεφ.3, 179. 13 А. Јев­тић, Исто­ри­ја и те­о­ло­ги­ја све­тих ико­на, Ду­хов­ност пра­во­сла­вља, Храст, Бе­о­град, 1990, 57. 14 Упор. нпр. Y. Con­gar, The Mystery of the Church, Lon­don, 1960. J. Zi­zi­o­u­las, La Com­mi­na­uté euc­ha­ri­sti­que et la Cat­ho­li­cité de l`E­gli­se, Isti­na. Pa­ris,1969. про­то­ло­ги­ја и ес­ха­то­ло­ги­ја су­сре­ћу.15 Из ових им­пли­ка­ци­ја мо­же се из­ву­ћи за­кљу­чак да све­ти ико­ни­зо­ва­ни ли­ко­ви, ка­кав је и лик Све­тог Вла­ди­ми­ра, ни у ком слу­ча­ју ни­су ван кон­тек­ста све­те Ев­ ха­ри­сти­је. Они су у нај­ду­бљем сми­слу те ре­чи ли­тур­гиј­ски љу­ди, уче­сни­ци веч­не и не­про­ла­зне све­те Ли­тур­ги­је. Та­ко се чи­тав њи­хов жи­вот мо­же са­гле­да­ва­ти као жи­вот уну­тар Ли­тур­ги­је, оправ­да­ва се Ли­тур­ги­јом и осве­ћу­је њо­ме. Због то­га Све­ти Гри­го­ри­је Бо­го­ слов до­га­ђа­је из Је­ван­ђе­ља са­гле­да­ва као сáмо слу­же­ње Хри­ста, као јед­ну ис­ку­пи­тељ­ску Ли­тур­ги­ју за све и сва­ко­га. Основ­ни део Гри­го­ри­је­ве Бо­жић­не про­по­ве­ди са­др­жи пре­при­ча­ва­ње би­блиј­ске исто­ри­је од ства­ра­ња све­та и чо­ве­ка, до до­ла­ска на свет Хри­ста Спа­си­те­ља. Гри­го­ри­је пре­при­ча­ва (Хри­стов) зе­маљ­ски жи­вот од ро­ђе­ња до ваз­не­се­ња, го­во­ре­ћи о по­је­ди­ним до­га­ђа­ји­ма он их на­зи­ ва тај­на­ма. “Очев Из­раз и Реч - до­ла­зи у Сво­ју сли­ку (=у чо­ве­ка), и те­ло узи­ма ра­ди те­ла (мо­јег), и с ду­шом ум­ном се сје­ди­њу­је ра­ди Књига 6, свеска 1 мо­је ду­ше, очи­шћу­ју­ћи слич­но слич­ним. И у све­му, осим гре­ха, по­ста­је чо­век, од Дје­ве, ко­ја је и ду­шом и те­лом пре­до­чи­шће­на Ду­ хом (Све­тим) - јер је тре­ба­ло и ро­ђе­ње по­ча­ство­ва­ти и дев­стве­ност ис­по­што­ватн - и про­и­за­шао је (из мај­ке) Бог са при­мље­ним те­лом, Је­дан од дво­је су­прот­них - те­ла и Ду­ха, од ко­јих је јед­но обо­жи­ло 220 а дру­го се обо­жи­ло. Ако (Хри­стос) бе­жи у Еги­пат, до­бро­вољ­но бе­ жи с Њим, јер је до­бро бе­жа­ти са про­го­ње­ним Хри­стом. Ако се у У спомен и славу Светог Јована Владимира Егип­ту за­др­жи ду­же, по­зо­ви га из Егип­та, где је до­бро по­што­ван (као Бог). Про­хо­ди бес­пре­кор­но кроз све Хри­сто­ве уз­ра­сте и сна­ге, као уче­ник Хри­стов очи­сти се, обре­жи се, ски­ни онај по­кри­вач од ро­ђе­ња. По­сле то­га по­у­ча­вај у хра­му, иза­гнај (из хра­ма) оне бо­го­ тр­гов­це (Јн. 2, 14 - 16); бу­ди ка­ме­но­ван, ако и то тре­ба пре­тр­пе­ти: про­ве­шће те кроз оне ко­ји те га­ђа­ју, до­бро знам да ће про­ћи и кроз њих, као Бог, јер се Ло­гос не мо­же ка­ме­но­ва­ти. Ако бу­деш при­ве­ ден Иро­ду, не­мој мно­го од­го­ва­ра­ти: ус­по­што­ва­ће те и (тво­је) ћу­ та­ње ви­ше не­го дру­гих мно­ге ре­чи. Ако бу­деш ши­бан, за­тра­жи и оно оста­ло. Оки­ти се тр­но­вим вен­цем - стро­гим по Бо­гу жи­во­том; огр­ни се пур­пур­ном ка­ба­ни­цом, при­ми тр­ску, не­ка ти се (ру­га­лач­ ки) кла­ња­ју они ко­ји исме­ва­ју исти­ну. На кра­ју, са­расп­ни се (с Хри­ стом), са­у­мр­тви се (с Њим), са­по­гре­би се с Њим до­бро­вољ­но, да би и са­ва­скр­сао с Њим.”16 Ов­де Гри­го­ри­је по­ис­ то­ве­ћу­је Хри­стов 15 Погл. vI. Ka­logh,rou, Pe­ri. to,n ca­raktῆra tῆj vOr­qo­do,xou Ka­qo­likῆj vEkklhsi,aj katὰ tὰj evn tῇ Kainῇ Di­aqh,kh qe­me­liw,de­ij swthri­o­lo­gikὰj avrcὰj ( vA­na,tu­pon), vAqῆnai, 1961, 4-9. 16 Ἁγίου Γρηγορίου τοῦ Θεολόγου, Λόγος ΛΗ΄, Εἰς τά Θεοφάνια, εἴτουν Γενέθλια τοῦ Σωτῆρος, PG 36, 312Α-334Α. жи­вот са сво­јим жи­во­том, (са сва­ким ко хо­ће да сле­ди Хри­ста). Слич­на си­ту­а­ци­ја се мо­же сре­сти и код Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, и он се до те ме­ре ве­зао за лич­ност Хри­сто­ву да је и жи­вот, то што је нај­вред­ни­је дао за Ње­га. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, по­пут дру­гих све­ти­те­ља не сле­ди ло­ги­ку ово­га све­та, већ Хри­стов пут. Оту­да он чи­ни чу­да, пред­ви­ђа до­га­ђа­је, а на­кон сво­га обез­гла­вље­ња би­ва ми­ ро­то­чив, ис­це­љу­ју­ћи не­ду­ге и бо­ле­сти љу­ди. Сви ови аспек­ти от­ кри­ва­ју све­ти­те­ља као јед­но ли­тур­гиј­ско би­ће не­рас­ки­ди­во ве­за­но за Хри­ста. Реч је о љу­ба­ви ко­ја се по­твр­ђу­је: све­ти­тељ сле­ду­је Хри­ сту а Хри­стос га по­твр­ђу­је да­ро­ви­ма чу­до­твор­ства. Због то­га се у по­хва­ли Све­том кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру ис­ти­че ње­гов жи­вот као над­чо­ве­чан­ски. „Он је по­хва­ла ва­се­ље­не, украс Цр­кве, хра­бри бо­ рац за исти­ну, не­по­бе­ди­во оруж­је Хри­сто­вих ца­ре­ва и вој­ни­ка.”17 Иден­ти­тет ико­не из­ви­ре из лич­но­сти Хри­сто­ве, из ње­го­ва два об­лич­ја, пре и по­сле вас­кр­се­ња. Еван­ђе­ља су основ­на до­ку­мен­ Др Жељ­к о Р. Ђу­р ић та ко­ја го­во­ре о Хри­сту пре рас­пе­ћа и о Хри­сту по­сле вас­кр­се­ња. Да би ис­та­као исто­риј­ски оквир жи­во­та Хри­сто­вог, или не­ке дру­ге лич­но­сти, ико­но­пи­сац се ко­ри­сти за­ко­ни­ма цр­те­жа и кон­крет­ног пе­ча­та ко­ји је од­ре­ђе­ну лич­ност кра­сио, и на кра­ју уз­вео у ред све­ ти­тељ­ски. Та­ко, на при­мер, сли­ка се Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир као краљ срб­ски, са ка­рак­те­ри­сти­ка­ма ње­го­вог лич­ног иден­ти­те­та, а 221 ње­гов иден­ти­тет ни­је у то­ме што је краљ или то­ме слич­но, иако је Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира то са­став­ни део ње­го­ве при­ро­де, не­го због то­га што га је Хри­стос ода­брао се­би за слу­жбу пра­вед­ни­ка и све­ти­те­ља, а што је иден­ ти­тет ње­го­ве лич­но­сти.18 У том слу­ча­ју, за ли­тур­гиј­ску за­јед­ни­цу, ва­жан је све­ти­те­љев при­нос ко­ји он да­је Цр­кви, а то је му­че­нич­ка смрт. Због то­га се сли­ка са тим нај­ва­жни­јим пре­суд­ним до­га­ђа­јем, ко­ји је од­ре­дио све прет­ход­не епи­зо­де из ње­го­вог жи­во­та, са од­се­ че­ном гла­вом у ле­вој ру­ци и кр­стом у де­сној. Сви ови и слич­ни еле­мен­ти чи­не јед­ну ико­ну ико­ном, и по­ка­ зу­ју кон­крет­ног чо­ве­ка кон­крет­не епо­хе. Са дру­ге стра­не, жи­во­пис ис­ка­зу­је, сход­но Све­том пи­сму и све­том пре­да­њу, и дру­гу стра­ну хри­шћан­ске ве­ре, а то је бу­ду­ће ста­ње Хри­сто­вих све­ти­те­ља. Да би ово до­ка­зао и по­сти­гао, ви­зан­тиј­ски ико­но­пис је ко­ри­стио јед­ 17 Ј. По­по­вић, По­хва­ла Све­том кра­љу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, Жи­ти­ја све­тих за Мај, Бе­о­град 1974, 535. 18 Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир је вла­дар ко­ји је жр­тво­вао се­бе за на­род свој. То су пра­ви и истин­ски вла­да­ри. То ни­је­су они ко­ји го­спо­да­ре љу­ди­ма, ко­ји оти­ма­ју од љу­ди, ко­ји се бо­га­те на ра­чун дру­гих, не­го они ко­ји слу­же, ко­ји сво­ју вла­дар­ску моћ сма­тра­ју слу­же­њем бли­жњи­ма сво­јим. Та­кав је био Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир и та­ква је би­ла ње­го­ва су­пру­га Ко­ са­ра. Ви­ди: Ам­фи­ло­хи­је Ра­до­вић, пред­го­вор за Збор­ник ра­до­ва: У спо­мен и сла­ву Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, књ. 2. св. 2. Це­ти­ње 2016. ну по­себ­ну тех­ни­ку, ко­ри­сте­ћи све­тле бо­је, углав­ном жу­те. Оне сим­во­ли­зу­ју све­тлост ко­ја про­жи­ма ико­ни­зо­ва­ну лич­ност из­ну­тра, и ко­ја уво­ди еле­мент сло­бо­де од сва­ког огра­ни­че­ња при­род­ног и ство­ре­ног све­та. О тој све­тло­сти је го­во­рио о. Ста­ма­тис Скли­рис, под­се­ћа­ју­ћи да она те­ли­ма, згра­да­ма, бр­ди­ма, да­је јед­ну ди­мен­зи­ ју бес­те­жин­ског, или тач­ни­је ла­га­ног ста­ња. Ова све­тлост осло­ ба­ђа при­ро­ду од ну­жно­сти и уво­ди еле­мент не­про­па­дљи­во­сти и веч­ног по­сто­ја­ња. Јед­но­став­но, по­ка­зу­је веч­но ста­ње тво­ре­ви­не као сло­бод­не од про­па­дљи­во­сти.19 На овај на­чин ико­но­пис сво­јим цр­те­жом, пра­ти исто­риј­ске цр­те из­о­бра­же­не лич­но­сти, иден­ти­фи­ ку­је кон­крет­ног чо­ве­ка, али, уз по­моћ све­тло­сти, пре­ва­зи­ла­зи пу­ко исто­риј­ско и пор­трет­ско.20 Ико­но­пис се ни­је мо­гао све­сти са­мо на хо­ри­зон­тал­ну ра­ван, са­мо на пу­ко исто­риј­ско и пор­трет­ско. Тра­ же­но је цр­кве­но и ли­тур­гиј­ско ис­ку­ство, оно што се иш­че­ку­је а на­слу­ћу­је, тач­ни­је дру­го об­лич­је све­та и чо­ве­ка. Те­ма дру­гог об­ Књига 6, свеска 1 лич­ја по­зна­та је из по­ва­скр­шњих Је­ван­ђе­ља, упра­во тог и та­квог Хри­ста обо­же­ног, вас­кр­слог же­ли да при­ка­же ви­зан­тиј­ска ико­на. Јед­на од нај­по­зна­ти­јих фре­са­ка У дру­гом об­лич­ју сва­ка­ко при­па­да Пан­се­ли­но­су (14в.) и на­ла­зи се у ка­реј­ском Про­та­ту. Оно што је зна­чај­но за ову фре­ску је не­слич­ност ли­ка у од­но­су на све до­та­да­ 222 шње ико­не Хри­сто­ве, ње­гов по­глед као да уве­ра­ва дво­ји­цу уче­ни­ка ко­ји су му се при­дру­жи­ли на пу­ту за Ема­ус, да је за­ис­ та све тач­но У спомен и славу Светог Јована Владимира то што је о ње­му пи­сао За­кон и Про­ро­ци.21 У слу­ча­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, све­тлост ко­ја га осло­ба­ђа око­ва про­ла­зно­сти и смр­ти, иден­тич­на је ње­го­вом по­ло­жа­ју у окви­ри­ма Цр­кве и ме­сту ко­је она ње­му да­ру­је, а то је сва­ка­ко уз­ви­ше­но ли­тур­гиј­ско ме­сто све­ти­тељ­ ства. Ли­тур­гиј­ска слу­жба све­ти­тељ­ства Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ука­зу­је на жи­во при­су­ствоу све­ти­те­ља у жи­во­ту Цр­кве, али Ли­тур­ги­ја још ни­је рај и жи­вот Бо­жи­ји је са­да и ов­де у ико­ни. Оту­да се све­ти са­ да на­ла­зи „у кру­гу ан­ђе­ла, око пре­сто­ла ве­ли­чи­не на не­бе­си­ма али је опет и бли­зу нас, јер се не­ви­дљи­во ме­ђу на­ма на­ла­зи рас­ко­шно де­ле­ћи да­ро­ве они­ма ко­ји му до­ла­зе.”22 Да­кле, и оно што се жи­ви у Све­тој Ли­тур­ги­ји, где ико­не по­ка­зу­ју упра­во жи­во при­су­ство све­ ти­те­ља, уво­ди на пу­та­њу ка ес­ха­то­ну. Из ово­га се мо­же за­кљу­чи­ти да се ни јед­на ико­на на ко­јој је осли­кан је­дан све­ти­тељ, за Цр­кву и 19 Погл. С. Скли­рис, Од пор­тре­та до ико­не, У огле­да­лу и за­го­нет­ки, ПБФ, Бе­о­ град, 2005, 101. 20 Исто, 101. 21 C. G. Gko,tsh vO mu­sti­ko,j ko,smoj tw/n bi­zan­tinw,n eiko,nwn( to,moj 2, evkd. Apo­ sto­likh/j Di­a­ko­ni,aj, v, Aqh/nai.. 1995, 38-39. 22 Ј. По­по­вић, По­хва­ла, 536. за ли­тур­гиј­ско схва­та­ње Цр­кве, не мо­же схва­ти­ти изо­ло­ва­но, јер је она са­мо је­дан аспект чи­та­вог Те­ла Цр­кве. Хо­ли­стич­ки аспетк Све­тог Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка у по­гле­ду ико­не Дру­гог до­ла­ска За Све­тог Мак­си­ма Ис­по­вед­ни­ка цен­тар све­та је ова­пло­ће­ни Син Бо­жи­ји, ко­ји око се­бе са­би­ра и у се­би ује­ди­њу­је све су­прот­ но­сти. Не са­мо чо­век и ње­го­ва зе­мља већ и чи­тав ко­смос стре­ми ка Хри­сту и у ње­му иш­че­ку­је из­ба­вље­ње. „Ра­дост ко­смич­ког успо­ ко­је­ња оства­ру­је се у Хри­сту, али и ра­дост тва­ри и чо­ве­ка у Хри­ сту сво­је ис­пу­ње­ње оства­ру­је у Ли­тур­ги­ји, а пре­ко ње ико­нич­но и са Цар­ством Бо­жи­јим са са­мим Бо­гом.”23 На­кон што је сје­ди­нио у се­би ра­су­те де­ло­ве при­ро­де и уки­нуо по­де­ле, Го­спод је об­ја­вио ис­пу­ње­ње Са­ве­та Бо­га Оца. „Во­згла­вио је у се­би све ство­ре­но, оно што је на не­бу и оно што је на зе­мљи.”24 Цар­ство Бо­жи­је и обо­ Др Жељ­к о Р. Ђу­р ић же­ње све­тих ни­је ни­шта дру­го не­го је­дан веч­ни про­ду­же­так Све­те Ли­тур­ги­је, ко­ја је ико­на Цар­ства Бо­жи­јег у окви­ри­ма вре­ме­на и про­сто­ра. Те­о­риј­ски аспек­ти цр­кве­ног уче­ња су­ге­ри­шу да је чо­ век истин­ска лич­ност ако се окре­ће дру­гом, ка­да гле­да и ка­да би­ва гле­дан. У том ди­на­мич­ком од­но­су чо­век се оства­ру­је не као ин­ди­ ви­дуа, већ као лич­ност. За истин­ску лич­ност по­треб­но је да во­ли 223 и да бу­де во­ље­на. Ни­шта ни­је то­ли­ко ка­рак­те­ри­стич­но за чо­ве­ка, Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира ко­ли­ко да за­јед­ни­ча­ри са дру­гим, да има по­тре­бу за дру­гим. Све ово је по­тре­ба чо­ве­ка ко­ји је би­ће за­јед­ни­це, и он не мо­же би­ти ван за­јед­ни­це због тро­јич­ног Бо­га, ко­ји је за­јед­ни­ца и ко­ји је то ути­снуо ду­бо­ко у људ­ску при­ро­ду.25 Све­ти Мак­сим је учио да је Цр­ква ико­на Бо­жи­ја, јер и она, као и Бог (у свом уну­тар­бо­жан­ском од­но­су), оства­ру­је је­дин­ство ме­ђу вер­ни­ма, иако се они раз­ли­ку­ју по сво­јим свој­стви­ма. Вер­ни се сво­јим лич­ним ка­рак­те­ри­сти­ка­ма раз­ли­ку­ју је­дан од дру­гих, али сви су они део Цр­кве, ње­но Те­ло - Те­ ло Хри­сто­во. То је­дин­ство ус­по­ста­вља Бог, не сли­ва­ју­ћи су­шти­не би­ћа, њи­хо­ве раз­ли­ке убла­жу­је и усме­ра­ва, уз­во­де­ћи их к је­дин­ству са Со­бом, ко­ји је узрок би­ћа. Бог сми­ру­ју­ћи до­во­ди до ис­то­сти оно што се раз­ли­ку­је, јер би­ћа стре­ме ње­му и сје­ди­ње­њу са њим ― Твор­цем, узро­ком и по­чет­ком би­ћа. Мак­сим сна­жно на­гла­ша­ ва Хри­сто­во де­ло у ико­но­ми­ји и ак­цен­ту­је пре­ва­зи­ла­же­ње по­де­ла 23 Та­ла­си­ју, 46. 24 Ам­би­гва 41, PG 91, 1308D. 25 Ι. Παναγόπουλου, Ὀντολογία ἤ θεολογία τοῦ προσῶπου, Ἡ συμβολὴ τῆς πατερικῆς Τριαδολογίας στὴν κατανόηση τοῦ ἀνθωπίνου προσώπου, Σύναξη, τεύχος 14, Απρίλιος – Ιούνιος, 1985, 38―39. кроз смрт и вас­кр­се­ње. „Вас­кр­се­њем је по­но­во до­шло до сје­ди­ње­ ња ра­ја и све­та (да­нас ћеш би­ти са мном у ра­ју (Лк. 23, 43)). Ваз­ не­се­њем је Го­спод сје­ди­нио не­бо и зе­мљу. На­ди­ла­зе­ћи људ­ском ду­шом и те­лом ан­гел­ске чи­но­ве, сје­ди­нио је чул­ни и ум­ни свет и об­но­вио је­дин­ство ко­смо­са. За­тим, у Хри­сту је над­вла­да­на су­прот­ ност по­ло­ва (не­ма ви­ше му­шког и жен­ског (Гал. 3, 28)). Ко­нач­но, као чо­век, Хри­стос у пу­но­ћи исти­не оства­ру­је истин­ску суд­би­ну чо­ве­чан­ства, сје­ди­њу­ју­ћи чо­ве­ка са Бо­гом, чи­ме се от­кри­ва свр­ха бо­жан­ског до­мо­стро­ја: чо­ве­ко­во обо­же­ње.”26 Цр­ква је мно­го­о­блич­на у је­рар­хиј­ском сми­слу, али сви ко­ји слу­же, слу­же за­јед­но, чи­ме се уки­да раз­ли­чи­тост. Та­да се го­во­ ри о јед­ном те­лу ― те­лу Хри­сто­вом, ко­ме је гла­ва Он. За Све­тог Мак­си­ма ве­ли­ки вход са ев­ха­ри­стиј­ским да­ро­ви­ма за­по­чи­ње и све­ ча­но от­кри­ва бу­ду­ће от­кри­ве­ње тај­не спа­се­ња, ко­ја је скри­ве­на у не­до­ку­чи­вој бо­жан­ској ствар­но­сти, по­љу­бац ми­ра уна­пред опи­су­је Књига 6, свеска 1 бу­ду­ће из­ми­ре­ње свих ра­зум­них би­ћа у јед­ном Ло­го­су. Бла­го­да­ћу Цр­кве, у Цар­ству не­ће би­ти као у Еде­ну, и ес­ха­тон не мо­же про­сто да по­но­ви Еден, јер по­сто­ји он­то­ло­шка и ре­ал­на си­нер­ги­ја Бо­га и чо­ве­ка ко­ја је за­по­че­та на Бла­го­ве­сти чо­ве­чан­ским при­стан­ком на по­ну­ђе­ну Бо­жи­ју ру­ку. Еден­ски врт се до­пу­њу­је Гет­си­ман­ским, а 224 Гет­си­ман­ски Цар­ством Бо­жи­јим ко­је се жељ­но иш­че­ку­ју­је. Та­ко је при­че­шће упот­пу­ње­ње чи­та­ве људ­ске лич­но­сти пре и ра­ди ње­ног У спомен и славу Светог Јована Владимира ко­нач­ног ци­ља, ко­ји је сам тро­јич­ни Бог. Мак­сим ће у Ми­ста­го­ги­ји по­ка­за­ти да је Ли­тур­ги­ја за­јед­ни­ца и ду­ха и ма­те­ри­је, и ва­се­ље­не и ра­ја, и исто­ри­је и Бо­га, ду­ше и те­ла, му­шког и жен­ског, чо­ве­ка и све­та. Чо­век пред­ста­вља за­јед­ни­цу љу­ба­ви, по про­то­ти­пу Све­те Тро­ ји­це у са­гла­сју са це­ло­куп­ном тво­ре­ви­ном. Цр­ква и свет има­ју истин­ску, не­раз­де­љи­ву ве­зу. Свет се не мо­же по­сма­тра­ти без Цр­кве и обрат­но. Бог је хтео јед­но ор­ган­ско је­дин­ство све­га (ду­ше, те­ ла, чул­ног и ум­ног, ви­дљи­вог и не­ви­дљи­вог). Ме­ђу­тим, Цр­ква је и ико­на Све­те Тро­ји­це, ово је био циљ ства­ра­ња и та­ко је Тво­рац за­же­лео, ство­рив­ши људ­ски род. Чи­тав ко­смос на че­лу са чо­ве­ком је у јед­ном не­пре­кид­ном кре­та­њу ка сво­ме ци­љу. Он је и ство­рен да би се пре­о­бра­зио у јед­ну све­оп­шту Ли­тур­ги­ју, ко­смич­ку Ли­тур­ ги­ју, ко­ја це­ло­куп­ну тво­ре­ви­ну уз­но­си пред Бо­жи­ји пре­сто. Бо­жан­ ски циљ ко­ји је пред­за­ми­шљен пре свих ве­ко­ва ра­чу­на на бла­же­ни крај ра­ди ко­га је све, а он ни­је ни ра­ди че­га. „Због ово­га ци­ља, Бог 26 Ам­би­гва 41, PG 91, 1309D. Иде­ју Све­тог Ири­не­ја о Хри­сто­вом ова­пло­ће­њу као иде­ји спа­ја­ња кра­ја са по­чет­ком, ов­де Мак­сим до­во­ди до за­о­кру­же­ног уче­ња, Упор. Ири­ неј Ли­он­ски, PG. 7, col.1034V. је ство­рио су­шти­не по­сто­је­ћих би­ћа, ра­ди Хри­ста, тај­не Хри­сто­ ве; до­би­ли су сви ве­ко­ви и све што је у њи­ма у Хри­сту по­че­так и крај.”27 Јер је пре ве­ко­ва пред­за­ми­шље­но од Бо­га сје­ди­ње­ње гра­ни­ це и без­гра­нич­ја, ме­ре и без­мер­ја, кра­ја и бес­кра­ја, Твор­ца и тва­ри, ста­ја­ња и кре­та­ња. Ово сје­ди­ње­ње оства­ре­но је у Хри­сту у по­след­ ња вре­ме­на.28 Овај кра­так увид у сло­же­но де­ло Све­тог Мак­си­ма, учи­њен је из раз­ло­га схва­та­ња ме­ста и уло­ге пра­во­слав­не ико­но­гра­фи­је, па са­мим тим и ме­ста Све­то­га Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Чи­ни се да би, сле­ ду­ју­ћи хо­ли­стич­ком при­сту­пу тај­ни спа­се­ња Све­тог Мак­си­ма, мо­ гло да се да јед­но но­во ту­ма­че­ње ико­не. О овом фе­но­ме­ну ја­сно је го­во­рио о. С. Скли­рис, су­ге­ри­шу­ћи на ико­ну Дру­гог до­ла­ска. У том кљу­чу ту­ма­че­ња, сле­ду­ју­ћи ви­зи­ју Све­тог Мак­си­ма, мо­же се, ка­же он, са­гле­да­ти сва­ка ико­на, као она ко­ја ни­кад не по­сто­ји са­ма за се­бе и изо­ло­ва­но. Јер ни Бог, а ни чо­век не по­сто­је изо­ло­ва­но, Др Жељ­к о Р. Ђу­р ић ба­рем ка­да је реч о ли­тур­гиј­ској ло­ги­ци. Да­ље, ико­на је це­ло­ви­ та ако се по­сма­тра као је­дан део све­оп­ште Цр­кве, и то не са­мо Цр­кве у исто­риј­ском тра­ја­њу не­го Цр­кве у ње­ном ес­ха­то­ло­шком све­тлу. По­сма­тра­ју­ћи ико­ну Ваз­не­се­ња, ла­ко се до­ла­зи до за­кључ­ ка да је у гор­њој зо­ни пред­ста­вљен Хри­стос, а до­ле Бо­го­ро­ди­ца са ан­ђе­ли­ма ко­ји ука­зу­ју на Ње­га, или Бо­го­ро­ди­ца са апо­сто­ли­ма, 225 или по­ме­сна Цр­ква, или по­ме­сни епи­скоп, или све­ти­тељ ко­ме је Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира Цр­ква по­све­ће­на. Ико­но­гра­фи­ја ни­кад ни­је има­ла дру­ги циљ не­го да при­ка­же ес­ха­то­ло­шког Хри­ста. Ова­кво ми­шље­ње сла­же се и са сми­слом Ли­тур­ги­је ко­јом се ба­ви ико­но­гра­фи­ја. Ико­но­гра­фи­ја об­ у­хва­та у се­би Ев­ха­ри­сти­ју и опи­су­је на зи­до­ви­ма хра­ма оно што се пред на­ма до­га­ђа на Све­тој тр­пе­зи. Та­ко се мо­же за­кљу­чи­ти да је сва­ка ма­ла ико­на део јед­не ве­ће ико­не, ко­нач­но, ес­ха­то­ло­шке пред­ ста­ве Дру­гог до­ла­ска. „Хри­стос ни­је је­дан као ин­ди­ви­дуа, не­го су Хри­стос мно­ги, и то мно­ги све­ти ко­ји су по­зва­ни у ев­ха­ри­стиј­ску за­јед­ни­цу. Да­кле, не по­сто­ји ни­ко у тој за­јед­ни­ци ко би био да­лек, не­го, као што је ре­као Хри­стос, и на­шег даљ­њег мо­же­мо да ви­ди­мо као бли­жњег, од­но­сно, и на­шег не­при­ја­те­ља мо­же­мо да ви­ди­мо као свог бли­жњег.“29 Ово су зна­ли и жи­ве­ли сви све­ти­те­љи и због то­га су они ве­сни­ци но­во­га до­ба и но­ве ре­ал­но­сти у Хри­сту где не по­ 27 Та­ла­си­ју, PG 90, 59―60. 28 Та­ла­си­ју, 60, PG 90, 621АС. 29 С. Скли­рис, Ес­ха­то­ло­шки ка­рак­тер пра­во­слав­не ико­не, Збор­ник тек­сто­ва: Те­ о­ло­ги­ја ико­не и цр­кве­но ства­ра­ла­штво, изд. Ка­ле­нић, Кра­гу­је­вац 2011, 169-177. Сли­чан текст од истог ауто­ра: Ес­ха­то­ло­шки ка­рак­тер пра­во­слав­ног сли­кар­ства, мо­же се на­ћи у Збор­ни­ку ра­до­ва: У огле­да­лу и за­го­нет­ки, изд. ПБФ, Бе­о­град, 2005, 167-170. сто­је по­де­ле и раз­ли­чи­то­сти, већ је­дин­ство и за­јед­ни­штво у ап­со­ лут­ној љу­ба­ви и сло­бо­ди, оној сло­бо­ди ко­ју да­ру­је Хри­стос. Та­кав је био и Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир ко­ји је све оно што ни­је Хри­сто­во од­ба­цио као стра­но и не­при­хва­тљи­во, па је и жи­вот свој прет­по­ ста­вио је­ди­но веч­ној за­јед­ни­ци, за­јед­ни­ци са сви­ма све­ти­ма у Го­ спо­ду, је­ди­ном све­том. За­кљу­чак Фе­но­мен сли­ка­ња две гла­ве на ком­по­зи­ци­ји све­ти­те­ља у пра­ во­слав­ној жи­во­пи­сач­кој тра­ди­ци­ји за­у­зи­ма по­себ­но ме­сто. И као што је­ван­ђељ­ски текст оправ­да­ва и да­је ин­спи­ра­ци­ју умет­ни­ку да на­сли­ка од­ре­ђе­ни до­га­ђај, до­га­ђај од из­у­зет­не ва­жно­сти за хри­ шћан­ску за­јед­ни­цу, та­ко и ка­сни­ји при­ме­ри, на­дах­ну­ти жи­ти­ји­ма све­тих, све­до­че о тра­ја­њу и про­ду­жет­ку Је­ван­ђе­ља. Ре­а­ли­зам ви­ зан­тиј­ског жи­во­пи­са че­сто не­ма ве­зе са пу­ким исто­риј­ским ре­а­ли­ Књига 6, свеска 1 змом. Ви­зан­тин­ци су тра­жи­ли у исто­риј­ским до­га­ђа­ји­ма та­јан­стве­ ни сми­сао ме­та­и­сто­ри­је. Све­ти­тељ­ство се са­сто­ји у по­бе­ди све­га смрт­но­га у чо­ве­ку, чак и ка­да све­ти­тељ тр­пи по­ра­зе у по­сло­ви­ма свет­ским. У пра­во­слав­ној ико­но­гра­фи­ји Хри­стос, ко­ји стра­да за род људ­ски, увек је при­ка­зи­ван са по­сле­ди­ца­ма ко­је је исто­ри­ја 226 оста­ви­ла на ње­му: ра­не од кли­но­ва и ко­пља, и слич­но, но то за ико­ ну ни­је иден­ти­тет Хри­стов. Хри­стос је по­бе­ди­тељ смр­ти. Ње­гов У спомен и славу Светог Јована Владимира иден­ти­тет је да је Син Бо­жи­ји и оту­да Цар сла­ве, а не цар ју­деј­ски. Са сво­је стра­не, и Јо­ван Вла­ди­мир уно­си по­сле­ди­це исто­ри­је ко­ја је су­ро­ва пре­ма ње­му, али то за цр­кве­но ис­ку­ство ни­је тра­ги­чан до­га­ђај. Цр­ква зна­ју­ћи да ће Јо­ван на­ћи вас­кр­се­ње у Хри­сту, сли­ка Све­тог Јо­ва­на у јед­ном крај­ње сми­ре­ном ста­њу. Сви по­то­њи до­ га­ђа­ји на­кон Хри­сто­вог вас­кр­се­ња осми­шља­ва­ју се кроз при­зму ес­ха­то­ло­ги­је, са­ма Све­та Ли­тур­ги­ја но­си у сво­јој струк­ту­ри овај аспект. Ли­тур­ги­ја по­чи­ње бла­го­сло­вом Ца­ра Не­бе­ског Уте­ши­те­ ља, а са­ма де­лат­ност Ду­ха је већ јед­на ес­ха­то­ло­шка ре­ал­ност. Све­ ти ико­ни­зо­ва­ни ли­ко­ви, ка­кав је и лик Све­тог Вла­ди­ми­ра, не мо­гу се схва­ти­ти ван кон­тек­ста све­те Ев­ха­ри­сти­је. Они су ли­тур­гиј­ски љу­ди, уче­сни­ци веч­не и не­про­ла­зне Све­те Ли­тур­ги­је. Та­ко се чи­ тав њи­хов жи­вот мо­же са­гле­да­ва­ти као жи­вот уну­тар Ли­тур­ги­је, оправ­да­ва се Ли­тур­ги­јом и осве­ћу­је њо­ме. Све­ти­тељ се, као и Хри­ стос, сли­ка са пре­суд­ним до­га­ђа­јем, ко­ји је од­ре­дио све прет­ход­не епи­зо­де из ње­го­вог жи­во­та. Код Јо­ва­на је то до­га­ђај са од­се­че­ном гла­вом у ле­вој ру­ци и кр­стом у де­сној. То ипак ни­је ње­гов иден­ти­ тет, ње­гов иден­ти­тет је сми­ре­ње у Хри­сту, што жи­во­пис и по­ка­зу­је. Тра­же­но је цр­кве­но и ли­тур­гиј­ско ис­ку­ство, оно што се иш­че­ку­је а на­слу­ћу­је, тач­ни­је дру­го об­лич­је све­та и чо­ве­ка. Те­ма дру­гог об­ лич­ја ко­ја је по­зна­та из по­ва­скр­шњих Је­ван­ђе­ља, хо­ће тог и та­квог Хри­ста, обо­же­ног и вас­кр­слог да при­ка­же на ико­ни. У слу­ча­ју Све­ тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, све­тлост ко­ја ње­га осло­ба­ђа око­ва про­ла­ зно­сти и смр­ти, иден­тич­на је ње­го­вом по­ло­жа­ју у окви­ри­ма Цр­кве. Сле­ду­ју­ћи хо­ли­стич­ком при­сту­пу тај­ни спа­се­ња Све­тог Мак­ си­ма, мо­гло би да се да јед­но но­во ту­ма­че­ње ико­не. У том кљу­чу, са­гле­да­ва се ико­на као она ко­ја ни­кад не по­сто­ји са­ма за се­бе и изо­ло­ва­но. У са­гле­да­ва­њу ико­не Ваз­не­се­ња, до­ла­зи се до за­кључ­ка да она пред­ста­вља зе­маљ­ску али и не­бе­ску Цр­кву са Хри­стом као гла­вом. Ова ико­на је и ико­на Дру­гог до­ла­ска у ко­јем ће сва­ка ма­ла ико­на би­ти део те нај­ве­ће Ико­не, ес­ха­то­ло­шке пред­ста­ве, где ће Хри­стос би­ти све у све­му. Др Жељ­к о Р. Ђу­р ић Ph. D. Zelj­ko R. Dju­ric Col­le­ge – Aca­demy of Arts and Con­ser­va­tion of the Ser­bian Ort­ho­dox Church, Bel­gra­de ES­HA­TO­LO­GI­CAL SIG­NI­FI­CAN­CE 227 IN PA­IN­TING ICONS OF SA­INT JOHN VLA­DI­MIR Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира Sum­mary: This pa­per pre­sents the key aspects of The­o­logy icons with emp­ha­sis on the li­fe and work of St. John Vla­di­mir. It is po­in­ted out that the Holy Vla­di­mir ga­ve his li­fe to Christ in a way that is si­mi­lar to St. John the Bap­tist and the Holy Prin­ce La­zar Ser­bian. He was be­he­ a­ded and de­pic­ted in ico­no­graphy with two he­ads - the one on the sho­ ul­ders, as a symbol of his escha­to­lo­gi­cal iden­tity, and the se­cond in the hands, as a symbol of hi­sto­ric events of his li­fe. The sa­ints are vi­e­wed from a ho­li­stic po­int of vi­ew that is best pre­sen­ted by St. Ma­xi­mus the Con­fes­sor, spe­ak­ ing of Christ as the eter­nal li­fe. All the icons of sa­ints te­stify abo­ut sin­gle icon, the icon of the Se­cond Co­ming. The Icon of the Se­cond Co­ming con­ta­ins all icons and all the sa­ints and tho­se who are with the sa­ints, ac­cor­ding to the li­tur­gi­cal prac­ti­ce of the Ort­ho­dox Church. Keywords: Jo­van Vla­di­mir, John the Bap­tist, the two he­ads, cep­ ha­lop­ho­res, the Se­cond Co­ming, the Ascen­sion, se­cond fa­ce, li­tur­gi­cal prac­ti­ce. д-р Же­ль­ко Р. Джу­рич Выс­шая шко­ла – Ака­де­мия ис­кусств и кон­сер­ва­ции Серб­ской пра­во­слав­ной цер­кви, Бел­град ЭС­ХА­ТО­ЛО­ГИ­ЧЕ­СКИЕ ЗНА­КИ В ИКО­НО­ПИ­СА­НИИ ОБРА­ЗА СВЯ­ТО­ГО ИОАН­НА ВЛА­ДИ­МИ­РА Ре­зю­ме: Фе­но­мен из­о­бра­же­ния двух глав за­ни­ма­ет осо­бое ме­ сто в ком­по­зи­ции свя­ти­те­ля в пра­во­слав­ной жи­во­пи­сной тра­ди­ ции. Ви­зан­ти­й­цы ис­ка­ли в исто­ри­че­ских со­бы­ти­ях та­ин­ствен­ный смысл ме­та­и­сто­рии. В пра­во­слав­ной ико­но­гра­фии Хри­ста, по­стра­ дав­ше­го ра­ди че­ло­ве­че­ско­го ро­да, всег­да из­о­бра­жа­ли со сле­да­ми слу­чив­ше­го­ся: ра­ны от кли­нь­ев и ко­пий, и то­му по­доб­ное; но для ико­ны это явля­ет­ся не отра­же­ни­ем лич­но­сти Хри­ста, а эс­ха­то­ло­ги­ че­сим сле­дом, ко­то­рый на нем остал­ся. Свя­тые ико­ни­зи­ро­ван­ные Књига 6, свеска 1 обра­зы, сре­ди ко­то­рых и образ свя­то­го Вла­ди­ми­ра, не­во­змо­жно по­ня­ть вне кон­тек­ста свя­той Ев­ха­ри­стии. Это ли­тур­ги­че­ские лю­ ди, участ­ни­ки веч­ной и не­скон­ча­е­мой Ли­тур­гии. Свя­ти­те­ля, как и Иису­са Хри­ста, из­о­бра­жа­ют вме­сте с ва­жне­й­шим со­бы­ти­ем, опре­ де­лив­шим все пре­ды­ду­щ­ие эта­пы его жи­зни. У Иоан­на Вла­ди­ми­ра 228 это отру­блен­ная го­ло­ва в ле­вой и крест в пра­вой ру­ке. Рас­сма­три­ вая ико­ну Во­зне­се­ния, мы при­хо­дим к вы­во­ду, что на ней из­о­бра­ У спомен и славу Светог Јована Владимира же­на зем­ная и од­но­вре­мен­но не­бе­сная Цер­ко­вь с Хри­стом во гла­ве. Та­кой же явля­ет­ся и ико­на Вто­ро­го при­ше­ствия, на ко­то­рой все ма­ле­нь­кие ико­ны явля­ют­ся со­став­ны­ми ча­стя­ми бо­ль­шой Ико­ны, эс­ха­то­ло­ги­че­ско­го де­й­ства со все­при­сут­ству­ю­щ­им Хри­стом. Клю­че­вые сло­ва: Иоанн Вла­ди­мир, Иоанн Кре­сти­те­ль, две го­ ло­вы, ке­фа­ло­фо­рос, Вто­рое при­ше­ствие, Во­зне­се­ние, Вто­рое об­ ли­чие, ли­тур­ги­че­ская прак­ти­ка Δρ. Želj­ko R. Đu­rić Ακαδημία Σερβικής Ορθόδοξης Εκκλησίας – Ανώτατη Σχολή Συντήρησης και Έργων Τέχνης ΕΣΧΑΤΟΛΟΓΙΚΑ ΣΗΜΑΔΙΑ ΣΤΗΝ ΑΓΙΟΓΡΑΦΗΣΗ ΤΗΣ ΜΟΡΦΗΣ ΤΟΥ ΑΓΙΟΥ ΙΩΑΝΝΗ ΤΟΥ ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΥ Περίληψη: Το φαινόμενο της αγιογράφησης των δύο κεφαλών στη δομή της εικόνας ενός αγίου κατέχει αξιόλογη θέση στην ορθόδοξη παράδοση της αγιογραφίας. Οι Ρωμιοί έψαχναν μυστική σημασία της μετα-ιστορίας στα ιστορικά γεγονότα. Στην ορθόδοξη αγιογραφία ο Χριστός πάσχων για τους ανθρώπους, πάντα απεικονίζεται με συνέ- πειες που του άφησε η ιστορία – με τις πληγές από καρφιά και λόγχη, όμως αυτό δεν είναι ιδιότητα Χριστού για την εικόνα, αλλά εσχατολο- γικό ίχνος που απομένει στον Χριστό. Τα πρόσωπα των εικονιζόμενων Др Жељ­к о Р. Ђу­р ић Αγίων, όπως είναι και το πρόσωπο του Αγίου Βλαδίμηρου, δεν αντι- λαμβάνονται εκτός από το πλαίσιο της Θείας Ευχαριστίας. Οι Άγιοι εί- ναι άνθρωποι της Θείας Λειτουργίας, οι συμμετέχοντες στην αιώνια και απέραντη Θεία Λειτουργία. Ο Άγιος σαν το Χριστό απεικονίζεται σε βασικό γεγονός που καθόρισε όλα τα προηγούμενα κεφάλαια της ζωής του. Στον Ιωάννη αυτό το γεγονός είναι η παράσταση με αποκομμένη 229 κεφαλή στο αριστερό χέρι και με σταυρό στην δεξιά. Στην επισκόπηση Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира εικόνας της Ανάληψης, το συ­μπέρασμα είναι ότι δεν απεικονίζεται η επίγεια, αλλά η ουράνια Εκκλησία με τον Χριστό ως κεφαλή. Αυτή η εικόνα είναι και εικόνα της Δευτέρας Παρουσίας στην οποία κάθε μικρή εικόνα θα αποτελέσει ένα μέρος της μεγαλύτερης εικόνας, της εσχατολογικής παράστασης όπου ο Χριστός θα είναι το άλφα και το ωμέγα. Λέξεις κλειδιά: Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, Ιωάννης ο Βαπτιστής, δύο κεφαλές, κεφαλοφόροι, Δευτέρα Παρουσία, Ανάληψη του Σωτήρος, δεύτερη μορφή, λειτουργική πράξη Др Дра­ги­ша Бо­јо­вић, ре­дов­ни про­фе­сор Уни­вер­зи­тет у Ни­шу Фи­ло­зоф­ски фа­кул­тет; Цен­тар за ви­зан­тиј­ско-сло­вен­ске сту­ди­је dra­gi­sa.bo­jo­vic­@fil­fak.ni.ac.rs СВЕ­ТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР И СТЕ­ФАН НЕ­МА­ЊА – СИМ­БО­ЛИ­КА КР­СТА Са­же­так: Циљ овог ра­да је да се кроз