Зулу (језик) — Википедија

Зулу (језик) — Википедија
Пређи на садржај
С Википедије, слободне енциклопедије
Зулу језик
Говори се у
Јужноафричка република
Зимбабве
Лесото
Малави
Мозамбик
Свазиленд
Број говорника
12 милиона
(2011)
Језичка породица
нигер-конгоански
атлантик-конгоански
бенуе-конгоански
јужни бантоид
банту
јужни банту
нгуни
зунда
Зулу језик
Писмо
латиница
зулу алфабет
Званични статус
Службени језик у
Јужноафричка Република
Регулише
Језички кодови
ISO 639-1
zu
ISO 639-2
zul
(B)
zul
(T)
ISO 639-3
Распрострањеност зулу говорника у Јужној Африци (у процентима)
0% - 20%
20% - 40%
40% - 60%
60% - 80%
80% - 100%
Зулу
је језик
Зулу народа
са више од 10 милиона говорника, при чему велика већина (95%) живи у
Јужноафричкој Републици
где 24% становништва говори зулу као матерњи језик, а преко 50% разуме зулу језик.
Године 1994. постао је
једанаести јужноафрички званични језик
То је други најраспрострањенији
банту језик
после
шона језика
Попут других Банту језика, писмо је
латиница
прилагођена зулу језику. У
јужноафричком енглеском
овај језик се често помиње у свом матерњем облику,
isiZulu
Географска распрострањеност
уреди
уреди извор
Географска распрострањеност зулу језика у Јужноафричкој републици
<1 /km²
1–3 /km²
3–10 /km²
10–30 /km²
30–100 /km²
100–300 /km²
300–1000 /km²
1000–3000 /km²
>3000 /km²
Зулу језик се данас говори међу Зулу емиграцијом, посебно у
Зимбабвеу
, где се зулу језик назива ндебеле.
Коса
10
11
преовлађујући језик у
источном Кејпу
12
13
који се често сматра обострано разумљивим са Зулу, као и
северни Ндебели
14
15
Махо је
2009
. године побројао четири
дијалеката
: центални јвазулу натал, северни трансвал зулу, источни квабе и западни целе.
16
Историја
уреди
уреди извор
Зулу народ живи на простору данашње Јужноафричке Републике дуже време. Зулу језик поседује неколико клик звука типичних за јужноафричке језике, који се не могу наћи у остатку
Африке
Зулу језик, попут осталих јужноафричких језика, није имао своје писмо до контакта са мисионарима из
Европе
, који су документовали језик коришћењем латинице. Прва граматика зулу језика је објавио норвешки мисионар Ханс Шројдер у
Норвешкој
1850. године.
17
Први писани документ на зулу језику је преведена Библија која се појавила 1883. Године 1901. Џон Дјуб (1871—1946), Зулу из Натала, основао је Охландов Институт, прву образовану институцију у Јужноафричкој Републици на домородачком језику. Такође је био аутор прве приповетке на зулу језику
Insila kaShaka
(1930). Следећи пионир писац на зулу језику је био Регинал Дхломо, аутор неколико историјских романа о Зулу вођама из 19. века. Други познати Зулу писци су Бенедикт Волет Волакази и Освалд Мбујосени Мтсхали.
Савремена употреба
уреди
уреди извор
Енглески
холандски
и касније
африканерски
су били званични језици које су користиле Јужноафричке владе пре 1994. Међутим, у
бантустану
Квазулу
зулу језик се доста користи. Цео образовани систем у земљи на високошколском нивио је у потпуности на енглеском или африканерском. Након укидања
апартхејда
1994, зулу језик је доживео препород. Телевизија на зулу језику је почела са емитовањем почетком осамдесетих година двадесетог века. Зулу радио је веома популаран а новине су доступне у провинцијама где живе Зулуи. У јануару 2005. први филм на зулу језику је номинован за
Оскара
Упис на образовне институције у Јужноафричкој Републици више не захтева да се јужноафрички језици узимају као други језик, и многи су прешли на учење зулу језика. Међутим, на високошколском нивоу Зулуи још увек доминантно бирају африканерски, који је за око 30 пута популарнији од зулу језика.