иден­ти­фи­ка­ци­ју ста­ро­ за­вет­не и но­во­за­вет­не сим­бо­ли­ке кр­ста ука­же на мо­гу­ће па­ра­ле­ле у нај­ста­ри­јим срп­ским жи­ти­ји­ма, ко­ја су по­све­ће­на Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру и Све­том Си­ме­о­ну Ми­ро­то­чи­вом од­но­сно Сте­фа­ну Не­ ма­њи. Бо­гат­ство екс­пли­цит­них из­во­ра, али и скри­ве­не асо­ци­ја­ци­ Књига 6, свеска 1 је, по­ка­зу­ју ства­ра­лач­ку сна­гу пи­са­ца жи­ти­ја и њи­хо­ву тен­ден­ци­ју да у све­ште­ном би­блиј­ском кон­тек­сту ство­ре пор­тре­те дво­ји­це вла­ да­ра. Ве­о­ма ва­жни до­га­ђа­ји из жи­во­та ових вла­да­ра ве­за­ни су за по­ру­ке ко­је го­во­ре о мо­ћи кр­ста и о стра­да­њу на кр­сту. Кључ­не ре­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, Све­ти Си­ме­он, жи­ти­је, 230 крст, Све­то Пи­смо, сим­бо­ли­ка У спомен и славу Светог Јована Владимира Ис­тра­жи­ва­ња ста­ре срп­ске књи­жев­но­сти увек нас во­ди ка ње­ ним по­че­ци­ма, ко­је ве­зу­је­мо, пре све­га, за де­лат­ност Не­ма­њи­них си­но­ва, Све­то­га Са­ве и Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног. По­ма­ло не­пра­вед­ но за­по­ста­вља се пред­не­ма­њић­ки пе­ри­од у ко­јем по­себ­но ме­сто у све­тов­ној и са­крал­ној исто­ри­ји за­у­зи­ма Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир и ње­го­во жи­ти­је са­чу­ва­но на ла­тин­ском је­зи­ку. На дру­гој стра­ни, по­сто­ји низ еле­ме­на­та ко­ји по­ве­зу­ју не­ма­њић­ки и пред­не­ма­њић­ки пе­ри­од. Упра­во су по­че­так срп­ске све­ште­не исто­ри­је обе­ле­жи­ла два вла­да­ра, обо­ји­ца сво­јим ро­ђе­њем ве­за­на за Ду­кљу од­но­сно Зе­ ту. То су Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир и Све­ти Сте­фан Не­ма­ња (у мо­на­ штву на­зван Си­ме­он). Јо­ван Вла­ди­мир, кнез од­но­сно краљ Ду­кље је пр­ви срп­ски све­ти­тељ, док је Сте­фан Не­ма­ња, срп­ски ве­ли­ки жу­пан, ро­до­на­чел­ник све­то­род­не ди­на­сти­је Не­ма­њи­ћа. Обо­ји­ца вла­да­ра има­ју сво­ја жи­ти­ја: Вла­ди­ми­ро­во је са­чу­ва­но у окви­ру по­зна­тог спи­са Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на,1 док су Не­ма­ 1 У овом ра­ду смо ко­ри­сти­ли из­да­ње: Ље­то­пис По­па Ду­кља­ни­на, при­ре­дио Слав­ ко Ми­ју­шко­вић, Бе­о­град, 1988. У фу­сно­та­ма текст на­во­ди­мо као: Жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ли­те­ра­ту­ра о Ле­то­пи­су по­па Ду­кља­ни­на и Жи­ти­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра је ве­о­ма бо­га­та. Ви­де­ти но­ви­је пу­бли­ка­ци­је: У спо­мен и сла­ву Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, књ. 2, св. 1, Исто­риј­ски и бо­го­слов­ски тек­сто­ви о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, при­ре­дио њин све­ти­тељ­ски жи­вот по­све­до­чи­ли ње­го­ви си­но­ви Са­ва и Сте­ фан, као и хи­лан­дар­ски ста­рац До­мен­ти­јан. Иако је њи­хов култ фор­ми­ран на раз­ли­чи­тим осно­ва­ма (Не­ма­њи­но је све­ти­тељ­ство за­сно­ва­но на вла­дар­ском и мо­на­шком под­ви­гу и ми­ро­то­чи­во­сти мо­шти­ју, а Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, пре све­га, на му­че­нич­кој смр­ти), по­ сто­је и не­ки за­јед­нич­ки еле­мен­ти. На слич­ност ових жи­ти­ја ука­за­ ла је и Рад­ми­ла Ма­рин­ко­вић, ко­ја сма­тра да је Вла­ди­ми­ро­во жи­ти­је би­ло је­дан од узо­ра Сте­фа­ну Пр­во­вен­ча­ном за ње­го­во об­ли­ко­ва­ње Не­ма­њи­ног жи­во­то­пи­са.2 Њен рад ука­зу­је на низ слич­но­сти ко­је пра­те жи­вот дво­ји­це вла­да­ра, али и на чу­да ко­ја су слич­ног или исто­га ти­па. На­ро­чи­то ис­ти­че слич­но­сти у по­смрт­ним чу­де­сним де­ло­ва­њи­ма дво­ји­це вла­да­ра У овим жи­тиј­ним тек­сто­ви­ма мо­гу се на­ћи и дру­ге па­ра­ле­ле. У овом ра­ду же­ли­мо да ука­же­мо на слич­но­сти у рав­ни сим­бо­ли­ке Др Дра­г и­ш а Бо­ј о­в ић кр­ста, ко­ја има сво­ју ста­ро­за­вет­ну и но­во­за­вет­ну ди­мен­зи­ју. Жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и по­чи­ње јед­ном епи­зо­дом ко­ја асо­ци­ра на ста­ро­за­вет­ни до­га­ђај (о че­му до са­да ни­је пи­са­но) у чи­јој се ду­би­ ни пре­по­зна­је ста­ро­за­вет­на сим­бо­ли­ка кр­ста.3 Реч је не­у­тра­ли­са­њу зми­ја отров­ни­ца, о че­му се го­во­ри у Че­твр­тој књи­зи Мој­си­је­вој, као и на са­мом по­чет­ку Вла­ди­ми­ро­вог жи­ти­ја. Као што је по­зна­то, Је­вре­ји су у пу­сти­њи, на пу­ту ка Цр­ве­ном мо­ру, би­ли су­о­че­ни са 231 ује­ди­ма отров­них зми­ја: „А Го­спод пу­сти на на­род зми­је ва­тре­не, Свети Јован Владимир и Стефан Немања – симболика крста ко­је их ује­да­ху, те по­мри­је мно­го на­ро­да у Изра­и­љу”. (4 Мој 21,6). Са истим про­бле­мом су­о­ча­ва се и на­рад кра­ља Вла­ди­ми­ра. Ка­да се краљ по­ву­као пред бу­гар­ским ца­рем Са­му­и­лом, он се „са чи­та­вим сво­јим људ­ством по­пе на бр­до ко­је се зо­ве Об­лик. Кад је за­тим до­шао цар са вој­ском и уви­део да не­ће мо­ћи над­вла­да­ти кра­ља, је­дан дио сво­је вој­ске оста­ви у под­нож­ју бр­да, а оста­ли дио по­ве­де са со­бом и Ва­сиљ Л. Јо­во­вић, Це­ти­ње, 2016 У спо­мен и сла­ву Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, књ. 2, св. 2, Књи­жев­но-исто­риј­ски, књи­жев­ни и умјет­нич­ки тек­сто­ви о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, при­ре­дио Ва­сиљ Л. Јо­во­вић, Це­ти­ње, 2016; Цр­кве­не сту­ди­је, Го­ди­шњак Цен­тра за цр­ кве­не сту­ди­је, бр. 13, Ниш, 2016. 2 Рад­ми­ла Ма­рин­ко­вић, Ти­по­ло­ги­ја чу­да у срп­ској књи­жев­но­сти сред­ње­га ве­ка, у: Све­то­род­на го­спо­да срп­ска­И­стра­жи­ва­ња срп­ске књи­жев­но­сти сред­њег ве­ка, Бе­о­град, 1988, 133-138. И дру­ги ауто­ри су се ба­ви­ли ме­ђу­соб­ним ве­за­ма Жи­ти­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и нај­ста­ри­јих сло­вен­ских жи­ти­ја. Ви­ди: Нор­ман В. Ин­гам, Му­че­ни­штво Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра Ду­кља­ни­на, Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске, год. 166, књ. 446, св. 6 (1990), 876-896. 3 Овај до­га­ђај пред­ста­вља по­че­так бо­га­те ре­цеп­ци­је ста­ро­за­вет­не сим­бо­ли­ке кр­ ста у срп­ској цр­кве­ној књи­жев­но­сти. Ви­ди: Дра­ги­ша Бо­јо­вић, Ста­ро­за­вет­ни образ кр­ ста, Цр­кве­не сту­ди­је, 3, Ниш, 2006, 199-209; Исти, Да­вид и Кон­стан­тин - срп­ска ре­цеп­ ци­ја пре­да­ња о све­тим и ве­ли­ким ца­ре­ви­ма, у: Све­ти цар Кон­стан­тин и хри­шћан­ство, том II, уред­ник Дра­ги­ша Бо­јо­вић, Ниш, 2013, 387-397. кре­не да осво­ји Ул­цињ. По­ред оста­лог, на бр­ду Об­ли­ку би­ја­ше же­ сто­ко отров­них зми­ја, ко­је чим би не­ко­га ује­ле, тај би од­мах умро.“4 На­кон то­га оба вла­да­ра, и Мој­си­је и Јо­ван Вла­ди­мир, мо­ли­ твом чи­не чу­до и спа­са­ва­ју свој на­род. Пре не­го што је на­чи­нио ба­ кар­ну зми­ју и ста­вио је на кр­сто­ли­ки штап,5 „Мој­си­је се по­мо­ли за на­род” (4 Мој 21, 7). Вла­ди­мир је „из­го­во­рио са су­за­ма мо­ли­тву Го­ спо­ду да би све­мо­гу­ћи Бог спа­сио ње­гов на­род од те гад­не смр­ти. Бог је усли­шио мо­ли­тву сво­га слу­ге и од оно­га да­на ни­ко ни­је био ује­ден од зми­ја.”6 Очи­глед­но је да пи­сац Жи­ти­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ову епи­зо­ду гра­ди на асо­ци­ја­тив­ном по­ве­зи­ва­њу ста­ро­ за­вет­не и са­вре­ме­не те­ма­ти­ке, уз­ди­жу­ћи са­мог Вла­ди­ми­ра из­над Мој­си­ја.7 Мој­си­је је мо­рао, по за­по­ве­сти Го­спод­њој, да на­пра­ви ба­ кар­ну зми­ју и да је по­ста­ви на кр­сто­ли­ки штап. Вла­ди­ми­ру је би­ла до­вољ­на са­мо мо­ли­тва пра­ће­на кр­сним зна­ме­њем и су­за­ма, ко­је, та­ко­ђе, има­ју кр­сну сим­бо­ли­ку.8 Књига 6, свеска 1 У овој епи­зо­ди, да­кле, уоча­ва­мо суп­тил­ну по­ру­ка пи­сца жи­ти­ја о Вла­ди­ми­ру као но­вом Мој­си­ју, ко­ји спа­са­ва свој на­род од си­гур­ не смр­ти. Ово је фак­тич­ки пр­во по­ре­ђе­ње не­ког срп­ског вла­да­ра са је­вреј­ским вла­да­ром, па са­мим тим и Вла­ди­ми­ров срп­ски на­род по­ста­је но­ви Изра­иљ, ко­ји се, по­мо­ћу кр­ста, спа­са­ва од зми­је од­но­ 232 сно ђа­во­ла. Исто­вре­ме­но, у би­блиј­ској епи­зо­ди са Мој­си­јем и зми­ ја­ма са­гле­да­ва се, из но­ва­за­вет­не јо­ва­нов­ске пер­спек­ти­ве, и бу­ду­ће У спомен и славу Светог Јована Владимира спа­се­ње на кр­сту, ко­је до­ла­зи са Хри­стом и ње­го­вим вас­кр­се­њем: 4 Жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, 125. 5 Ви­ди: Јв 3, 14-15. 6 Жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, 125. 7 Број­ни су при­ме­ри из ко­јих ви­ди­мо ка­ко срп­ски пи­сци уз­ди­жу сво­је ју­на­ке из­дад ста­ро­за­вет­них. Та­ко, на при­мер, и До­мен­ти­јан у чу­ве­ној епи­зо­ди о Стре­зу уз­ди­же Са­ву из­ над Мој­си­ја, јер „онај ве­ли­ки бо­го­ви­дац про­о­бра­зу­ју­ћи крст по­бе­ди Ама­ли­ка; А овај Пре­о­ све­ће­ни мно­ге за­ко­но­пре­ступ­ни­ке, ко­ји су во­је­ва­ли на ње­го­во ота­ча­ство, осу­див­ши све­том мо­ли­твом и све­тим кр­сним оруж­јем из­би их, и уско­ро учи­ни пра­зни­ма њи­хо­ве са­ве­те и ра­су њи­хо­ву сла­ву“ - До­мен­ти­јан, Жи­вот Све­то­га Са­ве, Бе­ог­ рад, 1988, 212. Ви­де­ти и дру­ ге при­ме­ре у Жи­ти­ју, као и рад: Љи­ља­на Ју­хас-Ге­ор­ги­ев­ска, Би­блиј­ске па­ра­ле­ле у функ­ци­ји гра­ђе­ња ју­на­ка у До­мен­ти­ја­но­вом Жи­во­ту Све­тог Са­ве, у: Срп­ска књи­жев­ност и Све­то пи­смо, На­уч­ни са­ста­нак сла­ви­ста у Ву­ко­ве да­не, Бе­о­град, 1997, 26/1, Бе­о­град, 1997, 51-60. 8 Не­ки на­уч­ни­ци пре­по­зна­ју но­во­за­вет­ни ути­цај у об­ли­ко­ва­њу овог чу­да: Ни­ко­ ла Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, Бе­о­град, 1971, 174; Ти­бор Жив­ко­вић, Ge­sta re­gum Scla­vo­rum, т. 2, ко­мен­тар, Бе­о­град, 2009, 266. Ви­ди и: Ђ. Ђе­кић, Би­блиј­ски мо­ти­ви у по­ве­сти (ге­сти или жи­ти­ју) о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, Срп­ски на­род на Бал­кан­ском по­лу­о­стр­ву од 6. до 20. ве­ка, те­мат­ски збор­ник ра­до­ва, при­ре­дио Сла­ви­ша Не­дељ­ко­вић, Ниш, 2014, 57. При­су­ство ма­сов­них сце­на у Жи­ти­ју, као и у Ста­ро­ме за­ве­ту, на­во­ди на за­кљу­чак да по­је­ди­нач­ни при­ме­ри из Но­вог за­ве­та (не­ве­за­ни за вла­да­ра) ни­су ауто­ру жи­ти­ја по­слу­жи­ли као узор. Очи­глед­но је да је па­ра­ле­ла на­ђе­на у ста­ро­за­вет­ном до­га­ђа­ју и вла­да­ру. Алу­зи­ја на Мој­си­ја и ње­го­во чу­до са зми­ја­ма је очи­глед­на. Крст Светог Јована Владимира Свети Јован Владимир и Свети Симеон Мироточиви, икона на иконостасу Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици „И као што Мој­сеј по­ди­же зми­ју у пу­сти­њи, та­ко тре­ба да се по­диг­не Син Чо­вјеч­ји. Да сва­ки ко­ји вје­ру­је у ње­га не по­ги­не, не­го да има жи­вот вјеч­ни“ (Јв. 3, 14-15).9 У ста­ро­за­вет­ном до­га­ђа­ју са­гле­да­ва­мо пра­о­браз тог спа­се­ња, док је но­во­за­вет­ни до­га­ђај ис­пу­ње­ње про­ро­чан­ства. Исти мо­дел ко­ри­сти пи­сац Вла­ди­ми­ро­вог жи­ти­ја. Ње­го­ва епи­зо­да са зми­ја­ма је ан­ти­ци­па­ци­ја спа­се­ња у кр­сту - кр­стом Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, на­го­ве­штај оно­га што у Но­вом За­ве­ту из­о­бра­жа­ва сам Хри­стос, а у жи­ти­ју по­дра­жа­ва вла­дар, ко­ји се та­ко­ђе опре­де­љу­је за кр­сно стра­ да­ње, али и за по­бе­ду у стра­дал­ном и вас­кр­слом Хри­сту. Пи­сац Вла­ди­ми­ро­вог жи­ти­ја очи­глед­но гра­ди и ов­де лик свог ју­на­ка на би­блиј­ском мо­де­лу, има­ју­ћи у ви­ду и јо­ва­нов­ску па­ра­ле­лу из­ме­ђу ста­ро­за­вет­ног и но­во­за­вет­ног до­га­ђа­ја. Ва­жно ме­сто у Жи­ти­ју за­у­зи­ма и епи­зо­да о стра­да­њу Све­тог Др Дра­г и­ш а Бо­ј о­в ић Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Као што је по­зна­то, бу­гар­ски вла­дар Вла­ди­слав на пре­ва­ру је до­ма­мио Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и по­се­као га пред цр­ квом. По­слао му је злат­ни крст као за­лог ве­ре и по­што­ва­ња обе­ ћа­ња. Вла­ди­мир му од­го­ва­ра ре­чи­ма: „Зна­мо да Го­спод наш Исус Хри­стос, ко­ји је за нас стра­дао, ни­је био рас­пет на злат­ном или сре­бр­ном већ на др­ве­ном кр­сту. За­то ако је тво­ја вје­ра чвр­ста и ако су тво­је ри­је­чи исти­ни­те, по­ша­љи ми по све­ште­ним ли­ци­ма др­ве­ 235 ни крст, па ћу до­ћи, бу­ду­ћи да се, вје­ром и сна­гом на­ше­га Го­спо­да Свети Јован Владимир и Стефан Немања – симболика крста Ису­са Хри­ста, по­у­зда­јем у жи­вот­ни крст и дра­го­цје­но др­во.“10 Крст је са­чу­вао Вла­ди­ми­ра од за­се­да на пу­ту ка Пре­спи. Пре не­го што му је пред хра­мом од­се­че­на гла­ва, он се мо­лио Го­спо­ду, ис­по­ве­дио и при­че­стио („при­мио ти­је­ло и крв Го­спо­да“), али и по­љу­био крст: „Мо­ли­те се за ме­не, го­спо­до мо­ја, а да уми­рем без кри­ви­це, не­ка овај ча­сни крст, ску­па са ва­ма, бу­де ме­ни свје­док суд­ње­га да­на.“11 Јо­ван је са­хра­њен у хра­му пред ко­јим је по­гу­бљен, а на ње­го­вом гро­бу би­ла су зна­ме­ња и чу­де­са, ко­ја су пра­ти­ла са­мо­га Хри­ста. Ње­го­во опре­де­ље­ње за др­ве­ни крст ука­зу­је на Хри­сто­во стра­ да­ње и на од­луч­ност да сле­ду­је са­мом Хри­сту. Пре­ма Дар­ку Кр­ сти­ћу, „као што Хри­стос пред пут у Је­ру­са­лим, где ће да по­стра­да, 9 Ту­ма­че­ћи ове сти­хо­ве, Отац Ју­стин По­по­вић из­ме­ђу оста­лог ка­же да „си­ла Бож­ ја и чо­ве­ко­љу­бље Бож­је и сам лик зми­је пре­тва­ра у сред­ство спа­се­ња; та­ко би­ло у пу­сти­ њи: ко с ве­ром по­гле­да у зми­ју ба­кар­ну, спа­са­вао се смр­ти. Зна­чи: ве­ра не­што за­ис­ та над­ људ­ско: спа­са­ва оним чи­ме чо­век уби­јен, и усмр­ћен и умрт­вљен. Та­ко и Го­спод Хри­стос: спа­са­ва оним чи­ме су љу­ди хте­ли да га уби­ју и за на­век осра­мо­те: кр­стом. За­то Спас о то­ме сво­ме по­ди­за­њу на крст го­во­ри као о не­чем што ‘тре­ба’ да бу­де“ Пре­по­доб­ни Ју­стин Ће­лиј­ски, Ту­ма­че­ње Све­тог еван­ђе­ља по Јо­ва­ну, Бе­о­град, 2001, 45. 10 Жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, 128. 11 Исто, 129. го­во­ри о но­ше­њу кр­ста као нео­п­ход­ном пред­у­сло­ву сле­до­ва­ња Ње­ му, та­ко исто и Вла­ди­мир но­си крст и кре­ће на по­гу­бље­ње, чи­ме пи­сац жи­во­то­пи­са Вла­ди­ми­ро­вог ука­зу­је на чи­ње­ни­цу да је све­ти срп­ски краљ Јо­ван Вла­ди­мир истин­ски уче­ник Хри­стов. Мр­жња пре­ма ду­ши сво­јој је хи­пер­бо­ли­чан на­чин ис­ка­зи­ва­ња спрем­но­сти Хри­сто­вог уче­ни­ка да по­ло­жи свој жи­вот за Хри­ста, и са­вр­ше­но се укла­па у до­ми­нант­ни мо­тив би­блиј­ског До­брог па­сти­ра у жи­во­ то­пи­су Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­мир.“12 Са­мо по­ла­га­ње ду­ше за сво­је ста­до је ан­ти­ци­па­ци­ја Хри­сто­вог стра­да­ња на кр­сту.13 Још је­дан мо­ме­нат из Жи­ти­ја, на шта ука­зу­је Алек­сан­дар На­у­мов, има но­во­ за­вет­но по­ре­кло и по­сред­но по­тен­ци­ра стра­да­ње на кр­сту. Док је Вла­ди­мир био у там­ни­ци „ње­му се при­ка­за ан­ђео Го­спод­њи, ко­ји га је тје­шио и ко­ји му је на­ви­је­стио оно што ће се до­го­ди­ти.“14 На­ у­мов упо­зо­ра­ва да фор­ма con­for­tans eum из ори­ги­нал­ног ла­тин­ског тек­ста ди­рект­но по­ве­зу­је по­ја­ву ан­ђе­ла Вла­ди­ми­ру са по­ја­вом ан­ Књига 6, свеска 1 ђе­ла Ису­су Хри­сту на Ма­слин­ској го­ри (Лк 22,43), те сто­га сма­тра да је бо­ље у пре­во­ду ста­ви­ти је­ван­ђе­о­ски из­раз „ја­вио се ан­ђео... кри­је­пе­ћи га.“ За­то На­у­мов с пра­вом за­кљу­чу­је „да мо­ли­тва на Ма­ слин­ској го­ри на­го­ве­шта­ва стра­сти и смрт Ису­са, исто та­ко ан­ђео у за­тво­ру отва­ра пред Јо­ва­ном Вла­ди­ми­ром пут стра­да­ња и му­че­ни­ 236 штва.“15 И јед­но и дру­го стра­да­ње је на кр­сту и кр­ста ра­ди. Не­ма сум­ње, да­кле, да пи­сац ко­ри­сти Је­ван­ђе­ље по Лу­ки и Је­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ван­ђе­ље по Јо­ва­ну у ства­ра­њу ли­ка Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по угле­ду на Хри­ста, стра­да­ју­ћег „до­брог Па­сти­ра“, али по­тен­ци­ра и ев­ха­ри­стиј­ски мо­ме­нат као по­у­ку о спа­се­њу. Со­фи­о­ло­шка ди­мен­ зи­ја ње­го­вог ли­ка пред­ста­вље­на је кроз пра­сли­ке про­ро­ка Да­ни­ла и Јо­си­фа.16 По срод­ном мо­де­лу, кроз про­жи­ма­ње ста­ро­за­вет­не и но­во­за­ вет­не сим­бо­ли­ке кр­ста, лик Сте­фа­на Не­ма­ње гра­ди пи­сац ње­го­вог 12 Дар­ко Кр­стић, Би­блиј­ски мо­ти­ви у при­чи о Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру у Ле­то­ пи­су По­па Ду­кља­ни­на, Цр­кве­не сту­ди­је, 13, Ниш, 2016, 120. 13 Ви­ди: Алек­сан­дра Ко­стић Тму­шић, По­ет­ски еле­мен­ти у струк­ту­ри Жи­ти­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, Цр­кве­не сту­ди­је, 13, Ниш, 2016, 130. 14 По­ред то­га што ука­зу­је на ана­ло­ги­ју са Хри­сто­вим за­то­че­ни­штвом, Нор­ман Ин­ гам твр­ди да ова епи­зо­да „има слич­но­сти са там­но­ва­њем апо­сто­ла опи­са­ним у Де­ли­ма апо­стол­ским, на­ро­чи­то у мо­мен­ту ка­да се по­ја­вљу­је ан­ђео.’’ Ви­ди: Нор­ман В. Ин­гам, Му­ че­ни­штво Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра Ду­кља­ни­на, Ле­то­пис Ма­ти­це срп­ске, год. 166, књ. 446, св. 6 (1990), 886. 15 Алек­сан­дар На­у­мов, Смрт Јо­ва­на Вла­ди­сла­ва у кон­тек­сту ха­ги­о­граф­ских чу­да ка­жња­ва­ња смр­ћу, са­оп­ште­ње са Ме­ђу­на­род­ног на­уч­ног ску­па „Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир кроз вје­ко­ве - исто­ри­ја и пре­да­ње (1016-2016)’’, Бар, 15-17. сеп­тем­бар 2016. 16 Ви­ди: Дар­ко Кр­стић, на­ве­де­но де­ло, 116. жи­ти­ја, Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни. Ов­де је крст сим­бол три­јум­фа, али у пр­вом ре­ду по­моћ­ник у ово­зе­маљ­ским по­бе­да­ма ве­ли­ког срп­ског жу­па­на. По­ла­зе­ћи од ста­ро­за­вет­ног те­ме­ља кр­сне вер­ти­ка­ле, Пр­ во­вен­ча­ни као до­бар по­зна­ва­лац Све­тог пи­сма и ње­го­ве ег­зе­ге­зе, по­ре­ди Не­ма­њу са Мој­си­јем и Да­ви­дом, узи­ма­ју­ћи као мо­дел (пра­ о­браз) оне би­блиј­ске до­га­ђа­је у ко­ји­ма је крст по­ма­гао у бит­ка­ма овим ста­ро­за­вет­ним вла­да­ри­ма. Не­ма­њи­не вој­не по­бе­де но­се ка­ рак­тер и сим­бо­ли­ку по­бе­да слав­них је­вреј­ских лич­но­сти. Го­во­ре­ћи о гра­до­ви­ма и зе­мља­ма ко­је је Не­ма­ња осво­јио или по­вра­тио, пи­сац ка­же да „по­бе­ди не­при­ја­те­ље сво­је као Мој­сеј Ама­ли­ка, крст Хри­ стов нео­слаб­но но­се­ћи пред очи­ма и њи­ме од­но­се­ћи по­бе­ду над не­при­ја­тељ­ским вар­ва­ри­ма’’.17 По­ми­ња­ње кр­ста ов­де ја­сно асо­ци­ ра на по­моћ кр­ста у по­бе­ди Је­вре­ја над Ама­ли­ћа­ни­ма од­но­сно на кр­сто­о­бра­зно мо­ље­ње Мој­си­је­во. Од­мах иза овог ци­та­та сле­ди по­ Др Дра­г и­ш а Бо­ј о­в ић мен Ду­кље и Дал­ма­ци­је: „По­вра­ти Ди­о­кли­ти­ју и Дал­ма­ци­ју, ота­ча­ ство и ро­ђе­ње сво­је, пра­ву де­до­ви­ну сво­ју, ко­ју је на­си­љем др­жао грч­ки на­род.“18 Сле­ди на­бра­ја­ње осво­је­них гра­до­ва ме­ђу ко­ји­ма је и „град слав­ни Бар“.19 У по­хвал­ној по­сла­ни­ци, ко­ју Не­ма­ња ша­ље си­ну Сте­фа­ну, уз че­сти­цу ча­сног кр­ста, пре­пли­ће се ста­ро­за­вет­на, но­во­за­вет­на и ра­ но­хри­шћан­ска сим­бо­ли­ка кр­ста: 237 „Овај не­ка ти бу­де чу­вар и утвр­ђе­ње, и по­бе­ди­лац, и по­моћ­ник Свети Јован Владимир и Стефан Немања – симболика крста у бор­ба­ма про­тив ви­дљи­вих и не­ви­дљи­вих не­при­ја­те­ља, и че­ди­ ма тво­јим на ве­ке, и ис­це­ли­лац бо­ле­сти те­ле­сних и ра­на ду­шев­ них, и зе­мљи тво­јој твр­до уто­чи­ште и сте­на, и кне­зо­ви­ма тво­јим оштро ко­пље, и вој­ни­ци­ма тво­јим штит ве­ре и сме­ла по­бе­да, и мир и ти­ши­на жи­во­ту тво­је­му, и да те до­ве­де и пред­ста­ви не­по­роч­на Хри­сто­ву пре­сто­лу, раз­го­не­ћи си­лом сво­јом пред то­бом ва­зду­шне ца­ри­ни­ке, и увек да ти по­ма­же као Да­ви­ду и древ­но­ме ца­ру Кон­ стан­ти­ну, про­го­не­ћи од те­бе на сва­ком ме­сту бе­сов­ске пу­ко­ве. Бу­ди огра­ђен си­лом ово­га на ве­ке. Амин!“20 По­ред под­се­ћа­ња на чу­ве­ну Да­ви­до­ву по­бе­ду над Го­ли­ја­том, уз по­моћ си­ле кр­ста, као и на Кон­стан­ти­но­ву по­бе­ду, ко­ја је та­ко­ђе у зна­ку кр­ста, пи­сац ов­де асо­ци­ра и на по­моћ кр­ста ко­ја ће Не­ ма­њи­ног си­на пред­ста­ви­ти „не­по­роч­на Хри­сто­ву пре­сто­лу’“, баш 17 Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни, Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, у: Са­бра­ни спи­си, Бе­о­град, 1988, 72. 18 Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, 73. 19 О слав­ном га­ду Ни­шу ви­ди: Дра­ги­ша Бо­јо­вић, Ниш у књи­жев­ном де­лу Сте­фа­ на Пр­во­вен­ча­ног, у: Раз­ви­ја­ње свит­ка. При­ло­зи из исто­ри­је, Бе­о­град, Ниш, 87-100. 20 Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, 82. као што ће исти крст би­ти Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, по ње­го­вом уве­ре­њу, „свје­док суд­ње­га да­на“. Да­кле, и у јед­ном и дру­гом слу­ча­ју ра­ди се о истом ес­ха­то­ло­шком и со­ти­ри­о­ло­шком мо­ти­ву од­но­сно о ве­ри да ће крст на стра­шном су­ду би­ти и јед­но­ме и дру­го­ме вла­да­ру све­док спа­се­ња. Не­ма сум­ње да је сим­бо­ли­ка кр­ста по­ве­за­на са ли­ком ца­ра Кон­ стан­ти­на. Чак и у Са­ви­ном Жи­ти­ју Све­то­га Си­ме­о­на има­мо па­ра­ ле­лу, из бо­го­слу­жбе­не по­е­зи­је, из­ме­ђу Не­ма­ње и Кон­стан­ти­на.21 Не­ки ис­тра­жи­ва­чи сма­тра­ју да је Вла­ди­ми­ро­ва фи­гу­ра иде­ал­ног ви­те­за и вла­да­ра гра­ђе­на, да­ром кр­ста, по угле­ду на ца­ра Кон­стан­ ти­на Ве­ли­ког.22 На по­ме­ну­ту Не­ма­њи­ну по­сла­ни­цу по­хва­лом од­го­ва­ра Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни. Он се­бе и соп­стве­ни до­чек ча­сно­га кр­ста23 по­ре­ди са Да­ви­до­вом игром пред ћи­во­том од­но­сно ков­че­гом за­ве­та. Као што Да­вид игра пред са­мим Го­спо­дом (2 Са­му­ил­ о­ва, 6, 14-23), та­ко Књига 6, свеска 1 се и Пр­во­вен­ча­ни ра­ду­је на кр­сту Рас­пе­то­ме, ко­ји осве­тља­ва, ка­ко ка­же Пр­во­вен­ча­ни, „сав свет зра­ци­ма“: „И та­ко, ки­те­ћи по­хва­ла­ма као кра­сним цве­ти­ћи­ма, са псал­ ми­ма, и пе­сма­ма, и по­ја­њи­ма мно­гим, но­ша­ше га у цр­кву сво­ју са свим мно­штвом, на спре­мље­но му ме­сто“.24 238 И ме­сто где ће би­ти од­нет крст има сво­ју би­блиј­ску па­ра­ле­лу. Но­се га у цр­кву Сте­фа­но­ву, као што ков­чег за­ве­та од­но­се у „ша­тор У спомен и славу Светог Јована Владимира ко­ји му ра­за­пе Да­вид.“ Овим по­во­дом пи­сац ис­пи­су­је по­хва­лу кр­сту, по угле­ду на бо­ го­слу­жбе­ну по­е­зи­ју, пре­ла­зе­ће са ста­ро­за­вет­ног на но­во­за­вет­ни план, што је ка­рак­те­ри­сти­ка књи­жев­ног по­ступ­ка и јед­ног и дру­ гог ауто­ра жи­ти­ја: „Иди­те, хри­сто­но­сни љу­ди, по­кло­ни­мо се жи­во­то­да­ров­ном др­ ве­ту кр­сном. 21 Реч је о јед­ној по­зај­ми­ци из Слу­жбе св. Кон­стан­ти­ну на дан 21. ма­ја (сти­хи­ра на Го­спо­ди во­звах, 2). Ви­ди: А. На­у­мов, Слу­жба св. Ми­лу­ти­ну, кра­љу бањ­ском - про­бле­ми те­о­ло­ги­је и по­е­ти­ке, у: А. На­у­мов, Ста­ро и но­во. Сту­ди­је о књи­жев­но­сти пра­во­слав­них Сло­ве­на, Ниш, 2009, 68. Ви­ди: Све­ти Са­ва, Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, у: Са­бра­ни спи­си, при­ре­дио Ди­ми­три­је Бог­да­но­вић, Бе­ог­ рад, 1988, 99. 22 Иза­бе­ла Лис Вјел­гош, Јо­ван Вла­ди­мир као вла­дар, ви­тез и све­тац. Стра­те­ги­ја кре­и­ра­ња ли­ка у ка­зи­ва­њу По­па Ду­кља­ни­на, Цр­кве­не сту­ди­је, 13, Ниш, 2016, 105. 23 У Жи­ти­ју Све­тог Си­ме­о­на од Сте­фа­на Пр­во­вен­ча­ног го­во­ри се о до­га­ђа­ју до­че­ ка ча­сно­га кр­ста, ко­ји је по хи­лан­дар­ском игу­ма­ну Ме­то­ди­ју Си­ме­он по­слао свом си­ну Сте­фа­ну, ве­ли­ком срп­ском жу­па­ну. Уз Сте­фа­на крст су до­че­ка­ли ар­хи­је­ре­ји, је­ре­ји, мо­на­ си и мно­штво на­ро­да. Ви­ди: Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, 82-83. 24 Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, 83. До­ђи­те, пра­во­слав­ни хри­шћа­ни, на­сла­ди­мо се не­у­кра­дљи­ва бо­гат­ства, бла­го­сло­ва мо­је­га го­спо­ди­на све­тог. Јер ово је апо­стол­ ска по­хва­ла, му­че­нич­ко по­бед­но вен­ча­ње, мо­на­си­ма утвр­ђе­ње. О три­бла­же­но др­во, на ко­ме се ра­спе Хри­стос цар и Го­спод! О кр­сно др­во, др­жа­во ца­ре­ви­ма! О пре­ча­сно, мно­гим бо­га­те­ћи, Јер то­бом би­смо ис­ку­пље­ни од кле­тве за­кон­ске. Јер на те­би Хри­стос Бог наш при­ко­ва и ру­ко­пис на­ше­га гре­ха. Јер то­бом се смрт умр­тви и ад ра­зо­ри. Јер о те­би апо­стол Па­вле, хва­ле­ћи се, го­во­ра­ше: Да се по­хва­ лим ни­чим до то­бом, кр­сте Го­спод­њи“.25 Ви­ди се да је Пр­во­вен­ча­ни био од­ли­чан по­зна­ва­лац хим­но­гра­ фи­је и ње­не сим­бо­ли­ке. На­ве­де­на по­хва­ла, у мо­тив­ском сми­слу, ко­ рен­спон­ди­ра са сти­хо­ви­ма и сим­бо­ли­ма из сле­де­ћих пе­са­ма: Ака­ Др Дра­г и­ш а Бо­ј о­в ић тист ча­сном и жи­во­твор­ном кр­сту Хри­сто­вом, Ака­тист пре­слат­ком Го­спо­ду на­шем Ису­су Хри­сту, Ака­тист Вас­кр­се­њу Хри­сто­вом, Ка­ нон кр­сту Хри­сто­вом и Мо­ли­тве у сед­мич­не да­не (сре­да и пе­так). За­јед­нич­ки мо­ти­ви Сте­фа­но­вог тек­ста и ових бо­го­слу­жбе­них пе­са­ ма у пр­ви план до­во­де Хри­сто­во спа­си­тељ­ско де­ло, ко­је се до­га­ђа на кр­сту.26 Као што пи­сац Вла­ди­ми­ро­вог жи­ти­ја, кроз при­мер свог ју­на­ка, 239 ис­ти­че сми­сао стра­да­ња и вас­кр­се­ња Хри­сто­вог, та­ко и Сте­фан Пр­ Свети Јован Владимир и Стефан Немања – симболика крста во­вен­ча­ни у По­хва­ли ча­сном кр­сту бо­го­слу­жбе­ним по­зај­ми­ца­ма под­се­ћа на тај сми­сао. И у за­вр­шној по­хва­ли у Жи­ти­ју пи­сац ис­ти­че уло­гу кр­ста у Не­ма­њи­ном жи­во­ту: „Ра­дуј се све­тло­лич­ни цве­те, ко­ји си се на­о­ ру­жао си­лом кр­сном и оруж­јем не­по­бед­ним да бра­ниш ста­до тво­је од ву­ко­ва, ко­ји на­па­да­ју на њ у сва­ко вре­ме!“27 Као што је и Вла­ди­ мир „до­бар па­стир“ та­ко се и Не­ма­ња ов­де ја­вља у уло­зи „до­брог па­сти­ра“, ко­ји бра­ни сво­је ста­до од ву­ко­ва. Не­ма­ња је до­бар па­стир и у Са­ви­ном Жи­ти­ју Све­то­га Си­ме­о­на. Ако по­гле­да­мо и дру­га срп­ска сред­њо­ве­ков­на жи­ти­ја, не мо­же­мо на­ћи слич­не при­ме­ре у ко­ји­ма, као ов­де, крст за­у­зи­ма та­ко 25 Исто, 83. 26 Не­ки од ових тек­сто­ва на­ста­ли су по­сле Сте­фа­но­вог жи­ти­ја, па ће сто­га би­ти за­ни­мљи­во ис­пи­та­ти от­ку­да и на ко­ји на­чин до­ла­зи до ме­ђу­соб­ног про­жи­ма­ња. Си­гур­но је да је Пр­во­вен­ча­ни по­зна­вао по­е­ти­ку Ака­ти­ста Пре­све­тој Бо­го­ро­ди­ци, што по­ка­зу­је и ње­го­ва По­хва­ла све­том Си­ме­о­ну с кра­ја Жи­ти­ја, али и дру­ге бо­го­слу­жбе­не тек­сто­ве на­ ста­ле пре XI­II ве­ка. Сви дру­ги ака­ти­сти, као и го­ре по­мен­ти, на­ста­ју тек по­сле XI­II ве­ка. Ви­ди: Алек­сан­дра В. Јо­вић, Ака­тист као жа­нр цр­кве­не хим­но­гра­фи­је, Збор­ник ра­до­ва Фи­ло­зоф­ског фа­кул­те­та, XLI­II (2), 2013, 701-722. 27 Жи­ти­је Све­тог Си­ме­о­на, 96. зна­чај­но ме­сто. Пр­ва срп­ска жи­ти­ја, о ко­ји­ма је ов­де би­ло ре­чи, и по то­ме су је­дин­стве­на.За­то мо­же­мо за­кљу­чи­ти сле­де­ће: не са­мо да су те­ме­љи срп­ске књи­жев­но­сти осве­шта­ни, већ су и до­ми­нант­ном сим­бо­ли­ком кр­сто­но­сни, за­хва­љу­ју­ћи пре све­га Жи­ти­ју Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и Жи­ти­ју Све­тог Си­ме­о­на. Кроз ста­ро­за­вет­ну сим­бо­ли­ку, а на­ро­чи­то кроз под­се­ћа­ње на нај­ве­ћу но­ва­за­вет­ну жр­ тву, оба пи­сца, кроз се­ман­тич­ко-есте­тич­ку и ес­ха­то­ло­шко-со­те­ри­о­ ло­шку ра­ван, ви­со­ко уз­ди­жу сам крст и ње­го­ву сим­бо­ли­ку. Књига 6, свеска 1 240 У спомен и славу Светог Јована Владимира Ph. D. Dra­gi­ša Bo­jo­vić, full pro­fes­sor Uni­ver­sity of Niš Fa­culty of Phi­lo­sophy; Cen­tre for Byzan­ti­ne-Sla­vic Stu­di­es SA­INT JO­VAN VLA­DI­MIR AND STE­FAN NE­MA­NJA – SYMBO­LISM OF THE CROSS Sum­mary: This work, thro­ugh iden­ti­fic­ a­tion of the Old Te­sta­ment and New Te­sta­ment symbo­lism of the cross, po­ints out pos­si­ble pa­ral­ lels in the ol­dest Ser­bian ha­gi­o­grap­hi­es, de­di­ca­ted to Sa­int Jo­van Vla­ di­mir and Sa­int Si­meon Myrrh-stre­a­ming that is Ste­fan Ne­ma­nja. The we­alth of ex­pli­cit so­ur­ces and al­so the hid­den as­so­ci­a­ti­ons show the cre­a­ti­ve po­wer of the ha­gi­o­graphy wri­ters and the­ir ten­dency to cre­a­te por­tra­its of the­se two ru­lers wit­hin pri­estly and bi­bli­cal con­text. Very Др Дра­г и­ш а Бо­ј о­в ић im­por­tant events from the li­ves of the­se ru­lers are con­nec­ted to mes­sa­ ges abo­ut the po­wer of the cross and the suf­fe­ring on it. Thro­ugh the symbo­lism of the Old Te­sta­ment, and espe­ci­ally thro­ugh re­min­ding of the big­gest sac­ri­fi­ce of the New Te­sta­ment, both wri­ters, thro­ugh the se­ man­tic-aest­he­tic and escha­to­lo­gi­cal-so­te­ri­o­lo­gi­cal le­vel, highly pra­is­ e the cross and its symbo­lism. Keywords: Sa­int Jo­van Vla­di­mir, Sa­int Si­meon, ha­gi­o­graphy, 241 cross, Holy Bi­ble, symbo­lism Свети Јован Владимир и Стефан Немања – симболика крста про­фес­сор Дра­ги­ша Бо­й­о­вич, Ниш­ский уни­вер­си­тет Фи­ло­соф­ский фа­ку­ль­тет, Цен­тр ви­зан­ти­йс­ ко-сла­вян­ских сту­дий СВЯ­ТОЙ ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР И СТЕ­ФАН НЕ­МА­НЬЯ – СИМ­ВО­ЛИ­КА КРЕ­СТА Ре­зю­ме: В дан­ной ста­тье, че­рез иден­ти­фи­ка­цию вет­хо­за­вет­ной и но­во­за­вет­ной сим­во­ли­ки кре­ста, ука­зы­ва­ет­ся на во­змо­жные па­ рал­ле­лии в са­мых древ­них серб­ских жи­ти­ях, по­свя­щ­ен­ных Свя­ то­му Иоан­ну Вля­ди­ми­ру и Свя­то­му Си­ме­о­ну Ми­ро­то­чи­во­му, т.е. Сте­фа­ну Не­ма­не. Бо­гат­ство эк­спли­цит­ных ис­точ­ни­ков, а так­же скры­тые ас­со­ци­ац­ ии отра­жа­ют твор­че­скую си­лу ав­то­ров жи­тий и их стре­мле­ние со­зда­ть пор­тре­ты двух пра­ви­те­лей в свя­щ­ен­ном би­ бле­й­ском кон­тек­сте. На­и­бо­лее зна­чи­те­ль­ные со­бы­тия в жи­зни двух пра­ви­те­лей сви­де­те­ль­ству­ют о си­ле кре­ста и о стра­да­нии на кре­ сте. Че­рез вет­хо­за­вет­ную сим­во­ли­ку, осо­бен­но че­рез на­по­ми­на­ние о ве­ли­ча­йш ­ ей но­во­за­вет­ной жер­тве, оба ав­то­ра на се­ман­ти­ко-эсте­ ти­че­ском и эс­ха­то­ло­го-со­те­ри­о­ло­ги­че­ском уров­не во­здви­га­ют сам крест и его сим­во­ли­ку. Клю­че­вые сло­ва: свя­той Иоанн Вла­ди­мир, свя­той Си­ме­он, жи­ тие, крест, Свя­щ­ен­ное Пи­са­ние, сим­во­ли­ка Δρ. Dra­gi­ša Bo­jo­vić, καθηγητής Πανεπιστήμιο του Νις Φιλοσοφική Σχολή, Κέντρο Βυζαντινών και Σλαβικών Σπουδών ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ ΚΑΙ ΣΤΕΦΑΝΟΣ ΝΕΜΑΝΙΑ – Η ΣΥΜΒΟΛΙΚΗ ΤΟΥ ΣΤΑΥΡΟΥ Књига 6, свеска 1 Περίληψη: Στην εισήγηση αυτή, μέσω του προσδιορισμού της συμβολικής του Σταυρού στην Παλαιά και στην Καινή Διαθήκη, υποδεικνύονται οι πιθανοί παραλληλισμοί στους παλιότερους σερβικούς βίους αφιερωμένους στον Άγιο Ιωάννη Βλαδίμηρο και στον 242 Στέφανο Νεμάνια. Ο πλούτος των σαφών πηγών, αλλά και κρυμμένων συνειρμών, δείχνει τη δημιουργική δύναμη συγγραφέων των βίων У спомен и славу Светог Јована Владимира αυτών και την τάση τους να συνθέσουν τα πορτρέτα των δύο ηγεμόνων στο ιερό γενικό πλαίσιο της Βίβλου. Πολλά σημαντικά περιστατικά από τις ζωές των δύο ηγεμόνων αυτών σχετίζονται με τα μηνύματα που μιλάνε για τη δύναμη του Σταυρού και για το μαρτύριο στο Σταυρό. Μέσω της συμβολικής της Παλαιάς Διαθήκης και ιδιαίτερα μέσω της υπενθύμισης της μεγαλύτερης θυσίας της Καινής Διαθήκης, και οι δύο συγγραφείς μέσω του σημαντολογικό-αισθητικού και εσχατολογικό- σωτηριολογικού πλαισίου, υψώνουν ψηλά το Σταυρό και τη συμβολική του. Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, Άγιος Συμεών, βίοι, Σταυρός, Άγια Γραφή, συμβολική Mр Пе­тар Бе­нић, док­то­рант Уни­вер­зи­тет Па­риз IV – Сор­бо­на pi­er­re­be­

[email protected]

ПО­ВЕСТ О ВАР­ЛА­А­МУ И JОАСАФУ И СВЕ­ТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР – ДВА МО­ДЕ­ЛА ВЛА­ДАР­СКЕ СВЕ­ТО­СТИ Са­же­так: У овом ра­ду, настоjаћемо да по­ка­же­мо да jе уз Све­ тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра лич­ност Све­то­га кне­за Jоасафа пред­ста­вља­ ла глав­ни мо­дел кра­љев­ске све­то­сти. На­ме­ра­ва­мо да кроз кра­так осврт на де­ло По­вест о Вар­ла­а­му и Jоасафу и ње­ну ре­цеп­ци­ју нај­ пре у 14. ве­ку, об­ја­сни­мо ка­ко су се раз­ви­ја­ли култ и мо­дел мла­дог Mр Пе­т ар Бе­н ић кне­за под­ви­жни­ка од лич­но­сти у тек­сту до ње­го­вих нај­слав­ни­јих исто­риј­ских след­бе­ни­ка. Кључ­не ре­чи: По­вест о Вар­ла­а­му и Jоасафу, Не­ма­њи­ћи, вла­дар­ ска све­тост, spe­cu­lum prin­ci­pis, Jефтимиjе Све­то­го­рац, Ца­ри­град, Све­та Го­ра 243 Увод Повест о Варлааму и Јоасафу и Свети Јован Владимир Го­ди­на 2016. обе­ле­жи­ла је хи­ља­ду го­ди­на од му­че­нич­ке ко­нич­ не Све­то­га кра­ља Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Овај jубилеј вра­ћа нас у пр­ве го­ди­не 11. ве­ка, на про­сто­ре Ис­точ­ног ромеjског цар­ства, где су жи­ве­ли на­ро­ди ко­је су ве­ром и пи­смом про­све­ти­ли Све­та бра­ћа Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је. Уче­ни­ци Све­то­га па­три­јар­ха Фо­ти­ја за­се­ја­ли су у сло­вен­ске на­ро­де ве­ру Цр­кве са Ис­то­ка као и вр­хун­ску пи­сме­ ност ца­ри­град­ског дво­ра њи­хо­вог вре­ме­на. Пе­ри­од од 9. до 11. ве­ка вре­ме је та­ко­зва­не ‘ма­ке­дон­ске ре­не­сан­се‘, ка­да је Ви­зан­тиј­ска им­ пе­ри­ја по­но­во ус­по­ста­ви­ла сво­ју си­лу, од вла­да­ви­не ца­ра Ва­си­ли­ја I Ма­ке­дон­ца до бал­кан­ских по­хо­да Ва­си­ли­ја II Бу­га­ро­у­би­це. То је и вре­ме ‘но­вог ви­зан­тиј­ског ху­ма­ни­зма‘1 ко­ји је обе­ле­жен по­кре­том та­ко­зва­ног ен­ци­кло­пе­ди­зма, на­ро­чи­то на дво­ру ца­ра Кон­стан­ти­на VII Пор­фи­ро­ге­ни­та. Ко­нач­но, то је вре­ме об­на­вља­ња си­нак­са­ра Ве­ли­ке Цр­кве у Ца­ри­гра­ду,2 у ви­ду но­ве збир­ке жи­ти­ја пре­пи­са­ 1 P. Le­mer­le, Le pre­mi­er hu­ma­ni­sme byzan­tin, Па­риз, 1971. 2 H. De­le­haye, «Le Syna­xa­ir­ e de Sir­mond», Ana­lec­ta Bol­lan­di­a­na, бр. XIV, 396-434, Бри­сел, 1895; H. De­le­haye, Syna­xa­ri­um ec­cle­si­ae Con­stan­ti­no­po­li­ta­nae e co­di­ce Sir­mon­di­a­ no, u mo­no­gra­fij­i Propyla­eu­ m ad ac­ta san­cto­rum no­vem­bris. Бри­сел, 1902; A. Luz­zi, Stu­di sul Si­nas­sa­rio di Co­stan­ti­no­po­li, Рим, 1995. них од стра­не Све­тог Си­ме­о­на Ме­та­фра­ста,3 као и об­но­вље­ног ду­ хов­ног и те­о­ло­шког пре­да­ња у лич­но­сти Све­тог Си­ме­о­на Но­вог Бо­го­сло­ва.4 Сва­ки од три на­ве­де­на аспек­та – по­ли­тич­ки, кул­тур­ни и ду­хов­ни – од­ра­зи­ће се, сва­ки на свој на­чин, на оно о че­му ће­мо го­во­ри­ти у овом ра­ду, али раз­ви­ја­ње сва­ке те­ме по­на­о­соб учи­ни­ ло би на­ше из­ла­га­ње пре­оп­шир­ним. Нео­п­ход­но је са­мо има­ти их на уму ако же­ли­мо да схва­ти­мо дух вре­ме­на у ко­ме се ра­ђа­ју две наjутицаjниjе лич­но­сти све­тих вла­да­ра то­га до­ба: кра­ља му­че­ни­ка Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, на Бал­ка­ну, и вла­да­ра под­ви­жни­ка Jоасафа, на Све­тој Го­ри. Лич­ност вла­да­ра до­жи­ве­ла је кроз ве­ко­ве свој пун раз­вој. Вла­ сто­др­жац, на пр­вом ме­сту рим­ски цар, био је то­ком три ве­ка из­ ри­чи­ти не­при­ја­тељ ве­ре и про­го­ни­тељ хри­шћа­на. Лич­ност ца­ра Кон­стан­ти­на Ве­ли­ког пред­ста­вља пр­вог ца­ра хри­шћа­ни­на ко­ји се по­ста­вља као за­штит­ник ве­ре, и да­ље, као по­кро­ви­тељ правоверjа. Књига 6, свеска 1 На тој ре­ла­ци­ји из­ме­ђу за­штит­ни­ка (Кон­стан­ти­на) и про­го­ни­те­ља (у жи­ти­ји­ма нај­че­шће Диоклециjана), по­ста­вља­ће се сви ви­зан­тиј­ ски ца­ре­ви и оста­ли вла­да­ри, ши­ром хри­шћан­ске ику­ме­не, јед­ни са­зи­ва­ју­ћи Ва­се­љен­ске Са­бо­ре, дру­ги је­ре­тич­ке, по­себ­но у вре­ме ико­но­бор­ства. Ме­ђу­тим, на по­чет­ку 11. ве­ка, раз­ви­ће се два но­ва 244 мо­де­ла све­тог вла­да­ра, ка­ко у сло­вен­ском та­ко и у хе­лен­ско-гру­зиј­ ском све­ту, кроз лич­но­сти Све­то­га кне­за Jоасафа и Све­тог Јо­ва­на У спомен и славу Светог Јована Владимира Вла­ди­ми­ра. Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир је учвр­стио те­ме­ље сво­је др­ жа­ве, док су ње­го­ве мо­шти по­ста­ле те­ме­љи ма­на­сти­ра, цр­ка­ва и кул­та новопросиjавшег све­ти­те­ља.5 У исто вре­ме, на по­ла пу­та из­ ме­ђу Ска­дра и Ца­ри­гра­да, на Све­тој Го­ри, гра­де се но­ви ма­на­сти­ри по­пут гру­зиј­ског Иви­ро­на, у ко­ме се та­да пи­ше жи­ти­је још јед­ног но­вог све­ти­те­ља – кне­за Jоасафа. Ха­ги­о­граф­ски аспект кул­та све­тих вла­да­ра Од нај­ста­ри­јих вре­ме­на, по­сто­је два мо­де­ла све­то­сти – све­ти му­ че­ник и све­ти под­ви­жник. Мо­дел све­тог му­че­ни­ка има култ за­сно­ван на ње­го­вим мо­шти­ма на ко­ји­ма се по­ди­жу цр­кве, а жи­ти­је ко­је га по­ми­ње нај­че­шће jе све­де­но на опис стра­да­ња. Мо­дел све­тог под­ ви­жни­ка има култ ко­ји jе осно­ван на оп­шир­ном жи­ти­ју, ко­је опи­су­је 3 Ch. Høgel, Symeon Me­tap­hra­stes, Rew­ri­ting and Ca­no­ni­za­tion, Ко­пен­ха­ген, 2002. 4 Syméon le No­u­ve­au Théolo­gien, Cathéchèses, éd. B. Kri­vochéine, trad. J. Pa­ra­mel­le, So­ur­ces Chréti­en­nes бр. 96, 104, 113, Па­риз, 1963-1965. 5 У Спо­мен и сла­ву Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, ed. Ми­тро­по­ли­ја цр­но­гор­ско-при­ мор­ска, т.1, Це­ти­ње, 2015. ње­го­ве под­ви­ге и жи­вот­ни пут ка све­то­сти.6 Два нај­по­зна­ти­ја мо­де­ла под­ви­жнич­ког жи­во­та су Све­ти Ан­то­ни­је и Све­ти Па­вле Тивеjски: култ ових под­ви­жни­ка ни­је осно­ван на њи­хо­вим мо­шти­ма већ на из­ван­ред­но на­пи­са­ним жи­ти­ји­ма.7 Са тач­ке гле­ди­шта ха­ги­ог­ ра­фи­је, Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир спа­да у тип све­тих му­че­ни­ка, а Све­ти Јо­сиф у тип под­ви­жни­ка. На­и­ме култ Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра jе осно­ван на ње­го­вом стра­да­њу и мо­шти­ма, а у слу­ча­ју Све­тог Jоасафа култ се те­ме­љи на ре­цеп­ци­ји По­ве­сти о Вар­ла­а­му и Jоасафу,8 де­ла ко­је пред­ста­вља ње­го­во жи­ти­је и опи­су­је ње­го­ву вла­да­ви­ну и под­ви­ге. У срп­ској ха­ги­о­гра­фи­ји, опи­си жи­ти­ја и под­ви­га све­тих вла­да­ ра пред­ста­вља­ју нај­бо­га­ти­ји и нај­о­бим­ни­ји део си­нак­са­ра, од че­га на­ве­ћи део при­па­да светородноj ло­зи Не­ма­њи­ћа, ко­ји сво­јим под­ ви­зи­ма, ка­ко на пре­сто­лу та­ко и у мо­на­штву, по­све­ћу­ју сав свој жи­вот слу­жби Бо­гу и сво­ме на­ро­ду. Сход­но то­ме, мо­же­мо прет­по­ ста­ви­ти да jе на срп­ском дво­ру По­вест о Вар­ла­а­му и Jоасафу има­ Mр Пе­т ар Бе­н ић ла ве­ли­ког од­је­ка. О то­ме све­до­че број­ни ру­ко­пи­си овог де­ла, са­ чу­ва­ни у ма­на­стир­ским би­бли­о­те­ка­ма и ри­зни­ца­ма ши­ром срп­ске зе­мље, као и жи­во­пи­си на зи­до­ви­ма за­ду­жби­на из до­ба Не­ма­њи­ћа.9 И док су под­ви­жни­ци ве­ко­ви­ма кра­си­ли вла­дар­ску ло­зу Не­ма­њи­ћа, пред зо­ру и у су­тон овог слав­ног до­ба две су кључ­не лич­но­сти ко­је си­ја­ју срп­ским не­бом: Све­ти краљ Јо­ван Вла­ди­мир и Све­ти цар Ла­ 245 зар Ко­сов­ски – два вла­да­ра кру­ни­са­на кру­ном му­че­ни­штва. Повест о Варлааму и Јоасафу и Свети Јован Владимир О Све­том Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру и ње­го­вој му­че­нич­кој ко­нич­ни има­мо оп­шир­ни пре­глед у овом збор­ни­ку, а о ца­ру Ла­за­ру jе пи­са­ но сра­змер­но уз­ви­ше­но­сти ње­го­ве лич­но­сти. Из тог раз­ло­га, да­ље из­ла­га­ње по­све­ти­ће­мо Све­то­ме прин­цу Jоасафу ко­ји jе био при­мер све­то­сти вла­да­ри­ма Не­ма­њић­ке ло­зе. 6 На овом ме­сту би­смо под­ву­кли да се култ под­ви­жни­ка раз­ви­ја ка­сни­је од кул­та му­че­ни­ка. То је раз­лог због ког је ве­ћи­на цр­ка­ва у Ца­ри­гра­ду по­све­ће­на све­тим му­че­ни­ ци­ма, а го­то­во ни­јед­на на при­мер Све­том Ан­то­ни­ју! (R. Ja­nin, Le siè­ge de Con­stan­ti­no­ple et le pa­tri­ar­cat oecuméni­que, у се­ри­ји Ge­o­grap­hie ecclési­a­sti­que de l’Em­pi­re byzan­tin, CNRS, Па­риз, 1969). 7 At­ha­na­se d’Ale­xan­drie, Vie d’An­to­in­ e, In­trod., tex­te crit., trad., no­tes et ind. par G. J. M. Bar­te­link, So­ur­ces Chréti­en­nes, бр.400, Па­риз, 1994; Све­ти Је­ро­ним, Vi­ta san­cti Pa­u­li, Bazyli Degórski (ed.), Edi­zi­o­ne cri­ti­ca del­la «Vi­ta San­cti Pa­u­li Pri­mi ere­mi­tae» di Gi­ro­la­mo, In­sti­tu­tum Pa­tri­sti­cum Augu­sti­ni­a­num, Рим, 1987. 8 R. Volk, Hi­sto­ria ani­mae uti­lis de Bar­la­am et Ioasaph : Text und zehn Ap­pen­di­ces, у се­ри­ји Die Schrif­ten des Jo­han­nes von Da­ma­skos – he­ra­us­ge­ge­ben vom byzan­ti­nischen In­sti­ tut der Ab­tei Scheyern, t.IV/2, Бер­лин-Њу­јорк, 2006 ; G. R. Wo­od­ward i H. Mat­tingly, John Da­ma­sce­ne, Bar­la­am and Ioasaph, Lo­eb Clas­si­cal Li­brary, Cam­brid­ge, MA., Лон­дон, 1914, 1967. 9 У да­љем ра­ду ће­мо на­ве­сти са­мо пар при­ме­ра, иако би ли­ков­ном аспек­ту кул­та Све­тих Вар­ла­а­ма и Jоасафа мо­гло би­ти по­све­ће­но и по­себ­но из­ла­га­ње. Кра­так при­каз По­ве­сти Ха­ги­о­граф­ски ро­ман о Вар­ла­ам ­ у и Jоасафу са­ста­вио jе, кра­ јем 10. по­чет­ком 11. ве­ка, Све­ти Jефтимиjе Све­то­го­рац,10 гру­зиј­ ски кнез ко­ји се са сво­јим оцем Јо­ва­ном по­ву­као на Све­ту Го­ру и осно­вао ма­на­стир Иви­рон. Ово де­ло при­ка­зу­је нам жи­ти­је Све­тог прин­ца Jоасафа и ње­го­вог учи­те­ља, мо­на­ха пу­сти­ња­ка, Вар­ла­а­ма. Рад­ња се од­ви­ја у Ин­ди­ји, на дво­ру па­ган­ског ца­ра Аве­ни­ра, ко­ји jе свог је­ди­ног на­след­ни­ка за­тво­рио да­ле­ко од све­та ка­ко би из­бе­ гао оства­ре­ње про­ро­чан­ства из­ре­че­ног на ро­ђе­њу де­те­та, по ко­ме ће се мла­ди принц од­ре­ћи цар­ства сво­га оца ра­ди дру­гог Цар­ства, ве­ћег и слав­ни­јег. Jоасаф до­зна­је о по­сто­ја­њу Цар­ства Не­бе­ског од хри­шћан­ског мо­на­ха Вар­ла­а­ма. Пр­ву по­ло­ви­ну де­ла за­у­зи­ма Вар­ ла­ам ­ о­во ка­ти­хет­ско и ми­ста­го­шко уче­ње о хри­шћан­ској ве­ри, док дру­га по­ло­ви­на са­др­жи Jоасафово ис­по­ве­да­ње ве­ре пред не­зна­бо­ шци­ма, за­тим опис вла­да­ви­не мла­дог хри­шћан­ског кра­ља, а за­вр­ Књига 6, свеска 1 ша­ва се ње­го­вим под­ви­жнич­ким жи­во­том у пу­сти­њи. Jоасафова од­лу­ка да се при­хва­ти вла­да­ви­не, не од­ри­чу­ћи се исто­вре­ме­но свог мо­на­шког по­зи­ва, чи­ни глав­ну спе­ци­фич­ност овог ха­ги­о­граф­ског де­ла. На­и­ме, при­хва­та­ју­ћи кру­ну, мла­ди кнез на не­ко вре­ме од­ла­же свој мо­на­шки по­зив за до­бро­бит др­жа­ве, и на таj на­чин се у исто 246 вре­ме под­ви­за­ва као вла­дар и вла­да као под­ви­жник. По­вест је, на грч­ком је­зи­ку, текст са­ста­вљен из ви­ше де­ло­ва. У спомен и славу Светог Јована Владимира Ду­жи­на ро­ма­на ре­зул­тат је пре­во­да мно­го кра­ће гру­зиј­ске вер­зи­је по­ве­сти о мла­дом пле­ми­ћу Jосафату и ње­го­вом учи­те­љу под­ви­ жни­ку Ба­ла­хва­ру,11 ко­ју је Све­ти Jефтимиjе Све­то­го­рац до­пу­нио ве­ли­ким бро­јем ци­та­та из дè­ла све­тих ота­ца и из жи­ти­ја ме­та­ фра­стич­ког кор­пу­са. У тој гру­зиј­ској вер­зи­ји тек­ста, пр­ви пут се по­ми­ње Ба­ла­хвар као хри­шћан­ски мо­нах, а лик мла­дог пле­ми­ћа Jосафата до­би­ја све ве­ћу ва­жност. На­и­ме, прет­ход­не арап­ске12 и пер­сиј­ске13 вер­зи­је има­ле су на­слов „Му­дрост Ба­хла­ва­ра“ и са­сто­ 10 P. Pe­e­ters, La pre­miè­re tra­duc­tion la­ti­ne de Bar­la­am et Jo­a­saph et son ori­gi­nal grec, у Ana­lec­ta Bol­lan­di­a­na, бр.XLIX, Бри­сел, 1931; D. M. Lang, « Sa­int Euthyme le Géor­gien et la légen­de grec­que de Bar­la­am », у Bédi Kar­tli­sa, т.17-18, Па­риз, 1964; D. M. Lang, St. Euthymi­us the Ge­or­gian and the Bar­la­am and Ioasaph ro­man­ce, у BSO­AS 17, 1955, 306-325. 11 A. и J.-P. Mahé, La sa­ges­se de Ba­la­hvar : une vie chri­sti­a­nisée du Bo­ud­dha, Па­риз, 1993; B. Mar­tin-Hi­sard, Le mon­de géor­gien médiéval et l’In­de, Tra­va­ux et Mémo­i­res бр.14, Па­риз, 2002. 12 D. M. Lang, « Ba­law­har wa-Yūdā­saf », у Encyclopédie de l’Islam2, т.I, 1975, стр.1253; D. Gi­ma­ret, Le li­vre de Bi­law­har et Būd­hā­saf se­lon la ver­sion ara­be ismaéli­en­ne, Па­риз, 1971. 13 В. Ро­сен, Пер­сид­ский из­вод по­ве­сти о Вар­ла­а­ме и Иоаса­фе, у За­пи­ски Во­сточ­ на­го от­де­ле­ния Рус­ска­го Ар­хе­о­ло­ги­че­ска­го Общ­е­ства, т.III, 1888, стр.273-275; С. вон Ол­ден­бург, Пер­сид­ский из­вод по­ве­сти о Вар­ла­а­ме и Иоаса­фе, у За­пи­ски Во­сточ­на­го от­ де­ле­ния Рус­ска­го Ар­хе­о­ло­ги­че­ска­го Общ­е­ства, т.IV, 1889, 226-266. ја­ле су се ве­ћим де­лом из број­них ду­ше­ко­ри­сних при­ча ко­је во­ де по­ре­кло из ве­дант­ских тек­сто­ва14 о Бу­ди­ном жи­во­ту и уче­њу.15 Jефтимиjе jе за­др­жао све те крат­ке древ­не при­че у пр­вом де­лу свог опу­са и уткао их у мно­го оп­шир­ни­ју ка­ти­хе­зу ко­ја ру­ко­во­ди мла­ дог прин­ца из не­зна­бо­штва у мо­на­штво. На тај на­чин, из пре­во­да у пре­вод, од па­ган­ског пре­да­ња до хри­шћан­ског уче­ња, лик мла­дог пле­ми­ћа до­би­ја све ви­ше на зна­ча­ју, а де­ло ће за­др­жа­ти са­мо оне при­че ко­је се од­но­се на власт и на од­ри­ца­ње од ово­га све­та. Грч­ки текст се ти­ме уте­ме­љу­је као збор­ник бо­го­слов­ских и ха­ги­о­граф­ ских ци­та­та, али ујед­но по­ста­је и жи­ти­је мла­дог пле­ми­ћа ко­ји је сту­пио на пут под­ви­жни­ког жи­во­та. Ов­де би­смо под­ву­кли да, иако је те­шко, го­то­во не­мо­гу­ће, до­ћи до по­да­та­ка о исто­риј­ском по­сто­ја­њу Вар­ла­а­ма и Jоасафа, њи­хо­ва све­тост и ве­ли­чи­на тим су ве­ћи: ова два све­ти­те­ља пред­ста­вља­ће мо­дел за све мла­де пле­ми­ће и њи­хо­ве ду­хов­не учи­те­ље. Сто­га текст Mр Пе­т ар Бе­н ић жи­ти­ја Све­тих Вар­ла­ам­ а и Jоасафа, као пра­ва бо­го­слов­ска ‘ен­ци­кло­ пе­ди­ја’ и син­те­за мно­гих по­зна­тих жи­ти­ја у јед­ном, има дво­стру­ки циљ, да обра­зу­је чи­та­о­ца бо­го­слов­ским пре­да­њем и да га по­у­чи под­ви­жнич­ком жи­во­ту. А ути­цај ко­ји jе ово де­ло има­ло наjjасниjе се ви­ди по име­ну ко­је су број­ни пле­ми­ћи при­ми­ли на мо­на­ше­њу. 247 Усва­ја­ње кул­та и ру­ко­пи­си Повест о Варлааму и Јоасафу и Свети Јован Владимир На пр­ва све­до­чан­ства о кул­ту Све­тог Jоасафа на­ил­ а­зи­мо не­ по­сред­но на­кон пи­са­ња жи­ти­ја на грч­ком је­зи­ку: на­и­ме Све­ти Ге­ор­ги­је Све­то­го­рац,16 игу­ман ма­на­сти­ра Иви­ро­на на­кон Све­тог Jефтимиjа, упи­су­је Jоасафово име у ка­лен­дар ко­ји jе са­ста­вио по­ ло­ви­ном 11. ве­ка.17 Та­ко­ђе му jе по­све­тио хим­ну на гру­зиј­ском је­ зи­ку под на­сло­вом По­мен пле­ме­ни­тог и све­тог Иода­са­фа, кра­ља 14 Ed. две глав­не вер­зи­је : Ch. Wil­le­men, Bud­dha­ca­ri­ta : In Pra­is­ e of Bud­dha’s Acts, Бер­кли (Ber­ke­ley), 2009; P. E. Fo­u­ca­ux, Le La­li­ta­vi­sta­ra, l’hi­sto­ir­ e tra­di­ti­on­nel­le de la vie du Bo­ud­dha Shakyamu­ni, у An­na­les du musée Gu­im ­ et, т.6, Па­риз, 1884, 1988. 15 Историjат сан­скрит­ског ори­ги­на­ла jе ве­о­ма сло­жен. Ов­де ће­мо са­мо на­по­ме­ ну­ти да се лик мла­дог пле­ми­ћа коjи на­пу­шта свет, као и садржаj крат­ких му­дрих из­ре­ка, пре­но­се кроз све верзиjе, те сти­жу до грузиjске и грч­ке. Ове крат­ке при­че на­ла­зе се у Вар­ ла­а­мо­вом уче­њу, на по­чет­ку ње­го­вих те­мат­ских ка­ти­хет­ских го­во­ра, коjи се завршаваjу jеванђељским па­ра­бо­ла­ма. Име­на Вар­ла­ам и Jоасаф та­ко­ђе све­до­че о по­ре­клу и пре­но­су основ­ног тек­ста од сан­скри­та до грч­ког, пре­ко персиjског, арап­ског и грузиjског jезика. Опширниjе у де­ли­ма Д. М. Лан­га: D. M. Lang, The Wis­dom of Ba­la­hva : A Chri­stian le­gend of the Bud­dha, Лон­дон-Њу­јорк, 1957. 16 G. Ga­rit­te, Le témo­ig­na­ge de Ge­or­ges l’Ha­gi­o­ri­te sur l’ori­gi­ne du ‘Bar­la­am’ grec, у Le Muséon 71, Па­риз, 1958, 57-6. 17 D. M. Lang, «Sa­int Euthyme le Géor­gien et la légen­de grec­que de Bar­la­am», у Bédi Kar­tli­sa, т.17-18, Па­риз, 1964, 66. Ин­ди­је. Овај на­слов, као и пр­ви стих, ин­си­сти­ра­ју на пле­ме­ни­том ро­ду све­ти­те­ља и на ње­го­вој вла­да­ви­ни. Та­ко хим­на по­чи­ње са сти­ хом: „Бу­ди по­сред­ник, пред ли­цем Хри­ста Бо­га на­ше­га пред ко­јим сто­јиш, о до­стој­ни вла­да­ру од Бо­га про­све­ће­ни.“ Ка­да го­во­ри­мо о ру­ко­пи­си­ма, пре­ма де­таљ­ним ис­тра­жи­ ва­њи­ма про­фе­со­ра Ро­бер­та Фол­ка,18 мо­же­мо из­дво­ји­ти две гру­пе. Пр­ва гру­па са­сто­ји се од ко­пи­ја на­ста­лих то­ком ве­ка ко­ји сле­ди пи­са­њу де­ла и она ука­зу­је да се де­ло, у том пе­ри­о­ду, чи­та­ло на Све­тој Го­ри. По­себ­но се мо­же за­па­зи­ти то да је нај­ста­ри­ји ру­ко­пис, да­ти­ран из 1021. го­ди­не, што по­ка­зу­је да се култ кне­за под­ви­жни­ ка раз­ви­јао у вре­ме стра­да­ња Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра.19 Дру­га гру­па са­ста­вље­на jе од ра­зно­вр­сних ко­пи­ја и пре­во­да на­чи­ње­них у 14. ве­ку. То­ме би­смо до­да­ли и оп­сер­ва­ци­ју о из­ло­жби срп­ских ру­ ко­пи­са у Га­ле­ри­ји Срп­ске ака­де­ми­је на­у­ка и умет­но­сти, по­ста­вље­ ној по­во­дом 23. Ме­ђу­на­род­ног кон­гре­са ви­зан­тиј­ских сту­ди­ја, где Књига 6, свеска 1 се мо­гао ви­де­ти ко­декс коjи са­др­жи ком­пле­тан пре­вод Вар­ла­а­ма и Jоасафа на ста­ро­сло­вен­ски је­зик, са­чи­њен око 1340. го­ди­не, у ма­ на­сти­ру Ви­со­ки Де­ча­ни. Оваj срп­ски ру­ко­пис је­дан jе од оних коjи све­до­че о то­ме да се култ пре­нео и да jе за­жи­вео на на­шим про­сто­ ри­ма и на дво­ро­ви­ма вла­да­ра, ка­ко у Ср­би­ји та­ко и у Епи­ру. 248 Spe­cu­lum prin­ci­pis У спомен и славу Светог Јована Владимира Под­се­ти­мо пре све­га да се у наjважниjем де­лу по­ве­сти о под­ви­ зи­ма мла­дог вла­да­ра опи­су­је ње­гов бо­ра­вак у све­ту, тач­ни­је, опи­су­ је се кнез на са­мом вр­хун­цу вла­сти. Па­ра­док­сал­но, Jоасафова ве­ли­ чи­на по­чи­ва на чи­ње­ни­ци да jе при­хва­тив­ши власт, ус­пео да одо­ли оно­ме што jе у Је­ван­ђе­љу опи­са­но као наjвеће Ису­со­во ис­ку­ше­ње у пу­сти­њи,20 и да пре­о­бра­зи власт у све­тост, по­све­тив­ши своjу вла­ да­ви­ну, своjу др­жа­ву и сав своj на­род Хри­сту Бо­гу. Као што смо ука­за­ли на по­чет­ку, жи­ти­је Све­тих Вар­ла­а­ма и Jоасафа има­ло jе ве­ли­ког ути­ца­ја на мла­де кне­же­ве и пле­ми­ће ко­ ји­ма jе би­ло пред­о­дре­ђе­но да вла­да­ју. По­гла­вља 33. до 36. на­ро­чи­то се ба­ве про­бле­ма­ти­ком на­сле­ђи­ва­ња кру­не и вла­да­ви­не хри­шћан­ ског су­ве­ре­на. 18 R. Volk, Hi­sto­ria ani­mae uti­lis de Bar­la­am et Ioasaph, VI/1 : Einführung, 5.A.a «Die gri­ec­hischen Handschrif­ten», Бер­лин-Њу­јорк, 2006, 240-494. 19 Ру­ко­пис Би­бли­о­те­ке Ки­јев­ске ака­де­ми­је на­у­ка, V.3692; B. Fon­kitch, Un «Bar­la­ am et Jo­a­saph» grec daté de 1021, у Ana­lec­ta Bol­lan­di­a­na, бр.XCI, 1973, 13-20; Б. Фон­кич, О да­ти­ров­ке Ве­не­ци­ан­ско­го (cod. Mar­ci­a­nus gr. VII 26) и Па­риж­ско­го (cod. Pa­ri­si­nus gr. 1771) спи­сков греческоj вер­сии ‘Вар­ла­ам ­ а и Иоаса­фа’, у Византийскиe очер­ки, Мо­сква 1977, 210-215. 20 Мт. 4, 8-10 ; Лк. 4, 5-7. У пр­вом де­лу жи­ти­ја, Jоасафов отац, краљ Аве­нир, про­ти­ви се пре­у­мље­њу и про­ме­ни ве­ре сво­га си­на из стра­ха за очу­ва­њем ди­на­ сти­је. Он же­ли да спре­чи свог је­ди­ног на­след­ни­ка да на­пу­сти свет и од­рек­не се кру­не. На­кон не­у­спе­шних по­ку­ша­ја да га од­вра­ти од ве­ре и скре­не са под­ви­жнич­ког пу­та, у 33. по­гла­вљу, краљ Аве­нир од­лу­чу­је да по­де­ли своjе цар­ство са Jоасафом. Док ње­го­ва др­жа­ ва и на­род оста­ју вер­ни идо­ли­ма, Jоасаф своj на­род из­во­ди на пут пра­ве ве­ре. Ва­жно jе на­гла­си­ти да ће и кр­ште­ње Аве­ни­ра, коjе ће усле­ди­ти ка­сни­је у де­лу, би­ти из­вр­ше­но у по­ли­тич­ком кон­тек­сту: хри­шћан­ска др­жа­ва мла­дог Jоасафа jе у про­цва­ту, док се па­ган­ ска те­ри­то­ри­ја ко­јом вла­да ста­ри краљ на­шла пот­пу­но опу­сто­ше­на. Све­стан то­га, Аве­нир при­ма кр­ште­ње, по узо­ру на сво­га си­на, и по­ве­ра­ва му це­ло­куп­но цар­ство. Ти­ме се ис­ти­че да Аве­нир при­ма ве­ру као до­бри вла­дар коjи из­над све­га по­ста­вља до­бро­бит сво­га цар­ства и сво­га на­ро­да. Mр Пе­т ар Бе­н ић На­кон кр­ште­ња сво­га оца, као и при­ли­ком сту­па­ња на власт сво­га на­след­ни­ка Барахиjе, Jоасаф по­у­ча­ва но­во­кр­ште­ног кра­ља и бу­ду­ћег вла­да­ра у два ду­гач­ка го­во­ра. На ова два ме­ста у де­лу, Све­ти Jефтимиjе пре­но­си ве­ли­ке од­лом­ке из зна­ме­ни­тог де­ла ’О ду­жно­сти­ма вла­да­ра’, коjе jе ђа­кон Ага­пит Ца­ри­град­ски по­све­ тио ца­ру Jустиниану. Аутор, та­ко­ђе, ов­де на­во­ди, из­ме­ђу оста­лих, 249 го­во­ре Све­тог Гри­го­ри­ја Про­све­ти­те­ља, Све­тог Те­о­до­ра Еде­ског, Повест о Варлааму и Јоасафу и Свети Јован Владимир апо­сто­ла То­ме и Све­тог Јо­ва­на Зла­то­у­стог упу­ће­не вла­да­ри­ма. Спе­ци­фич­ност овог де­ла По­ве­сти огле­да се у ме­ша­њу по­ли­тич­ког кон­тек­ста са ха­ги­о­граф­ским тек­стом. Та­ко­ђе, аутор на овом ме­сту пре­ки­да на­ра­ци­ју уба­цу­ју­ћи ду­ге ци­та­те тек­ста чи­ја се по­ли­тич­ка при­ро­да на­ла­зи у кон­тра­сту са ду­хов­ним ка­рак­те­ром оста­лих из­ во­ра. На таj на­чин, у овом по­гла­вљу, у лич­но­сти Jоасафа са­вр­ше­но су по­ве­за­ни под­ви­жнич­ки пут и пут вла­да­ра, по­ли­тич­ки пут и пут све­то­сти. Ши­ре­ње кул­та Све­тих Вар­ла­а­ма и Jоасафа По­вест о Вар­ла­а­му и Jоасафу ши­ри­ла се нај­пре у вре­ме коjе jе усле­ди­ло по­сле ње­ног на­стан­ка: осим упи­си­ва­ња Све­тог Jоасафа у грч­ки си­нак­сар из 11. ве­ка,21 не на­ла­зи­мо дру­гих зна­чај­ни­јих тра­ го­ва ње­го­вог кул­та, као што не­ма тра­го­ва кул­та пу­сти­ња­ка Вар­ла­ а­ма. Чи­ни се да jе у то вре­ме ре­цеп­ци­ја де­ла би­ла огра­ни­че­на на уски круг у ко­ме jе де­ло на­ста­ло, а ње­гов утицаj jе био тре­ну­тан. Мо­же­мо ре­ћи да jе у то до­ба био ва­жни­ји ен­ци­кло­пе­диј­ски од ха­ 21 D. M. Lang, The Wis­dom of Ba­la­hvar: A Chri­stian le­gend of the Bud­dha, Лон­дон- Њу­јорк, 1957, 49. ги­о­граф­ског аспек­та де­ла. На­су­прот то­ме, у 14. ве­ку, на­ла­зи­мо тра­ го­ве за­јед­нич­ког кул­та Све­тих Вар­ла­а­ма и Jоасафа, пу­сти­ња­ка и кне­за про­све­ти­те­ља, ка­ко у грч­ком та­ко и у сло­вен­ском све­ту. Реч jе о цр­ква­ма и ма­на­сти­ри­ма коjи су им по­све­ће­ни, ико­но­граф­ским при­ка­зи­ма и хим­но­граф­ским де­ли­ма. Као при­мер, мо­же­мо на­ве­сти сле­де­ће за­ду­жби­не: - Бо­го­ро­ди­чи­на цр­ква у Сту­де­ни­ци22 - Ус­пењ­ски храм у Злат­ном По­љу у Ру­си­ји (краj 14. ве­ка) - Ус­пењ­ски храм у Зве­ни­го­ро­ду, у Ру­си­ји (1399-1400) - Фре­ска у цр­кви Све­тог Или­је у Со­лу­ну (1360-1370) Култ се ши­ри у ари­сто­крат­ским кру­го­ви­ма чиjи су при­пад­ни­ци на­ро­чи­то на­кло­ње­ни кра­љев­ској све­то­сти Jоасафа и же­ле да сле­де ду­хов­ни пут мла­дог кне­за коjи од­ла­зи у пу­сти­ња­ке. По­ка­за­ће­мо, за краj, два нај­и­стак­ну­ти­ја при­ме­ра ути­ца­ја кул­та и лич­не ода­но­сти успо­ме­ни на Све­тог Jоасафа: то су Јо­ван VI Кан­ Књига 6, свеска 1 та­ку­зин и Све­ти Jоасаф из Ме­те­о­ра. Њи­хо­ва мо­на­шка име­на као и из­бор мо­на­шког жи­во­та ја­сно све­до­че да су има­ли при­сту­па тек­сту жи­ти­ја Све­тог Jоасафа. Као што jе Jоасаф сле­дио по­у­ке сво­га учи­ те­ља Вар­ла­ам ­ а, цар Jован VI, по­знат по своjоj од­бра­ни иси­ха­зма, при­мио jе ду­хов­но уче­ње од Све­тог Гри­го­ри­ја Па­ла­ме и од па­три­ 250 јар­ха Ка­ли­ста, коjи га jе кру­ни­сао 1347. го­ди­не. Узео jе мо­на­шко име Jоасаф 1354. го­ди­не ка­да се по­ву­као с пре­сто­ла и из све­та. У спомен и славу Светог Јована Владимира Чи­ни се да jе Све­ти Jоасаф из Ме­те­о­ра за­ис­ та оства­рио кра­ љев­ску све­тост Jоасафову. Ро­ђен 1350. го­ди­не под име­ном Jован Урош Не­ма­њић, био jе син Си­ме­о­на, де­спо­та Епи­ра и Те­са­ли­је, бра­та срп­ског ца­ра Сте­фа­на Ду­ша­на. Пре­ма на­во­ди­ма ње­го­вог ха­ ги­о­гра­фа, че­сто jе ишао на Све­ту Го­ру и на Ме­те­о­ре. Са два­де­ сет го­ди­на, на­сле­дио jе на пре­сто­лу свог оца, али jе по­том усту­пио пре­сто свом ро­ђа­ку Алек­се­ју Ан­ге­ло­су и по­ву­као се код Све­тог Ата­на­си­ја. Ка­да су Тур­ци осво­ји­ли Те­са­ли­ју, Jоасаф се скло­нио на Све­ту Го­ру, у ма­на­стир Ва­то­пед, где jе остао не­ко­ли­ко го­ди­на. По по­врат­ку на Ме­те­о­ре, осно­вао jе пр­ви ма­на­стир по­све­ћен Пре­о­бра­ же­њу, ма­на­стир зва­ни Ве­ли­ки Ме­те­ор, где jе и умро 1422/3. го­ди­не. Ако упо­ре­ди­мо тек­сто­ве њи­хо­вих жи­ти­ја, жи­вот Све­тог Jоасафа из Ме­те­о­ра има ве­ли­ких слич­но­сти са жи­во­том Све­то­га Jоасафа: кра­љев­ско ро­ђе­ње, уче­ње пу­сти­ња­ка, кру­ни­са­ње, аб­ди­ка­ци­ја и по­ вла­че­ње у пу­сти­њу. 22 V. J. Dju­rić, у Ca­hi­ers Archéolo­gi­qu­es бр. 33, 1985. За­кљу­чак У за­кључ­ку мо­же­мо ре­ћи да лич­но­сти све­тих вла­да­ра про­си­ ја­ва­ју кроз це­ло­куп­ну сред­њо­ве­ков­ну исто­ри­ју срп­ског на­ро­да. Нај­ве­ћим де­лом са­бра­не су у светородноj ло­зи Не­ма­њи­ћа. У том по­гле­ду, Све­ти Jован Вла­ди­мир узи­ма лик пре­тка, вла­да­ра из дав­ ни­на, чиjа jе све­тост нај­ар­ха­ич­ни­јег ти­па – а то jе му­че­ни­штво. Са дру­ге стра­не, жи­ти­је Све­тог Jоасафа постаjе глав­ни мо­дел све­тог под­ви­жни­ка, коjи ће има­ти нај­ве­ћи ути­цај на Не­ма­њи­ће, пре све­га на жи­вот­ни пут и под­виг Све­то­га Са­ве и Си­ме­о­на Ми­ро­то­чи­вог. Са Ко­сов­ским ци­клу­сом до­ла­зи до пре­ки­да: мо­дел под­ви­жни­ка усту­ па ме­сто ве­ли­ко­му­че­ни­ку Ла­за­ру. Мо­гло би се ре­ћи да jе jоасафско- под­ви­жнич­ки дух вла­да­ви­не пре­ки­нут већ са ца­ром Ду­ша­ном, и да се са смр­ћу Све­тог Сте­фа­на Де­чан­ског вра­ћа­мо на об­лик jовано- вла­ди­мир­ског му­че­ни­штва и не­пра­вед­ног стра­да­ња до­брог вла­да­ ра у име Хри­ста. Mр Пе­т ар Бе­н ић За сам краj, по­ме­ну­ће­мо под­ви­жнич­ки жи­вот и по­смрт­но стра­ да­ње Све­тог Са­ве и Све­тог Пе­тра Дру­гог Лов­ћен­ског Таjновидца, коjи на сли­чан на­чин по­ве­зу­ју оба мо­де­ла срп­ских све­тих вла­да­ра, кроз жи­вот ис­пу­њен под­ви­гом и пи­сме­но­шћу, и по­смрт­ним стра­да­ њем од ру­ке по­ли­тич­ких (без­бо­жних) не­при­ја­те­ља. 251 Повест о Варлааму и Јоасафу и Свети Јован Владимир Ma­ster Pe­tar Be­nic, doc­to­ran­dus Uni­ver­sity of Pa­ris IV – Sor­bon­ne THE STORY OF BAR­LA­AM AND JO­SAP­HAT AND SA­INT JOHN VLA­DI­MIR : TWO FORMS OF ROYAL HO­LI­NESS Sum­mary: Sin­ce an­ci­ent ti­mes, the­re are two forms of ho­li­ness – the holy martyr and the holy asce­tic. The holy martyr pos­ses­ses a cult ba­sed on his re­lics, which we­re to be­co­me the fo­un­da­ti­ons of the chur­ches, and the ha­gi­o­graphy in which he is men­ti­o­ned is