Песма
Сијахмба
је химна Јужноафричке Републике, а првобитно је написана на зулу језику и била је популарна у црквама Северне Америке током 90-их година 20. века.
Напомене
уреди
уреди извор
Ethnologue estimates (calculated between 2000 and 2015):
Swahili
: 98 million (L1: 16 million, L2: 80 million)
Zulu: 27 million (L1: 11 million, L2: 16 million)
Shona
9 million (L1: 7 million, L2: 2 million)
Референце
уреди
уреди извор
Webb, Vic. 2002.
. „Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development”.
Impact: Studies in Language and Society
14
(78).
Ethnologue 2005
Carter, Phillip M. (2016).
Languages In The World: How History, Culture, and Politics Shape Language
. Wiley. стр. 139.
ISBN
9781118531280
Swahili
Ethnologue
(18th ed., 2015): "47,000,000 in Tanzania, all users. L1 users: 15,000,000 (2012), increasing. L2 users: 32,000,000 (2015 D. Nurse). Total users in all countries: 98,310,110 (as L1: 16,010,110; as L2: 82,300,000)."
„Ethnologue: Zulu”
. Ethnologue
. Приступљено
2017-03-05
„Ethnologue: Shona”
. Приступљено
2017-03-06
Mesthrie, Rajend, ур. (2002).
Language in South Africa
. Cambridge: University Press.
ISBN
9780521791052
OCLC
56218975
Mesthrie, R. (2006). „South Africa: Language Situation”.
Encyclopedia of Language & Linguistics
(на језику: енглески). стр. 539—542.
ISBN
9780080448541
doi
10.1016/b0-08-044854-2/01664-3
sahoboss (2011-04-03).
„Zulu”
South African History Online
(на језику: енглески)
. Приступљено
2018-06-17
Thambalwam, lwam (2020). .
„IsiXhosa”
Second Largest Language
367
(6477): 569—573.
ISSN
1095-9203
PMC
9558321
PMID
32001654
doi
10.1126/science.aay8833
Webb, Vic (2002).
Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development
. Impact: Studies in language and society. стр. 78.
ISBN
978-9-02721-849-0
Census 2011: Census in brief
(PDF)
. Pretoria: Statistics South Africa. 2012.
ISBN
9780621413885
Архивирано
(PDF)
из оригинала 13. 5. 2015. г..
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
Mid-year population estimates, 2022
(PDF)
(Извештај). Statistics South Africa. 28. 7. 2022. стр. 2
. Приступљено
2. 3. 2023
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
NorthernNdebele.blogspot.com
NorthernNdebele.blogspot.com
Spiegler, Sebastian; van der Spuy, Andrew; Flach, Peter A. (август 2010).
„Ukwabelana – An open-source morphological Zulu corpus”
Proceedings of the 23rd International Conference on Computational Linguistics
. Beijing, China: Tsinghua University Press. стр. 1020.
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
Jouni Filip Maho (2009).
„New Updated Guthrie List Online NUGL Online. The online version of the New Updated Guthrie List, a referential classification of the Bantu languages”
Rakkenes, Øystein (2003)
Himmelfolket: En Norsk Høvding i Zululand
. Oslo: Cappelen Forlag, pp.
. 63–65
Литература
уреди
уреди извор
Canonici, Noverino (1996), ,
Imisindo YesiZulu: An Introduction to Zulu Phonology
, University of Natal
Canonici, Noverino (1996), ,
Zulu Grammatical Structure
, University of Natal
Wade, Rodrik D. (1996). „Structural characteristics of Zulu English”.
An Investigation of the Putative Restandardisation of South African English in the Direction of a 'New' English, Black South African English
(Теза). Durban: University of Natal. Архивирано из оригинала 13. 10. 2008. г..
CS1 одржавање: Неподобан URL (
веза
Colenso, John William (1882).
First steps in Zulu: being an elementary grammar of the Zulu language
(Third изд.). Martizburg, Durban: Davis.