usu­ally re­du­ced to the re­cord of his martyrdom. As for the holy asce­tic, his cult is ba­sed on an ex­ten­si­ve ha­gi­o­graphy, de­scri­bing his ex­plo­its and his path to ho­li­ness. From the po­int of vi­ew of ha­gi­o­graphy, St. John Vla­di­mir be­longs to the type of holy martyrs and St. Jo­sap­hat be­longs to the type of holy asce­tics. Thus, the cult of Sa­int John Vla­di­mir was fo­un­ded on his martyrdom and his re­lics, and the cult of St. Jo­sap­hat was ba­sed on the re­cep­tion of the Story of Bar­la­am and Jo­sap­hat, a long Gre­ek no­vel that re­pre­sents his ha­gi­o­ graphy and tells of his ru­le and his asce­tic ex­plo­its as a prin­ce and ru­ler. This ha­gi­o­grap­hic no­vel of Bar­la­am and Jo­sap­hat was com­pi­led in the la­te 10th – early 11th cen­tury, by St Euthymi­us of Mo­unt At­hos, a Ge­or­gian prin­ce who, with his fat­her John, wit­hdrew to the Mo­unt At­ hos and fo­un­ded the mo­na­stery of Ivi­ron. This bo­ok re­la­tes the li­fe of St Prin­ce Jo­sap­hat and his spi­ri­tual gu­i­de, the her­mit Bar­la­am. The first half is abo­ut Bar­la­am’s te­ac­hings to Jo­sap­hat abo­ut the Chri­stian fa­ith, whi­le the ot­her half con­ta­ins Jo­sap­hat’s con­fes­sion of the fa­ith whi­le he fa­ces nu­me­ro­us temp­ters, such as pa­gan phi­lo­sop­hers, wi­zards, and young wo­men. The next epi­so­de de­scri­bes the re­ign of the young Chri­ stian king and the text ends with his asce­tic li­fe in the de­sert. Jo­sap­hat’s de­ci­sion to ac­cept to ru­le wit­ho­ut gi­ving up his mo­na­stic vo­ca­tion is the most im­por­tant cha­rac­te­ri­stic of this ha­gi­o­grap­hic work. For the spi­ri­ tual wel­fa­re of his king­dom, the young prin­ce ac­cepts the crown and de­ lays for a whi­le his her­mi­tic li­fe, and in that way he fol­lows his asce­tic path as a ru­ler and at the sa­me ti­me he ru­les as an asce­tic. In the per­son Књига 6, свеска 1 of Jo­sap­hat are per­fectly com­bi­ned the asce­tic li­fe and the du­ti­es of a king, the po­li­ti­cal path and the path of ho­li­ness – that’s why the Story of Bar­la­am and Jo­sap­hat be­ca­me a mo­del for all the young no­ble­men and the­ir spi­ri­tual te­ac­hers. The cult of St Jo­sap­hat was spre­a­ded pri­ma­rily in ari­stoc­ra­tic cir­ 252 cles: young no­ble­men we­re at­trac­ted by Jo­sap­hat’s royal ho­li­ness and wan­ted to fol­low the spi­ri­tual jo­ur­ney of the young prin­ce who aban­do­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ned the li­fe of the co­urt to be­co­me a her­mit. The Story of Bar­la­am and Jo­sap­hat had an ex­tre­mely im­por­tant im­pact on the Ser­bian prin­ces and kings, and its in­flu­en­ce is re­cog­ni­zed in the mo­na­stic path fol­lo­wed by many mem­bers of the Ne­ma­njić dynasty, be­gin­ning with St. Si­meon the Myrrh-stre­a­ming. And whi­le the asce­tics ador­ned the holy Ne­ma­njić dynasty for cen­tu­ri­es, two main fi­gu­res spar­kle in the Ser­bian sky: the holy King John Vla­di­mir and St. Tsar La­za­rus of Ko­so­vo – two mo­ narchs crow­ned with the crown of martyrdom. Keywords: Bar­la­am and Jo­sap­hat, Ne­ma­njić dynasty, Royal sa­ints, Mir­rors for prin­ces, Euthymi­us the At­ho­ni­te, Con­stan­ti­no­ple, Mo­unt At­hos ма­ги­стр Пе­тар Бе­нич, док­то­рант Уни­вер­си­те­та Па­риж IV - Сор­бон­на ПО­ВЕСТ О ВАР­ЛА­А­МЕ И ИОАСА­ФЕ И СВЯ­ТОЙ ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР : ДВА МО­ДЕ­ЛИ КО­РО­ЛЕВ­СКОЙ СВЯ­ТО­СТИ Ре­зю­ме: С древ­них вре­мен, су­ще­ ­ству­ют две мо­де­ли свя­то­сти – му­че­ник и под­ви­жник. Мо­де­ль му­че­ни­ков име­ет ку­льт, осно­ван­ ный на их мо­щ­ах, на ко­то­рым бы­ли под­ня­ты цер­кви, жи­тие ча­ще все­го сво­дит­ся к опи­са­нию стра­да­ния. С дру­гой сто­ро­ны, мо­де­ль под­ви­жни­ка име­ет ку­льт, осно­ван­ный на жи­зни, ко­то­рая опи­сы­ва­ ет его под­ви­ги и жи­знен­ный пу­ть к свя­то­сти. С точ­ки зре­ния аги­о­ гра­фии, свя­той Иоанн Вла­ди­мир при­на­дле­жит к ти­пу свя­тых му­че­ ни­ков, и свя­той Иоасаф к ти­пу свя­тых под­ви­жни­ков. В част­но­сти, ку­льт свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ми­ра был осно­ван на его стра­да­нию и Mр Пе­т ар Бе­н ић мо­щ­ах, на­о­бо­рот в слу­чае свя­то­го Иоаса­фа, ку­льт осно­ван на По­ ве­сти о Вар­ла­а­ме и Иоаса­фе, про­из­ве­де­нию ко­то­рое пред­ста­вля­ет его жи­тие и опи­сы­ва­ет его под­ви­гов. Аги­о­гра­фи­че­ский ро­ман Вар­ла­а­ма и Иоаса­фа, со­ста­вил в кон­ це 10-го, на­ча­ле 11-го ве­ка, свя­той Ев­фи­мий Афон­ский, гру­зин­ ский кня­зь, ко­то­рый вме­сте со сво­им от­цом Иоан­ном уда­лил­ся на 253 Афон и осно­вал Ивер­ский мо­на­сты­рь. Это про­из­ве­де­ние опи­сы­ва­ Повест о Варлааму и Јоасафу и Свети Јован Владимир ет жи­знь свя­то­го кня­зя Иоаса­фа и его учи­те­ля, мо­на­ха от­ше­ль­ни­ ка, Вар­ла­а­ма. Пер­вая по­ло­ви­на тек­ста со­дер­жит уче­ние Вар­ла­а­ма о хри­сти­ан­ской ве­ры, в то вре­мя как дру­гая по­ло­ви­на со­дер­жит ис­по­ве­да­ние ве­ры Иоаса­фа пе­ред языч­ни­ка­ми и по­том, опи­са­ние цар­ство­ва­ния мо­ло­до­го кня­зя, и за­кан­чи­ва­ет­ся с его аске­ти­че­ской жи­знью в пу­сты­не. Ре­ше­ние Иоаса­фа при­ня­ть пра­ви­те­ль­ство, не от­ка­зы­ва­я­сь от сво­их мо­на­ше­ских вы­зо­вов, пред­ста­вля­ет основ­ ной ха­рак­тер этой вер­сии По­ве­сти. При­ни­мая ко­ро­ну, юный принц на вре­мя за­дер­жи­ва­ет сбой мо­на­ше­ский при­зыв, ра­ди ду­хов­но­го бла­го­со­сто­я­ния сво­е­го го­су­дар­ства и, та­ким обра­зом, в то же вре­ мя, он под­ви­за­ет­ся как пра­ви­те­ль и упра­вля­ет пра­ви­те­ль­ством как под­ви­жник. Фи­гу­ра Иоаса­фа пре­кра­сно со­е­ди­ня­ет аске­ти­че­ский пу­ть и пу­ть пра­ви­те­ля, по­ли­ти­че­ский пу­ть и пу­ть свя­то­сти – по­э­ то­му Вар­ла­ам и Иоасаф стал образ­цом для всех мо­ло­дых дво­рян и их ду­хов­ных учи­те­лей. Ку­льт свя­то­го Иоаса­фа рас­про­стра­нил­ся пре­жде все­го в ари­ сто­кра­ти­че­ских кру­гах, чле­ны ко­то­рых бы­ли в по­ль­зу ко­ро­лев­ской свя­то­сти Иоаса­фа и хо­те­ли сле­до­ва­ть за ду­хов­ным пу­те­ше­стви­ем мо­ло­до­го прин­ца, ко­то­рый стал мо­на­хом. Та­ким обра­зом, По­ве­сти о Вар­ла­а­ме и Иоаса­фе ока­за­ла­сь бо­ль­шое вли­я­ние на жи­знь и мо­ на­ше­ские под­ви­ги серб­ских пра­ви­те­лей свя­щ­ен­ной ди­на­стии Не­ ма­ни­чей. Лич­но­сть свя­то­го Иоаса­фа бы­ла при­ме­ром для мно­гих дво­рян, ко­то­рые вы­бра­ли пу­ть аске­ти­че­ской жи­зни. Его вли­я­ние при­зна­ет­ся в мо­на­ше­ском пу­ти, ко­то­рым по­шли Не­ма­ни­чи, на­чи­ ная с свя­тим Си­ме­о­ном Ми­ро­то­чи­вым. И в то вре­мя как аске­ты укра­ша­ли ко­ро­лев­ское ро­до­сло­вие Не­ма­ни­чей, с рас­све­та и в су­ мер­ках это­го слав­но­го вре­ме­ни, двух клю­че­вых фи­гур осве­щ­а­ют серб­ское не­бо: свя­той ко­ро­ль Иоанн Вла­ди­мир и свя­той ца­рь Ла­ за­рь Ко­сов­ский – два мо­нар­ха, увен­ча­ны ко­ро­ной му­че­ни­че­ства. Клю­че­вые сло­ва: Вар­ла­ам и Иоасаф, Не­ма­ни­чи, цар­ствен­ная свя­то­сть, Кня­же­ские зер­ца­ла, Ев­фи­мий Афон­ский, Кон­стан­ти­но­ по­ль, Афон Књига 6, свеска 1 Mr. Pe­tar Be­nić, υποψήφιος διδάκτωρ Πανεπιστήμιο του Παρισιού, Σορβόννη ΒΙΟΣ ΒΑΡΛΑΑΜ ΚΑΙ ΙΩΑΣΑΦ ΚΑΙ ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο 254 ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ – ΔΥΟ ΠΡΟΤΥΠΑ ΗΓΕΜΟΝΙΚΗΣ ΑΓΙΟΤΗΤΑΣ У спомен и славу Светог Јована Владимира Περίληψη: Ανέκαθεν, υπάρχουν δύο πρ­ότυπα αγιότητας – άγιος μάρτυρας και άγιος ασκητής. Η τιμή του προτύπου αγίου μάρτυρα βασίζεται στα λείψανά του, στα οποία χτίζονται εκκλησίες και βίος γι’ αυτόν πιο συχνά περιορίζεται στην περιγραφή των παθών. Η τιμή του προτύπου αγίου ασκητή θεμελιώνεται στον εκτεταμένο βίο που περιγράφει τα κατορθώματά του και δρόμο προς την αγιότητα. Από την άποψη της αγιολογίας, ο Ιωάννης Βλαδίμηρος ανήκει στο πρ­ότυπο του αγίου μάρτυρα και ο Ιωασάφ στο πρ­ότυπο του ασκητή. Δηλαδή, η τιμή του αγίου Ιωάννη Βλαδίμηρου στηρίζεται στα πάθη του και στα λείψανά του, ενώ στην περίπτωση του αγίου Ιωασάφ η τιμή βασίζεται στην πρόσληψη του Βίου Βαρλαάμ και Ιωασάφ, έργου που αποτελεί το βίο του και περιγράφει την ηγεμονία του και τα κατορθώματά του. Ο συγγραφέας του αγιολογικού μυθιστορήματος για τους Βαρλαάμ και Ιωασάφ (τέλος 10ου, αρχές 11ου αιώνα) είναι Ευθύμιος Αγιορείτης, πρίγκιπας της Γεωργίας που, μαζί με τον πατέρα του Ιωάννη, αποσύρθηκε στο Άγιο Όρος και ιδρύθηκε την Μονή Ιβήρων. Το έργο αυτό παρουσιάζει τον βίο του Άγιου Πρίγκιπα Ιωασάφ και του δασκάλου του, ερημίτη μοναχού, Βαρλαάμ. Στο πρώτο μισό του μυθιστορήματος περιγράφεται η διδασκαλία του Βαρλαάμ περί της χριστιανικής πίστης, ενώ το δεύτερο μισό περιέχει την εξομολόγηση της πίστης του Ιωασάφ μπροστά σε ειδωλολάτρες, έπειτα την περιγραφή της ηγεμονίας του χριστιανού βασιλιά και τελειώνει με την ασκητική ζωή του στην έρημο. Η απόφαση του Ιωασάφ να αποδεχθεί την ηγεμονία, ταυτόχρονα χωρίς την άρνηση της μοναχικής του κλήσης, αποτελεί την κύρια ιδιαιτερότητα αυτού του αγιολογικού κειμένου. Με την αποδοχή του στέμματος, ο νέος πρίγκιπας για κάποιο καιρό αναβάλλει την μοναχική του κλήση για το καλό του κράτους. Με αυτόν τον τρόπο ασκητεύει σαν ηγεμόνας και ταυτόχρονα ηγεμονεύει σαν ασκητής. Στην προσωπικότητα του Ιωασάφ τέλεια συνδέονται ο δρόμος του ασκητή και ο δρόμος του ηγεμόνα, δρόμος της εξουσίας και δρόμος της αγιοσύνης – έτσι ο Βαρλαάμ και ο Ιωασάφ θα γίνουν πρ­ ότυπα για όλους τους νέους αριστοκράτες και τους πνευματικούς τους δασκάλους. Η τιμή του Άγιου Ιωασάφ εξαπλώθηκε πρωτίστως στους κύκλους Mр Пе­т ар Бе­н ић των ευγενών οι οπαδοί των οποίων ασπάστηκαν την βασιλική αγιοσύνη του Ιωασάφ και θέλησαν να ακολουθήσουν την πνευματική πορεία του νεαρού πρίγκιπα ασκητή. Έτσι ο Βίος Βαρλαάμ και Ιωασάφ επηρέασε οριστικά τη ζωή και τα κατορθώματα των Σέρβων ηγεμόνων της Δυναστείας των Νεμάνια. Η προσωπικότητα του Αγίου Ιωασάφ ήταν πρ­ότυπο σε πολλούς ευγενείς που επέλεξαν την ασκητική ζωή. Η 255 επίδρασή του ανιχνεύεται στο μοναχισμό των Νεμάνια, ξεκινώντας Повест о Варлааму и Јоасафу и Свети Јован Владимир από τον Άγιο Συμεών το Μυροβλύτη. Ενώ κατά τους αιώνες οι ασκητές κοσμούσαν τη βασιλική δυναστεία των Νεμάνια, από το λυκαυγές και το λυκόφως αυτής της ένδοξης εποχής δύο σημαντικές προσωπικότητες λάμπουν στον ουρανό της Σερβίας: ο Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος και Άγιος Πρίγκιπας Λάζαρος του Κοσσυφοπεδίου – δύο ηγεμόνες που στέφθηκαν με στέμμα του μαρτυρίου. Λέξεις κλειδιά: Βίος Βαρλαάμ και Ιωασάφ, Δυναστεία των Νεμάνια, αγιοσύνη των ηγεμόνων, spe­cu­lum prin­ci­pis, Ευθύμιος Αγιορείτης, Κωνσταντινούπολη, Άγιο Όρος Зо­ран По­по­вић, пу­бли­ци­ста Бе­о­град po­po­vic­

[email protected]

СВЕ­ТИ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР И КУЛТ СВЕ­ТИХ ВЛА­ДА­РА МУ­ЧЕ­НИ­КА У ИС­ТОЧ­НОМ ХРИ­ШЋАН­СТВУ Сaжетак: Жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ука­зу­је на ис­пре­ пле­те­ност ду­хов­но­сти, исто­риј­ских до­га­ђа­ја, ми­то­ва, ин­тер­по­ла­ ци­ја и ње­го­во ду­бље про­у­ча­ва­ње во­ди нас ка ра­све­тља­ва­њу ге­не­зе кул­та све­тих вла­да­ра му­че­ни­ка. Кључ­не ри­је­чи: Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир, Све­ти Вац­лав, Че­шка, Књига 6, свеска 1 Ду­кља, ста­ро­сло­вен­ски је­зик, култ, му­че­ник Ис­точ­но хри­шћан­ски култ све­тих вла­да­ра ра­ђа се и сво­ју нај­ ве­ћу по­пу­лар­ност до­сти­же у X и XI ве­ку у сло­вен­ским зе­мља­ма Че­шкој и Ки­јев­ској Ру­си­ји, где су хри­сти­ја­ни­за­ци­ју кра­јем IX ве­ка 256 спро­ве­ли ви­зан­тиј­ски ми­си­он ­ а­ри Ћи­ри­ло и Ме­то­ди­је и њи­хо­ви уче­ ни­ци.1 Овај култ имао је по­себ­ну ка­рак­те­ри­сти­ку, а то је би­ло по­ У спомен и славу Светог Јована Владимира смрт­но сла­вље­ње вла­да­ра, ко­ји је био жр­тва по­ли­тич­ког уби­ства и чи­ја се смрт сма­тра­ла до­бро­вољ­ним жр­тво­ва­њем ко­је све­сно по­дра­ жа­ва Хри­сто­ву смрт. Вла­да­ри, сло­вен­ског по­ре­кла, сла­вље­ни су као све­ти му­че­ни­ци, не са­мо за­то што су уми­ра­ли за хри­шћан­ску ве­ру већ што су чи­ном не­пру­жа­ња от­по­ра ода­бра­ли да умру као не­ви­не и дра­го­вољ­не жр­тве, по­дра­жа­ва­ју­ћи та­ко Хри­ста ко­ји је, по­ло­жив­ ши свој жи­вот за чо­ве­чан­ство, по­стао глав­ни узор свих му­че­ни­ка.2 Вла­дар му­че­ник, по пра­ви­лу, са ми­стич­ком ре­зиг­на­ци­јом при­хва­та смрт и она се су­штин­ски до­жи­вља­ва као жр­тво­ва­ње за ве­ру.3 Ини­ци­јал­ни култ све­тих вла­да­ра му­че­ни­ка био је култ Све­тог Вац­ла­ва, че­шког кне­за ко­га је под­му­кло убио ње­гов брат Бо­ле­слав, а ве­о­ма бли­зак му је култ Све­тих Бо­ри­са и Гље­ба, не­ви­но стра­да­лих ру­ских прин­че­ва ко­је је убио њи­хов брат Свја­то­пулк.4 1 С. Мар­ја­но­вић-Ду­ша­нић, Све­ти краљ - обра­сци вла­дар­ске све­то­сти у Ср­ба, Срп­ска ака­де­ми­ја на­у­ке и умет­но­сти - Бал­ка­но­ло­шки ин­сти­тут, Clio, Бе­ог­ рад 2007, 90. 2 Д. Обо­лен­ски, Ви­зан­тиј­ски ко­мон­велт, Про­све­та, Бе­о­град 1996, 372. 3 С. Мар­ја­но­вић-Ду­ша­нић, нав. де­ло, 55. 4 Исто, 93. Мо­же се уочи­ти ја­сна раз­ли­ка из­ме­ђу Ви­зан­тиј­ског цар­ства са им­пе­ри­јал­ном иде­о­ло­ги­јом, од­но­сно од­го­ва­ра­ју­ћом све­то­шћу цар­ ства и зе­ма­ља на обо­ду ви­зан­тиј­ске за­јед­ни­це на­ро­да (Че­шка, Ру­ си­ја, Ср­би­ја, Ду­кља...) у ко­ји­ма се ви­зан­тиј­ско на­сле­ђе ме­ша, ка­ко са ути­ца­ји­ма За­па­да, та­ко и са по­ли­тич­ким по­тре­ба­ма са­крал­не ле­ ги­ти­ма­ци­је вла­да­ју­ћих ди­на­сти­ја.5 Тек по­кр­ште­ни сло­вен­ски на­ро­ ди има­ли су по­тре­бу да сво­је ме­сто у све­тој исто­ри­ји хри­шћан­ства обез­бе­де уз­ди­за­њем до­ма­ћих вла­да­ра ко­је су са­ми ода­бра­ли у ред све­ти­те­ља, а са њи­ма и ди­на­сти­је ко­јој су при­па­да­ли.6 Че­шка је, за­хва­љу­ју­ћи ми­си­ји Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја, два ве­ка би­ ла у ор­би­ти грч­ко-сло­вен­ске кул­ту­ре. Ме­то­ди­је је у дру­гој по­ло­ви­ ни IX ве­ка кр­стио че­шког вој­во­ду Бо­ри­во­ја и ње­го­ву же­ну Људ­ми­лу и она ће, за­јед­но са сво­јим уну­ком кне­зом Вац­ла­вом, по­ста­ти по­ кро­ви­тељ сло­вен­ских све­ште­ни­ка и ли­тур­ги­је на ста­ро­сло­вен­ском је­зи­ку.7 Људ­ми­ла, ко­ја ће у XI ве­ку би­ти про­гла­ше­на за све­ти­цу, од ра­ног де­тињ­ства се бри­ну­ла о свом уну­ку, и ње­на је глав­на за­ Зо­р ан По­п о­в ић слу­га што је Вац­ла­ва кр­стио њен лич­ни ка­пе­лан, ина­че Ме­то­ди­јев уче­ник.8 Кнез Вац­лав је био на че­шком пре­сто­лу од 920-929/935, хва­љен као из­ра­зи­то по­бо­жан и пле­ме­нит вла­дар. Био је бли­зак са ка­лу­ђе­ри­ма и мо­на­си­ма пу­сти­ња­ци­ма због че­га је на­ме­ра­вао да се по­ву­че с вла­сти и за­мо­на­ши. 9 257 Нај­ста­ри­је ста­ро­сло­вен­ско жи­ти­је Све­тог Вац­ла­ва, са­ста­вље­ Свети Јован Владимир и култ светих владара мученика но око 940, отво­ре­но ис­ти­че по­ду­дар­ност смр­ти ју­на­ка жи­ти­ја са Хри­сто­вом смр­ћу.10 На­кон то­га, око 970. на­ста­је пр­во ла­тин­ско жи­ ти­је, за­тим се по­чет­ком XI ве­ка по­ја­вљу­је дру­го про­ши­ре­но ста­ро­ сло­вен­ско жи­ти­је, пре­ра­ђе­на вер­зи­ја ла­тин­ског жи­ти­ја, да би у XII и XI­II ве­ку усле­ди­ло још не­ко­ли­ко ла­тин­ских жи­ти­ја. Пр­во ста­ ро­сло­вен­ско жи­ти­је де­таљ­но опи­су­је Вац­ла­вље­ву смрт. Бо­ле­слав, љу­бо­мо­ран што је пре­сто пре­у­зео ње­гов ста­ри­ји брат Вац­лав, лу­ ка­во га је по­звао да на­пу­сти сво­ју пре­сто­ни­цу Праг и до­ђе у ње­гов дво­рац (да­на­шња Ста­ра Бо­ле­сла­ва) где је тре­ба­ло за­јед­но да про­ сла­ве сла­ву Све­тог Ко­зме и Да­мја­на. Иако су га још пре по­ла­ска на пут упо­зо­ри­ли да се Бо­ле­слав спре­ма да га уби­је, Вац­лав је оти­шао 5 Исто, 93. 6 Исто, 90. 7 Д. Обо­лен­ски, нав. де­ло, 178. 8 M. Hom­za, The ro­le of Sa­int Lud­mi­la, Do­u­brav­ka, Sa­int Ol­ga and Ade­la­id­ e in the con­ver­si­ons of the­ir co­un­tri­es, Early chri­sti­an­ ity in cen­tral and east Euro­pe, ed. P. Ur­ba­ńczyk, War­saw 1997, 190-193. 9 С. Мар­ја­но­вић-Ду­ша­нић, нав. де­ло, 44–45. 10 Д. Обо­лен­ски, нав. де­ло, 372. код бра­та ко­ји га је пр­вог да­на све­ча­но уго­стио, а за­тим га је сле­де­ ћег ју­тра по­слао у смрт. Кнез Вац­лав је уби­јен по­сле мо­ли­тве, на вра­ти­ма цр­кве, а не­бе­ско цар­ство је за­слу­жио јер је до­бро­вољ­но и без от­по­ра при­хва­тио смрт. По­след­ње ре­чи би­ле су му: „Не­ка ти Бог опро­сти,бра­те“! Че­шки кнез му­че­ник са­хра­њен је на ме­сту зло­чи­на а на ње­го­вом гро­бу од­мах су по­че­ла да се об­ја­вљу­ју чу­да због че­га Бо­ле­слав, об­у­зет ка­ја­њем, на­ре­ђу­је да се, три го­ди­не по­ сле уби­ства, бра­то­вље­ве мо­шти из­ва­де из гро­ба и пре­не­су у ње­го­ву за­ду­жби­ну, цр­кву Све­тог Ви­та у Пра­гу.11 Не­ду­го за­тим са­ста­вље­но му је жи­ти­је и Вац­лав би­ва про­гла­шен за све­ца, док Бо­ле­слав по­ ста­је но­си­лац ини­ци­ја­ти­ве за ње­го­ву ка­но­ни­за­ци­ју. Но­во­у­спо­ста­ вље­ни култ он ко­ри­сти да власт ди­на­сти­је Пше­ми­сло­ви­ћа овен­ча оре­о­лом све­то­сти ње­ног ро­до­на­чел­ни­ка Вац­ла­ва и ти­ме ујед­но ле­ ги­ти­ми­ше узур­па­ци­ју пре­сто­ла и уби­ство бра­та.12 По истом мо­де­лу је уоб­ли­чен и култ Све­тих Бо­ри­са и Гље­ба, Књига 6, свеска 1 мла­дих ру­ских кне­же­ви­ћа по­стра­да­лих 1015. го­ди­не, са­мо го­ди­ну да­на пре кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра.13 Прем­да су би­ли оба­ве­ште­ни о за­ве­ри ста­ри­јег бра­та Свја­то­пол­ка, они при­ста­ју да бу­ду уби­је­ни те та­ко по­ста­ју му­че­ни­ци. По­лу­брат Ја­ро­слав осве­тио је њи­хо­ву смрт а Свја­то­пул­ка као но­вог Ка­и­на сти­же не­бе­ска ка­зна у ви­ду 258 де­мо­на ко­ји му до­но­се раз­не бо­ле­сти и на кра­ју смрт. 14 Слич­ност му­че­нич­ке смр­ти Све­тих Бо­ри­са и Гље­ба са смр­ћу Све­тог Вац­ла­ва, У спомен и славу Светог Јована Владимира на­гла­шен мо­тив бра­то­у­би­ства као асо­ци­ја­ци­ја на Ка­ин ­ а и Аве­ља из Ста­рог За­ве­та, стал­но се про­вла­чи у ру­ским сред­њо­ве­ков­ним спи­си­ма. За­то су, као из­раз ве­ли­ког по­што­ва­ња пре­ма овим ру­ским све­ци­ма, у XI ве­ку у Че­шкој чу­ва­ни де­ло­ви њи­хо­вих мо­шти­ју, а у исто вре­ме култ Све­тог Вац­ла­ва се про­ши­рио и на Ки­јев­ску Ру­си­ју, где су са­чу­ва­ни цр­кве­ни ме­се­цо­сло­ви с кра­ја XI и XII ве­ка у ко­је је укљу­че­на слу­жба ово­ме све­цу. 15 У ис­точ­но­е­вроп­ским зе­мља­ма ни­је се ве­ро­ва­ло да вла­да­ри то­ ком свог жи­во­та по­се­ду­ју из­ве­сне ис­це­ли­тељ­ске осо­би­не, што је као ве­ро­ва­ње би­ло ра­ши­ре­но у сред­њо­ве­ков­ној Фран­цу­ској и Ен­ гле­ској. Али за­то је овим све­тим вла­да­ри­ма при­пи­си­ва­на по­смрт­на ис­це­ли­тељ­ска моћ. Као чла­но­ви вла­да­ју­ћих ди­на­сти­ја у Ки­јев­ској 11 M. Kan­tor, Me­di­ev­ al sla­vic li­ves of Sa­ints and prin­ces, Мichigan Sla­vic Tran­sla­ti­ons 5, Ann Ar­bor 1983,141-161 12 С. Мар­ја­но­вић-Ду­ша­нић, нав. де­ло, 43–45, 55. 13 Исто, 93. 14 Исто, 49–50. 15 М. Mарковић, Култ Све­тог Ви­та код Ср­ба у сред­њем ве­ку, IV на­ци­о­нал­на кон­ фе­рен­ци­ја ви­зан­то­ло­га, Бе­о­град 2005, 39, нап. 40. Ру­си­ји и Че­шкој, ови по­бор­ни­ци не­на­си­ља, по­ста­ли су по­кро­ви­те­ љи и нат­при­род­ни за­штит­ни­ци сво­јих на­ро­да у ми­ру и ра­ту. 16 Не­дав­но је у По­лоц­ком ма­на­сти­ру у Бе­ло­ру­си­ји, за­ду­жби­ни Је­ фро­си­ни­је По­лоц­ке, пра-пра­у­ну­ке Све­тог ру­ског кне­за Вла­ди­ми­ра, от­кри­ве­на нај­ста­ри­ја до са­да по­зна­та фре­ска Све­тог Вац­ла­ва из XII ве­ка, ујед­но то је је­ди­на по­зна­та фре­ска ово­га че­шког све­ца му­че­ ни­ка у пра­во­слав­ним зе­мља­ма Ис­точ­не Евро­пе!17 Кул­то­ви Све­тих вла­да­ра му­че­ни­ка Вац­ла­ва и Бо­ри­са и Гље­ба до­при­не­ли су ус­по­ста­вља­њу те­сних кул­тур­них ве­за из­ме­ђу Че­шке и Ки­јев­ске Ру­си­је у XI ве­ку, а на исти на­чин се са овим сло­вен­ ским кул­то­ви­ма упо­зна­ју и ју­жно­сло­вен­ски на­ро­ди. Култ Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра но­си исту по­ру­ку и са њи­ма је по свом са­др­жа­ ју ве­о­ма бли­зак, а на­ро­чи­то је упа­дљи­ва слич­ност жи­ти­ја срп­ског кне­за са пр­вим ста­ро­сло­вен­ским жи­ти­јем Све­тог Вац­ла­ва ко­је је по­сто­ја­ло се­дам и по де­це­ни­ја пре Вла­ди­ми­ро­ве смр­ти. Све­ти Јо­ ван Вла­ди­мир и Све­ти Вац­лав су лич­но­сти на­лик Хри­сту ко­је се Зо­р ан По­п о­в ић жр­тву­ју за свој на­род, сте­кав­ши на тај на­чин кру­ну му­че­ни­ка, а њи­хо­ва смрт по­ду­да­ра се са Хри­сто­вом смр­ћу.18 Као по­бо­жни вла­ да­ри, а не вла­да­ри чвр­сте ру­ке, они су за­слу­жи­ли Не­бе­ско цар­ство јер ни­су пру­жи­ли от­пор смр­ти ко­ја их је сти­гла док су се мо­ли­ли у цр­кви.19 Бли­ски ро­ђа­ци су Вац­ла­ва и Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра на­ма­ми­ 259 ли да на­пу­сте сво­ју пре­сто­ни­цу где су се осе­ћа­ли без­бед­но и до­ђу Свети Јован Владимир и култ светих владара мученика им у по­се­ту. Ту су обо­ји­ца под­му­кло на­пад­ну­ти и по­гу­бље­ни пред вра­ти­ма цр­кве у ко­ју су ушли да се по­мо­ле и при­че­сте. Вац­лав и Јо­ван Вла­ди­мир су нај­пре са­хра­ње­ни у ис­тој цр­кви пред ко­јом су уби­је­ни, а не­ду­го за­тим, по­ја­вљу­ју се чу­да на њи­хо­вим гро­бо­ви­ма, што на­во­ди уби­це да се по­ка­ју и до­зво­ле бли­жњи­ма да ис­ко­па­ју по­ смрт­не остат­ке му­че­ни­ка и са­хра­не их у њи­хо­вим за­ду­жби­на­ма. На њи­хо­вим но­вим гро­бо­ви­ма чу­да на­ста­вља­ју да се де­ша­ва­ју, по­том се са­ста­вља­ју про­слав­на жи­ти­ја и Вац­лав и Јо­ван Вла­ди­мир убр­зо би­ва­ју про­гла­ше­ни за све­це.20 Ипак уоча­ва­ју се и раз­ли­ке из­ме­ђу ова два жи­ти­ја. Вац­ла­вљев уби­ца се за­и­ста по­ка­јао док Вла­ди­ми­ров ни­је и Бог га због то­га стро­го ка­жња­ва. Вац­ла­вље­во жи­ти­је не са­др­жи љу­бав­ну при­чу, 16 Д. Обо­лен­ски, Ви­зан­тиј­ски ко­мон­велт, Про­све­та, Бе­о­град 1996, 374–375. 17 Фре­ска Све­тог Вац­ла­ва: http://izviestija.info/ kultura-religija-istorija/141-фреска (20.05.2015) 18 Д. Оболенски, нав. дело, 372–373. 19 С. Марјановић-Душанић, нав. дело, 60. 20 Н. Ингам, Мучеништво Светог Јована Владимира, Дукљанина, Летопис Матице српске 446.4, Нови Сад 1990, 892. ко­ја је око­сни­ца Вла­ди­ми­ро­вог жи­ти­ја.Упа­дљи­ва ана­ло­ги­ја са Јо­ ва­ном Кр­сти­те­љем и сим­бо­ли­зам др­ве­ног кр­ста у Вла­ди­ми­ро­вом жи­ти­ју не ја­вља­ју се у дру­гим де­ли­ма.21 Сми­ља Мар­ја­но­вић Ду­ша­ нић утвр­ди­ла је да су раз­ли­ке у нај­ве­ћем оби­му ре­зул­тат на­кнад­не ин­тер­по­ла­ци­је у текст жи­ти­ја ко­је је учи­нио поп Ду­кља­нин пре­о­ бли­ку­ју­ћи га у ла­тин­ско жи­ти­је.22 Из­ве­сно је да је жи­ти­је Све­тог Вац­ла­ва, као обра­зац му­че­ни­ штва сло­вен­ских вла­да­ра, на­шло свој пут до Ки­јев­ске Ру­си­је, али је исто та­ко мо­гло да стиг­не и до Ду­кље по­чет­ком XI ве­ка и по­слу­жи као мо­дел и ин­спи­ра­ци­ја за об­ли­ко­ва­ње жи­ти­ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ ди­ми­ра. Све ово пот­кре­пљу­је чи­ње­ни­ца да се у са­чу­ва­на че­ти­ри гла­го­љич­ка бре­ви­ја­ра у Дал­ма­ци­ји из XIV и XV ве­ка на­ла­зи упра­ во пре­пис ори­ги­нал­ног ста­ро­сло­вен­ског жи­ти­ја Све­тог Вац­ла­ва.23 По­ста­вља се пи­та­ње ка­да је и на ко­ји на­чин Жи­ти­је Све­тог Вац­ла­ва до­спе­ло у Ду­кљу? Од­го­вор ле­жи у чи­ње­ни­ци да су и Че­ Књига 6, свеска 1 шка и Ду­кља у X и XI ве­ку би­ле део огром­ног ви­зан­тиј­ског ци­ ви­ли­за­циј­ског про­сто­ра на ко­ме су жи­ве­ли ис­точ­но­сло­вен­ски и ју­жно­сло­вен­ски на­ро­ди ко­ји су, за­слу­гом Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја, ви­ зан­тиј­ских ми­си­о­на­ра у Мо­рав­ској, при­хва­ти­ли ста­ро­сло­вен­ски је­зик као свој ори­ги­на­лан књи­жев­ни је­зик и гла­го­љи­цу као пр­во 260 сло­вен­ско пи­смо. У Че­шкој, где су се на­кон про­го­на из Мо­рав­ске скло­ни­ли по­је­ди­ни Ме­то­ди­је­ви уче­ни­ци, књи­жев­ност на ста­ро­сло­ У спомен и славу Светог Јована Владимира вен­ском је­зи­ку, пи­са­на гла­го­љи­цом и сло­вен­ска ли­тур­ги­ја рим­ског об­ре­да оп­ста­ле су ра­ме уз ра­ме са хри­шћан­ством на ла­тин­ском је­ зи­ку све до кра­ја XI ве­ка.24 У вре­ме ка­да на­ста­ју жи­ти­ја Све­тог Вац­ла­ва и Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ста­ро­сло­вен­ска књи­жев­ност је би­ла из­у­зет­но је­дин­ стве­на и има­ла је над­на­ци­о­нал­ни ка­рак­тер. Као кул­тур­ни по­сред­ ник из­ме­ђу Ви­зан­ти­је и Сло­ве­на, а та­ко­ђе и из­ме­ђу по­је­ди­них сло­ вен­ских зе­ма­ља, она је би­ла то­ли­ко хо­мо­ге­на да је по­не­кад на осно­ ву је­зи­ка те­шко утвр­ди­ти по­ре­кло не­ког ста­ро­сло­вен­ског спи­са из X и XI ве­ка. Жи­во кру­же­ње ру­ко­пи­са на ста­ро­сло­вен­ском је­зи­ку под­сти­ца­ло је кул­тур­ну раз­ме­ну, а ње­ни по­кре­та­чи и ко­ри­сни­ци, ду­хов­на ли­ца и пут­ни­ци на­мер­ни­ци, пре­ла­зи­ли су са сво­јим ру­ко­ 21 Исто, 893. 22 С. Марјановић-Душанић, нав. дело, 94, 96; S. Bujan, La Chronique du prêtre de Dioclée. Un faux document historique, Revue des études byzantines 66.1 (2008), 5-38: сматра да је Мавро Орбин извршио интерполацију оригиналног житија, обогативши хагиографски текст са историјским детаљима преузетим од Скилице. 23 H. Ингам, нав. дело, 892. 24 Д. Оболенски, нав. дело, 178. пи­си­ма из јед­не зе­мље у дру­гу да­ју­ћи огро­ман до­при­нос ко­смо­по­ лит­ској кул­ту­ри ис­точ­но­сло­вен­ског и ју­жно­сло­вен­ског све­та.Тек у XII ве­ку по­чи­ње да се це­па је­зич­ко је­дин­ство сло­вен­ског све­та и под деј­ством ра­сту­ћег при­ти­ска ра­зних об­ли­ка до­ма­ћег је­зи­ка ста­ ро­сло­вен­ски је­зик пре­пу­шта ме­сто ло­кал­ним ре­дак­ци­ја­ма цр­кве­ но­сло­вен­ског је­зи­ка.25 Кли­мент и На­ум, уче­ни­ци Ћи­ри­ла и Ме­то­ди­ја, при­мо­ра­ни су да се кра­јем IX ве­ка, под при­ти­ском ла­тин­ског све­штен­ства, вра­те из Мо­рав­ске у сво­ју до­мо­ви­ну Бу­гар­ску ко­ја за­хва­љу­ју­ћи њи­ма по­ ста­је цен­тар ви­зан­тиј­ско-сло­вен­ске кул­ту­ре на Бал­ка­ну а ста­ро­сло­ вен­ски као књи­жев­ни је­зик би­ва 893. про­гла­шен за зва­нич­ни је­зик бу­гар­ске др­жа­ве.26 Кли­мен­то­ва ми­си­о­нар­ска де­лат­ност ве­за­на је за та­да­шњу за­пад­ ну Бу­гар­ску, про­стор из­ме­ђу Охрид­ског је­зе­ра и Ја­дран­ског мо­ра ко­ји ће би­ти пре­тво­рен у глав­ну гла­гољ­ску пи­сар­ни­цу на Бал­ка­ну.27 Гла­го­љи­ца се, бар до кра­ја XII ве­ка, не­го­ва­ла у ге­о­граф­ски уда­ље­ним Зо­р ан По­п о­в ић шко­ла­ма у за­пад­ној Ма­ке­до­ни­ји ко­је је осно­вао Све­ти Кли­мент.28 Сто­јан Но­ва­ко­вић је још кра­јем XIX ве­ка за­кљу­чио да је сло­ вен­ска пи­сме­ност ме­ђу Ср­бе око Зе­те, Мо­ра­ве и да­ље ка ју­го­и­сто­ку до­шла из та­да­шње за­пад­не Бу­гар­ске, и то из оног сре­ди­шта ко­је се обра­зо­ва­ло под ру­ко­вод­ством Све­тог Кли­мен­та и ње­го­вих уче­ни­ка. 29 261 Кне­же­ви­ма Ду­кље као и оста­лих сло­вен­ских зе­ма­ља ко­је су Свети Јован Владимир и култ светих владара мученика хри­шћан­ство при­ми­ле из Ви­зан­ти­је, би­ло је ја­сно да се стро­гост ви­зан­тиј­ских хе­ге­мо­ни­стич­ких зах­те­ва мо­же убла­жи­ти са­мо усва­ ја­њем слу­жбе Бож­је на ста­ро­сло­вен­ском је­зи­ку јер је то био је­ди­ни на­чин да са­чу­ва­ју кул­тур­ну ауто­но­ми­ју. 30 Срп­ски на­род је по­што­вао култ све­тих сло­вен­ских вла­да­ра му­ че­ни­ка о че­му све­до­че ви­ше си­нак­са­ра из XI­II и по­чет­ка XIV ве­ка ко­ји са­др­же ру­ске тек­сто­ве по­све­ће­не Све­тим Бо­ри­су и Гље­бу, а у нај­ста­ри­јем жи­во­пи­су ма­на­сти­ра Ми­ле­ше­ве из 1221-1222. на­сли­ ка­ни су Све­ти Бо­рис и Гљеб у сто­је­ћем по­ло­жа­ју, оде­ве­ни у ка­рак­ те­ри­стич­ну ру­ску оде­ћу. 31 25 Исто, 389–390. 26 Д. Оболенски, Шест византијских портрета, Климент Охридски, Српска књижевна задруга, Београд, 1991, 38. 27 Исто, 34, 40–41. 28 Д. Оболенски, Византијски комонвелт, 180. 29 С. Новаковић, Први основи словенске књижевности међу балканским Словенима. Легенда о Владимиру и Косари, Београд 1893, 10. 30 Д. Оболенски, Шест византијских портрета, 32. 31 Ђ. Трифуновић, Ка почецима српске писмености, Београд 2001, 149–150. На­жа­лост, ме­ђу са­чу­ва­ним срп­ско­сло­вен­ским ру­ко­пи­си­ма не­ ма ни тра­га че­шком кул­ту Све­тог Вац­ла­ва, не­ма га ни ме­ђу бу­гар­ ским ру­ко­пи­си­ма, док у Ки­јев­ској Ру­си­ји на­ла­зи­мо не­ко­ли­ко вер­ зи­ја ле­ген­де о Све­том Вац­ла­ву и ње­му по­све­ће­ну ли­тур­ги­ју и пра­ зни­ке у цр­кве­ним ка­лен­да­ри­ма.32 Раз­лог је мо­жда у то­ме што фор­ ми­ра­њем Угар­ске др­жа­ве у X ве­ку на про­сто­ру цен­трал­не Евро­пе, че­шки ре­ги­он гу­би ди­рект­ну гра­ни­цу са Бу­гар­ском, док су у исто вре­ме Че­шка и Ки­јев­ска Ру­си­ја би­ле ве­о­ма бли­ске. Све до кра­ја XII ве­ка ни­је се са­чу­ва­ло ни­јед­но ори­ги­нал­но де­ ло на срп­ско­сло­вен­ском је­зи­ку, али су са­чу­ва­ни тра­го­ви срп­ског књи­жев­ног ства­ра­ла­штва. То је ори­ги­нал­но жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра ко­је, иако са­чу­ва­но са­мо де­ли­мич­но у ла­тин­ском из­во­ ду, све­до­чи да је по­чет­ком XI ве­ка, по­сто­јао из­вор­ни пи­сац, ко­ји је на већ усво­је­ном сло­вен­ском књи­жев­ном је­зи­ку (срп­ско­сло­вен­ ски?) ис­при­чао оп­шир­ну по­вест о ду­кљан­ском кне­зу Јо­ва­ну Вла­ Књига 6, свеска 1 ди­ми­ру, пр­вом све­том вла­да­ру му­че­ни­ку код Ср­ба. 33 Вла­ди­ми­ро­ во жи­ти­је на­ста­ло је, прет­по­ста­вља се, два­де­се­тих го­ди­на XI ве­ка, не­ду­го на­кон што су мо­шти све­ца пре­не­се­не у ње­го­ву за­ду­жби­ну Пре­чи­сту Кра­јин­ску. Ано­ним­ни све­ште­ник је жи­ти­је, по све­му су­ де­ћи, об­ли­ко­вао по угле­ду на пр­во ста­ро­сло­вен­ско жи­ти­је Све­тог 262 Вац­ла­ва, на­ста­ло, око 940, у Че­шкој, чи­ји је ру­ко­пис, ве­ро­ват­но пи­ сан гла­го­љи­цом, мо­гао има­ти у ру­ка­ма. Жи­ти­је пр­вог сло­вен­ског У спомен и славу Светог Јована Владимира вла­да­ра му­че­ни­ка сти­гло је у Ду­кљу пре­ко Бу­гар­ске, пу­тем ко­јим су се још од вре­ме­на Све­тог Кли­мен­та и На­у­ма кре­та­ли ру­ко­пи­си ста­ро­сло­вен­ске књи­жев­но­сти. Глав­но чво­ри­ште на том пу­ту би­ла је Охрид­ска област, где на­жа­лост ни­је про­на­ђен ни­је­дан ру­ко­пис жи­ти­ја Све­тог Вац­ла­ва али су за­то у Дал­ма­ци­ји, као што смо већ по­ме­ну­ли, са­чу­ва­на че­ти­ри хр­ват­ска гла­го­љич­ка бре­ви­ја­ра из XIV и XV ве­ка ко­ји са­др­же пре­пис нај­ста­ри­јег ста­ро­сло­вен­ског жи­ти­ја че­шког вла­да­ра све­ца. С об­зи­ром на то да по­ти­чу из ре­ги­о­на ко­ји ни­је да­ле­ко од Ду­кље, по­зна­ти сла­ви­ста Хен­рик Бир­нба­ум је за­ кљу­чио да се мо­же го­во­ри­ти о ути­ца­ју жи­ти­ја Све­тог Вац­ла­ва на фор­ми­ра­ње ста­рих срп­ских би­о­гра­фи­ја,34 На­рав­но, то се пре све­га од­но­си на жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ру­ко­пис жи­ти­ја је до Хр­ва­та сти­гао „ју­жним пу­тем сло­вен­ске пи­сме­но­сти“ ко­ји је дуж ја­дран­ске оба­ле про­ла­зио кроз срп­ске зе­мље спа­ја­ју­ћи охрид­ско бу­гар­ско под­руч­је са хр­ват­ским обла­сти­ма у Дал­ма­ци­ји све до Ис­ 32 М. Марковић, нав. дело, 39. 33 Ђ. Трифуновић, нав. дело, 117. 34 H. Birnbaum, Byzantine Tradition Transformed: the Old Serbian Vita, On Medieval and Renaissance Slavic Writing: Selected Essays, Mouton, The Hague - Paris 1974, 326–327. тре и Квар­не­ра.35 Истим пу­тем жи­ти­је Све­тог Вац­ла­ва сти­же и у Ду­кљу да би по­слу­жи­ло као мо­дел за ства­ра­ње ори­ги­нал­ног жи­ти­ ја Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ано­ним­ни пи­сац жи­ти­ја, ве­ро­ват­но све­ште­ник из окру­же­ња ма­на­сти­ра Пре­чи­ста Кра­јин­ска, био је до­бар по­зна­ва­лац књи­жев­ но­сти на ста­ро­сло­вен­ском је­зи­ку и из­гле­да да му је био до­бро по­ знат култ све­тих сло­вен­ских вла­да­ра му­че­ни­ка. Вер­ски и кул­тур­но пи­сац је био бли­зак Охри­ду и Де­во­лу, глав­ним гла­го­љич­ким пи­сар­ ни­ца­ма у за­пад­ној Бу­гар­ској. Сто­га је пот­пу­но ра­зу­мљи­во за­што чу­ве­ни бу­гар­ски исто­ри­чар Зла­тар­ски ка­же да је жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра по­те­кло из за­пад­но­бу­гар­ске, охрид­ске или де­ вол­ске шко­ле. 36 На­жа­лост, ово је је­дан од број­них спо­ме­ни­ка срп­ ске кул­ту­ре ко­ји­ма се из­гу­био сва­ки траг. Сре­ћом, поп Ду­кља­нин, ано­ним­ни ка­то­лич­ки све­ште­ник из Ба­ра ко­ји је до­бро по­зна­вао сло­вен­ски је­зик, про­на­шао је овај ру­ко­пис те га је ха­ги­о­граф­ски упот­пу­нио, по­шту­ју­ћи оби­ча­је цр­кве ко­јој је при­па­дао. Упо­ред­на Зо­р ан По­п о­в ић ана­ли­за срод­них жи­ти­ја све­тих кра­ље­ва ука­зу­је на мо­гућ­ност да је аутор ле­то­пи­са на не­ко­ли­ко ме­ста из­ме­нио ори­ги­нал­но жи­ти­је Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра уно­се­ћи у ње­га спе­ци­фич­но­сти ла­тин­ске ха­ги­о­гра­фи­је.То се нај­бо­ље ви­ди у пре­о­бра­жа­ју кул­та вла­да­ра му­ че­ни­ка у култ ви­те­за освет­ни­ка ко­ји се ме­ђу срод­ним жи­ти­ја­ма ја­ 263 вља у XII ве­ку, баш у оно вре­ме ка­да је ори­ги­нал­но жи­ти­је Све­тог Свети Јован Владимир и култ светих владара мученика Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра укљу­че­но у ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на. 37 Све­ти Вла­ди­мир је ту при­ка­зан као на­о­ру­жа­ни ви­тез освет­ник, од­но­сно ан­ђео у ње­го­вом об­ли­ку ко­ји за­да­је смр­то­но­сан уда­рац сво­ме крв­ ни­ку.38 Слич­но се де­ша­ва и са Све­тим Вац­ла­вом. У ла­тин­ским вер­ зи­ја­ма жи­ти­ја из XII и XI­II ве­ка, че­шки све­тац се при­ка­зу­је као Све­ти рат­ник, бра­ни­тељ ота­ча­ства про­тив По­ља­ка ко­ји су оп­се­ли ње­го­ву пре­сто­ни­цу. Оде­вен је у бе­ло, с ко­пљем у ру­ци и ма­чем ко­ји по­ста­је ре­ли­кви­ја че­шког кра­љев­ства. 39 35 Ђ. Трифуновић, нав. дело, 168. 36 В. Златарски. История на Българската държава през средните векове, Том I, Част 2, София 1927, 712, нап 1. 37 С. Марјановић-Душанић, нав. дело, 96. 38 Љетопис попа Дукљанина, прир. С. Мијушковић, Титоград 1967, 130. 39 С. Марјановић-Душанић, нав. дело, 60. Zo­ran Po­po­vic, pu­bli­cist Bel­gra­de SA­INT JOHN VLA­DI­MIR AND CULT OF SA­INT RU­LERS, MARTYRS IN EASTERN CHRI­STI­A­NITY Sum­mary: Li­fe of sa­int John Vla­di­mir is a out­growth of Eastern Chri­stian cult of sa­int ru­lers, martyrs who de­ser­ved the­ir ho­li­ness, be­ca­ u­se they ha­ve cho­sen to die as in­no­cent and vo­lun­tary vic­tims, wit­ho­ut re­si­stan­ce to the­ir kil­lers, con­sci­o­usly imi­ta­ting the de­ath of Christ. This cult co­mes from Czech whe­re Chri­sti­a­nity was bro­ught at the end of IX cen­tury by Cyril and Met­ho­di­us, byzan­ti­ne mis­si­o­na­ri­es sent from Con­stan­ti­no­ple. Its main ba­ses we­re Old Church Sla­vo­nic lan­gu­a­ge and Gla­go­li­tic script as the first Sla­vic let­ter. The ini­tial cult of Sa­int Vac­lav, Czech prin­ce per­fi­di­o­usly kil­led by his brot­her, was cre­a­ted in this ti­me, Књига 6, свеска 1 and then it was ex­pan­ded on Ki­e­van Rus’, and fi­nally ac­ross Bul­ga­ria it re­ac­hed the small Ser­bian prin­ci­pa­lity of Di­oc­lea. Old Sla­vo­nic ha­gi­o­ graphy of Sa­int Vac­lav, from the end of the first half of X cen­tury, and ha­gi­o­graphy of Sa­int John Vla­di­mir from the be­gin­ning of XI cen­tury are very si­mi­lar, be­ca­u­se in both of them the sa­me pat­tern of martyrdom 264 of the Sla­vic ru­lers was used. Li­te­ra­tu­re ba­sed on Old Church Sla­vo­nic lan­gu­ag­ e, writ­ten by Gla­go­li­tic script, was ex­tre­mely uni­que, and by У спомен и славу Светог Јована Владимира this re­as­ on it was wi­de-spre­a­ded in all parts of Eastern Chri­stian world. Sa­int Cle­ment, the di­sci­ple of Cyril and Met­ho­di­us, fo­un­ded Gla­go­li­tic of ­fi­ce in the re­gion of to­day’s we­stern Ma­ce­do­nia and cen­tral Al­ba­nia, and pro­bably from this area, not far from the tomb of prin­ce of Di­oc­lea, ca­me the ori­gi­nal Old Sla­vo­nic ha­gi­o­graphy of Sa­int John Vla­di­mir. Anonymo­us aut­hor of the sa­int’s li­fe, pro­bably the pri­est from the area of the mo­na­stery Pre­či­sta Kra­jin­ska in Di­oc­lea, has an ex­cel­lent know­ led­ge of pat­terns of li­ves of sa­int ru­lers, martyrs. The ha­gi­o­graphy left by him, shortly af­ter martyred de­ath of the prin­ce of Ze­ta, was un­for­tu­ na­tely lost, yet, for­tu­na­tely, the pri­est of Di­oc­lea, anonymo­us cat­ho­lic pri­est from Bar, di­sco­ve­red the ma­nu­script of ini­tial ha­gi­o­graphy in the se­cond part of XII cen­tury, and as a good ex­pert in Sla­vic lan­gu­a­ge, com­ple­ted it ha­gi­o­grap­hi­cally, re­spec­ting cu­stoms of cat­ho­lic church to which he be­lon­ged. Thus, the first known ha­gi­o­graphy of Ser­bian ru­ler, martyr, for­med ac­cor­ding Eastern Chri­stian ha­gi­o­graphy of Sa­int Vac­ lav has been pre­ser­ved un­til to­day, in its La­tin adap­tion. Кеywords: Sa­int John Vla­di­mir, Sa­int Vac­lav, Czech, Di­oc­lea, Old Church Sla­vo­nic lan­gu­a­ge, cult, martyr Зо­ран По­по­вич, пу­бли­цист Пен­си­о­нер, Бел­град СВ.Я­ТОЙ ИОАНН-ВЛА­ДИ­МИР И КУ­ЛЬТ СВЯ­ТЫХ ПРА­ВИ­ ТЕ­ЛЕЙ-МУ­ЧЕ­НИ­КОВ В ВО­СТОЧ­НОМ ХРИ­СТИ­АН­СТВЕ Ре­зю­ме: Жи­тие свя­то­го Иоан­на-Вла­ди­ми­ра явля­ет­ся ча­стью во­ сточ­но­хри­сти­ан­ско­го ку­ль­та свя­тых пра­ви­те­лей-му­че­ни­ков, ко­то­рые свою свя­то­сть за­слу­жи­ли тем, что, не ока­зы­вая со­про­ти­вле­ния сво­им уби­й­цам, пред­поч­ли уме­ре­ть не­вин­ны­ми и до­бро­во­ль­ны­ми жер­тва­ми, со­зна­те­ль­но по­дра­жая смер­ти Хри­ста. Этот ку­льт ухо­дит сво­и­ми кор­ ня­ми в Че­хию, где в кон­це IX ве­ка Ки­рилл и Ме­фо­дий, ви­зан­ти­йс­ кие мис­си­о­не­ры из Ца­рь­гра­да, осу­щ­е­стви­ли хри­сти­а­ни­за­цию. В ее осно­ву бы­ли по­ло­же­ны ста­ро­сла­вян­ский язык и гла­го­ли­ца как пер­вая сла­вян­ ская азбу­ка. Тог­да же впер­вые был со­здан ку­льт свя­то­го Вац­ла­ва, чеш­ ско­го кня­зя, ве­ро­лом­но уби­то­го сво­им бра­том, ко­то­рый поз­же рас­про­ Зо­р ан По­п о­в ић стра­нил­ся на Ки­ев­скую Ру­сь и на­зад, че­рез Бол­га­рию, до ма­ле­нь­ко­го серб­ско­го кня­же­ства Ду­кля. Ста­ро­сла­вян­ское жи­тие свя­то­го Вац­ла­ва, от­но­ся­щ­е­е­ся к кон­цу пер­вой по­ло­ви­ны X ве­ка, и жи­тие свя­то­го Иоан­ на-Вла­ди­ми­ра, со­здан­ное в на­ча­ле XI ве­ка, оче­нь по­хо­жи; в них ис­по­ ль­зо­ван один и тот же обра­зец му­че­ни­че­ства сла­вян­ских пра­ви­те­лей. 265 Ли­те­ра­ту­ра на ста­ро­сла­вян­ском язы­ке бы­ла уни­ка­ль­ной в сво­ем ро­де, Свети Јован Владимир и култ светих владара мученика бла­го­да­ря че­му и по­лу­чи­ла рас­про­ста­не­ние во всех во­сточ­но­хри­сти­ ан­ских зе­млях. Уче­ник Ки­рил­ла и Ме­фо­дия, свя­той Кли­мент вво­дит гла­го­дич­ное пи­сь­мо на тер­ри­то­рии со­вре­мен­ной за­пад­ной Ма­ке­до­нии и цен­тра­ль­ной Ал­ба­нии, и, су­дя по все­му, имен­но из тех мест, не сто­ль уда­лен­ных от гроб­ни­цы ду­клян­ско­го кня­зя, про­ис­хо­дит пер­во­на­ча­ль­ ное ста­ро­сла­вян­ское жи­тие свя­то­го Иоан­на-Вла­ди­ми­ра. Ано­ним­но­му ав­то­ру жи­тия, ве­ро­ят­но, свя­щ­ен­ни­ку из окрест­но­стей мо­на­сты­ря Пре­ чи­ста Кра­ин­ска, бы­ли хо­ро­шо из­вест­ны образ­цы жи­тий свя­тых пра­ ви­те­лей-му­че­ни­ков. Это жи­тие, со­чи­нен­ное им вско­ре по­сле му­че­ни­ че­ской смер­ти зет­ско­го кня­зя, к со­жа­ле­нию, бы­ло уте­ря­но. Од­на­ко, к сча­стью, поп Ду­кля­нин, ано­ним­ный ка­то­ли­че­ский свя­щ­ен­ник из Ба­ра, на­шел ру­ко­пи­сь ори­ги­на­ль­но­го жи­тия во вто­рой по­ло­ви­не XII ве­ка, и, бу­ду­чи хо­ро­шим зна­то­ком сла­вян­ско­го язы­ка, до­пол­нил его, со­гла­ сно обы­ча­ев ка­то­ли­че­ской цер­кви, к ко­то­рой он при­на­дле­жал. Та­ко­во пер­вое из­вест­ное жи­тие свя­то­го серб­ско­го пра­ви­те­ля-му­че­ни­ка, со­ здан­ное по образ­цу во­сточ­но­хри­сти­ан­ско­го жи­тия свя­то­го Вац­ла­ва и до­шед­шее до на­ших дней в сво­ей ла­тин­ской об­ра­бот­ке. Клю­че­вые сло­ва: свя­той Иоанн-Вла­ди­мир, свя­той Вац­лав, Че­хия, Ду­кля, ста­ро­сла­вян­ский язык, ку­льт, му­че­ник Zo­ran Po­po­vić, δημοσιογράφος Συνταξιούχος, Βελιγράδι ΑΓΙΟΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ ΚΑΙ Η ΤΙΜΗ ΤΩΝ ΑΓΙΩΝ ΜΑΡΤΥΡΩΝ ΣΤΟΝ ΑΝΑΤΟΛΙΚΟ ΧΡΙΣΤΙΑΝΙΣΜΟ Περίληψη: Ο Βίος του Αγίου Ιωάννη Βλαδίμηρου είναι παραφυάδα της τιμής των Αγίων ηγεμόνων Μαρτύρων του Ανατολικού Χριστιανι- σμού που κέρδισαν την αγιότητά τους επειδή με το που δεν απέκρου- σαν επίθεση που δέχθηκαν από τους δολοφόνους τους, επέλεξαν να πεθάνουν σαν αθώα και ανοιχτόκαρδα θύματα, συνειδητά παριστάνο- ντας τον θάνατο του Χριστού. Αυτή η τιμή έχει της ρίζες της στην Τσε- χία όπου στα τέλη του 9ου αιώνα πραγματοποίησαν τον εκχριστιανισμό οι Κύριλλος και Μεθόδιος, Ρωμιοί ιεραπόστολοι απεσταλμένοι της Κωνσταντινούπολης. Τα βασικά θεμέλιά τους ήταν η παλαιοσλαβική Књига 6, свеска 1 γλώσσα και το γλαγολιτικό αλφάβητο που υπήρξε το πρώτο αλφάβητο των Σλάβων. Τότε δημιουργήθηκε αρχική λατρεία του Αγίου Βάτσλαβ, Τσέχου ηγεμόνα που τον σκότωσε ύπουλα ο αδερφός του και μετά εξα- πλώθηκε και στην Κιεβινή Ρωσία και τελικά μέσω Βουλγαρίας έφτα- σε και στη μικρή ηγεμονία της Διοκλείας. Ο παλαιοσλαβικός Βίος του 266 Αγίου Βάτσλαβ από το τέλος του πρώτου μισού του 10ου αιώνα και ο Βίος του Αγίου Ιωάννη Βλαδίμηρου από την αρχή του 11ου αιώνα είναι У спомен и славу Светог Јована Владимира παρόμοιοι. Στους Βίους αυτούς χρησιμοποιήθηκε ίδιο πρ­ότυπο μαρτυ- ρίου των Σλάβων ηγεμόνων. Η λογοτεχνία στην παλαιοσλαβική γλώσ- σα γραμμένη με γλαγολιτικό αλφάβητο ήταν εξαιρετικά μοναδική και γι’ αυτό το λόγο διαδόθηκε σε όλες τις περιοχές του Ανατολικού Χρι- στιανισμού. Ο Άγιος Κλήμης, μαθητής των Αγίων Κυρίλλου και Μεθο- δίου ιδρύει το γλαγολιτικό αρχείο στη σημερινή δυτική ΠΓΔΜ και στην κεντρική Αλβανία και από αυτή την περιοχή που δεν είναι πολύ μακριά από τον τάφο του ηγεμόνα της Διοκλείας, προέρχεται ο πρώτος Βίος του Αγίου Ιωάννη Βλαδίμηρου στα παλαιοσλαβικά. Ο ανώνυμος συγ- γραφέας του Βίου, πιθανότατα ιερέας στα περίχωρα της Μονής Pre­či­ sta Kra­jin­ska, πολύ καλά γνώριζε τα πρωτότυπα βίων ηγεμόνων αγί- ων μαρτύρων. Δυσ­τυ­χώς, ο Βίος που συνέγραψε χάθηκε λίγο μετά τον μαρτυρικό θάνατο του ηγεμόνα της Ζέτας, αλλά, ευτυ­χώς, ο ιερέας της Διοκλείας, ανώνυμος ρωμαιοκαθολικός ιερέας από το Μπαρ ανακάλυ- ψε στο δεύτερο μισό του 12ου αιώνα το χειρόγραφο του πρώτου Βίου και ως ειδήμων στη σλαβική γλώσσα, το συ­μπλήρωσε με αγιογραφικά στοιχεία, εκφράζοντας σεβασμό προς τα έθιμα της ρωμαιοκαθολικής εκκλησίας στην οποία άνηκε. Έτσι, ο πρώτος γνωστός βίος του Σέρβου ηγεμόνα Άγιου μάρτυρα διαμορφώθηκε με πρ­ότυπο από τον Ανατολικό Χριστιανισμό, τον Βίο του Άγιου Βάτσλαβ, αλλά διατηρήθηκε μέχρι σήμερα στη λατινική διασκευή του. Λέξεις κλειδιά: Άγιος Ιωάννης ο Βλαδίμηρος, Άγιος Βάτσλαβ, Τσε- χία, Διοκλεία, παλαιοσλαβική γλώσσα, τιμή, μάρτυρας Зо­р ан По­п о­в ић 267 Свети Јован Владимир и култ светих владара мученика Де­ја­на Ва­син, ма Док­то­ранд Но­ви Сад de­ja­na­va­

[email protected]

СТВА­РА­ЊЕ КУЛ­ТА ЦР­НЕ ГО­РЕ У ПРЕ­ЧАН­СКОЈ ПО­ЛИ­ТИЧ­КОЈ ЈАВ­НО­СТИ Са­же­так: Цр­на Го­ра је у по­ли­тич­кој јав­но­сти Ср­ба пре­ча­на у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји има­ла ва­жно ме­сто. Ње­на исто­риј­ска уло­ га у ства­ра­њу на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та Ср­ба у Мо­нар­хи­ји би­ла је од ве­ли­ког зна­ча­ја. У ду­гом пе­ри­о­ду но­во­сад­ска штам­па пи­са­ла је о цр­но­гор­ским те­ма­ма, сред­њо­ве­ков­ним и но­во­ве­ков­ним са на­гла­ ском на ба­шти­ну све­то­род­них Не­ма­њи­ћа, не­пре­кид­не бор­бе про­тив Књига 6, свеска 1 Ту­ра­ка, очу­ва­ња пра­во­слав­ног би­ћа у нај­те­жим усло­ви­ма. Мно­го ауто­ра: Све­то­зар Ми­ле­тић, по­том Ми­ха­и­ло По­лит Де­сан­чић, Ла­за Ко­стић, Ми­ша Ди­ми­три­је­вић, пи­са­ли су о Цр­ној Го­ри, ње­ној исто­ ри­ји, али и ши­ре о ди­на­сти­ји Пе­тро­вић Ње­гош, ве­ли­ча­ју­ћи срп­ску иде­ју у срп­ској при­мор­ској кра­ље­ви­ни. Лич­ност Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, 268 у том по­гле­ду, по­себ­но је зна­чај­на. Ве­ли­ки број пре­чан­ских пр­ва­ ка, на­уч­них и по­ли­тич­ких ба­вио се Јо­ва­ном Вла­ди­ми­ром, ње­го­вим У спомен и славу Светог Јована Владимира зна­ча­јем за из­град­њу сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве и ши­ре зна­ча­јем ње­ го­вог кул­та, му­че­нич­ке смр­ти и иде­о­ло­ги­је уни­вер­зал­не хри­шћан­ ске ети­ке. Та­ко је Јо­ван Вла­ди­мир уткан по­себ­но у про­ми­шља­ња де­ла све­ште­нич­ке ин­те­ли­ген­ци­је Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је кра­јем 19. ве­ка. У кон­ти­ну­и­те­ту, Цр­на Го­ра је би­ла не­за­о­би­ла­зна те­ма ве­ ли­ког бро­ја тек­сто­ва у срп­ској штам­пи у Хаб­збур­шкој мо­нар­хи­ји, у че­му се на­ла­зи­ла ва­жна ве­за за ра­ђа­ње на­ци­о­нал­ног, иден­ти­тет­ ског и кул­ту­ро­ло­шког је­дин­ства Ср­ба у Мо­нар­хи­ји и Цр­ној Го­ри. Из то­га се из­ро­дио култ о Цр­ној Го­ри као срп­ској Спар­ти, срп­ском Пи­је­мон­ту, Зо­ри осло­бо­ђе­ња и уоп­ште о ју­нач­кој Цр­ној Го­ри као глав­ном је­згру и сто­же­ру Срп­ства. Цр­но­го­рац је по­стао си­но­ним за не­по­бе­ди­вог и хра­брог ју­на­ка, а Цр­на Го­ра за је­згро из ко­га је ни­кла кли­ца осло­бо­ђе­ња. Кључ­не ре­чи: Цр­на Го­ра, Срп­ство, Пре­ча­ни, Ми­ле­тић, књаз Ни­ко­ла, Јо­ван Вла­ди­мир Цр­на Го­ра је у по­ли­тич­кој јав­но­сти Ср­ба пре­ча­на у Хаб­збур­ шкој мо­нар­хи­ји има­ла ва­жно ме­сто. Ње­на исто­риј­ска уло­га у ства­ ра­њу на­ци­о­нал­ног иден­ти­те­та Ср­ба у Мо­нар­хи­ји би­ла је од ве­ли­ ког зна­ча­ја. У ду­гом пе­ри­о­ду, ви­ше де­це­ни­ја, но­во­сад­ска штам­па пи­са­ла је о цр­но­гор­ским те­ма­ма, сред­њо­ве­ков­ним и но­во­ве­ков­ним са на­гла­ском на ба­шти­ну све­то­род­них Не­ма­њи­ћа, не­пре­кид­не бор­ бе про­тив Ту­ра­ка, очу­ва­ње пра­во­слав­ног би­ћа цр­но­гор­ских Ср­ба у нај­те­жим усло­ви­ма. За ана­ли­зу пи­са­ња нај­ва­жни­јег ли­ста код Ср­ба у Аустро­у­гар­ској За­ста­ве бит­но је до­да­ти и чи­ње­ни­цу да је у по­ли­тич­ким им­пре­си­ја­ма пре­ча­на Цр­на Го­ра има­ла ис­так­ну­ ту и иден­ти­тет­ски кру­ци­јал­ну уло­гу. То­ком де­це­ни­ја Кња­же­ви­на је би­ла си­но­ним за иде­ал очу­ва­ња срп­ске др­жав­не не­за­ви­сно­сти и сим­бол ан­ти­тур­ске бор­бе. Ове спе­ци­фич­не ве­зе пре­ча­на и Цр­не Го­ре су се за­сни­ва­ле на не­ма­њић­кој и све­то­сав­ској тра­ди­ци­ји, кул­ ту­ри и умет­но­сти. Мно­го ауто­ра, од Све­то­за­ра Ми­ле­ти­ћа, по­том Ми­ха­и­ла По­лит Де­сан­чи­ћа, Ла­зе Ко­сти­ћа, Ми­ше Ди­ми­три­је­ви­ћа, пи­са­ли су о Цр­ној Го­ри, ње­ној исто­ри­ји, ве­ли­ча­ју­ћи срп­ску иде­ју у срп­ској при­мор­ској кра­ље­ви­ни. За са­гле­да­ва­ње фе­но­ме­на ко­ји су Де­ј а­н а Ва­с ин, ма до­во­ди­ли до ства­ра­ња кул­та Цр­не Го­ре у очи­ма Ср­ба пре­ча­на, нај­ ре­ле­вант­ни­је је про­ник­ну­ти у пи­са­ну реч ко­ја је би­ла до­ступ­на ши­ рој чи­та­лач­кој јав­но­сти, од­но­сно срп­ску штам­пу ко­ја је из­ла­зи­ла у Мо­нар­хи­ји. Пре­ко пи­са­ња ти­ра­жних но­ви­на код Ср­ба у Мо­нар­хи­ ји се ства­рао култ Цр­не Го­ре, те ће­мо овом при­ли­ком ана­ли­зи­ра­ ти члан­ке нај­чи­та­ни­јих но­ви­на ко­је су у ве­ли­кој ме­ри за­слу­жне за 269 ства­ра­ње јав­ног мње­ња код пре­чан­ских Ср­ба. То су би­ли на пр­вом Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности ме­сту За­ста­ва и Бра­ник, а за­тим Срб­ски на­род и Ср­бо­бран.1 Јед­на од нај­зна­чај­ни­јих лич­но­сти за ства­ре­ње кул­та Цр­не Го­ре код Ср­ба пре­ча­на био је во­ђа ли­бе­ра­ла Све­то­зар Ми­ле­тић. Још као вр­ло млад, у вре­ме Ре­во­лу­ци­је 1848-1849, Ми­ле­тић је пи­сао пе­сме у ко­ји­ма је Цр­на Го­ра има­ла вр­ло ва­жно ме­сто у иде­ји об­но­ве Ду­ ша­но­вог цар­ства. У хим­ни Срп­ске Вој­во­ди­не пе­вао је да су Цр­на Го­ра и Ср­би­ја зе­мље где већ Ср­бин вла­да.2 Ми­ле­тић је че­сто пи­сао Ср­би­ма пре­ча­ни­ма да се угле­да­ју на Цр­но­гор­це ко­ји су 400 го­ди­ на Срп­ство чу­ва­ли и очу­ва­ли. У то вре­ме, ве­зе из­ме­ђу Пре­ча­на и Цр­но­го­ра­ца су осна­же­не и ти­ме што Пе­тар Пе­тро­вић Ње­гош од­ли­ ко­вао Ђор­ђа Стра­ти­ми­ро­ви­ћа ме­да­љом Оби­ли­ћа.3 И на­ред­них го­ ди­на је Ми­ле­тић био пун ле­пих ре­чи о Цр­но­гор­ци­ма и Цр­ној Го­ри. Ка­да је умро вла­ди­ка Пе­тар II Пе­тро­вић Ње­гош, Ми­ле­тић је му је по­све­тио је­дан свој чла­нак у ко­ме је и за Ње­го­ше­вог на­след­ни­ка, 1 В. Ђ. Кре­стић, Исто­ри­ја срп­ске штам­пе у Угар­ској (1791-1914), Бе­о­град 2003, 183-199, 215-230, 335-435, 437-454 2 С. Ми­ле­тић, Са­бра­ни спи­си 1, Бе­о­град 1999, 39-40, 60-68, 84, 128. 3 М. Да­шић, Пе­тар II Пе­тро­вић Ње­гош у ре­во­лу­ци­ји 1848-1849, Збор­ник ра­до­ва Срп­ски по­крет у ре­во­лу­ци­ји 1848-1849, Но­ви Сад 2000, 179-180, 193. кња­за Да­ни­ла, имао са­мо ре­чи хва­ле.4 При­ли­ком свог бо­рав­ка на Це­ти­њу 1860, Ми­ха­и­ло По­лит Де­сан­чић је на­пи­сао да је Цр­на Го­ ра сва­ком Ср­би­ну као што је му­ха­ме­дан­цу Ме­ка, или хри­шћа­ни­ну ка­да иде у Је­ру­са­лим.5 Све­то­зар Ми­ле­тић је исте го­ди­не у свом зна­ме­ни­том ту­цин­дан­ском члан­ку пи­сао да ће: „Бог наш, ко­ји је Цр­ну Го­ру са­чу­вао, ко­ји је Ср­би­ју по­сле 400 го­ди­на вас­кр­снуо, ко­ји је ср­ца Змај Де­спо­та Ву­ка, кне­за Па­вла Јак­ши­ћа и сто­ти­не хи­ља­ да срп­ских ју­на­ка окре­пио, он је још жив, он ће и нас са­чу­ва­ти“.6 У сво­јој рас­пра­ви Ис­точ­но пи­та­ње ко­ју је об­ја­вио 1863. го­ди­не Ми­ле­тић је из­ме­ђу оста­лог на­пи­сао и то да је Цр­на Го­ра Тер­мо­пи­ ла, од­но­сно зо­ра осло­бо­ђе­ња хри­шћан­ских зе­ма­ља на Бал­ка­ну.7 У про­гла­су за пр­ви број За­ста­ве ко­ји је иза­шао 1866. го­ди­не Ми­ ле­тић је па­жњу по­све­тио Ис­точ­ном пи­та­њу, а у том сми­слу уло­гу сто­же­ра Срп­ства је на­ме­нио Ср­би­ји, али при том Цр­ну Го­ру ни­кад ни­је одва­јао од ње. Чак је из­нео и ми­шље­ње да цр­но­гор­ски кнез Књига 6, свеска 1 тре­ба да бу­де адоп­ти­ран као на­след­ник тро­на у Ср­би­ји.8 Ми­ле­тић је и у вре­ме Бо­кељ­ског устан­ка 1869-1870. за­сту­пао ин­те­ре­се Цр­ не Го­ре на Угар­ском са­бо­ру.9 По­след­њом скуп­шти­ном Ује­ди­ње­не омла­ди­не срп­ске 1871. го­ди­не је пред­се­да­вао Ма­шо Вр­би­ца, чи­ме се же­ле­ло да се ука­же част цр­но­гор­ским Ср­би­ма и још јед­ном по­ 270 твр­ди је­дин­ство Но­вог Са­да са Це­ти­њем.10 Сеп­тем­бра 1871. Ми­ша У спомен и славу Светог Јована Владимира 4 Уко­ли­ко сва­ки ро­до­љу­би­ви Ср­бин же­ли да гор­ски ју­на­ци одр­же сво­ју сло­бо­ду од 560 го­ди­на са­чу­ва­ну, уто­ли­ко мо­ра же­ле­ти и са до­брим со­ве­том у по­моћ при­те­ћи да сад, за одр­жа­ње исте, се­би до­стој­ног го­спо­да­ра иза­бе­ру. (С. Ми­ле­тић, Са­бра­ни спи­си 1, 190-193) 5 Сту­паш у Цр­ну Го­ру, на цр­но­гор­ско зе­мљи­ште. Осо­би­ти је то осе­ћај за Ср­би­ на. Ја сам бар у нај­ве­ћој ме­ри уз­бу­ђен. Чи­ни­ло ми се да је то Ср­би­ну као оно Му­ха­ме­дан­ цу све­та Ме­ка, ко­јој се ва­ља по­кло­ни­ти, или Хри­шћа­ни­ну ка­да иде на по­клон у Је­ру­са­лим. Цр­на Го­ра је је­ди­но срп­ско зе­мљи­ште ко­је ту­ђег го­спод­ства по­зна­ва­ло ни­је. То је уз­ви­ шен осе­ћај за Ср­би­на. (М. По­лит Де­сан­чић, Пут­не ус­по­ме­не, Но­ви Сад 1896, 44) 6 Д. Ми­ка­ви­ца, По­ли­тич­ка иде­о­ло­ги­ја Све­то­за­ра Ми­ле­ти­ћа, Но­ви Сад 2006, 131. 7 М. Вук­че­вић, Све­то­зар Ми­ле­тић пре­ма Цр­ној Го­ри, ЛМС 1939, 352/4-5, 337; Д. Ми­ка­ви­ца, По­ли­тич­ка иде­о­ло­ги­ја Све­то­за­ра Ми­ле­ти­ћа, 132 8 С. Ми­ле­тић, Са­бра­ни спи­си 1, 419.451, 498, 507, 548-549; књ 2/1, 26; Ми­ле­тић на­гла­ша­ва да Ср­би­ја, Бо­сна, Хер­це­го­ви­на и Цр­на Го­ра чи­не и ге­о­граф­ску и исто­риј­ску це­ли­ну, и да су оне би­ле сло­бод­не, са­мо­стал­не и срећ­не док док су би­ле за­јед­но, а њи­хо­ва про­паст је по­че­ла кад су по­че­ле да се де­ле, што је на­сту­пи­ло на­кон смр­ти ца­ра Ду­ша­на. С. Ми­ле­тић, Са­бра­ни спи­си 2/1, 147 9 М. Вук­че­вић, Све­то­зар Ми­ле­тић пре­ма Цр­ној Го­ри, 343; Д. Ми­ка­ви­ца, По­ли­ тич­ка иде­о­ло­ги­ја Све­то­за­ра Ми­ле­ти­ћа, 137 10 В. Вој­во­дић, Ује­ди­ње­на омла­ди­на срп­ска и при­пре­ма­ње устан­ка на Бал­ка­ну 1871-1872, Збор­ник ра­до­ва: Ује­ди­ње­на омла­ди­на срп­ска, Но­ви Сад 1968, 309; Д. Ми­ка­ ви­ца, По­след­њи срп­ски пан­ка­лист- по­ли­тич­ко фи­ло­зоф­ска би­о­гра­фи­ја Ла­зе Ко­сти­ћа, Но­ви Сад 2004, 107; Д. Ми­ка­ви­ца, По­ли­тич­ка иде­о­ло­ги­ја Све­то­за­ра Ми­ле­ти­ћа, 135. Ди­ми­три­је­вић и Ла­за Ко­стић су по ин­струк­ци­ја­ма Све­то­за­ра Ми­ ле­ти­ћа от­пу­то­ва­ли на Це­ти­ње. Та­мо су тре­ба­ли да при­су­ству­ју кр­ ште­њу кња­же­вог си­на, али им је при­мар­на же­ља би­ла да оства­ре и при­пре­ме ак­ци­ју за рат про­тив Ту­ра­ка. Је­дан ко­рак ка то­ме би­ло је осни­ва­ње „Дру­жи­не за осло­бо­ђе­ње и ује­ди­ње­ње срп­ско». Ла­за Ко­ стић је о то­ме пи­сао: Са­ста­смо се сви у је­дан од­бор и до­го­во­ри­смо се да је крај­ње вре­ме осве­ти­ти Ко­со­во и осло­бо­ди­ти и ује­ди­ни­ти срп­ство, а то да из­вр­ше Ср­би­ја и Цр­на Го­ра“.11 Ми­ле­тић је у За­ ста­ви и на­кон не­у­спе­лог по­ку­ша­ја да се по­диг­не уста­нак на­ста­вио да сво­је чи­та­о­це у Мо­нар­хи­ји под­се­ћа да је „Цр­на Го­ра од­луч­но и од­ва­жно бра­ни­ла сво­ја по­гра­нич­на пра­ва и да је оста­ла на мр­твој стра­жи сло­бо­де срп­ске“.12 Ми­ле­тић је пи­сао да „ако се због не­че­га по­шту­је срп­ско име у Евро­пи, он­да је то због ју­нач­ке де­сни­це Цр­не Го­ре, ко­ја је ама­нет срп­ске сло­бо­де очу­ва­ла и од­бра­ни­ла!“ Уз­ди­за­ ње кул­та Цр­не Го­ре на­ја­че је би­ло из­ра­же­но у пре­чан­ској штам­пи Де­ј а­н а Ва­с ин, ма у вре­ме Ве­ли­ке ис­точ­не кри­зе ка­да је бук­нуо уста­нак у Хер­це­го­ви­ ни. Це­ло­куп­на цр­но­гор­ска вој­ска и глав­ни ак­те­ри рат­них окр­ша­ја су сла­вље­ни као хе­ро­ји. Књаз Ни­ко­ла и Мар­ко Ми­ља­нов би­ли су освет­ни­ци Ко­со­ва и чу­ва­ри срп­ског ама­не­та.13 У но­ви­на­ма су се на­ла­зи­ли нат­пи­си о бор­ба­ма и под­ви­зи­ма ју­на­ка ко­је су че­сто на­ зи­ва­ли но­вим срп­ским Оби­ли­ћи­ма.14 Та­ко­ђе је пре­но­ше­но да Тур­ци 271 не пре­ста­ју да чи­не зло­чи­не над же­на­ма и де­цом у око­ли­ни Не­ве­ Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности си­ња и Жу­пе. „Си­гур­но уто­чи­ште је ју­нач­ка Цр­на Го­ра, а хер­це­го­ вач­ки вој­во­да поп Бог­дан Зи­мо­њић са сво­јим ју­на­ци­ма глав­ни је осло­нац овој не­ја­чи“, пи­са­ла је За­ста­ва.15 Ка­да су по­че­ли пр­ви окр­ша­ји у Бо­сни, За­ста­ва је у оду­ше­вље­њу пи­са­ла о ује­ди­ње­њу Ср­ба из Бо­сне, Хер­це­го­ви­не и Цр­не Го­ре и Ср­би­је јер је до­шло 11 В. Вој­во­дић, Ује­ди­ње­на омла­ди­на срп­ска и при­пре­ма­ње устан­ка на Бал­ка­ну 1871-1872, Збор­ник ра­до­ва: Ује­ди­ње­на омла­ди­на срп­ска, 305-314; Н. Пе­тро­вић, О по­ ку­ша­ју устан­ка Ује­ди­ње­не омал­ди­не срп­ске 1871-1872, ЛМС 3-8/5 (1866), 471-478; В. Кон­дра­тје­ва, Ује­ди­ње­на омла­ди­на срп­ска (гра­ђа из со­вјет­ских ар­хи­ва), Но­ви Сад 1977, 231-232 12 С. Ми­ле­тић, Са­бра­ни спи­си, 2/3, 828; Д. Ми­ка­ви­ца, Г. Ва­син, Н. Нин­ко­вић, Исто­ри­ја Ср­ба у Цр­ној Го­ри, Но­ви Сад 2013, 223-225. 13 Г. Ва­син, Уста­нак у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни у све­тлу пре­чан­ске штам­пе 1875- 1876, Устан­ци и бу­не Ср­ба у Тур­ској у 19 ве­ку, Ниш 2011, 141-147;В. Чу­бри­ло­вић, Бо­ сан­ски уста­нак 1875-1878, 62-64; Вој­во­да Га­вро Ву­ко­вић, Ме­мо­а­ри, књ.1, Це­ти­ње 1985, 140-147; Б. Па­ви­ће­вић, Исто­ри­ја Цр­не Го­ре, IV /2, Под­го­ри­ца 2004, 185-195. 14 За­ста­ва бр. 58, 18/30. мај 1875. 15 За­ста­ва бр. 90, 3/15. ав­густ 1875. „Вој­во­да Зи­мо­њић, со­ко­ло­ви Бо­ке­љи и Хер­ це­гов­ци“ (В. Ђ. Кре­стић, Ср­би у Угар­ској пре­ма устан­ку у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни 1875. го­ди­не.) вре­ме да се укло­ни мр­ски тур­ски ја­рам, а са пу­но жа­ра чи­та­о­ци су мо­гли да до­би­ју све­до­чан­ства о не­де­ли­ма тур­ске вој­ске по чи­та­вој гра­ни­ци.16 Ат­мос­фе­ра је би­ла обо­је­на на­ци­о­нал­ним и ро­ман­ти­чар­ ским нат­пи­си­ма са на­ме­ром да се што ја­че алар­ми­ра и ани­ми­ра срп­ска јав­ност у Аустро Угар­ској у ци­љу по­ма­га­ња устан­ка што је ви­ше мо­гу­ће. Оту­да по­зи­ва­ње на све­тла де­ла во­жда Ка­ра­ђор­ђа и Ду­ша­но­во цар­ство. Ис­ти­ца­на је хра­брост и тр­пе­љи­вост уста­ни­ка.17 Све­то­зар Ми­ле­тић је у ду­ху сво­јих иде­ја, у ко­ји­ма је Цр­на Го­ра има­ла зна­чај­но ме­сто, на Це­ти­њу ство­рио тај­ну на­ци­о­нал­ну ор­га­ ни­за­ци­ју за осло­бо­ђе­ње Срп­ства, а пре­ко сво­јих љу­ди је имао ути­ ца­ја да Цр­на Го­ра уђе у рат про­тив Тур­ске 1876. го­ди­не. Ми­ле­тић је кра­јем ок­то­бра 1875. пи­сао да се Ср­би­ја из­вр­гла у бал­кан­ски На­пуљ, и да Пи­је­монт тре­ба тра­жи­ти у бал­кан­ском ку­ти­ћу, као што је то би­ла Сар­ди­ни­ја, у ста­рој Ду­кљи, у тур­ској крв пи­ју­ћој – Цр­ ној Го­ри.18 Но­во­сад­ски лист За­ста­ва је од са­мог по­чет­ка ра­та са Књига 6, свеска 1 Тур­ци­ма пре­но­сио по­дроб­не из­ве­шта­је о ста­њу на те­ре­ну. Сва­ки окр­шај и бој опи­са­ни су вр­ло де­таљ­но и са ве­ли­ким по­хва­ла­ма на ра­чун цр­но­гор­ске вој­ске. Књаз Ни­ко­ла и ње­го­ви рат­ни­ци би­ли су пре­ма тврд­ња­ма За­ста­ве, пра­ви Оби­ли­ћи и освет­ни­ци Срп­ства и Ко­со­ва. На­ме­ра уред­ни­штва ли­ста је би­ла да до де­та­ља оба­ве­сти 272 сво­је чи­та­о­це о хе­рој­ском др­жа­њу њи­хо­вих су­на­род­ни­ка у Цр­ној Го­ри.19 У спомен и славу Светог Јована Владимира Бит­ка код Вуч­јег до­ла би­ла је те­ма ви­ше бро­је­ва За­ста­ве. Пр­ви ме­ђу њи­ма је био чла­нак под на­сло­вом Вуч­ји До. У ње­му су из­не­те пр­ве ве­сти о бор­ба­ма цр­но­гор­ске и тур­ске вој­ске. По­сле ове бит­ ке, Хер­це­го­ви­на је за Тур­ску из­гу­бље­на зе­мља јер оно ма­ло вој­ске што је оста­ло у Би­ле­ћи ни­је до­вољ­но да угро­зи уста­ни­ке, ста­ја­ло је у За­ста­ви. Цр­но­гор­ска ве­шти­на и ју­на­штво осло­бо­ди­ла је срп­ ску Хер­це­го­ви­ну за све­га пар са­ти.20 Сле­де­ћи број ли­ста За­ста­ва је био по­све­ћен по­бе­ди на Фун­ди­ни, где је вој­во­да Бо­жо Пе­тро­вић раз­био Тур­ке и ста­би­ли­зо­вао фронт у Ку­чи­ма. Иако је мно­го­број­ ни­ја, тур­ска вој­ска ипак не успе­ва да са­вла­да кња­за и уста­ни­ке, 16 За­ста­ва бр. 92, 8/20. ав­густ 1875. Г. Ва­син, Уста­нак у Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни у све­тлу пре­чан­ске штам­пе 1875-1876, Устан­ци и бу­не у Тур­ској у 19. ве­ку, Ниш 2011, 148. 