Doke, C.M. (1953).
Zulu–English Dictionary
. Johannesburg: Witwatersrand University Press.
ISBN
978-1-86814-160-9
Doke, C.M. (1958).
Zulu–English Vocabulary
. Johannesburg: Witwatersrand University Press.
ISBN
978-0-85494-009-7
Nyembezi, C.L.S..
Learn Zulu
. Pietermaritzburg: Shuter & Shooter. 1957.
ISBN
978-0-7960-0237-2
Nyembezi, C.L.S..
Learn More Zulu
. Pietermaritzburg: Shuter & Shooter. 1970.
ISBN
978-0-7960-0278-5
Wilkes, Arnett (2003).
Teach Yourself Zulu
. McGraw-Hill Companies,Incorporated.
ISBN
978-0-07-143442-3
UCLA Language Materials Project
„Zulu”
. 1600. Архивирано из
оригинала
03. 07. 2014. г
. Приступљено
03. 07. 2023
Dent, G.R. and
Nyembezi, C.L.S.
Compact Zulu Dictionary
. Pietermaritzburg: Shuter & Shooter. 1959.
ISBN
0-7960-0760-8
Dent, G.R. and
Nyembezi, C.L.S.
Scholar's Zulu Dictionary
. Pietermaritzburg: Shuter & Shooter. 1969.
ISBN
0-7960-0718-7
Doke, C.M.
English-Zulu/Zulu-English Dictionary
. Johannesburg: Witwatersrand University Press. 2014.
ISBN
978-1-86814-738-0
. Архивирано из
оригинала
13. 08. 2022. г
. Приступљено
03. 07. 2023
Aarons, Debra; Reynolds, Louise (2003). „South African Sign Language: Changing Policies and Practice”. Ур.: Leila, Monaghan.
Many Ways to be Deaf: International Variation in Deaf Communities
. Washington, D.C.:
Gallaudet University Press
. стр. 194—210.
ISBN
978-1-56368-234-6
Bauer, Laurie (2007).
The Linguistics Student's Handbook
. Edinburgh:
Edinburgh University Press
ISBN
978-0-74862-759-2
„Constitution of Zimbabwe (final draft)”
(PDF)
Kubatana.net
. Архивирано из
оригинала
(PDF)
2013-10-02. г. „
The following languages, namely Chewa, Chibarwe, English, Kalanga, Koisan, Nambya, Ndau, Ndebele, Shangani, Shona, sign language,Venda,Tonga are the officially recognised languages of Zimbabwe.
„Xhosa alphabet, pronunciation and language”
www.omniglot.com
. Приступљено
2017-07-06
Sands, Bonny; Gunnink, Hilde (2019). „Clicks on the fringes of the Kalahari Basin Area”. Ур.: Clem, Emily; Jenks, Peter; Sande, Hannah.
Theory and Description in African Linguistics: Selected Papers from the 47th Annual Conference on African Linguistics
. Berlin: Language Science Press. стр. 703—724.
ISBN
978-3-96110-205-1
doi
10.5281/zenodo.3365789
Parker, Philip M. (2003).
„Xhosa-English Dictionary”
Webster's Online Dictionary
. Архивирано из
оригинала
13. 4. 2004. г..
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
Capo, Hounkpati B.C. (1981) 'Nasality in Gbe: A Synchronic Interpretation'
Studies in African Linguistics
, 12, 1, 1–43.
Casali, Roderic F. (1995) 'On the Reduction of Vowel Systems in Volta–Congo',
African Languages and Cultures
, 8, 2, December, 109–121.
Dimmendaal, Gerrit (2008). . „Language Ecology and Linguistic Diversity on the African Continent”.
Language and Linguistics Compass
(5): 840—858.
doi
10.1111/j.1749-818X.2008.00085.x
Greenberg, Joseph H (1963).
The Languages of Africa
. Bloomington, Indiana University.
Indiana University Press
Gregersen, Edgar A. (1972) 'Kongo-Saharan'.
Journal of African Languages
, 4, 46–56.