17 Срб­ски на­род бр. 80, 5/17. но­вем­бар 1875; Г. Ва­син, Уста­нак у Бо­сни и Хер­це­ го­ви­ни у све­тлу пре­чан­ске штам­пе 1875-1876, Устан­ци и бу­не у Тур­ској у 19. ве­ку, Ниш 2011, 148-149. 18 С. Ми­ле­тић, Са­бра­ни спи­си 3, 518. 19 Д. Ми­ка­ви­ца, Г. Ва­син, Н. Нин­ко­вић, Исто­ри­ја Ср­ба у Цр­ној Го­ри, 231-235. 20 За­ста­ва бр. 110, 23. јул/4. ав­густ 1876; Г. Ва­син, За­ста­ва о по­бе­да­ма Цр­но­го­ра­ца на Вуч­јем до­лу и Фун­ди­на­ма, Го­ди­шњак ФФНС, Но­ви Сад 2011, 33-35. кон­ста­то­ва­но је на стра­ни­ца­ма За­ста­ве.21 Вест о по­бе­ди цр­но­гор­ ске вој­ске на Вуч­јем до­лу, у За­ста­ви је од­јек­ну­ла ро­ман­си­ра­ним из­ра­зом да је тај дан био цр­ни пе­так за тур­ску вој­ску. Стра­шна и су­ро­ва бит­ка и ве­ли­ка по­бе­да Цр­но­го­ра­ца. Књаз Ни­ко­ла је та­ко јед­ ном хра­бром стар­цу, ко­ји је из­гу­био три си­на, ре­као да ће од са­да и он би­ти ње­гов син и да ће га увек по­ма­га­ти. Го­спо­дар Цр­не Го­ре је, та­ко­ђе, по­зи­вао ра­ње­ни­ке и из­бе­гли­це да кре­ну на Це­ти­ње, где ће их до­че­ка­ти кња­ги­ња са же­на­ма и пру­жи­ти им по­треб­ну по­моћ.22 По­бе­де на Ме­ду­ну и Фун­ди­ни су та­ко­ђе сла­вље­не на стра­ни­ца­ма но­во­сад­ског ли­ста. Но­во­сад­ски лист пре­нео је оду­ше­вље­ње јед­ ном од нај­ве­ћих по­бе­да Цр­но­го­ра­ца од по­чет­ка ра­та са Тур­ском. По­себ­но је у пр­ви план ис­ти­ца­на чи­ње­ни­ца да су тур­ски од­ре­ди ко­ји су кре­ну­ли на Ку­че би­ли за­до­је­ни му­сли­ман­ским фа­на­ти­змом ви­ше не­го уоби­чеј­но, та­ко да је по­ход био обе­ле­жен зло­чи­ни­ма над ци­ви­ли­ма. Сам бој је био опи­сан као те­жак и сви­реп. Код Ме­ду­на Де­ј а­н а Ва­с ин, ма је во­ђен окр­шај на ба­јо­нет, ју­ри­ша­ло се на шан­че­ве, а ни­ко ни­је сти­зао до пре­да­ха, Тур­ски бар­ја­ци би­ли су пре­пу­ни ци­та­та из Ку­ ра­на, ко­ји су оди­са­ли мр­жњом пре­ма срп­ском име­ну, дра­ма­тич­но је бе­ле­жио до­пи­сник но­во­сад­ске За­ста­ве.23 Чла­нак у За­ста­ви је пре­нео да су у свом бек­ству тур­ски зло­чин­ци, ко­ји су уби­ја­ли цр­но­ гор­ску де­цу и же­не, са­да ни­су има­ли ју­на­штва већ су се пре­да­ва­ли 273 и бе­жа­ли пред ју­на­ци­ма. Са­ми Цр­но­гор­ци су са дру­ге стра­не хлад­ Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности но­крв­но под­ни­си­ли ову те­шку бит­ку, ста­ја­ло је у За­ста­ви. На­кон Бер­лин­ског кон­гре­са (1878) Ми­ле­тић је сма­трао да је Цр­на Го­ра до­би­ла не­сра­змер­но ма­ло у по­ре­ђе­њу са рат­ним на­по­ри­ма ко­је је пре­тр­пе­ла. Ки­ван је био што цр­но­гор­ски ин­те­ре­си у Хер­це­го­ви­ни ни­су ис­по­што­ва­ни и што су сем Ба­ра и Под­го­ри­це Цр­ној Го­ри при­ па­ли пре­де­ли у ко­ји­ма је ве­ћин­ско ста­нов­ни­штво би­ло ар­на­ут­ско.24 21 За­ста­ва бр. 112, 27. јул/8. ав­густ 1876; Г. Ва­син, За­ста­ва о по­бе­да­ма Цр­но­го­ра­ ца на Вуч­јем до­лу и Фун­ди­на­ма, Го­ди­шњак ФФНС, Но­ви Сад 2011, 37. 22 За­ста­ва бр. 115, 1/13. ав­густ 1876. За­ста­ва је пре­но­си­ла и из­ве­шта­је беч­ке штам­ пе о до­га­ђа­ји­ма ве­за­ним за рат Цр­не Го­ре и Тур­ске. Беч­ли­је су на­во­ди­ле да је глав­но­ко­ ман­ду­ју­ћи тур­ских тру­па је по­гре­шно оце­нио по­ло­жај цр­но­гор­ске вој­ске, те да се ње­гов по­ку­шај да оп­ко­ли цр­но­гор­ског кња­за, за­вр­шио се упра­во обр­ну­то. Та­да су ба­жи­бо­зу­ци схва­ти­ли да су у клоп­ци и у стра­ху су кре­ну­ли у по­вла­че­ње док су их го­ни­ли Хер­це­гов­ци и Цр­но­гор­ци. За­ста­ва бр. 114, 30 јул/11. ав­густ 1876; Г. Ва­син, За­ста­ва о по­бе­да­ма Цр­но­го­ ра­ца на Вуч­јем до­лу и Фун­ди­на­ма, Го­ди­шњак ФФНС, Но­ви Сад 2011, 39. 23 За­ста­ва бр. 129, 25. ав­густ/6. сеп­тем­бар 1876; Г. Ва­син, За­ста­ва о по­бе­да­ма Цр­но­го­ра­ца на Вуч­јем до­лу и Фун­ди­на­ма, Го­ди­шњак ФФНС, Но­ви Сад 2011, 40. 24 „Где је она би­ла при­мо­ра­на на­но­во хи­ља­да­ма сво­јих ју­на­ка тро­ши­ти да их осво­ ји и го­ди­шње сто­ти­не ју­на­ка да их одр­жи у сво­јој вла­сти и обла­сти“. С. Ми­ле­тић, Са­бра­ ни спи­си 3, 705, 715 Цр­на Го­ра је по­но­во по­ста­ла вр­ло ак­ту­ел­на те­ма у пи­са­њу пре­чан­ске штам­пе ка­да се у Хер­це­го­ви­ни по­кре­нуо уста­нак 1882. го­ди­не. На­ме­ра је би­ла да се по­ка­же да вла­да на Це­ти­њу и књаз Ни­ко­ла ни­су има­ли од­го­вор­ност и ути­цај на уста­нич­ке опе­ра­ци­је у Кри­во­ши­ја­ма и Хер­це­го­ви­ни.25 Од по­чет­ка 1882. го­то­во да ни­је би­ло да­на да се ни­је по­ме­ну­ла не­ка уста­нич­ка ак­ци­ја или уло­га и ме­сто Цр­не Го­ре у том по­гле­ду.26 Бо­жо Пе­тро­вић је твр­дио да ће Ру­си­ја по­мо­ћи Цр­ној Го­ри да пре­у­зме уло­гу Пи­је­мон­та и да је по­ др­жи као на­след­ни­цу „срп­ске Ду­ша­но­ве кру­не.“ За­ста­ва је те­ме­ ље­но и сва­ко­днев­но пи­са­ла о бо­је­ви­ма и ве­ћим су­ко­би­ма дуж Хер­ це­го­ви­не и Кри­во­ши­ја од сре­ди­не ја­ну­а­ра до сре­ди­не фе­бру­а­ра.27 Лист је у ду­ху сво­је на­кло­но­сти ка Цр­ној Го­ри пре­нео и ре­чи кња­за Ни­ко­ле: „Ми смо под за­шти­том Аустро-Угар­ске ди­пло­ма­ти­је про­ ли­ва­ли сво­ју крв у ду­гом ра­то­ва­њу за срп­ску на­род­ну ми­сао, на­ша вој­ска је ју­нач­ки осво­ји­ла и по­се­ла зе­мљи­ште у Хер­це­го­ви­ни, а Књига 6, свеска 1 та­да иза­ђе Аустро Угар­ска да на пут ста­не и пре­пре­чи овај срп­ски по­крет што је пре­ђе одо­бра­ва­ла да на­сил­но от­ме из на­ших ру­ку оно зе­мљи­ште што по пра­ву Бо­жи­јем и људ­ском на осно­ву на­род­ но­сног и ге­о­граф­ског по­ло­жа­ја при­па­да Цр­ној Го­ри!“ Пре­не­те су и ре­чи да ће у но­вом ра­ту Ср­би­ја и Цр­на Го­ра опет ра­то­ва­ти за­јед­но 274 и да ће сва­ки Ср­бин са ове стра­не Са­ве ста­ја­ти под оруж­јем, те да сва­ки по­ште­ни Цр­но­го­рац- сва­ки по­ште­ни Ср­бин та­ко ми­сли.28 У спомен и славу Светог Јована Владимира У ни­зу до­га­ђа­ја из­два­ја­мо и де­ша­ва­ња из 1889. при­ли­ком пу­та кња­за Ни­ко­ле за Ру­си­ју. Бра­ник је на на­слов­ној стра­ни 20. ма­ја/1. ју­на 1889. го­ди­не са при­мет­ном до­зом по­но­са пре­нео вест, ко­ја је при­сти­гла са Це­ти­ња, да се кћер кња­за Ни­ко­ле Ми­ли­ца ве­ри­ла за ру­ског ве­ли­ког кне­за Пе­тра Ни­ко­ла­је­ви­ћа.29 Исту вест пре­не­ла је и За­ста­ва, уз об­ја­ву те­ле­гра­ма ко­ји је тим по­во­дим књаз Ни­ко­ла 25 За­ста­ва бр. 187, 8/ 20. де­цем­бар 1881; За­ста­ва бр. 188, 9/ 21. де­цем­бар 1881. 26 За­ста­ва бр. 2, 3/15. ја­ну­ар 1882. За­ста­ва је у окви­ру све­га што је че­сто пи­са­ла о по­ме­ну­тим до­га­ђа­ји­ма пре­не­ла и то да је на Це­ти­њу 15/ 27. ја­ну­а­ра умро цр­но­гор­ски ми­тро­по­лит Ила­ри­он Ро­га­но­вић. Уз по­дро­бан жи­во­то­пис ми­тро­по­ли­тов ис­ти­ца­не су и ве­ли­ча­не ње­го­ве ду­хов­не осо­би­не. За­ста­ва бр. 9, 15/27. ја­ну­ар 1882; За­ста­ва бр. 10, 17/29. ја­ну­ар 1882; За­ста­ва бр. 12, 20. ја­ну­ар/1. фе­бру­ар 1882; Са­ва епи­скоп шу­ма­диј­ски, Срп­ски је­рар­си, Бе­о­град 1996, 194-195; Ђ. Сли­јеп­че­вић, Исто­ри­ја Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, књ 2, Бе­о­град 1991, 271-280 27 За­ста­ва бр. 50, 28. март/9. април 1882; За­ста­ва бр. 46, 21. март/2. април 1882. За­ста­ва бр. 52. 2/14. април 1882; Г. Ва­син, Пре­чан­ска по­ли­ти­ка, књаз Ни­ко­ла и Хер­це­го­ вач­ки уста­нак 1882, Ис­тра­жи­ва­ња 24 (2013), 327-347. 28 За­ста­ва бр. 53, 4/16. април 1882. У истом сми­слу па­жња је по­кло­ње­на и про­ сла­ви Ђур­ђев­да­на кр­сне сла­ве ди­на­сти­је Пе­тро­вић-Ње­гош и бо­рав­ку мно­го­број­них де­ле­ га­ци­ја из Цр­не Го­ре и Хер­це­го­ви­не на Це­ти­њу. 29 Бра­ник бр. 59, 20. мај/1. jун 1889. упу­тио кне­ги­њи Ми­ле­ни, као и те­ле­гра­ма цар­ског па­ра та­ко­ђе упу­ ће­ног кне­ги­њи Ми­ле­ни. За­ста­ва je пре­не­ла чла­нак Гла­са Цр­но­гор­ ца пре­пун ле­пих и по­хвал­них ре­чи о кне­ги­њи­ци Ми­ли­ци.30 Не­ду­го за­тим, на Це­ти­њу је усле­ди­ла још јед­на про­сла­ва по­во­дом про­гла­ ше­ња пу­но­лет­ства пре­сто­ло­на­след­ни­ка Да­ни­ла, ка­ко је Бра­ник у свом на­дах­ну­том сти­лу пре­нео пре­ма пи­са­њу Гла­са Цр­но­гор­ца.31 Са мно­го пом­пе, де­та­ља и опет у свом ро­ман­ти­чар­ском ду­ху ка­рак­ те­ри­стич­ном за Бра­ник ка­да је у пи­та­њу Цр­на Го­ра, пре­не­та је вест о бо­рав­ку кња­жев­ске по­ро­ди­це у по­се­ти ру­ском дво­ру. Књаз је са огром­ним по­што­ва­њем и љу­ба­вљу до­че­кан, те ка­ко пи­ше Бра­ник „У тај мах, та ма­ле­на Цр­на Го­ра, то гње­здо срп­ских со­ко­ло­ва, из­ гле­да­ла је мно­го, мно­го ве­ћа не­го што је­сте.“ Бра­ник је исто та­ко са при­мет­ним оду­ше­вље­њем пре­нео и здра­ви­цу ко­ју је ру­ски цар одр­жао цр­но­гор­ском кња­зу уз ко­мен­тар да је та здра­ви­ца „по­ди­гла у не­бе­ске ви­си­не цр­но­гор­ског срп­ског ор­ла, да­ла му је по­ле­та да се Де­ј а­н а Ва­с ин, ма ви­не не­бу под обла­ке, а са њи­ме је уз­ди­гла и дух сви­ма они­ма ко­ји још ве­ру­ју у ле­пу бу­дућ­ност Срп­ства и Сло­вен­ства.“ Лист је пи­сао и о то­ме ка­ко је ру­ска јав­ност у штам­пи оду­ше­вље­но ре­а­го­ва­ла на ову здра­ви­цу. По­но­вље­на је вест о ве­рид­би кње­ги­њи­це Ми­ли­це и из­не­та на­да да ће ру­ски пре­сто­ло­на­след­ник узе­ти за же­ну кне­ги­ њи­цу Је­ле­ну. Та­ко­ђе је пи­сао Бра­ник да је кнез Ни­ко­ла име­но­ван 275 за ше­фа 15. Сте­ре­љач­ког пу­ка и да ће се „по­но­сни орао цр­но­гор­ Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности ски још по­но­сни­ји вра­ти­ти из Пе­тро­гра­да на Це­ти­ње.“32 За­ста­ва је пре­не­ла ре­чи ру­ског ли­ста Но­вое Вре­мја у ко­ме се о кња­зу Ни­ко­ли, Цр­ној Го­ри и ве­за­ма са Ру­си­јом пи­са­ло у нај­леп­шем све­тлу.33 Ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње у срп­ској пре­чан­ској јав­но­сти про­бу­дио је бо­ра­вак цр­но­гор­ског вој­во­де Мар­ка Ми­ља­но­ва у Но­вом Са­ду 1893. го­ди­не. Он је на овом свом про­пу­то­ва­њу нај­пре бо­ра­вио у Бе­о­гра­ ду где је вр­ло ср­дач­но до­че­кан, дру­штво су му пра­ви­ли нај­у­глед­ни­ ји Бе­о­гра­ђа­ни, а сам краљ ука­зао му је част при­мив­ши га два пу­та у ауди­јен­ци­ју. За­ста­ва је са ве­ли­ким жа­ром и ус­хи­ће­њем пи­са­ла о овој по­се­ти ки­те­ћи вој­во­ду епи­те­ти­ма као што су див-ју­нак, узор- ка­рак­тер, че­лик-Ср­бин. На­кон по­се­те Бе­о­гра­ду вој­во­да се упу­тио ка­ко За­ста­ва пи­ше „У Вој­во­ди­ну да ви­ди срп­ску па­три­јар­ши­ју, срп­ ске ма­на­сти­ре, и онај део срп­ског на­ро­да ко­ји је ра­за­сти­рао зра­ке на­у­ке на оста­ле кра­је­ве срп­ства док су би­ли у мра­ку не­зна­ња под 30 За­ста­ва бр. 83. 28. мај 1889. 31 Бра­ник бр. 102, 2. јул 1889. Исту вест пре­не­ла је и За­ста­ва, та­ко­ђе пре­ма пи­са­ њу Гла­са Цр­но­гор­ца. За­ста­ва бр. 98. 25. јун 1889; бр. 102, 2. јул 1889. 32 Бра­ник бр. 62, 27. мај/8. јун 1889. 33 За­ста­ва бр. 86, 4. јун 1889; За­ста­ва бр. 87, 6. јун 1889. тур­ским јар­мом.“34 Бра­ник је по­во­дом по­се­те вој­во­де Мар­ка овим кра­је­ви­ма штам­пао у под­ли­ску део књи­ге А. Па­је­ви­ћа Из Цр­не Го­ ре и Хер­це­го­ви­не, где се на­дах­ну­то го­во­ри о вој­во­ди­ном ју­на­штву и под­ви­зи­ма.35 По­во­дом по­се­те Но­вом Са­ду, у но­ви­на­ма је пи­са­ло да су цео Но­ви Сад, Срем­ски Кар­лов­ци и сва око­ли­на у при­јат­ном уз­бу­ђе­њу и ра­до­сти за­то што је ме­ђу њи­ма де­лић Цр­не Го­ре, оли­ чен у вој­во­ди Мар­ку и де­лић Хер­це­го­ви­не оли­чен у ње­го­вој су­пру­ зи. Ис­ти­ца­но је ју­на­штво вој­во­де Мар­ка Ми­ља­но­ва у бе­со­муч­ној бор­би са Тур­ци­ма као и ју­на­штво њи­хо­ве кће­ри Ан­ђе­ли­је ко­ја је као пра­ва Цр­но­гор­ка „пу­ни­ла ба­би би­стре џе­вер­да­ре“. И њој се за вре­ме го­збе на­здра­вља­ло исто као и ње­ном оцу. За вре­ме бо­рав­ка у Но­вом Са­ду Мар­ко Ми­ља­нов се са­стао са Све­то­за­рем Ми­ле­ти­ћем, Ми­ха­и­лом По­лит Де­сан­чи­ћем, удо­ви­цом Ми­ше Ди­ми­три­је­ви­ћа и дру­гим ви­ђе­ни­јим лич­но­сти­ма, те по­себ­но са па­три­јар­хом Бран­ ко­ви­ћем, а за­тим је об­и­шао не­ке фру­шко­гор­ске ма­на­сти­ре. Бра­ник Књига 6, свеска 1 је у оп­шир­ном тек­сту дао де­та­љан из­ве­штај о вој­во­ди­ном бо­рав­ку у Но­вом Са­ду. Са пу­но ле­пих ре­чи и у на­дах­ну­том тек­сту мо­гло се чи­та­ти о оду­ше­вље­њу Но­во­са­ђа­на ко­је је иза­зва­ла ова по­се­та. Омла­ди­на се ти­ска­ла уз ју­на­ка, ко­га је овај при­зор то­ли­ко по­тре­сао те је одр­жао омла­ди­ни бе­се­ду пу­ну љу­ба­ви и ро­до­љу­бља, на шта је 276 омла­ди­на ре­а­го­ва­ла још емо­тив­ни­је те на­гр­ну­ла да љу­би вој­во­ду у ру­ку, те их је и он по­чео ре­дом гр­ли­ти и љу­би­ти.36 По­се­ту Све­то­за­ У спомен и славу Светог Јована Владимира ру Ми­ле­ти­ћу За­ста­ва је вр­ло дир­љи­во опи­са­ла. Ви­де­ли су се дру­ ги пут на­кон мно­го го­ди­на, а „ју­нак је Ми­ле­ти­ћа нај­пре по­љу­био у че­ло, а за­тим и у ли­це.“37 На­кон од­ла­ска из Но­вог Са­да, Мар­ко Ми­ља­нов се са су­пру­гом упу­тио у Бу­дим­пе­шту. Њи­хо­ва по­ја­ва је у гра­ду иза­зва­ла ве­ли­ко ин­те­ре­со­ва­ње. На ста­ни­ци су их до­че­ка­ли оду­ше­вље­ни срп­ски сту­ден­ти на че­лу са упра­ви­те­љем Те­ке­ли­ја­ну­ ма Сте­ва­ном В. По­по­ви­ћем. Мар­ко Ми­ља­нов и ње­го­ва су­пру­га су вре­ме у Пе­шти про­во­ди­ли са гро­фом Зи­чи­јем, Ст. В. По­по­ви­ћем, Сте­ва­ном Јо­ва­но­ви­ћем, а би­ли су пред­ста­вље­ни и пред­сед­ни­ку угар­ског ми­ни­стар­ског са­ве­та Шан­до­ру Ве­кер­леу ко­ји их је вр­ло ле­по при­мио. Гроф Зи­чи је ис­та­као „сво­ју осо­би­ту ра­дост“ што ви­ди у сре­ди­ни пре­сто­ни­це Угар­ске та­ко од­лич­на ју­на­ка о ко­ме је мно­го слу­шао и ко­ме се увек ди­вио. Бра­ник је из­ве­шта­вао и да су вој­во­да и вој­вот­ки­ња оста­ви­ли сна­жан ути­сак и у угар­ском пар­ 34 За­ста­ва бр. 160, 17. ок­то­бар 1893. 35 Бра­ник бр. 122, 19/30 ок­то­бар 1893. 36 Бра­ник бр. 123, 21. oк­т­обар/2. но­вем­бар 1893; Бра­ник бр. 125, 26. oк­т­обар/7. но­ вем­бар 1893. 37 За­ста­ва бр. 163, 22. ок­то­бар 1893. ла­мен­ту, те су их не­ки по­сла­ни­ци ис­пра­ти­ли са ус­кли­ком „Жи­ве­ ли!“ При­ли­ком по­се­те Бу­дим­пе­шти пар је по­се­тио мно­ге ви­ђе­ни­је лич­но­сти, Ге­де­о­на Дун­ђер­ског, про­ту Је­ре­ми­ју Ма­ђа­ре­ви­ћа, ба­ ро­на Фе­до­ра Ни­ко­ли­ћа, а по­себ­но је ис­так­ну­то да је обо­ле­ли Ла­за Дун­ђер­ски тај дан устао из кре­ве­та да би мо­гао да се су­срет­не са вој­во­дом.38 И пе­штан­ска штам­па је вр­ло ошир­но пи­са­ла о вој­во­ ди­ној по­се­ти. Пи­са­ло се о ње­го­вој хра­бро­сти, ју­на­штву, рат­ним под­ви­зи­ма, по­ре­ђен је са грч­ким Ахи­лом и ма­ђар­ским Тол­ди­јем. Чо­век ко­ји је ви­ше од 40 го­ди­на ра­то­вао за сво­ју до­мо­ви­ну и од­се­ као гла­ве ви­ше од 50 не­при­ја­те­ља. У ма­ђар­ској штам­пи ста­ја­ло је и то да се вој­во­да, при сво­јој по­се­ти, вр­ло че­сто по­зи­вао на вре­ме ка­да су Ма­ђа­ри и Ср­би ра­ме уз ра­ме бо­ри­ли про­тив за­јед­нич­ког не­при­ја­те­ља хри­шћан­ства, те да је сва­ком при­ли­ком на­гла­ша­вао слав­ну про­шлост Ср­ба и Ма­ђа­ра у овој за­јед­нич­кој бор­би ода­ју­ћи по­част ма­ђар­ским бор­ци­ма ко­ји су се ис­та­кли у бор­би са Тур­ци­ма, Де­ј а­н а Ва­с ин, ма те су по­ста­ли ју­на­ци и срп­ских на­род­них пе­са­ма.39 На­кон уби­ства ита­ли­јан­ског кра­ља Ум­бер­та (1900) и сту­па­ња на пре­сто ње­го­вог си­на, у пре­чан­ској штам­пи је са вид­ним по­но­сом ис­ти­ца­но да је но­ва ита­ли­јан­ска кра­љи­ца Срп­ки­ња, кћер ви­те­шког го­спо­да­ра Цр­ не Го­ре и Бр­да. На­гла­ше­ни су ле­пи од­но­си две ди­на­сти­је, као и то да је Је­ле­на оми­ље­на у ита­ли­јан­ском на­ро­ду.40 277 По­во­дом че­тр­де­се­то­го­ди­шњи­це вла­да­ви­не кња­за Ни­ко­ле, За­ Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности ста­ва је пре­не­ла пи­смо че­стит­ке, ко­је је кња­зу упу­тио ру­ски цар Ни­ко­лај II, пре­пу­но по­хвал­них и то­плих ре­чи. Та­ко­ђе је шта­па­но и пи­смо за­хвал­ни­це ко­је је књаз от­по­слао ца­ру. Исто је пре­нео и Бра­ник.41 За­ста­ва је пре­не­ла и пи­са­ње Гла­са Цр­но­гор­ца по­во­дом про­сла­ве овог ју­би­ле­ја. Та­мо је ста­ја­ло да је Цр­на Го­ра из­др­жа­ла два ра­та осло­бо­ди­ла Зе­ту, Не­ма­њи­ну ко­лев­ку, део За­ху­мља, део Ра­ шке и део При­мор­ја. Кроз тих че­тр­де­сет го­ди­на она је по­ста­ла од рат­нич­ког ста­на уре­ђе­на др­жа­ва са су­до­ви­ма, пу­те­ви­ма, ва­ро­ши­ма, па­за­ри­ма, шко­ла­ма и цр­ква­ма. Она је исто­риј­ски и при­род­ни сто­ жер срп­ског на­ро­да. Она је сту­пи­ла у при­ја­тељ­ске ве­зе са дру­гим европ­ским на­ро­ди­ма и др­жа­ва­ма и учвр­сти­ла брат­ске ве­зе са Ру­си­ јом. Сав про­спе­ри­тет Цр­не Го­ре је за­слу­га кња­за Ни­ко­ле. Књаз је у Оно­го­шту, од­но­сно Ник­ши­ћу, са­зи­дао цр­кву по узо­ру на то што је Сте­фан Не­ма­ња зи­дао за­ду­жби­не ко­је су оста­ле да чу­ва­ју успо­ме­ 38 Бра­ник бр. 131, 9/21. но­вем­бар1893. 39 И. Пот, Срп­ско-ма­ђар­ски кул­тур­ни од­но­си у 19. ве­ку, Но­ви Сад 1993, 146-148. 40 Бра­ник бр. 87, 25. јул/ 7. ав­густ 1900. 41 За­ста­ва бр. 178, 12. ав­густ 1900. Бра­ник бр. 94, 12/25. ав­густ 1900. ну сла­ве и на­род­не са­мо­све­сти све до да­нас. За­то је цр­ква у Ник­ ши­ћу ко­ја је по­све­ће­на Св. Ва­си­ли­ју Остро­шком жи­во­твор­ни из­ вор ко­ји ће на­па­ја­ти на­шу бра­ћу у бор­би за свој на­ци­о­нал­ни оп­ста­ нак про­тив ту­ђин­ских ути­ца­ја ко­је пре­те оним цр­та­ма што Ср­би­на Ср­би­ном чи­не. Књаз је бо­го­мо­љу по­ди­гао пред ду­шом по­ги­ну­лих ју­на­ка цр­но­гор­ских и хер­це­го­вач­ких на бој­ном по­љу за сло­бо­ду отаџ­би­не.42 О са­мом ме­сту на ко­ме је са­гра­ђе­на и из­гле­ду цр­кве та­ ко­ђе је вр­ло по­хвал­но на­пи­са­но: Овај ве­ле­леп­ни храм ви­ди се на не­ ко­ли­ко са­ти да­љи­не са сви­ју око­ли­них пла­ни­на и око ти се не да­де од ње­га одво­ји­ти ма ко­ли­ко пу­то­вао. Чим до­ђеш на Пе­тро­ву Гла­ ви­цу пад­не ти на ум до­ба Не­ма­њи­ћа!43 Бра­ник је по­во­дом ју­би­ле­ја на це­лој на­слов­ној стра­ни 15/28. ав­гу­ста 1900. об­ја­вио чла­нак Цр­ но­гор­ски го­спо­дар по­све­ћен кња­зу Ни­ко­ли. Нај­пре је нај­леп­шим ре­чи­ма пи­са­но о ње­го­вом прет­ход­ни­ку кња­зу Да­ни­лу, о ње­го­вој вла­да­ви­ни и пре­га­ла­штву као чо­ве­ку ко­ји је уда­рио ка­мен те­ме­љац Књига 6, свеска 1 у згра­ди цр­но­гор­ске др­жа­ве. Он је од Цр­не Го­ре на­чи­нио др­жа­ву, па је ту исту др­жа­ву пре­тво­рио у жи­жу оста­лом по­тла­че­ном срп­ ству. По­че­так вла­да­ви­не мла­дог кња­за Ни­ко­ле био је тр­но­вит. Бр­зо се до­го­дио стра­хо­ви­ти рат 1862. го­ди­не, у ко­ји су, ка­ко то на­дах­ ну­то пи­ше до­пи­сник Бра­ни­ка, Цр­но­гор­ци ди­вов­ском сна­гом ушли 278 у не­рав­но­пра­ван бој то­ком це­лог ра­та и ка­да је ла­вов­ски део убој­ них на­по­ра при­пао сва­ком Цр­но­гор­цу, њи­хо­вој че­лич­но­сти, њи­хо­ У спомен и славу Светог Јована Владимира вом прег­ну­ћу, а на­ро­чи­то њи­хо­вом во­ђи бе­смрт­ном вој­во­ди Мир­ку. Аутор је хва­лио и ди­пло­мат­ску ак­тив­ност и ве­шти­ну кња­за Ни­ко­ле у те­шким и ту­роб­ним вре­ме­ни­ма, у оп­штем на­род­ном си­ро­ма­штву, број­ним кри­за­ма 1867, 1869. го­ди­не. Ве­ли­ка ис­точ­на кри­за у ко­јој је по­но­во ис­ка­за­на пож­тр­во­ва­ност и ју­на­штво Цр­но­го­ра­ца из ко­је је Цр­на Го­ра иза­шла као при­зна­та европ­ска др­жа­ва са про­ши­ре­ном те­ри­то­ри­јом уз­ди­гла је углед Цр­не Го­ре. И у то­ме је књаз Ни­ко­ла по­ка­зао сво­ју ве­ли­чи­ну. У го­ди­на­ма пре­кор­ног и му­ко­тр­пр­ног ра­да на ње­гов че­тр­де­се­то­го­си­шњи ју­би­леј мо­же се кон­ста­то­ва­ти да је Цр­на Го­ра умно­го­ме на­пре­до­ва­ла. Об­ра­ђе­не зе­мље, рас­кр­че­ни пу­ те­ви, уре­ђе­ни су­до­ви, вој­ска шко­ле, др­жав­но чи­нов­ни­штво. То су те­ко­ви­не вла­да­ви­не го­спо­да­ра цр­но­гор­ског и он мир­не са­ве­сти и са по­но­сом мо­же по­гле­да­ти у на­зад че­тр­де­сет го­ди­на са уве­ре­њем да је све­то и са­ве­сно из­вр­шио свој за­да­так ко­ји му је про­ви­ђе­њем био на­ме­њен, пи­сао је до­пи­сник Бра­ни­ка. Да­ље у тек­сту сто­ји низ по­хвла на ра­чун кња­за Ни­ко­ле и ње­го­ве вла­да­ви­не, а уред­ни­штво 42 За­ста­ва бр. 183, 19. ав­густ 1900. Бра­ник бр. 97, 19. ав­густ/1. сеп­тем­бар 1900. 43 За­ста­ва бр. 184, 20. ав­густ 1900. Бра­ни­ка је у крат­кој на­по­ме­ни кон­ста­то­ва­ло да је овај чла­нак рет­ко те­мељ­но на­пи­сан и да је до­пи­сник по­ка­зао шта књаз Ни­ко­ла вре­ди Срп­ству на Бал­ка­ну и Цр­ној Го­ри.44 За­ста­ва и Бра­ник су пом­но из­ве­шта­ва­ли сво­ју јав­ност и о до­ га­ђа­ји­ма ве­за­ним за из­бор на­род­не скуп­шти­не и до­но­ше­ње уста­ ва 1905. го­ди­не. Тим по­во­дом је пре­нет и про­глас кња­за Ни­ко­ле на­ро­ду цр­но­гор­ском, а Бра­ник је из­нео низ по­хва­ла на ра­чун ове кња­зо­ве од­лу­ке.45 Ка­да је реч о из­бо­ри­ма за уста­во­твор­ну скуп­шти­ ну, Бра­ник је пре­нео це­ло­ку­пан пра­вил­ник о гла­са­њу, а ко­мен­тар За­ста­ве је био да је гла­са­ње за скуп­шти­ну јав­но. „Ра­чу­на­ју ли зар на ку­раж цр­но­гор­ску кад су про­гла­си­ли јав­но гла­са­ње?“46 За­ста­ ва и Бра­ник су пре­не­ли и пре­сто­ну бе­се­ду кња­за Ни­ко­ле ко­ју је одр­жао на сед­ни­ци цр­но­гор­ског са­бо­ра тим по­во­дом.47 Ко­мен­тар Цр­но­гор­ске уни­вер­зи­тет­ске омла­ди­не је био да је жа­ло­сно да се пра­ва по­кла­ња­ју на­ро­ду ко­ји је ње­ну сло­бо­ду и не­за­ви­сност бра­ Де­ј а­н а Ва­с ин, ма нио и очу­вао не­у­мор­ном хе­рој­ском бор­бом. Омла­ди­на је ис­та­кла, ка­ко пре­но­се ли­сто­ви, да ће про­глас има­ти ствар­ну вред­ност са­мо ако се омо­гу­ћи пра­ви­лан раз­вој у све­стра­ном ин­те­лек­ту­ал­ном, мо­ рал­ном и по­ли­тич­ком пре­по­ро­ду на­ро­ду у Цр­ној Го­ри, ка­ко би се до­са­да­шња ауто­кра­ти­ја уни­шти­ла пра­вом устав­но­шћу.48 За­ста­ва је та­ко­ђе пре­не­ла текст те­ле­гра­ма ко­јим је краљ Пе­тар че­сти­тао 279 кња­зу Ни­ко­ли отва­ра­ње цр­но­гор­ског са­бо­ра, као и от­по­здрав са цр­ Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности но­гор­ске стра­не ко­ји је кра­љу упу­тио пред­сед­ник на­род­не Скуп­ шти­не Ша­ко Пе­тро­вић.49 Бра­ник је об­ја­вио че­стит­ку ко­ју је Ми­ ха­и­ло По­лит Де­сан­чић по­слао кња­зу Ни­ко­ли. Уз мно­штво емо­ци­ја По­лит се се­ћао Цр­не Го­ре у ко­јој је бо­ра­вио као млад чо­век, а са­да је до­жи­вео да ви­ди но­во до­ба Цр­не Го­ре, ње­но устав­но до­ба. Са пу­но ле­пих ре­чи је на­хва­лио кња­же­во пре­га­ла­штво да уна­пре­ди кул­ту­ру, ци­ви­ли­за­ци­ју и це­лу Цр­ну Го­ру, али не са­мо њу већ и це­ ло Срп­ство.50 До­га­ђа­је ве­за­не за са­мо про­гла­ше­ње Уста­ва За­ста­ва је пре­не­ла пре­ма пи­са­њу Гла­са Цр­но­гор­ца. На­ве­де­но је да је Устав до­нет и да се скуп­шти­на на­кон то­га рас­пу­сти­ла. Про­чи­тан је Устав, књаз Ни­ко­ла је одр­жао пре­сто­ну бе­се­ду, ми­ни­стри су по­ло­жи­ли 44 Бра­ник бр. 95, 15/28. ав­густ 1900. 45 За­ста­ва бр. 239, 29. ок­то­бар 1905. Бра­ник бр. 246, 30. ок­то­бар/12. но­вем­бар 1905. Бра­ник бр. 247, 1/14. но­вем­бар 1905; Бра­ник бр, 1/14. де­цем­бар 1905. 46 За­ста­ва бр. 248, 10. но­вем­бар 1905. Бра­ник бр, 258, 15/28. но­вем­бар 1905. 47 За­ста­ва бр. 270, 8. де­цем­бар 1905. 48 За­ста­ва бр. 272, 16. но­вем­бар 1905. Бра­ник бр. 259, 16/29. но­вем­бар 1905. 49 За­ста­ва бр. 271, 9. де­цем­бар 1905. 50 Бра­ник бр. 275, 6/19. де­цем­бар 1905. за­кле­тву, а гра­ђан­ство је про­сла­ви­ло пред це­тињ­ском оп­шти­ном и кне­же­вим дво­ром.51 У За­ста­ви се 1905. на­шао и је­дан чла­нак ко­ји је имао на­ме­ру да под­се­ти на до­га­ђа­је у Цр­ној Го­ри 1806. го­ди­не, ка­да је На­по­ле­он осво­јио Дал­ма­ци­ју. Текст пре­пун хва­ло­спе­ва о цр­но­гор­ској вој­сци и ње­ној хра­бро­сти го­во­рио је о то­ме ка­ко су Цр­но­гор­ци за­јед­но са јед­ним оде­ље­њем ру­ске фло­те за­у­зе­ли Хер­цег Но­ви. На по­клич Ми­тро­по­ли­та Пе­тра ју­на­ци су пре­гли да оте­ра­ју Фран­цу­зе и да, као што је Ру­си­ја обе­ћа­ла, на оба­ла­ма Ја­дран­ског мо­ра се ус­по­ ста­ви срп­ска др­жа­ва Не­ма­њи­ћа и Бал­ши­ћа, те су за крат­ко вре­ме Цр­но­гор­ци про­те­ра­ли Фран­цу­зе из це­ле Бо­ке и за­у­зе­ли сву зе­мљу од Бу­две до Ду­бров­ни­ка и оп­се­ли Ду­бров­ник. Бор­бе су во­ђе­не од 1806. до 1814. го­ди­не. Цр­на Го­ра је у њи­ма пре­тр­пе­ла ве­ли­ке жр­ тве. Ни­је би­ло ни јед­ног до­ма ни­ти ка­ту­на у Цр­ној Го­ри ко­ји се ни­је у цр­но за­вио. Раз­о­ча­ре­ње је на­ста­ло ка­да је ру­ски цар, по­сле па­да Књига 6, свеска 1 На­по­ле­о­на, при­стао да Аустри­ја до­би­је це­лу Дал­ма­ци­ју. Ми­тро­ по­ли­то­ве ин­тер­вен­ци­је код ца­ра су оста­ле без од­је­ка. За­уз­врат је до­био бе­лу ка­ми­лав­ку са бри­ли­јант­ским кр­стом ко­ју ми­тро­по­лит ни­је же­лео ни­кад да но­си и за ко­ју је го­во­рио да је она та­ква бе­ла, цр­ња од оне цр­не ко­ју је но­сио. Тај му­дри, хра­бри и му­ко­трп­ни ста­ 280 рац, ко­ји је у за­но­су Ње­го­ше­ве кр­ви, у сво­јој ро­до­љу­би­вој ма­шти, већ гле­дао пред со­бом осло­бо­ђе­но Срп­ство, ви­де­ћи да је на пре­чац У спомен и славу Светог Јована Владимира пре­ва­рен и раз­о­ча­ран, уско­ро је сви­снуо од те­шке ту­ге и му­ке и умро! На­род га је све­цем про­гла­сио! Ста­ја­ло је на кра­ју члан­ка у За­ста­ви.52 Пе­де­се­то­го­ди­шњи­ца вла­да­ви­не Ни­ко­ле Пе­тро­ви­ћа Ње­го­ша и уз­ди­за­ње Цр­не Го­ре у ранг Кра­ље­ви­не на­ла­зио се у жи­жи це­ ло­куп­не срп­ске штам­пе, ка­ко у Ср­би­ји, та­ко и у Аустро Угар­ској. Чи­та­вих ме­сец да­на стра­ни­це За­ста­ве, Бра­ни­ка пи­са­ли су о ма­ ни­фе­ста­ци­ја­ма и све­ча­но­сти­ма ко­је су одр­жа­не тим по­во­дом.53 У вре­ме­ну на­кон Мај­ског пре­вра­та, лист За­ста­ва је по­чео да пи­ ше о не­га­тив­ним стра­на­ма вла­да­ви­не кња­за Ни­ко­ле. Све оно што се не­кад пи­са­ло са пу­но жа­ра и оду­ше­вље­ња са­да се окре­ну­ло на дру­гу стра­ну. Тек­сто­ви су би­ли пре­пу­ни кри­ти­ка упу­ће­них кра­љу Ни­ко­ли. То се по­себ­но од­ра­зи­ло у вре­ме про­сла­ве ју­би­ле­ја и пре­о­ 51 За­ста­ва бр. 276, 15. де­цем­бар 1905. Бра­ник бр. 276, 7/20. де­цем­бар 1905; Бра­ ник бр. 278, 9/22. де­цем­бар 1905; Бра­ник бр. 282, 14/27. де­цем­бар 1905; Бра­ник бр. 283, 15/28. де­цем­бар 1905; Бра­ник бр. 284, 16/29. де­цем­бар 1905; 52 За­ста­ва бр. 284, 24. де­цем­бар 1905. 53 Г. Ва­син, Пре­чан­ска штам­па о про­гла­ше­њу Цр­не Го­ре за Кра­ље­ви­ну, Ис­тра­жи­ ва­ња 22 (2011), 349-364. гла­ше­ња Цр­не Го­ре за кра­ље­ви­ну. Пре­ба­ци­ва­ли су му да је ње­го­ва др­жа­ва не­де­мо­крат­ска и ауто­крат­ска где се ни­су по­што­ва­ла основ­ на људ­ска и гра­ђан­ска на­че­ла. Пи­са­ло се да у кња­же­ви­ни вла­да не­ бе­збед­ност, са­мо­во­ља чи­нов­ни­ка, про­гон по­ли­тич­ких про­тив­ни­ка и чак уби­ства огор­че­них не­при­ја­те­ља Ди­на­сти­је.54 О са­мом ју­би­ле­ ју и ње­го­вој ор­га­ни­за­ци­ји пи­са­ло се та­ко­ђе вр­ло рђа­во. Ак­це­нат је био на то­ме да је сла­вље из­ре­жи­ра­но и да Краљ Ни­ко­ла том про­ сла­вом пру­жа ла­жну сли­ку о се­би и сво­јој вла­да­ви­ни.55 На­су­прот За­ста­ви, лист Бра­ник се вр­ло по­хвал­но из­ра­жа­вао о по­ме­ну­тим до­га­ђа­ји­ма. На пр­ву вест о об­но­ви Кра­ље­ви­не чла­нак у Бра­ни­ку је пи­сао да је Цр­на Го­ра у ра­до­сти, а ви­те­шки књаз Ни­ко­ла про­сла­вља ју­би­леј сво­је вла­да­ви­не. Цр­на Го­ра је за срп­ску сло­бо­ду под­не­ла ве­ли­ке му­ке, док њен Вла­дар во­ди ра­чу­на о др­жа­ви и свом на­ро­ду, те ње­го­ва Кру­на сим­бо­ли­ше и је­дин­ство и ду­шу на­ро­да и Ди­на­сти­је. Он као вла­дар зна да ње­му Кру­на ни­је по­треб­на, она је Де­ј а­н а Ва­с ин, ма по­треб­на на­ро­ду као но­во до­сто­јан­ство и но­ва на­гра­да. Це­ла Цр­на Го­ра и сво Срп­ство и Сло­вен­ство ће са ра­до­шћу по­здра­ви­ти овај до­га­ђај.56 У члан­ку Цр­на Го­ра и Ср­би­ја, об­ја­вље­ном у Бра­ни­ку, и у чла­на­ку На Це­ти­ње, кри­ти­ко­ван је краљ Пе­тар што ни­је оти­ шао на Це­ти­ње у по­се­ту бу­ду­ћем кра­љу јер ове све­ча­но­сти су од ве­ли­ког ин­те­ре­са за це­ло Срп­ство. Сва­ки по­ште­ни Ср­бин, мо­ра 281 би­ти за­до­во­љан. Мо­ра се ми­сли­ти на Ни­ко­ли­ну пе­де­се­то­го­ди­шњу Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности вла­да­ви­ну у име Срп­ства, био је крај кон­ста­та­ци­је.57 Пи­са­ло се о по­се­ти Ми­ха­и­ла По­ли­та Де­сан­чи­ћа Це­ти­њу и ње­го­вом ср­дач­ном до­че­ку и го­во­ру ко­ји је том при­ли­ком одр­жао и ко­ји је штам­пан у Бра­ни­ку.58 Он је та­да под­се­тио на свој бо­ра­вак на Це­ти­њу то­ком 1860. и ве­ли­ке по­бе­де цр­но­гор­ске вој­ске ко­је су усле­ди­ле у ра­то­ви­ ма 1876-1878. У го­во­ру је та­ко­ђе ис­та­као да да­нас Цр­на Го­ра, ко­ ју су не­ка­да на­зи­ва­ли вој­нич­ки ло­гор, има раз­ви­је­не све сег­мен­те дру­штва, она је сре­ди­ште бал­кан­ске по­ли­ти­ке, а њен Вла­дар је сте­ као по­ве­ре­ње це­ле Евро­пе. Она је очу­ва­ла нај­вред­ни­је тра­ди­ци­је Срп­ства. Ср­би­ма у Мо­нар­хи­ји је нај­би­ти­ни­је да Краљ Цр­не Го­ре има до­бре од­но­се са Ца­ре­ви­ном, и да не­ма ве­ће ра­до­сти не­го да це­ла Евро­па ува­жа­ва Ни­ко­лу Пе­тро­ви­ћа, те је по­здра­вио срп­ског 54 За­ста­ва бр. 159, 5. ав­густ 1910; За­ста­ва бр. 170, 18. ав­густ 1910. 