Nurse, D., Rose, S. & Hewson, J. (2016)
Tense and Aspect in Niger-Congo
, Documents on Social Sciences and Humanities, Royal Museum for Central Africa
Olson, Kenneth S. (2006) 'On Niger–Congo classification'. In
The Bill question
. Bloomington, IN: Slavica. 2006.
, ed. H. Aronson, D. Dyer, V. Friedman, D. Hristova and J. Sadock, 153–190
Saout, J. le (1973) 'Languages sans consonnes nasales',
Annales de l Université d'Abidjan
, H, 6, 1, 179–205.
Segerer G., Flavier S., 2011-2018.
RefLex: Reference Lexicon of Africa
, Version 1.1. Paris, Lyon.
Stewart, John M (1976).
Towards Volta–Congo reconstruction: a comparative study of some languages of Black-Africa
. (Inaugural speech, Leiden University) Leiden: Universitaire Pers Leiden.
Stewart, John M. (2002) 'The potential of Proto-Potou-Akanic-Bantu as a pilot Proto-Niger–Congo, and the reconstructions updated', in
Journal of African Languages and Linguistics
, 23, 197–224.
Williamson, Kay (1989) 'Niger–Congo overview', in
Bendor-Samuel
& Hartell (eds.)
The Niger–Congo Languages
, 3–45.
Williamson, Kay & Blench, Roger (2000) 'Niger–Congo', in Heine, Bernd and Nurse, Derek (eds)
African Languages – An Introduction.
. Cambridge:
Cambridge University Press
, pp. 11–42.
Спољашње везе
уреди
уреди извор
Зулу
на
Викимедијиној остави
South African Languages: IsiZulu
A short English–isiZulu–Japanese phraselist
incl. sound file
Zulu Swadesh list of basic vocabulary words
(from Wiktionary's
Swadesh-list appendix
Counting in Zulu
Курсеви
уреди
уреди извор
„Zulu With Dingani - Online beginner's course”
Архивирано
на веб-сајту
Wayback Machine
(28. јул 2016)
University Of South Africa, free online course
Sifunda isiZulu
Граматика
уреди
уреди извор
Zulu Grammar with Audio!
Речници
уреди
уреди извор
Bilingo SA - isiZulu Dictionary
isiZulu.net Zulu–English Online Dictionary
Zulu–English Dictionary
Новине
уреди
уреди извор
Isolezwe
Izindaba News24
Софтвер
уреди
уреди извор
Spell checker for OpenOffice.org and Mozilla
OpenOffice.org
Mozilla Firefox web-browser
, and
Mozilla Thunderbird email program
in Zulu
Translate.org.za
Project to translate Free and Open Source Software into all the official languages of South Africa including Zulu
PanAfrican L10n wiki page on Zulu
Литература и култура
уреди
уреди извор
KwaZulu-Natal Literary Map
Нормативна контрола
Међународне
FAST
Државне
Француска
BnF подаци
Немачка
Израел
Сједињене Државе
Летонија
Чешка
Остале
Енциклопедија Британика
Ethnologue
IdRef
Зулу
на
сродним пројектима
Википедије:
Медији
на Остави
Водич
на Википутовању
Подаци
на Википодацима
Преузето из „
Категорије
Нигер-конгоански језици
Језици Африке
Јужноафричка Република
Аглутинативни језици
Сакривене категорије:
CS1 извори на језику — енглески (en)
CS1 одржавање: Формат датума
Странице које корите ступце са подразумеваном ширином стубаца
CS1 одржавање: Неподобан URL
Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака
Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни
Чланци са FAST идентификаторима
Чланци са BNF идентификаторима
Чланци са BNFdata идентификаторима
Чланци са GND идентификаторима
Чланци са J9U идентификаторима
Чланци са LCCN идентификаторима
Чланци са LNB идентификаторима
Чланци са NKC идентификаторима
Чланци са EBO идентификаторима
Чланци са Ethnologue идентификаторима
Чланци са SUDOC идентификаторима
Шаблон:Подножје/на ћирилици
Шаблон:Подножје/без портала
Зулу (језик)
Додај тему