55 Цр­на Го­ра-кра­ље­ви­на, За­ста­ва бр. 147, 8/21. јул 1910; За­ста­ва бр. 149, 23. јул 1910; Д. Ми­ка­ви­ца, Г. Ва­син, Н. Нин­ко­вић, Исто­ри­ја Ср­ба у Цр­ној Го­ри, 269-271. 56 Бра­ник бр. 147, 6/19. јул 1910. Бра­ник бр. 148, 7/20. јул 1910. 57 Бра­ник бр.149, 9/22. јул 1910. Бра­ник бр. 166, 1/14. ав­густ 1910. Бра­ник је у ви­ше бро­је­ва пре­но­сио зва­нич­не ве­сти са Це­ти­ња као и из­ве­шта­је о де­ле­га­ци­ја­ма и по­се­та­ма. 58 Бра­ник бр. 179, 20. ав­густ/ 2. сеп­тем­бар 1910. ју­на­ка, др­жав­ни­ка, пе­сни­ка и ди­пло­ма­ту.59 Ве­ли­ча­ју­ћи Цр­ну Го­ру и ње­ног го­спо­да­ра, Ми­ха­и­ло По­лит Де­сан­чић је по­ку­ша­вао да до­ ка­же ка­ко је Срп­ству нео­п­ход­на сло­га, је­дин­ство и рав­но­прав­ност Це­ти­ња и Бе­о­гра­да.60 Ка­сни­је вре­ме Бал­кан­ских ра­то­ва је из­но­ва бук­ну­ло ве­ли­ко ин­ те­ре­со­ва­ње Ср­ба у Мо­нар­хи­ји за до­га­ђа­је ве­за­не за Цр­ну Го­ру и ње­но уче­шће у вој­ним опе­ра­ци­ја­ма. Ли­сто­ви За­ста­ва, Бра­ник и Ср­бо­бран де­таљ­но су из­ве­шта­ва­ли јав­ност о то­ме. У вре­ме Бал­кан­ ских ра­то­ва кри­ти­ко­ва­ње кра­ља Ни­ко­ле, ко­је је по­ста­ло обе­леж­је За­ста­ве, је оста­вље­но по стра­ни те је и овај лист ма­хом по­хвал­но и опет са жа­ром пи­сао о ус­пе­си­ма цр­но­гор­ске вој­ске. Од са­мог по­чет­ка рат­ног ко­ме­ша­ња пре­чан­ски ли­сто­ви су из­ве­шта­ва­ли о до­ га­ђа­ји­ма у Цр­ној Го­ри.61 Од­мах на­кон об­ја­ве ра­та пи­са­ло се о ус­ пе­си­ма цр­но­гор­ске вој­ске код Бе­ра­на,62 Би­је­лог По­ља, При­је­по­ља, Пље­ва­ља, Гу­си­ња, у Ме­то­хи­ји.63 Цр­но­гор­ски вој­ни­ци су у пре­чан­ Књига 6, свеска 1 ској штам­пи по­но­во као у вре­ме Ве­ли­ке ис­точ­не кри­зе пред­ста­ вље­ни као „Оби­ли­ћи“, али и као осло­бо­ди­о­ци и освет­ни­ци Ста­ре Ср­би­је, Ска­дра и Ме­то­хи­је. По­бе­де код Пе­ћи су опи­са­не у не­ко­ли­ ко бро­је­ва уз мно­штво хва­ло­спе­ва по­све­ће­них цр­но­гор­ској вој­сци. На­гла­ше­но је да у Пећ­кој па­три­јар­ши­ји слу­же­на ли­тур­ги­ја и мо­ле­ 282 бан за цр­но­гор­ског кра­ља Ни­ко­лу и цр­но­гор­ску вој­ску.64 За­ста­ва је пре­не­ла и тек­сто­ве Гла­са Цр­но­гор­ца где се се пи­са­ло о ал­бан­ским У спомен и славу Светог Јована Владимира зло­чи­ни­ма пре­ма срп­ском ста­нов­ни­штву у Ста­рој Ср­би­ји, Ма­ке­ до­ни­ји ко­ји су за циљ има­ли пот­пу­но ис­тре­бље­ње Ср­ба са ових 59 Бра­ник бр. 186, 29. ав­густ / 11. сеп­тем­бар 1910; Ми­ха­и­ло По­лит Де­сан­чић је у ви­ше бро­је­ва Бра­ни­ка (189-193) об­ја­вио и сво­је лич­не ути­ске о бо­рав­ку на Це­ти­њу под на­сло­вом По­сле пе­де­сет го­ди­на на Це­ти­њу, где је по­хвал­но пи­сао о вла­да­ви­ни Кра­ља Ни­ко­ле и ге­не­рал­но на­прет­ку ко­ји је Цр­на Го­ра оства­ри­ла као др­жа­ва. 60 Г. Ва­син, Пре­чан­ска штам­па о про­гла­ше­њу Цр­не Го­ре за Кра­ље­ви­ну, Ис­тра­жи­ ва­ња 22 (2011), 349-364. 61 За­ста­ва бр. 206, 22. сеп­тем­бар/ 5. ок­то­бар 1912; Бра­ник бр. 189, 20. сеп­тем­бар /3. ок­то­бар 1912; Бра­ник бр. 192, 23. сеп­тем­бар/6. ок­то­бар 1912. 62 За­ста­ва бр. 210, 27. сеп­тем­бар/ 10. ок­то­бар 1912. Бра­ник бр. 200, 5/18. ок­то­бар 1912. 63 За­ста­ва бр. 214, 2/ 15. ок­то­бар 1912; За­ста­ва бр. 215, 3/16. ок­то­бар 1912; За­ ста­ва бр. 219, 8/21 ок­то­бар 1912; Бра­ник бр. 201, 6/19. ок­то­бар 1912; Ср­бо­бран бр. 212, 5/18. ок­то­бар 1912; Ср­бо­бран бр. 213, 6/19. ок­то­бар 1912. 64 За­ста­ва бр. 230, 20. ок­то­бар/2. но­вем­бар 1912; За­ста­ва бр. 233, 24. ок­то­бар/6. но­вем­бар 1912; За­ста­ва бр. 236, 27. ок­то­бар/9. но­вем­бар 1912; Бра­ник бр. 213, 20. ок­то­ бар/ 2. но­вем­бар 1912; Бра­ник бр. 218, 26. ок­то­бар/8. но­вем­бар 1912; Бра­ник бр. 220, 30. ок­то­бар/12. но­вем­бар 1912; Бра­ник бр. 221, 31. ок­то­бар/13. но­вем­бар 1912; Бра­ник бр. 222, 1/14. но­вем­бар 1912; Ср­бо­бран бр. 225, 22. ок­то­бар/4. но­вем­бар 1912; Ср­бо­бран бр. 228, 25. ок­то­бар/7. но­вем­бар 1912. про­сто­ра,65 а иза­шао је и чла­нак у ви­ше на­ста­ва­ка под на­сло­вом Тур­ско-ар­на­ут­ска звер­ства, где се та­ко­ђе пи­са­ло о зло­чи­ни­ма над срп­ским ста­нов­ни­штвом у Ста­рој Ср­би­ји. На­ве­ден је чи­тав низ је­ зи­вих при­ме­ра угње­та­ва­ња Ср­ба на овим про­сто­ри­ма.66 Низ тек­ сто­ва о овом пи­та­њу и ње­го­вим по­тен­ци­јал­ним ре­ше­њи­ма об­ја­вио је Ја­ша То­мић.67 О зло­чи­ни­ма ар­ба­на­шким над срп­ским жи­вљем пи­сао је и Бра­ник.68 Би­ло је до­ста по­ме­на и о зло­чи­ни­ма тур­ске вој­ске над ци­ви­ли­ма.69 И лич­ност Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у ства­ра­њу кул­та Цр­не Го­ре ме­ ђу Ср­би­ма пре­ча­ни­ма је зна­чај­на. Ве­ли­ки број пре­чан­ских пр­ва­ ка, на­уч­них и по­ли­тич­ких ба­вио се Јо­ва­ном Вла­ди­ми­ром, ње­го­вим зна­ча­јем за из­град­њу сред­њо­ве­ков­не др­жа­ве и ши­ре зна­ча­јем ње­ го­вог кул­та, му­че­нич­ке смр­ти и иде­о­ло­ги­је уни­вер­зал­не хри­шћан­ ске ети­ке. Та­ко је Јо­ван Вла­ди­мир уткан по­себ­но у про­ми­шља­ња де­ла све­ште­нич­ке ин­те­ли­ген­ци­је Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је кра­јем Де­ј а­н а Ва­с ин, ма 19. ве­ка. Иако је пред­ста­вљао пред­не­ма­њић­ки и пред­ко­сов­ски култ ко­ји су ипак би­ли мно­го че­шће за­сту­пље­ни у ро­ман­ти­чар­ским иде­ ја­ма Ср­ба пре­ча­на, Св. Јо­ван Вла­ди­мир је сва­ка­ко за­у­зео зна­чај­но ме­сто у њи­хо­вом ин­те­ре­со­ва­њу. Ка­да се има на уму да је пре­чан­ска ели­та би­ла ма­хом ве­за­на за лич­но­сти све­то­род­не ди­на­сти­је Пе­тро­ вић Ње­гош, од­но­сно за по­зна­те лич­но­сти ове по­ро­ди­це Све­тог Пе­ 283 тра Це­тињ­ског и вла­ди­ку Ра­да, и да је ди­рект­но по­ма­га­ла Ни­ко­лу Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности Пе­тро­ви­ћа, сва­ки по­мен и ве­ли­ча­ње кул­та Све­тог Јо­ва­на Вла­ди­ми­ ра до­би­ја на по­себ­ном зна­ча­ју. Про­фе­сор Но­во­сад­ске гим­на­зи­је и адво­кат Ла­зар Ла­за­ре­вић је на­пи­сао дра­му у три ак­та Вла­ди­мир и Ко­са­ра ко­ја је иза­шла у Пе­шти 1829. го­ди­не. О Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру пи­сао је и Ди­ми­три­је Ру­ва­рац. У сво­јој сту­ди­ји О Св. Јо­ва­ну Вла­ди­ ми­ру исто­рич­но књи­жев­на цр­ти­ца, об­ја­вље­ној у Но­вом Вре­ме­ну 1892. го­ди­не, аутор је на­сто­јао да са­бе­ре све по­зна­те по­дат­ке о Јо­ ва­ну Вла­ди­ми­ру. Он је по­бро­јао слу­жбе ко­је су све­цу пи­са­не, као и из­во­ре ко­ји о ње­му го­во­ре, а за­тим је дао и јед­ну кри­тич­ку ана­ли­зу 65 За­ста­ва бр. 251, 15/ 28. но­вем­бар 1912. (пре­у­зет текст из Гла­са Цр­но­гор­ца) 66 За­ста­ва бр. 259, 26. но­вем­бар/9. де­цем­бар 1912; За­ста­ва, бр. 260, 27. но­вем­ бар/10. де­цем­бар 1912; Ј. То­мић, Рат у Ста­рој Ср­би­ји и Ма­ке­до­ни­ји, Но­ви Сад 2006, 195-205; 67 Ј. То­мић, нав де­ло, 214-234. За­ста­ва бр. 272, 12/25. де­цем­бар 1912; За­ста­ва бр. 273, 13/26. де­цем­бар 1912. 68 Бра­ник бр. 229, 10/23. но­вем­бар 1912; Бра­ник бр. 230, 11/24. но­вем­бар 1912; Бра­ник бр. 234, 16/29. но­вем­бар 1912. 69 Ср­бо­бран бр. 210, 3/16. ок­то­бар 1912; Д. Ми­ка­ви­ца, Г. Ва­син, Н. Нин­ко­вић, Исто­ри­ја Ср­ба у Цр­ној Го­ри, 272-275. до­га­ђа­ја ве­за­них за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра. Ру­ва­рац је кри­тич­ки, на­уч­ но уте­ме­ље­но на­бра­јао чи­ње­ни­це и по­дат­ке ве­за­не за жи­во­то­пис Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра и бри­жљи­во до­ка­зи­вао ва­жност и вред­ност овог кул­та, са хри­шћан­ских и срп­ских осно­ва. Бу­ду­ћи да је спа­дао у ред бли­ских са­рад­ни­ка и при­ја­те­ља Кар­ло­вач­ког па­три­јар­ха Ге­ор­ги­ја Бран­ко­ви­ћа, Ру­вар­че­во де­ло тим пре до­би­ја на зна­ча­ју јер је штам­ па­но под идеј­ним бла­го­сло­вом кар­ло­вач­ког пр­во­је­рар­ха. Ка­да се узму у об­зи­ра та­да­шње цр­кве­не ве­зе, ја­сно је да је Ру­ва­рац на свој на­чин же­лео да по­ја­ча и оја­ча ве­зе два цр­кве­на срп­ска сре­ди­шта Кар­ло­ва­ца и Це­ти­ња, сту­ди­јом ка­ко и сам на­во­ди о пр­вом срп­ском све­ти­те­љу! Јо­ван Су­бо­тић је пре­вео део Ле­то­пи­са По­па Ду­кља­ ни­на ко­ји је об­ја­вљен у Ле­то­пи­су Ма­ти­це срп­ске у 88. Све­сци.70 (1866) Пје­сма од кра­ља Вла­ди­ми­ра, чи­ји је аутор Ан­дри­ја Ка­чић Ми­о­шић, пу­бли­ко­ва­на је у Пан­че­ву кра­јем 19. ве­ка, у ко­јој се ба­вио овом ва­жном лич­но­шћу на ро­ман­си­ран на­чин, по­себ­но апо­стро­ Књига 6, свеска 1 фи­ра­ју­ћи љу­бав Вла­ди­ми­ра и Ко­са­ре, ко­ја је у то вре­ме би­ла је­дан од при­ме­ра књи­жев­них обра­за­ца ко­ји су пре­у­зе­ти из европ­ских узо­ра и укло­пље­ни у сло­вен­ски на­ра­тив. Пе­тар Пре­ра­до­вић је на сли­чан на­чин на­пи­сао опе­ру у че­ти­ри чи­на Вла­ди­мир и Ко­са­ра.71 На слич­ном пу­ту био је и зна­ме­ни­ти Јо­ван Сте­ри­ја По­по­вић, де­ 284 лом Вла­ди­слав, и по­сле ње­га Сте­ван Сре­мац при­по­вет­ком Вла­ди­ мир Ду­кља­нин.72 И у ка­сни­јем пе­ри­о­ду о Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру пи­са­ло У спомен и славу Светог Јована Владимира се при­ли­ком ве­ћих цр­кве­них све­ча­но­сти о ко­ји­ма је би­ло реч, ва­ жним цр­кве­ним ју­би­ле­ји­ма, про­сла­ва­ма, а на­гла­ша­ва­на је ње­го­ва срп­ска, хри­шћан­ска и све­тач­ка лич­ност као је­дан од при­ме­ра ха­ги­ о­граф­ски на­дах­ну­тих тек­сто­ва о пр­вом зет­ском кра­љу и лич­но­сти пред­не­ма­њић­ког кул­та. Оду­ше­вља­ва­ње Пре­ча­на Цр­но­гор­ци­ма и Цр­ном Го­ром има­ло је тра­ди­ци­ју ду­гу ви­ше од по­ла ве­ка. Оно је на­ста­ло још у вре­ме ре­во­ лу­ци­је 1848-1849, а тра­ја­ло је све до за­вр­шет­ка Бал­кан­ских ра­то­ва 1913. го­ди­не. Глав­ни но­си­лац тих иде­ја је био Све­то­зар Ми­ле­тић, а за њи­ме Ми­ха­и­ло По­лит Де­сан­чић, Ла­за Ко­стић и дру­ги ви­ђе­ни­ји Ср­би пре­ча­ни. Ми­ле­ти­ћа ни­кад ни­је на­пу­сти­ла ми­сао о ве­ли­кој ва­ жно­сти Цр­не Го­ре за це­ло­куп­но Срп­ство, те ју је ве­ли­чао то­ком це­ле 70 У спо­мен и сла­ву Св Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, књ. 2, св. 1, Це­ти­ње 2016, при­ре­дио В. Јо­во­вић, 87-170. 71 У спо­мен и сла­ву Св Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, књ. 2, св. 2, Це­ти­ње 2016, при­ре­дио В. Јо­во­вић, 27-81. Ви­де­ти и: Ђ. Сп. Ра­до­ји­чић, Еп­ска пе­сма ју­го­сло­вен­ска (де­ла ду­кљан­ског кне­за Вла­ди­ми­ра), Ђ. Сп. Ра­до­ји­чић, Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, ње­ни ви­до­ви 11-19 ве­ка / исти збор­ник ра­до­ва. 72 У спо­мен и сла­ву Св Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, књ. 2, св. 2, Це­ти­ње 2016, при­ре­дио В. Јо­во­вић, 81-137, 195-251. сво­је по­ли­тич­ке ка­ри­је­ре. И ка­сни­је, на­ро­чи­то у рат­ним и кри­зним го­ди­на­ма цр­но­гор­ске те­ме су до­би­ја­ле на ак­ту­ел­но­сти у пре­чан­ској штам­пи. Та­да су се углав­ном сла­ви­ле и хва­ли­ле по­бе­де цр­но­гор­ске вој­ске и хра­брост и тр­пе­љи­вост вој­ни­ка. Та­кве при­ме­ре нај­ви­ше има­мо у вре­ме Вли­ке ис­точ­не кри­зе, за вре­ме устан­ка у Хер­це­го­ ви­ни 1882, и за вре­ме Бал­кан­ских ра­то­ва. Из то­га се из­ро­дио култ о Цр­ној Го­ри као срп­ској Спар­ти, срп­ском Пи­је­мон­ту, Зо­ри осло­бо­ ђе­ња и уоп­ште о ју­нач­кој Цр­ној Го­ри као глав­ном је­згру и сто­же­ру Срп­ства. Цр­но­го­рац је по­стао си­но­ним за не­по­бе­ди­вог и хра­брог ју­на­ка, а Цр­на Го­ра за је­згро из ко­га је ни­кла кли­ца осло­бо­ђе­ња. De­ja­na Va­sin, M.A. Doc­to­ran­dus Де­ј а­н а Ва­с ин, ма No­vi Sad CRE­A­TING THE CULT OF MON­TE­NE­GRO IN PO­LI­TI­CAL PU­BLIC OF PRE­ČA­NI Sum­mary: Mon­te­ne­gro had played an im­por­tant ro­le in the po­li­ti­cal 285 li­fe of Serbs li­ving in the Hab­sburg mo­narchy. The hi­sto­ri­cal ro­le that Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности Mon­te­ne­gro played in cre­a­ting the na­ti­o­nal iden­tity of Serbs wit­hin the Mo­narchy was of gre­at im­por­tan­ce. For a long-ti­me pe­riod of ti­me the press in No­vi Sad was co­ve­ring va­ri­o­us Mon­te­ne­grin da­ting from me­di­ e­val ti­mes and from the mo­dern era emp­ha­si­zing the in­he­ri­tan­ce of Ne­ ma­njić dynasty, the en­dless bat­tles with the Turks, and the pre­ser­va­tion of its ort­ho­dox en­tity du­ring the har­dest ti­mes. A num­ber of aut­hors, in­clu­ding Sve­to­zar Mi­le­tić, Mi­haj­lo Po­lit De­san­čić, La­za Ko­stić and Mi­ša Di­mi­tri­je­vić, to na­me a few, wro­te abo­ut Mon­te­ne­gro, abo­ut its hi­story and, furt­her­mo­re, abo­ut Pe­tro­vić Nje­goš dynasty, glo­rifying the idea of the Serbs in the Ser­bian king­dom by the sea. In that re­gard, the per­so­na­lity of Jo­van Vla­di­mir is ex­tre­mely im­por­tant. A gre­at num­ber of le­a­ders of Pre­ča­ni, both in the sphe­re of po­li­tics and sci­en­ce, we­re oc­cu­pied with Jo­van Vla­di­mir, outli­ning his sig­ni­fi­can­ce in cre­a­ting the me­di­e­val sta­te, the ef­fect of the cult cre­at­ed in his na­me, his martyrdom and ide­o­logy of an uni­ver­sal Chri­stian et­hic. Jo­van Vla­di­mir was so easily in­te­gra­ted in­to the phi­lo­sop­hi­cal mu­sings of the pro­mi­nent cle­ri­ cal in­tel­li­gen­ce in Kar­lov­ci, at the end of the 19th cen­tury. Mon­te­ne­gro con­ti­nued to be an in­se­pa­ra­ble part of a lar­ge num­ber of texts in Ser­ bian pe­ri­od­ i­cals wit­hin the Hab­sburg mo­narchy and, thus, it pre­sen­ted an im­por­tant con­nec­tion ne­e­ded to gi­ve birth to a na­ti­o­nal and cul­tu­ral iden­tity of Serbs in the Mo­narchy and in Mon­te­ne­gro. That is, pre­ci­sely, how the idea of he­ro­ic Mon­te­ne­gro as Ser­bian Spar­ta, or Ser­bian Pi­ed­ mont, the dawn of li­be­ra­tion and, ge­ne­rally spe­a­king, of Mon­te­ne­gro as a nuc­le­us of the Ser­bian en­tity, was cre­a­ted. The Mon­te­ne­grin, the­reby, be­ca­me an epi­to­me of a he­ro, both bra­ve and in­vin­ci­ble, and Mon­te­ne­ gro be­ca­me an epi­to­me of seed from which the germ of li­be­ra­tion had spro­u­ted. Key words: Mon­te­ne­gro, Serbs, Pre­ča­ni, Sve­to­zar Mi­le­tić, king Ni­ ko­la of Mon­te­ne­gro, Jo­van Vla­di­mir Де­ян ­ а Ва­син, ма­ги­стр Но­вый Сад Књига 6, свеска 1 СО­ЗДА­НИЕ КУ­ЛЬ­ТА ЧЕР­НО­ГО­РИИ НА ПРЕ­ЧАН­СКОЙ ПО­ЛИ­ТИ­ЧЕ­СКОЙ СЦЕ­НЕ Ре­зю­ме: На по­ли­ти­че­ской сце­не сер­бов-пре­ча­нов в Габ­сбург­ 286 ской мо­нар­хии Чер­но­го­рия за­ни­ма­ла осо­бен­ное ме­сто. Она сы­гра­ ла ва­жную ро­ль в со­зда­нии на­ци­о­на­ль­ной иден­тич­но­сти сер­бов У спомен и славу Светог Јована Владимира в мо­нар­хии. До­во­ль­но дол­гое вре­мя в но­во­сад­ской прес­се об­су­ жда­ли­сь чер­но­гор­ские сре­дне­ве­ко­вые и но­во­ве­ко­вые те­мы, осо­ бое вни­ма­ние уде­ля­ло­сь ку­ль­тур­но­му на­сле­дию све­то­род­ных Не­ ма­ни­чей, го­во­ри­ло­сь о по­сто­ян­ных бо­ях с тур­ка­ми, о со­хра­не­нии пра­во­слав­но­го бы­тия в са­мых сло­жных усло­ви­ях. Мно­го­чи­слен­ ные ав­то­ры, на­чи­ная со Све­то­за­ра Ми­ле­ти­ча, а поз­же Ми­ха­ил По­ лит-Де­сан­чич, Ла­за Ко­стич, Ми­ша Ди­ми­три­е­вич и дру­гие пи­шут о Чер­но­го­рии, ее ис­то­рии, сред­них ве­ках и ши­ре – о ди­на­стии Пе­ тро­вич Не­гош, про­сла­вляя серб­скую идею в серб­ском при­мор­ском ко­ро­лев­стве. Лич­но­сть Иоан­на Вла­ди­ми­ра в дан­ном смы­сле име­ла огром­ное зна­че­ние. Мно­го­чи­слен­ные пе­ре­до­вые на­уч­ные и по­ли­ ти­че­ские де­я­те­ли ин­те­ре­со­ва­ли­сь лич­но­стью Иоан­на Вла­ди­ми­ра, изу­ча­ли его ро­ль в со­зда­нии сре­дне­ве­ко­во­го го­су­дар­ства, а так­ же его ку­льт, му­че­ни­че­скую смер­ть и иде­о­ло­гию уни­вер­са­ль­ной хри­сти­ан­ской эти­ки. Та­ким обра­зом, лич­но­сть Иоан­на Вла­ди­ми­ ра за­ни­ма­ет осо­бен­ное ме­сто в раз­мы­шле­ни­ях зна­чи­те­ль­ной ча­сти свя­щ­ен­ни­че­ской ин­тел­ли­ген­ции Кар­ло­вац­кой ми­тро­по­лии в кон­це XIX ве­ка. Чер­но­го­рия бы­ла не­из­мен­ной те­мой бо­ль­шо­го ко­ли­че­ ства тек­стов серб­ской пе­ча­ти в Габ­сбург­ской мо­нар­хии, что в свою оче­ре­дь, по­слу­жи­ло ва­жным эле­мен­том со­зда­ния на­ци­о­на­ль­ной, иден­тич­ност­ной и ку­ль­ту­ро­ло­ги­че­ской общ­но­сти сер­бов в мо­нар­ хии и в Чер­но­го­рии. Из все­го это­го ро­жда­ет­ся ку­льт Чер­но­го­рии как серб­ской Спар­ты, серб­ско­го Пь­е­мон­те, за­ри осво­бо­жде­ния и во­о­бще о ге­ро­и­че­ской Чер­но­го­рии как о ядре и фун­да­мен­те серб­ ско­го бы­тия. Чер­но­го­рец стал си­но­ни­мом не­по­бе­ди­мо­го и хра­бро­ го ге­роя, а Чер­но­го­рия – тем ядром, их ко­то­ро­го про­и­зо­шла идея осво­о­жде­ния. Клю­че­вые сло­ва: Чер­но­го­рия, серб­ская на­ция, Пре­ча­ны, Мил­ тич, кня­зь Ни­ко­ла, Иоанн Вла­ди­мир De­ja­na Va­sin Υποψήφια διδάκτωρ Де­ј а­н а Ва­с ин, ма Νόβι Σαντ ΔΙΑΜΟΡΦΩΣΗ ΤΟΥ ΘΡΥΛΟΥ ΤΟΥ ΜΑΥΡΟΒΟΥΝΙΟΥ ΣΤΗΝ ΠΟΛΙΤΙΚΗ ΔΗΜΟΣΙΟΤΗΤΑ ΤΩΝ ΣΕΡΒΩΝ ΤΗΣ ΑΥΤΟΚΡΑΤΟΡΙΑΣ ΤΩΝ ΑΨΒΟΥΡΓΩΝ 287 Περίληψη: Το Μαυροβούνιο κατείχε σημαντική θέση στην πολιτική Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности δημοσιότητα των Σέρβων της Αυτοκρατορίας των Αψβούργων. Ο ιστορικός του ρόλος στη διαμόρφωση της εθνικής ταυτότητας των Σέρβων στην Αυτοκρατορία ήταν μεγάλης σημασίας. Κατά τη μακριά περίοδο ο έντυπος τύπος του Νόβι Σαντ έγραφε για τα θέματα του Μαυροβουνίου, μεσαιωνικά και σύγχρονα, τονίζοντας την κληρονομία της άγιας Δυναστείας των Νεμάνια, τις ασταμάτητες μάχες κατά των Τούρκων, τη διαφύλαξη της ορθόδοξης πίστης στις δυσκολότερες συνθήκες. Πολλοί συγγραφείς ξεκινώντας από τον Sve­to­zar Mi­le­tić έπειτα και οι Mi­ha­i­lo Po­lit De­san­čić, La­za Ko­stić, Mi­ša Di­mi­tri­je­vić γράφουν για το Μαυροβούνιο, για την ιστορία του, τον Μεσαίωνα, αλλά και ευρύτερα για την Δυναστεία των Πέτροβιτς-Νιέγκος εξυμνώντας τη σερβική ιδέα περί του Παραθαλασσίου Βασίλειου των Σέρβων. Η προσωπικότητα του Ιωάννη Βλαδίμηρου από αυτή την άποψη είναι ιδιαίτερα σημαντική. Πολλοί διάσημοι Σέρβοι της Αυτοκρατορίας των Αψβούργων, επιστήμονες και πολιτικοί, ασχολούνταν με τον Ιωάννη Βλαδίμηρο, με το σπουδαίο ρόλο του στο σχηματισμό του μεσαιωνικού κράτους, ακόμα και με τη σημασία της τιμής του, του μαρτυρικού θανάτου και με την ιδεολογία της ενιαίας χριστιανικής ηθικής. Έτσι ο Ιωάννης Βλαδίμηρος είναι βαθιά ριζωμένος στα έργα ενός τμήματος των διανοούμενων ιερέων της Μητρόπολης Καρλοβικίων στα τέλη του 19ου αιώνα. Το Μαυροβούνιο ασταμάτητα αποτελεί αναπόφευκτο μέρος πολλών κειμένων του σερβικού έντυπου τύπου στην Αυτοκρατορία των Αψβούργων γεγονός το οποίο υπέστη σημαντικός σύνδεσμος στη γέννηση της εθνικής και πολιτισμικής ενότητας των Σέρβων στην Αυτοκρατορία και στο Μαυροβούνιο. Από όλα αυτά γεννήθηκε ο θρύλος του Μαυροβουνίου με την έννοια της σερβικής Σπάρτης, του σερβικού Πεδεμόντιου, της Αυγής της απελευθέρωσης και γενικά ο θρύλος του γενναίου Μαυροβούνιου, κύριου πυρήνα και κολόνας του Σερβισμού. Ο Μαυροβούνιος υπήρξε συνώνυμο ανίκητου και ρωμαλέου ήρωα και το Μαυροβούνιο πυρήνας από τον οποίο φύτρωσε ο σπόρος της απελευθέρωσης. Λέξεις κλειδιά: Μαυροβούνιο, Σερβισμός, Σέρβοι της Αυτοκρατορίας των Αψβούργων, Mi­le­tić, Βασιλιάς Νικόλαος, Ιωάννης ο Βλαδίμηρος Књига 6, свеска 1 288 У спомен и славу Светог Јована Владимира Др Ду­шан Т. Ба­та­ко­вић Бал­ка­но­ло­шки ин­сти­тут СА­НУ Бе­о­град КНЕЗ ЈО­ВАН ВЛА­ДИ­МИР: НА­УЧ­НА И ПРО­СВЕТ­НА РЕ­ЦЕП­ЦИ­ЈА У КРА­ЉЕ­ВИ­НИ СР­БИ­ЈИ Ab­stract: The vi­tae of St. Jo­van Vla­di­mir in Ze­ta in la­te tenth and early ele­venth cen­tury we­re de­scri­bed in de­tail in Ge­sta Re­gum Scla­vo­ rum, a chro­nic­le of early Ser­bian hi­story, writ­ten in La­tin lan­gu­a­ge by Др Ду­ш ан Т. Ба­т а­к о­в ић the anonymo­us pri­est of the Ar­chbis­ho­pric of Bar in the mid­dle of the twelfth cen­tury. The story of the tra­gic de­stiny of St. Jo­van Vla­di­mir no­ve­li­zed in this chro­nic­le was tran­sla­ted to Ita­lian by Ma­u­ro Or­bi­ni in 1601 and in­te­gra­ted in­to Hi­story of the Sla­vic pe­o­ples by Ser­bian hi­sto­rian Jo­van Ra­jić in 1794. The Li­fe of Prin­ce Jo­van Vla­di­mir is con­si­de­red to be a La­tin tran­sla­tion from ear­li­er vi­tae writ­ten in the Old Sla­vo­nic lan­gu­a­ge. The ot­her tran­sla­tion in the Ser­bian lan­gu­a­ge ca­me from Gre­ek ver­sion of his vi­tae, from El­bas­san in Al­ba­nia. Po­pu­la­ri­ 289 zed in ni­ne­te­enth-cen­tury Ser­bia by playwright Jo­van Ste­ri­ja Po­po­vić, Кнез Јован Владимир: научна и просветна рецепција у Краљевини Србији the le­gend on St. Jo­van Vla­di­mir be­ca­me wi­dely known only in the mid­dle of this cen­tury. The Ser­bian ro­man­tic hi­sto­ri­ans (Pan­ta Sreć­ko­ vić and Mi­loš S. Mi­lo­je­vić) we­re mi­xing both re­li­gi­o­us and po­li­ti­cal con­tent of the Li­fe of St. John Vla­di­mir, whi­le cri­ti­cal hi­sto­ri­o­graphy (Sto­jan No­va­ko­vić, Lju­bo­mir Ko­va­če­vić, Lju­bo­mir Jo­va­no­vić) sin­ce 1890s pen­ned ge­nu­i­ne scho­lar stu­di­es, de­pri­ved of re­li­gi­o­us con­tent. They de­scri­bed Prin­ce Jo­van Vla­di­mir as an able and mo­dest ru­ler in the Ser­bian lands in the Lit­to­ral, bor­de­ring Al­ba­nia, who­se cult be­ca­me strong among the Serbs, ot­her Slavs, Gre­eks and Al­ba­ni­ans soon af­ter his de­ca­pi­ta­tion in 1015. The­re­fo­re, by in­te­gra­ting Prin­ce Jo­van Vla­di­ mir in­to the ma­in­stre­am nar­ra­ti­ves of Ser­bian mo­dern hi­sto­ri­o­graphy, No­va­ko­vić, Ko­va­če­vić and Jo­va­no­vić ga­ve a ma­jor con­tri­bu­tion to the un­der­stan­ding of early me­di­ev­ al tra­di­tion of the Serbs: the­ir re­sults, in­ te­gra­ted in­to hi­story tex­tbo­oks we­re in­stru­men­tal in na­tion-bu­il­ding in this pe­riod. Keywords: sci­en­ce, edu­ca­tion, hi­sto­ri­cal bo­oks, Prin­ce Jo­van Vla­ di­mir, King­dom of Ser­bia I Ле­ген­да о Све­том кне­зу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, пр­вом све­ти­те­љу Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве, у Кне­же­ви­ни Ср­би­ји до­шла је у мо­дер­ну Ср­би­ју за­о­би­ла­зним пу­тем. За­пи­са­на у Ле­то­пи­су По­па Ду­каљ­ни­на („Бар­ски ро­до­слов“) на ла­тин­ском је­зи­ку, ле­ген­да о Св. Јо­ва­ну Вла­ ди­ми­ру ушла је у пре­пи­су и у слав­но де­ло Кра­љев­ство Сло­ве­на, Ма­вра Ор­би­на (1601) на ита­ли­јан­ском је­зи­ку, а у по­пу­лар­ну сло­вен­ ску ли­те­ра­ту­ру, пре­при­ча­ва­њем Ор­би­но­ве вер­зи­је, пре­ко Раз­го­во­ра угод­них Ан­дри­је Ка­чи­ћа Ми­о­ши­ћа (1756), де­ла ко­је је, за­тим, има­ло пре­ко три­де­се­так из­да­ња. С дру­ге стра­не, у срп­ску пра­во­слав­ну тра­ ди­ци­ју, ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, ушла је пре­ко грч­ке слу­жбе и жи­ти­ја Св. Вла­ди­ми­ра ко­ја је 1690, сред­стви­ма Јо­ва­на Па­пе из Нео­ка­стра (Ел­ба­са­на), штам­па­на у Ве­не­ци­ји. Са ње­ног тре­ћег из­да­ ња (1774) пре­ве­де­на је са грч­ког на срп­ско­сло­вен­ски је­зик ста­ра­њем хи­лан­дар­ског про­и­гу­ма­на и је­ро­мо­на­ха Пар­те­ни­ја и Лу­ке, об­ја­вље­ Књига 6, свеска 1 на та­ко­ђе у Ве­не­ци­ји (1802), под на­сло­вом По­сле­до­ва­ни­је свја­то­га ве­ли­ко­му­че­ни­кам чу­до­твор­ца и ми­ро­точ­ца Јо­а­на Вла­ди­ми­ра ца­ра срб­ска­го.1 Сма­тра се, ме­ђу­тим, да је пре­вод Жи­ти­ја кне­за Вла­ди­ми­ ра, ко­ји је при­ре­дио Ви­кен­ти­је Ра­кић, са­др­жи мно­ге ис­прав­ке ко­је су до­шле из Исто­ри­је Јо­ва­на Ра­ји­ћа (1792-1794).2 За­тим се ле­ген­да 290 о Св. кне­зу на­шла у јед­ном исто­ри­о­граф­ским срп­ском ру­ко­пи­су у XVI­II сто­ле­ћу, спи­су ко­ји је, спо­јив­ши ле­ген­ду и на­род­но пре­да­ње, У спомен и славу Светог Јована Владимира уз до­ста не­пре­ци­зно­сти, био по­знат по два пре­пи­са, као „Тро­но­шки ле­то­пис“ и „Оп­шти лист Пећ­ке па­три­јар­ши­је“.3 Нај­ра­спро­ста­ње­ни­ја је, ме­ђу­тим, би­ла вер­зи­ја ко­ја је ушла у Исто­ри­ју ар­хи­ман­дри­та Јо­ва­на Ра­ји­ћа, а пре­ко ње и у Ср­бљак – збор­ник цр­кве­них пе­са­ма по­све­ћен све­ти­те­љи­ма ме­ђу Ср­би­ма – ко­ји је 1861. го­ди­не при­ре­дио ми­тро­по­лит Ср­би­је Ми­ха­и­ло.4 Са­ др­жај Оп­штег ли­ста Пећ­ке па­три­ја­јр­ши­је по­стао је по­знат срп­ ској јав­но­сти тек по­што га је 1872, об­ја­вио Ми­лош С. Ми­ло­је­вић, у Гла­сни­ку Срп­ског уче­ног дру­штва у Бе­о­гра­ду.5 1 Н. Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град 1971, 214. 2 Ис­то­рія раз­ны­хъ сла­вен­ски­хъ на­ро­до­въ на­и­па­че Бол­га­ръ, Хор­ва­то­въ, и Сер­бо­ въ. Ча­сть вто­рая / изъ тмы заб­ве­нія изя­тая и во свěтъ исто­ри­че­скій про­из­ве­ден­ная Іоан­ но­мъ Ра­и­че­мъ , Въ Віеннě : При б.Г. Стефанě Новаковичě, въ Сла­вен­но-Серб­ской, Ва­ла­ хї­и­ской и Во­сточ­ны­хъ язы­ко­въ При­ви­лег. Тýпо­гра­фїй, 1794, стр. 232-236. О ис­прав­ка­ма у Ра­ки­ће­вом пре­во­ду: Д. Ру­ва­рац, О. Св. Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру. Исто­рич­но-књи­жев­на цр­ти­ца, Штам­па­ри­ја Си­ме Па­ји­ћа, Зе­мун 1892, 84 стр. 3 Ђ. Сп. Ра­до­ји­чић, Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри. Ње­ни ви­до­ви од XI-XIX ве­ка, Баг­да­ла, Кру­ше­вац 1967, 7. 4 Исто, 8. 5 М.С. Ми­ло­је­вић, Оп­шти лист па­три­јар­ши­је пећ­ске, Гла­сник СУД, Бе­о­град 1872. За раз­ли­ку од Кне­же­ви­не Ср­би­је, где је по­сле 1804, култ Св. Јо­ ва­на Вла­ди­ми­ра био по­знат са­мо ужим цр­кве­ним кру­го­ви­ма, ме­ђу Ср­би­ма у ју­жној Угар­ској, ле­ген­да о срп­ском вла­да­ру, у ко­ју би­ла утка­на и усме­на пре­да­ња и на­род­на тра­ди­ци­ја из Зе­те ин­спи­ри­сао је Ла­за­ра Ла­за­ре­ви­ћа да у Бу­ди­му об­ја­ви дра­му Вла­ди­мир и Ко­са­ра: дра­ма у три ак­та6, а за­тим и Јо­ва­на Сте­ри­ју По­по­ви­ћа да драм­ски об­ра­ди ње­гов лик у дра­ми Вла­ди­слав: жа­ло­сна игра у пет деј­ста­ ва.7 За раз­ли­ку од Сте­ри­ји­не дра­ме, не­ма по­у­зда­них по­да­та­ка да је Ла­за­ре­ви­ће­ва дра­ма Вла­ди­мир и Ко­са­ра ика­да из­во­ђе­на у Ср­би­ји. То­ком осмо­го­ди­шњег бо­рав­ка у Ср­би­ји, Јо­ван Сте­ри­ја По­по­ вић је сво­је дра­ме ре­дов­но из­во­дио у Те­а­тру на Ђу­мру­ку у Бе­о­гра­ ду, пре­те­чи На­род­ног по­зо­ри­шта. Уз ње­го­ве слав­не дра­ме, по­пут Смр­ти Сте­фа­на Де­чан­ског, би­ла је у у пр­вој го­ди­ни ра­да Те­а­тра Др Ду­ш ан Т. Ба­т а­к о­в ић на Ђу­мру­ку (1841-1842). из­ве­де­на, по пр­ви пут, и жа­ло­сна игра о Вла­ди­сла­ву, пр­ви пут штам­па­на сле­де­ће 1843. го­ди­не. Још ма­ло­ број­на по­зо­ри­шна пу­бли­ка у Ср­би­ји, са­ста­вље­на од уста­во­бра­ни­ тељ­ске ели­те и пре­чан­ских Ср­ба, до­би­ла је, та­ко, при­ли­ку да кроз драм­ску ин­сце­на­ци­ју, бли­же упо­зна ле­ген­ду о Св. кне­зу Вла­ди­ми­ ру и Ко­са­ри кће­ри бу­гар­ског ца­ра Са­му­и­ла, и ње­го­вом си­нов­цу Вла­ди­сла­ву, ко­ји је св. кне­зу зет­ском до­шао гла­ве. Жа­ло­сна игра, би­ла је, за­пра­во, тра­ге­ди­ја о стра­да­њу бла­го­че­сти­во­га срп­ско­га 291 кне­за, про­ис­те­кла из пе­си­ми­стич­ког схва­та­ња жи­во­та и тра­гич­не Кнез Јован Владимир: научна и просветна рецепција у Краљевини Србији ви­зи­је срп­ске про­шло­сти. Као и ве­ћи­на срп­ских пре­чан­ских ин­те­лек­ту­а­ла­ца, Сте­ри­ја је ин­спи­ра­ци­ју на­ла­зио пре­вас­ход­но у Исто­ри­ји Јо­ва­на Ра­ји­ћа, као и у на­род­ним ле­ген­да­ма и до­ступ­ним жи­ти­ји­ма срп­ских вла­да­ра- све­ти­те­ља. По­сле Бе­о­гра­да, Вла­ди­слав је по­но­во био на ре­пер­то­ а­ру тек 1861, ка­да је игран у пр­вој се­зо­ни Срп­ског на­род­ног по­ зо­ри­шта у Но­вом Са­ду. Ле­ген­да о Св. кне­зу Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, ме­ђу­тим, из­ван „жа­ло­сног по­зор­ја“, ни­је сти­за­ла до ши­ре срп­ске пу­бли­ке, јер су дру­га Сте­ри­ји­на драм­ска де­ла, по­себ­но ко­ме­ди­је, има­ле знат­но ве­ћу по­пу­лар­ност.8 Сте­ри­ји­не исто­риј­ске дра­ме ни­су, 6 Ла­зар Ла­за­ре­вић, Вла­ди­мир и Ко­са­ра: дра­ма у III ак­та [Будим]: из­дао Іосиф Ми­ло­вук, 1829, VI­II+ 135. Проф. Ла­за­ра Ла­за­ре­ви­ћа Вла­ди­мир и Ко­са­ра: дра­ма у три ак­та, Бра­ћа Јо­ва­но­вић, Пан­че­во [б. г.], 80 стр. 7 Вла­ди­сла­вЪ: жа­лост­на игра у пе­тЪ де­й­ствія, саставлěна од Ъ І.С. По­по­ви­ћа, у Бе­о­гра­ду : сло­ви­ма Пра­ви­тел­стве­не кнЬигопечатнě, 1843, 80 стр. По­но­вље­но из­да­ње: Јо­ван С. По­по­вић, Вла­ди­слав: жа­ло­сна игра у пет деј­ства, Бра­ћа Јо­ва­но­вић, Пан­че­во [б. г.], 61 стр. 8 Јер. Жи­ва­но­вић,  Јо­ван Сте­ри­ја По­по­вић као драм­ски пи­сац, пред­го­вор књи­ зи Дра­мат­ски спи­си Ј. Ст. По­по­ви­ћа, I, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, Бе­о­град 1902, стр. III-XLVII; П. По­по­вић, „Срп­ска дра­ма у XIX ве­ку“, Срп­ски књи­жев­ни гла­сник, Бе­о­град, 1902, књ. V, бр. 6, 444-454; бр. 7, 518-522; бр. 8, 602-613.  по­пут ње­го­вих ко­ме­ди­ја, има­ле ни ве­ћу умет­нич­ку вред­ност, али су би­ле ва­жан пре­но­си­лац на­род­не тра­ди­ци­је кроз по­зо­ри­ште, та­да до­ми­нант­ни об­лик по­пу­ла­ри­са­ња ро­до­љуб­не те­ма­ти­ке и ро­ман­ти­ чар­ског по­гле­да на на­род­ну про­шлост у јав­но­сти Ср­би­је. II Тра­гич­на суд­би­на Св. кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра има­ла је, чи­ни се, ве­ћег од­је­ка у на­род­ној тра­ди­ци­ји не­го у на­уч­ној и уџ­бе­нич­кој ли­те­ра­ту­ри. Овлаш пре­не­се­на из по­пу­лар­не ли­те­ра­ту­ре, ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, ни­је, ме­ђу­тим, ла­ко на­ла­зи­ла пут до срп­ских уџ­бе­ни­ка. Ње­го­ва вла­да­ви­на, би­ла је нај­че­шће у јед­ној до две ре­че­ ни­це опи­са­на у ра­ним пре­гле­ди­ма на­ци­о­нал­не исто­ри­је у Ср­би­ји, без по­себ­ног ис­ти­ца­ња ње­го­вог жи­во­то­пи­са и тра­ге­ди­је ко­ја је обе­ ле­жи­ла ње­го­ву упра­ву над Зе­том и су­сед­ним кра­је­ви­ма. За раз­ли­ ку од ра­них пре­гле­да срп­ске исто­ри­је, по­сред­ни тра­го­ви ле­ген­де о Књига 6, свеска 1 Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, мо­гли су се на­ћи у ле­ген­ди о Ко­са­ни­ном гра­ ду, на пла­ни­ни Це­ру, ко­ји је, по на­род­ном пре­да­њу по­ди­гла јед­на срп­ска кра­љи­ца ко­ју је њен муж нео­бич­но во­лео. Је­дан дру­ги од­јек ле­ген­де о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри мо­гао се на­ћи у спи­си­ма Ми­ли­це Сто­ја­ди­но­вић Срп­ки­ње из 1854: она је, ве­ро­ват­но у Сре­му, за­бе­ле­ 292 жи­ла и об­ја­ви­ла јед­ну на­род­ну пе­сму о ца­ру Са­му­и­лу и ње­го­вом се­стри­ћу, си­ну го­спо­ђе од Хер­це­го­ви­не.9 Кон­стан­тин Ји­ре­чек, че­ У спомен и славу Светог Јована Владимира шки исто­ри­чар, пи­сац Исто­ри­је Ср­ба (Беч, 1911) са­знао је, та­ко­ђе, да је у но­вем­бру 1890, у Гор­њем Ми­ла­нов­цу Јо­ван Мак­си­мо­вић слу­шао пе­сму Вла­ди­мир и Ко­са­на, на­ста­лу по мо­ти­ви­ма Ка­чи­ће­ве пе­снич­ке пре­ра­де ле­ген­де о св. кне­зу.10 Сто­јан Но­ва­ко­вић, ко­ји ће обим­ну на­уч­ну сту­ди­ју по­све­ти­ти ле­ген­ди о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, ску­пљао је усме­на све­до­чан­ства о Св. кне­зу Вла­ди­ми­ру. У се­лу По­ со­чен, се­вер­но од Охри­да, на­и­шао је на раз­ва­ли­не ко­је су у на­ро­ду би­ле по­зна­те као Вла­ди­ми­ро’о, што је од­мах по­ве­зао са ле­ген­дом о зет­ском све­ти­те­љу. По дру­гој ле­ген­ди, за­бе­ле­же­ној у Ма­ке­до­ни­ји, Св. Вла­ди­мир до­нео је сво­ју од­се­че­ну гла­ву у ма­на­стир Св. Јо­ва­на Би­гор­ског. Ле­ген­ди о Св. кне­зу би­ло је и у са­мој Ал­ба­ни­ји и су­ сед­ним обла­сти­ма: Но­ва­ко­ви­ћу је две ле­ген­де о Св. Вла­ди­ми­ру у Ел­ба­са­ну и Кор­чи за­пи­сао Бра­ни­слав Ну­шић.11 9 М. Сто­ја­ди­но­вић Срп­ки­ња, У Фру­шкој го­ри, књ. II, Пе­чат­њом І.К. Со­про­на, Зе­мун 1862 (пр­во из­да­ње: У Фру­шкой го­ри 1854. [I­I], од М.С. Срб­кинě). Ђ.Сп. Ра­до­ји­чић, нав. де­ло, 8. 10 Нав. код: Н. Ба­на­ше­вић, Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на и на­род­на пре­да­ња, 147. 11 Т. Јо­ва­но­вић, „Но­ва­ко­ви­ће­ви пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти ме­ђу бал­ кан­ским Сло­ве­ни­ма“, у: Ст. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти, Т. Јо­ва­но­ вић, прир., За­вод за уџ­бе­ни­ке и на­став­на сред­ства, Бе­о­град 2002, стр. XII-XI­II. Ро­ман­ти­чар­ска исто­ри­о­гра­фи­ја, чи­ји су во­де­ћи пред­став­ни­ ци би­ли Пан­те­ли­ја Слав­ков Срећ­ко­вић, про­фе­сор Ве­ли­ке шко­ле у Бе­о­гра­ду и ње­гов са­рад­ник, про­фе­сор гим­на­зи­је и Бо­го­сло­ви­ је, Ми­лош С. Ми­ло­је­вић, ис­так­ну­ти на­ци­он ­ ал­ни рад­ник, за­слу­жан за бу­ђе­ње на­ци­о­нал­не све­сти, али без по­треб­них струч­них зна­ња да ауто­ри­та­тив­но ту­ма­че исто­ри­ју у сво­јим де­ли­ма. Срећ­ко­вић и Ми­ло­је­вић су, по­вре­ме­но, у струч­ним рас­пра­ва­ма и исто­риј­ским пре­гле­ди­ма опи­си­ва­ли и вла­да­ви­ну кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, али, ка­ко им при­ме­ном фи­ло­ло­шког ме­то­да за­ме­ра Ила­ри­он Ру­ва­рац, ро­до­на­че­ник кри­тич­ке шко­ле срп­ске исто­ри­о­гра­фи­је, по­ка­зу­ју, не­ у­кост у чи­та­њу сред­њо­ве­ков­них из­во­ра о кне­зу (кра­љу) зет­ском, а по­не­где до­да­ју и на­кнад­но до­пи­са­не на­по­ме­не, при­пи­се (гло­се) као ори­ги­нал­ни са­др­жај ста­ри­јих ру­ко­пи­са.12 Ипак, Исто­ри­ја срп­ског Др Ду­ш ан Т. Ба­т а­к о­в ић на­ро­да Пан­те­ли­је Пан­те Срећ­ко­ви­ћа ― ко­ји је уз про­фе­су­ру на Ве­ли­кој шко­ли, био иза­бран и за чла­на Срп­ског уче­ног дру­штва ― из­ве­сно вре­ме слу­жи­ла је као мо­дел и за школ­ске уџ­бе­ни­ке у Ср­ би­ји: на не­ко­ли­ко ме­ста, би­ла је, уз на­во­ђе­ње на­род­не тра­ди­ци­је, опи­са­на и вла­да­ви­на кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра у Зе­ти.13 По­бе­да кри­тич­ког прав­ца у срп­ској исто­ри­о­гра­фи­ји, за ко­ју су, уз Ила­ри­о­на Ру­вар­ца по­себ­но за­слу­жни про­фе­со­ри и Љу­бо­мир Јо­ва­но­вић и Љу­бо­мир Ко­ва­че­вић, про­фе­со­ри Ве­ли­ке шко­ле у Бе­ 293 о­гра­ду, озна­чи­ла је про­ме­ну трет­ма­на исто­ри­је у школ­ским про­ Кнез Јован Владимир: научна и просветна рецепција у Краљевини Србији гра­ми­ма: стро­га кри­ти­ка из­во­ра у де­ши­фро­ва­њу про­шло­сти би­ла је осло­бо­ђе­не ту­ма­че­ња за­сно­ва­них пре­вас­ход­но на пре­при­ча­ва­њу на­род­не, еп­ске тра­ди­ци­је, на че­му су, ме­ша­ју­ћи тра­ди­ци­ју са дру­ гим исто­риј­ским из­во­ри­ма, по­себ­но на­сто­ја­ли њи­хо­ви прет­ход­ни­ ци Пан­та Срећ­ко­вић и Ми­лош С. Ми­ло­је­вић. Љу­бо­мир Јо­ва­но­вић, ко­ји је већ 1890, био иза­бран за до­пи­сног чла­на Срп­ске кра­љев­ ске ака­де­ми­је, на­ро­чи­то се ба­вио Ле­то­пи­сом по­па Ду­кља­ни­на, ко­ји је 1902, по из­бо­ру за ре­дов­ног чла­на ака­де­ми­је, био и те­ма ње­го­ ве при­ступ­не бе­се­де. Љу­бо­мир Ко­ва­че­вић, ре­дов­ни члан Срп­ског уче­ног дру­штва, име­но­ван је за про­фе­со­ра на­ци­о­нал­не исто­ри­је на Ве­ли­кој шко­ли у Бе­о­гра­ду по­сле пен­зи­о­ни­са­ња Пан­те Срећ­ко­ 12 Збор­ник Ила­ри­о­на Ру­вар­ца. Ода­бра­ни исто­риј­ски ра­до­ви. св. 1, при­ре­дио за штам­пу Н. Ра­дој­чић, По­себ­на из­да­ња, Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја, књ.CI­II, Дру­штве­ни и исто­риј­ски спи­си, књ. 44, Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град 1934, 66, 93. 13 П. С. Срећ­ко­вић, Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да, књ. пр­ва, Жу­па­ниј­ско вре­ме (600- 1159), Срп­ско уче­но дру­штво, Бе­о­град 1884. Сво­ју кри­ти­ку Срећ­ко­ви­ће­вог ме­то­до­ло­шког при­сту­па Ила­ри­он Ру­ва­рац штам­пао је у два на­став­ка: Прет­ход­ни при­каз књи­ге „Исто­ ри­ја срп­ског на­ро­да“, Штам­па­ри­ја др Мла­де­на Јој­ки­ћа, Но­ви Сад 1885; „Пре­лаз с при­ ка­за на кри­ти­ку“, Но­во до­ба, 1 (1880), 41-89, и 2 (1886), бр. 5, Но­ви Сад (1880-1886). Оба тек­ста пре­штам­па­на су у Збор­ни­ку Ила­ри­о­на Ру­вар­ца, св. 1, 90-122 и 123-242. ви­ћа, чи­ме је и би­ла озва­ни­че­на по­бе­да кри­тич­ког прав­ца у срп­ ској исто­ри­о­гра­фи­ји. Краљ Ми­лан Обре­но­вић име­но­вао га је 1887, ди­рект­но за пра­вог (ре­дов­ног) чла­на Срп­ске кра­љев­ске ака­де­ми­је. Љу­бо­мир Ко­ва­че­вић ни­је био са­мо вр­стан исто­ри­чар, не­го и ми­ни­ стар про­све­те и цр­кве­них по­сло­ва у у вла­ди Сто­ја­на Но­ва­ко­ви­ћа (1895-1896) и аутор ви­ше ре­форм­ских про­је­ка­та ве­за­них за ви­со­ко школ­ство. III Пре­крет­ни­цу у ту­ма­че­њу ле­ген­де о Св. кра­љу Вла­ди­ми­ру, где су упо­ре­до при­ме­њи­ва­ни и фи­ло­ло­шки мо­дел и ана­ли­за усме­ног пре­да­ња и ха­ги­о­граф­ских еле­ме­на­та у по­гла­вљу XXXVI гла­ви „Бар­ског ро­до­сло­ва“ (Ле­то­пи­са по­па Ду­кља­ни­на), ко­је је ско­ро у це­ли­ни по­све­ће­но Јо­ва­ну Вла­ди­ми­ру, озна­чи­ло је де­ло Сто­ја­на Но­ ва­ко­ви­ћа Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти ме­ђу бал­кан­ским Књига 6, свеска 1 Сло­ве­ни­ма. Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри.14 Слав­ни фи­ло­лог и исто­ри­чар је по­сле ис­црп­не ана­ли­зе сма­трао је да се Бар­ским ле­то­ пи­сом „пр­ви пут из­над срп­ског жи­во­та ди­же, ка­ко тре­ба за­ве­са, и по­ка­зу­ју се сли­ке ко­је нам на­род, др­жа­ву и вла­да­о­ца по­ка­зу­ју у све­ тло­сти, на ко­ју по оста­лим из­во­ри­ма у тим вре­ме­ни­ма и не по­ми­ 294 шља­мо.“15 Но­ва­ко­вић је, у том кон­тек­сту озна­чио Ле­ген­ду о Вла­ ди­ми­ру и Ко­са­ри за пр­во зна­чај­но књи­жев­но де­ло на сло­вен­ском У спомен и славу Светог Јована Владимира ју­гу, ис­пи­са­но не­сум­њи­во на на­род­ном је­зи­ку, а на­кнад­но за­пи­са­но на ла­тин­ском је­зи­ку у „Бар­ском ро­до­сло­ву“. Због ње­го­вог зна­ча­ја, Но­ва­ко­вић Жи­ти­је кне­за Вла­ди­ми­ра до­но­си по пр­ви пут у це­ло­сти пре­ве­де­но на ву­ков­ски, мо­де­ран срп­ски је­зик, сма­тра­ју­ћи да оби­ љем по­је­ди­но­сти из жи­во­та зет­ског кне­за, оно пру­жа но­ве уви­де у на­чин жи­во­та у срп­ским зе­мља­ма кра­јем Х и по­чет­ком ХI сто­ле­ћа. Но­ва­ко­вић, ко­ји упр­кос жи­тиј­ном ка­рак­те­ру по­гла­вља из Бар­ ског ле­то­пи­са о кне­зу Вла­ди­ми­ру, сма­тра да је исто­риј­ски са­др­жај ва­жни­ји од ха­ги­о­граф­ског, чи­ни се с пра­вом сма­тра „да се од­мах по смр­ти Вла­ди­ми­ро­вој на­шао не­ко ко­ји је ње­го­ва де­ла опи­сао. На ту књи­гу, бе­сум­ње пи­са­ну сло­вен­ским је­зи­ком, поп Ду­кља­нин упу­ћу­је као на свој оп­ши­ран из­вор. То зна­чи да је пи­сме­ност, ту у Зе­ти, то­ли­ко већ на­пред­на би­ла, да је имао ко оце­ни­ти и по до­сто­ја­ њу про­сла­ви­ти све­ти­тељ­ска де­ла Вла­ди­ми­ро­ва.“16 Све­то и ла­ич­ко, би­ли су у ле­ген­ди о кне­зу Вла­ди­ми­ру сто­пље­ни у јед­ну прег­нант­ну 14 Ст. Но­ва­ко­вић, Пр­ви осно­ви сло­вен­ске књи­жев­но­сти ме­ђу бал­кан­ским Сло­ве­ни­ ма. Ле­ген­да о Вла­ди­ми­ру и Ко­са­ри, Срп­ска кра­љев­ска ака­де­ми­ја, Бе­о­град 1893. 15 Исто, 199. 16 Исто, 203. књи­жев­но-исто­риј­ску це­ли­ну, у ко­јој вер­ска об­ја­шње­ња, че­сто по­ зајм­ље­на из оп­ште хри­шћан­ске тра­ди­ци­је, под­у­пи­ру ствар­не исто­ риј­ске до­га­ђа­је. У на­уч­ном сми­лу, Но­ва­ко­ви­ће­ва сту­ди­ја је ви­со­ко уз­ди­гла зна­ чај не са­мо че­сто оспо­ра­ва­ног са­др­жа­ја Ле­то­пи­са по­па Ду­кља­ни­ на, не­го, мо­жда ви­ше од све­га, на­род­ни и све­тач­ки лик Св. кне­за Вла­ди­ми­ра, чи­ји је жи­во­то­пис ушав­ши у на­род­ну ле­ген­ду, озна­чио и по­че­так сло­вен­ске, пи­сме­но­сти на сло­вен­ском ју­гу. По­сле Но­ва­ ко­ви­ће­вих ана­ли­за, кнез Јо­ван Вла­ди­мир, од­луч­ни­је сту­па у на­уч­ ну, а за­тим и сред­њо­школ­ску ли­те­ра­ту­ру, па пре­ко ње, у за срп­ску омла­ди­ну ве­о­ма ва­жна иден­ти­тет­ска зна­ња о вла­сти­том по­ре­клу, тра­ди­ци­ја­ма и исто­ри­ји. Др Ду­ш ан Т. Ба­т а­к о­в ић IV Ре­цеп­ци­ја Но­ва­ко­ви­ће­вог де­ла усле­ди­ла је већ сле­де­ће го­ди­не по об­ја­вљи­ва­њу Осно­ва сло­вен­ске пи­сме­но­сти. Љу­бо­мир Ко­ва­че­ вић и Љу­бо­мир Јо­ва­но­вић би­ли су пи­сци пр­ве на­уч­но кон­ци­пи­ра­не Исто­ри­је срп­ског на­ро­да, ко­ја је, об­ја­вље­на у два то­ма, се­за­ла све до сре­ди­не XI ве­ка. У дру­гом то­му, по пр­ви пут у срп­ској исто­ри­ о­гра­фи­ји по­ја­вљу­је се на­уч­но фун­ди­ран пре­глед вла­да­ви­не кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра.17 Ауто­ри су, опи­су­ју­ћи вла­да­ви­ну Са­му­и­ло­ву 295 по­сле за­у­зи­ма­ња драч­ке обла­сти, „са та­да зна­ме­ни­тим гра­дом Дра­ Кнез Јован Владимир: научна и просветна рецепција у Краљевини Србији чом“, за­пи­са­ли сле­де­ће: „У ово вре­ме вла­да­ше у Зе­ти и Под­гор­ју кнез Јо­ван Вла­ди­ мир, а у Тре­бињ­ској и Ху­му ње­гов стриц Дра­го­мир. ...И та­ко, чим је осво­јио драч­ку област, уда­ра и на Зе­ту. Кнез Вла­ди­мир до­че­ка га на гра­ни­ци у об­лич­кој жу­пи, пре­ма Ска­дру на де­сној стра­ни Бо­ја­ не, на бр­ду Об­ли­ку. Са­му­и­ло оста­ви је­дан део вој­ске ко­ја оп­ко­ли Вла­ди­ми­ра, а он с оста­лом вој­ском оп­сед­не грч­ки [византијски] град У[л]цињ. Ка­да Вла­ди­ми­ро­вој вој­сци по­че не­ста­ја­ти хра­не, а и об­лич­ки жу­пан сту­пи у пре­го­во­ре са Са­му­и­лом, да му из­да Вла­ ди­ми­ра, овај си­ђе с бр­да, оти­де Са­му­и­лу и пре­да му се. Са­му­ил­ о по­шље за­ро­бље­но­га Вла­ди­ми­ра у сво­ју пре­сто­ни­цу у Пре­спу, пре­ ки­не уза­луд­ну опа­са­ду У[л]циња, про­дре кроз Зе­ту....до Ду­бров­ни­ ка...као по­бе­ди­лац пре­ко Ху­ма, кроз Бо­сну и Ра­шку и на­гна њи­хо­ве вла­да­о­це те му при­зна­ју вр­хов­ну власт...Да би по­стиг­ну­ти успех обез­бе­дио, те да се по­ко­ре­ни срп­ски кне­зо­ви не би ко­ри­сти­ли нај­ ма­њом ње­го­вом не­да­ћом пре­ма Гр­ци­ма [Византинцима]...вра­тив­ ши се у Пре­спу...од­лу­чи...из­ми­ри­ти те кне­зо­ве с но­вим ста­њем. С 17 Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да, на­пи­са­ли Љ. Ко­ва­че­вић и Љ. Јо­ва­но­вић, све­ска дру­га, Срп­ска књи­жев­на за­дру­га, књ. 21, Бе­о­град 1894. сто­га се из­ми­ри са Вла­ди­ми­ром, уда за ње­га кћер Ко­са­ру, по­вра­ти му др­жа­ву, па му још и по­кло­ни не­ке кра­је­ве драч­ке обла­сти, ка­ко ће му он би­ти ја­ка пот­по­ра код оста­лих кне­зо­ва... “18 Са­свим крат­ко, без ула­же­ња у ле­ген­ду о кне­зу Јо­ва­ну Вла­ди­ ми­ру, Јо­ва­но­вић и Ко­ва­че­вић су опи­са­ли кне­же­ву по­ги­би­ју као по­сле­ди­цу рас­па­да­ња Са­му­и­ло­ве др­жа­ве: “...Док се [византијски] цар Ва­си­ли­је [I­I] ба­вио оп­са­дом Мо­гле­на, Јо­ван Вла­ди­слав, син по­гу­бље­ног Аро­на, по сво­јој при­ли­ци са зна­њем ње­го­вим, уби­је у ло­ву ца­ра Га­ври­ла, ма­да му је овај не­гда из­мо­лио жи­вот у Са­му­и­ла. За­тим по­гу­би ње­го­ву же­ну, осле­пи ста­ри­је­га си­на, па му ни то не би до­ста, не­го до­ма­ми ње­го­во­га зе­та, Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, зет­ско­га кне­за, и по­гу­би га у Пре­спи 22. ма­ја 1015. Ово­ме за­тим по­ги­не и стриц Дра­го­мир, кад је по­шао да за­у­зме Зе­ту.“19 Го­ди­ну да­на по обај­вљи­ва­њу дру­ге све­ске Исто­ри­је срп­ског на­ро­да, исти пи­сци са­ста­ви­ли су и Исто­ри­ју срп­ског на­ро­да за Књига 6, свеска 1 сред­ње шко­ле у Кра­ље­ви­ни, у ко­јој је, с не­што ви­ше по­је­ди­но­сти, вла­да­ви­на кне­за Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра, по­но­во утка­на у ши­ри оквир су­ко­ба Ви­зан­ти­је са Са­му­и­ло­вим цар­ством. Са­му­и­и­ло­ва на­ме­ра да об­је­ди­ни под сво­јом вла­шћу и срп­ске и бу­гар­ске зе­мље „иза­зва­ло је код срп­ских кне­же­ва у Зе­ти, Тре­бињ­ској, Ху­му, Ра­шкој и Бо­сни 296 страх и бри­гу ка­ко ће од Са­му­и­ла очу­ва­ти сво­ју са­мо­стал­ност и не­за­ви­сност. Нај­сил­ни­ји пред­став­ни­ци срп­ских кне­же­ва и њи­хо­ве У спомен и славу Светог Јована Владимира те­жње за одво­је­но­шћу, а по то­ме и нај­ве­ћи про­тив­ни­ци Са­му­и­ло­ве ми­сли о ве­ли­кој бу­гар­ској и срп­ској др­жа­ви, бе­ја­ху по­том­ци Пре­ ли­ми­ро­ви: хум­ски и тре­бињ­ски кнез Дра­го­мир и ње­гов си­но­вац мла­ди кнез Јо­ван Вла­ди­мир ко­ји вла­да­ше у Зе­ти и Под­гор­ју. Ова по­след­ња област за­хва­та­ше нај­и­сточ­ни­је жу­пе зет­ске, тре­бињ­ске, хум­ске и оне отрг­ну­те ра­шке.“Ауто­ри по­на­вља­ју при­чу о Са­му­и­ ло­вом осва­ја­њу драч­ке обла­сти, и ши­ре­њу до гра­ни­ца Зе­те, где је са кне­зом Вла­ди­ми­ром, ко­ји га је до­че­као у жу­пи Об­ли­ку, пре­ма Ска­дру, на де­сној оба­ли Бо­ја­не, по­вла­че­њу на бр­до Об­лик ода­кле се убр­зо пре­дао, да би га Са­му­и­ло по­слао „око­ва­на у сво­ју пре­сто­ ни­цу Пре­спу, па се упу­ти да­ље у Зе­ту (988).“. По­сле успе­ха у уда­ ру на „по­мор­ске и за­гор­ске Ср­бе“, Са­му­и­ло „на­у­ми да се из­ми­ри с Вла­ди­ми­ром, да му по­ну­ди сло­бо­ду и при­ја­тељ­ство, ако при­зна ње­го­ву цар­ску власт. Вла­ди­мир при­ста­не, и цар му за ве­ће јем­ство и ујед­но за знак љу­ба­ви, да сво­ју кћер Ко­са­ру и по­вра­ти му кне­же­ ви­ну. Да би му пак Вла­ди­мир по­стао што ја­ча од­бра­на од оста­лих 18 Исто, 196-197. 19 Исто, 204. срп­ских кне­же­ва, ако га ови из­не­ве­ре, усту­пи му не­ке кра­је­ве драч­ ке обла­сти, а ње­го­ву стри­цу Дра­го­ми­ру вра­ти Тре­бињ­ску и Хум.“20 Ту­ма­че­ње срп­ске исто­ри­је ко­ју су срп­ској јав­но­сти и школ­ској омла­ди­ни по­ну­ди­ли Љ. Ко­ва­че­вић и Љ. Јо­ва­но­вић би­ло је стро­ го на­уч­но и са­свим се­ку­лар­но, без ки­ће­них фра­за и ро­ман­тич­них опи­са, за­сно­ва­но на рас­по­ло­жи­вим исто­риј­ским из­во­ри­ма, од­но­ сно ре­кон­струк­ци­ји ко­ја је, осло­ње­на на Ле­то­пис по­па Ду­кља­ни­на, и ње­го­ве ка­сни­је пре­во­де и пре­ра­де код Ма­вра Ор­би­на и Јо­ва­на Ра­ји­ћа, пред­ста­вља­ла по­у­зда­но зна­ње о вла­да­ви­ни кне­за Вла­ди­ ми­ра. Ис­кљу­чи­ва­ње свих жи­тиј­них еле­ме­на­та из по­гла­вља о Св. кнез Вла­ди­ми­ру у Ле­то­пи­су по­па Ду­кља­ни­на, ја­сно ука­зу­је да су ауто­ри, уме­сто фил­три­ра­ња усме­ног пре­да­ња, на­род­не тра­ди­ци­је и де­ко­ди­ра­ња сло­је­ва ха­ги­о­граф­ских са­др­жа­ја, пред­ност да­ли су­вој Др Ду­ш ан Т. Ба­т а­к о­в ић али по­у­зда­ној исто­риј­ској на­ра­ци­ји за­сно­ва­ној на при­мар­ним из­во­ ри­ма, ко­ја по сти­лу опо­ми­ње на Ран­ке­о­ву исто­ри­о­граф­ску шко­лу. Од то­га вре­ме­на, жи­вот и де­ло кне­за Вла­ди­ми­ра, углав­ном ли­ше­ни вер­ске ди­мен­зи­је у об­ли­ко­ва­њу ње­го­ве суд­би­не, та­ко из­да­шне у Бар­ском ро­до­сло­ву, ула­зе по­сте­пе­но и у школ­ске уџ­бе­ни­ке из срп­ ске исто­ри­је раз­ли­чи­тих про­фи­ла. До­бру илу­стра­ци­ју двој­ства исто­риј­ских пред­ста­ва ко­је се кроз школ­ске уџ­бе­ни­ке у Ср­би­ји преносe о жи­во­ту и жи­ти­ју Св. кне­за 297 Јо­ва­на Вла­ди­ми­ра пру­жа ши­ро­ко ко­ри­шћен уџ­бе­ник срп­ске исто­ Кнез Јован Владимир: научна и просветна рецепција у Краљевини Србији ри­је за сред­ње шко­ле из пе­ра Ми­лен­ка М. Ву­ки­ће­ви­ћа из 1914. го­ ди­не.21 У одељ­ку где се украт­ко опи­су­је вла­да­ви­на кне­за Вла­ди­ми­ ра у Зе­ти, по­гу­бље­ње у Пре­спи и кон­ста­ту­је ње­го­во бр­зо про­гла­ ше­ње за све­ти­те­ља, Ву­ки­ће­вић илу­стру­је ве­ли­ком жи­тиј­ном ико­ ном Св. кне­за, са од­се­че­ном гла­вом у ру­ци. На тај на­чин, уз ње­го­ву све­тов­ну уло­гу у исто­ри­ји срп­ског на­ро­да ис­так­нут је и ње­гов култ све­ца ко­ји се, по­сте­пе­но, ра­ши­рио у све срп­ске зе­мље.22 20 Љ. Ко­ва­че­вић и Љ. Јо­ва­но­вић, Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да за сред­ње шко­ле у Кра­ ље­ви­ни Ср­би­ји, пр­ва књи­га за тре­ћи раз­ред гим­на­си­ја и ре­а­ла­ка, но­во по­пра­вље­но из­да­ ње, Кра­љев­ско-срп­ска др­жав­на штам­па­ри­ја, Бе­о­град 1895-6, 32-34. 21 М. М. Ву­ки­ће­вић, Исто­ри­ја срп­ског на­ро­да за сред­ње шко­ле, пр­ва књи­га, од по­ло­ви­не VII до кра­ја XV сто­ле­ћа. Ше­сто илу­стро­ва­но, пре­ра­ђе­но и до­пу­ње­но из­да­ње, Штам­па­ри­ја Да­ви­до­вић, Бе­о­град 1914. 22 Исто, 28-29. Ph. D. Du­šan T. Ba­ta­ko­vić In­sti­tu­te for Bal­kan Stu­di­es, Ser­bian Aca­demy of Sci­en­ces and Arts Bel­gra­de PRIN­CE JO­VAN VLA­DI­MIR: SCI­EN­TI­FIC AND EDU­CA­TI­O­NAL RE­CEP­TION IN KONG­DOM OF SER­BIA Sum­mary: The vi­tae of St. Jo­van Vla­di­mir in Ze­ta in la­te tenth and early ele­venth cen­tury we­re de­scri­bed in de­tail in Ge­sta Re­gum Scla­vo­ rum, a chro­nic­le of early Ser­bian hi­story, writ­ten in La­tin lan­gu­a­ge by the anonymo­us pri­est of the Ar­chbis­ho­pric of Bar in the mid­dle of the twelfth cen­tury. The story of the tra­gic de­stiny of St. Jo­van Vla­di­mir no­ve­li­zed in this chro­nic­le was tran­sla­ted to Ita­lian by Ma­u­ro Or­bi­ni in 1601 and in­te­gra­ted in­to Hi­story of the Sla­vic pe­o­ples by Ser­bian hi­sto­rian Jo­van Ra­jić in 1794. The Li­fe of Prin­ce Jo­van Vla­di­mir is Књига 6, свеска 1 con­si­de­red to be a La­tin tran­sla­tion from ear­li­er vi­tae writ­ten in the Old Sla­vo­nic lan­gu­a­ge. The ot­her tran­sla­tion in the Ser­bian lan­gu­a­ge ca­me from Gre­ek ver­sion of his vi­tae, from El­bas­san in Al­ba­nia. Po­pu­la­ri­zed in ni­ne­te­enth-cen­tury Ser­bia by playwright Jo­van Ste­ri­ja Po­po­vić, the le­gend on St. Jo­van Vla­di­mir be­ca­me wi­dely known only in the mid­ 298 dle of this cen­tury. The Ser­bian ro­man­tic hi­sto­ri­ans we­re mi­xing both re­li­gi­o­us and po­li­ti­cal con­tent of the Li­fe of St. John Vla­di­mir, whi­le У спомен и славу Светог Јована Владимира cri­ti­cal hi­sto­ri­o­graphy (Sto­jan No­va­ko­vić, Lju­bo­mir Ko­va­če­vić, Lju­ bo­mir Jo­va­no­vić) sin­ce 1890s pen­ned ge­nu­in­ e scho­lar stu­di­es, de­pri­ved of re­li­gi­o­us con­tent. They de­scri­bed Prin­ce Jo­van Vla­di­mir as an able and mo­dest ru­ler in the Ser­bian lands in the Lit­to­ral, bor­de­ring Al­ba­nia, who­se cult be­ca­me strong among the Serbs, ot­her Slavs, Gre­eks and Al­ba­ni­ans soon af­ter his de­ca­pi­ta­tion in 1015. The­re­fo­re, by in­te­gra­ting Prin­ce Jo­van Vla­di­mir in­to the ma­in­stre­am nar­ra­ti­ves of Ser­bian mo­ dern hi­sto­ri­o­graphy, No­va­ko­vić, Ko­va­če­vić and Jo­va­no­vić ga­ve a ma­ jor con­tri­bu­tion to the un­der­stan­ding of early me­di­e­val tra­di­tion of the Serbs: the­ir re­sults, in­te­gra­ted in­to hi­story tex­tbo­oks we­re in­stru­men­tal in na­tion-bu­il­ding in this pe­riod. Keywords: sci­en­ce, edu­ca­tion, hi­sto­ri­cal bo­oks, Prin­ce Jo­van Vla­ di­mir, King­dom of Ser­bia д-р ист.на­ук Ду­шан Т. Ба­та­ко­вич Ин­сти­тут бал­ка­ни­сти­ки Серб­ской ака­де­мии на­ук и ис­кусств, Бел­град КНЯ­ЗЬ ИОАНН ВЛА­ДИ­МИР: НА­УЧ­НАЯ И ПРО­СВЕ­ТИ­ТЕ­ ЛЬ­СКАЯ РЕ­ЦЕП­ЦИЯ В КО­РО­ЛЕВ­СТВЕ СЕР­БИИ Ре­зю­ме: Жи­знь свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ми­ра в Зе­те в кон­це де­ ся­то­го и на­ча­ле один­над­ца­то­го ве­ка по­дроб­но пред­ста­вле­на в про­ из­ве­де­нии Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum, хро­ни­ке ран­ней серб­ской ис­то­ рии, на­пи­сан­ной на ла­ты­ни ано­ним­ным свя­щ­ен­ни­ком епи­ско­пии го­ро­да Бар в се­ре­ди­не две­над­ца­то­го ве­ка. Прит­чу о тра­ги­че­ской су­дь­бе свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ми­ра, ко­то­рая име­ет фор­му но­ве­лы Др Ду­ш ан Т. Ба­т а­к о­в ић в дан­ной хро­ни­ке, пе­ре­вел на ита­ль­ян­ский язык Ма­вро Ор­би­ни в 1601 го­ду, а в Ис­то­рию сла­вян­ских на­ро­дов ее вклю­чил серб­ский исто­рик Йован Ра­й­ич в 1974 го­ду. Жи­знь свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ ми­ра счи­та­ет­ся ла­тин­ским пе­ре­во­дом из бо­лее ран­ней жи­зни, на­ пи­сан­ной на ста­ро­сла­вян­ском язы­ке. Вто­рой пе­ре­вод на серб­ский язык про­ис­хо­дит от гре­че­ской вер­сии его жи­зни, из Эль­ба­са­на в Ал­ба­нии. Ле­ген­да о свя­том Иоан­не Вла­ди­ми­ре, по­пу­ля­ри­зо­ван­ ная в де­вят­над­ца­том ве­ке пи­са­те­лем Йова­ном Сте­ри­ей По­по­ви­чем, 299 ста­ла ши­ро­ко­и­звест­ной то­ль­ко в се­ре­ди­не это­го же ве­ка. Серб­ские Кнез Јован Владимир: научна и просветна рецепција у Краљевини Србији исто­ри­ки ро­ман­ти­зма (Пан­та Среч­ко­вич и Ми­лош С. Ми­ли­во­е­вич) сме­ши­ва­ли ре­ли­ги­о­зное и по­ли­ти­че­ское со­дер­жа­ние жи­зни свя­то­ го Иоан­на Вла­ди­ми­ра, в то вре­мя как в рам­ках кри­ти­че­ской исто­ри­ о­гра­фии (Сто­ян Но­ва­ко­вич, Лю­бо­мир Ко­ва­че­вич, Лю­бо­мир Йова­ но­вич) (Пан­та Среч­ко­вич, Ми­лош С. Ми­ли­во­е­вич), на­чи­ная с 1890 го­да, про­во­ди­ли­сь ис­клю­чи­те­ль­но на­уч­ные ис­сле­до­ва­ния, ли­шен­ ные ка­ко­го-ли­бо ре­ли­ги­о­зно­го со­дер­жа­ния. Они пред­ста­ви­ли кня­ зя Иоан­на Вла­ди­ми­ра как спо­соб­но­го и скром­но­го пра­ви­те­ля серб­ ских зе­ме­ль на по­бе­ре­жье, на гра­ни­це с Ал­ба­ни­ей, ку­льт ко­то­ро­го рас­про­стра­нил­ся так­же сре­ди сер­бов, оста­ль­ных сла­вян, гре­ков и ал­бан­цев стра­зу по­сле его ка­зни в 1015 го­ду. По­эт­ о­му ин­те­гра­ци­ей свя­то­го Иоан­на Вла­ди­ми­ра в ва­жне­й­шие сю­же­ты серб­ской со­вре­ мен­ной исто­ри­о­гра­фии Но­ва­ко­вич, Ко­ва­че­вич, Йова­но­вич вне­сли су­щ­е­ствен­ный вклад в по­ни­ма­ние ран­ней сре­дне­ве­ко­вой тра­ди­ции сер­бов: их ре­зу­ль­та­ты, во­шед­шие в учеб­ни­ки по ис­то­рии, ста­ли в то вре­мя ча­стью про­цес­са фор­ми­ро­ва­ния на­ции. Клю­че­вые сло­ва: на­у­ка, про­све­ще­ ­ние, учеб­ни­ки по ис­то­рии, кня­зь Иоанн Вла­ди­мир, Ко­ро­лев­ство Сер­бии Δρ. Du­šan T. Ba­ta­ko­vić Βαλκανικό Ινστιτούτο της SA­NU (Σερβικής Ακαδημίας Επιστημών και Τεχνών), Βελιγράδι ΠΡΙΓΚΙΠΑΣ ΙΩΑΝΝΗΣ Ο ΒΛΑΔΙΜΗΡΟΣ: ΕΠΙΣΤΗΜΟΝΙΚΗ ΚΑΙ ΜΟΡΦΩΤΙΚΗ ΠΡΟΣΛΗΨΗ ΣΤΟ ΒΑΣΙΛΕΙΟ ΤΗΣ ΣΕΡΒΙΑΣ Περίληψη: Ο βίος του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου στην Ζέτα προς το τέλος του 10ου και αρχές του 11ου αιώνα περιγράφεται λεπτομερώς στο έργο Ge­sta Re­gum Scla­vo­rum. Το έργο αυτό αποτελεί χρονικό της πρώιμης σερβικής ιστορίας και γράφτηκε στα μέσα του 12ου αιώνα από ανώνυμο ιερέα της Επισκοπής του Μπαρ στην λατινική γλώσσα. Η ιστορία περί τραγικής μοίρας του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου αφηγήθηκε στο χρονικό αυτό και μεταφράστηκε στα ιταλικά από τον Ma­u­ro Or­bi­ni το 1601 και ο Σέρβος ιστορικός Jo­van Ra­jić την Књига 6, свеска 1 συγκατέλεξε στην Ιστορία των Σλαβικών Λαών το 1974. Ο βίος του Πρίγκιπα Ιωάννη Βλαδίμηρου θεωρείται ότι είναι λατινική μετάφραση του προγενέστερου Βίου συγγεγραμμένου στην παλιά σλαβική γλώσσα. Η δεύτερη μετάφραση στη σέρβικη γλώσσα προέρχεται από την ελληνική εκδοχή του Βίου του από το Ελμπασάν της Αλβανίας. 300 Ο συγγραφέας του έργου Jo­van Ste­ri­ja Po­po­vić στη Σερβία του 19ου αιώνα κατέστησε δημοφιλή τον μύθο του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου У спомен и славу Светог Јована Владимира που έγινε ευρύτερα γνωστός μόλις στα μέσα του ίδιου αιώνα. Οι Σέρβοι ιστορικοί ρομαντισμού (ο Pan­ta Sreć­ko­vić και ο Mi­loš S. Mi­lo­ je­vić) εκμεταλλεύονταν και θρησκευτικό και πολιτικό περιεχόμενο του βίου του Άγιου Ιωάννη Βλαδίμηρου, ενώ η κριτική ιστοριογραφία (ο Sto­jan No­va­ko­vić, ο Lju­bo­mir Ko­va­če­vić, ο Lju­bo­mir Jo­va­no­vić) από το 1890 έγραφε της πρώτες επιστημονικές εργασίες αποστερημένες του θρησκευτικού περιεχομένου. Περιέγραφαν τον Πρίγκιπα Ιωάννη Βλαδίμηρο ως ικανό και ταπεινό ηγεμόνα των σερβικών χωρών της Παραθαλασσίας που συνόρευαν με την Αλβανία. Η τιμή του Άγιου δυνάμωσε μεταξύ των Σέρβων, άλλων Σλάβων, Ελλήνων και Αλβανών αμέσως μετά την δολοφονία του το 1015. Με την ένταξη του Πρίγκιπα Ιωάννη Βλαδίμηρου στις κύριες ιστορίες της σερβικής μοντέρνας ιστοριογραφίας, οι No­va­ko­vić, Ko­va­če­vić και Jo­va­no­vić συνέβαλαν οριστικά στην κατανόηση της πρώιμης μεσαιωνικής παράδοσης των Σέρβων. Τα αποτελέσματά τους κατατάχθηκαν στα ιστορικά συγγράμματα και έτσι μεσολάβησαν στην αναβάθμιση του έθνους εκείνης της περιόδου. Λέξεις κλειδιά: επιστήμη, παιδεία, ιστορικά συγγράμματα, Ηγεμόνας Ιωάννης Βλαδίμηρος, Πριγκιπάτο της Σερβίας СА Д РЖ А Ј Увод: Ми­тро­по­лит цр­но­гор­ско-при­мор­ски Ам­фи­ло­хи­је Све­ти Јо­ван Вла­ди­мир – ко­ри­јен све­тог др­ве­та ..............................5 I - ИСТОРИЈА Срђан Пириватрић Кнез Владимир и Диоклитија између Римско-византијског и Бугарског царства .........................13 Др Јо­ван (Вра­ни­шко­ски) Ко је био охридски архиепископ у време погубљења Јована Владимира? .........................................42 Др Алек­сан­дар На­у­мов Смрт Јована Владислава у контексту хагиографских чуда кажњавања смрћу ..........................................63 Кон­стан­тин Ко­стро­мин Владари-мученици у словенским земљама у периоду покрштавања Источне Европе .......................................81 Др Па­вел Па­влов Свети Јован Владимир. Род и власт у средњовековној хришћанској традицији на Балкану ...............105 Ђу­ра Хар­ди и Сне­жа­на Бо­жа­нић Свети Владари Јован Владимир и Борис и Гљеб у светлу њихове историјске епохе .........................117 Др Ка­та­ри­на Ми­тро­вић Улога бенедиктинаца у евангелизацији Дукље (друга половина IX – XII век) ........................................................131 Др Жар­ко Ле­ко­вић Манастир Бијела – задужбина Светог Јована Владимира. (Бијела кроз вјекове – историја и предање) .................................172 II - ЦРКВЕНО ПРЕДАЊЕ Про­то­је­реј–ста­вро­фор др Ди­ми­три­је М. Ка­ле­зић Духовни лик Светога краља Јована Владимира ..........................184 Про­то­је­реј мр Сло­бо­дан-Бо­бан Јо­кић Увођење у ред светих и литургијско прослављање Светог Јована Владимира ......................................197 Др Жељ­ко Р. Ђу­рић Eсхатолошки знаци у иконописању лика Светог Јована Владимира ..............................................................213 Др Дра­ги­ша Бо­јо­вић Свети Јован Владимир и Стефан Немања – симболика крста ..............................................230 Mр Пе­тар Бе­нић Повест о Варлааму и Јоасафу и Свети Јован Владимир – два модела владарске светости ...........243 III - КУЛТ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА Зо­ран По­по­вић Свети Јован Владимир и култ светих владара мученика у источном хришћанству ....................256 Де­ја­на Ва­син, ма Стварање култа Црне Горе у пречанској политичкој јавности ...268 Др Ду­шан Т. Ба­та­ко­вић Кнез Јован Владимир: научна и просветна рецепција у Краљевини Србији ....................................................288 CIP - Kaталогизација у публикацији Национална библиотека Црне Горе, Цетиње ISBN 978-86-7660-273-5 (књ. 6, св. 1) COBISS.CG-ID 27220752