Радио — Википедија

Радио — Википедија
Пређи на садржај
С Википедије, слободне енциклопедије
Филипсов радио 930А из 1931. године
Дуготаласна радио станица,
Мотала
, Шведска
Зграда
Словачког радија
Братислава
Словачка
(архитекте Штефан Светко, Штефан Ђуркович и Барнабаш Кислинг 1967—1983)
Радијски торањ у
Трондхејму
, Норвешка
Радио
је назив за бежични пренос и детекцију комуникационих сигнала
електромагнетних таласа
чије су
фреквенције
ниже од фреквенције видљиве
светлости
Радио-таласи
путују кроз хомогени простор (
ваздух
или
вакуум
) праволинијски, у свим правцима. Уколико постоје дисконтинуитети, као што је
јоносфера
у Земљиној
атмосфери
, долази до
рефлексије
односно одбијања, а исто такво одбијање се дешава и од површине Земље. Када се радио-таласи усмере ка
комуникационом сателиту
они се ту примају, појачавају и емитују назад ка Земљи.
Информација
се преноси систематским мењањем неке особине радио-таласа, као што је
амплитуда
фреквенција
или
фаза
. То мењање се зове
модулација
. Такав електрични сигнал се онда уводи у
резонантно коло
које је прикључено на
емисиону антену
, одакле се емитују радио-таласи у простор. Уређај који емитује радио-таласе се назива
радио-предајник
Када се електрични проводник нађе у електромагнетском пољу радио-таласа, променљиво електромагнетско поље индукује
наизменичну струју
проводнику
. Ово се може детектовати и трансформисати у
звук
или други сигнал који носи информацију тако што се прво што већа количина енергије радио-таласа детектује у антени пријемника, уради обрнути процес од модулације (
демодулација
) и потом се добије електрични сигнал који садржи неку корисну информацију. Уређај који прима и обрађује радио-таласе се назива
радио-пријемник
Проналазак
уреди
уреди извор
Дејвид Е. Хјуз
је пренео
Морзеову азбуку
бежично
1878
. Међутим, његов рад није испунио захтеве у вези познавања природног принципа или познавања процеса који је предмет новог феномена.
Између 1893. и 1894.
Роберто Ландел де Моура
, бразилски свештеник и научник, је вршио експерименте. Није објавио своје резултате до 1900. али је касније прибавио бразилске и америчке патенте.
Александар Степанович Попов
је
1894
. направио први уређај који је у пријемном колу садржао
кохерер
. Овај уређај је описан као детектор
муња
и представљен Руском физичком и хемијском друштву
7. маја
1895
. године.
Никола Тесла
је званични проналазач радија. Он је први развио и објаснио начин за производњу радио фреквенција, принцип усаглашених резонантних кола у предајној и пријемној антени и јавно представио принципе радија и пренос сигнала на велике даљине. За овај свој проналазак је 1897. године добио
патент
број 645576 за уређај описан као „бежични пренос података“.
Ђуљелмо Маркони
је један од пионира радио
телеграфије
. Остварио је први пренос радио-таласа преко Атлантског океана и 1909. године добио
Нобелову награду
за овај допринос. Основао је прву фирму која се бавила комерцијалном употребом радио преноса. До 1943. године је сматран проналазачем радија док му Врховни суд САД није одузео патентно право и доделио га Николи Тесли.
Реџиналд Фесенден
Ли де Форест
су пронашли принцип
амплитудске модулације
. Са усавршавањем технологије, више радио-станица је могло слати радио-сигнале и истовремено бити присутно у етру на блиским фреквенцијама (за разлику од варничног радија где је једна радио-станица заузимала широки опсег
спектра
).
Едвин Армстронг
је пронашао радио са
фреквентном модулацијом
, па је сада сигнал био отпорнији на интерференцију произведену електричном опремом и на атмосферске утицаје.
Историја
уреди
уреди извор
Види још:
Историја Радија § Радиодифузија
Историја радиодифузије
Најраније радио-станице су биле једноставно
радиотелеграфски
системи и нису преносили звучни сигнал. Да би аудио емисија била могућа, морало је доћи до развоја електронских уређаји за детекцију и амплификацију.
Термоелектронску цев
је изумео 1904. године енглески физичар
Џон Амброз Флеминг
. Он је развио уређај који је назвао „осцилациони вентил“ (пошто је пропуштао струју у само једном смеру). Загрејано влакно, или
катода
, је имала способност
термоелектронске емисије
електрона који су текли до
плочасте електроде
(или
аноде
) кад би се применио висок напон. Електрони, међутим, нису могли да иду у супротном смеру пошто плоча није била загревана и стога није имала способност термоелектронске емисије електрона. Касније позната као
електровакумска диода
, она се користила као
исправљач
наизменичне струје и као радио таласни
демодулатор
Ово је знатно побољшао кристални сет који је исправљао радио сигнал користећи једну рану диоду у чврстом стању базирану на кристалу и
кристалном детектору
. Међутим, оно што је још увек недостајало је био појачивач.
Триоду
(напуњену паром живе са контролном мрежом) је патентирао 4. марта 1906. Аустријанац
Роберт фон Либен
Независно од тога, 25. октобра 1906,
Ли де Форест
је патентирао његов троелементни
аудион
Неки извори сматрају овај изум првом триодом.
10
11
12
13
14
То није нашло практичну прмену до 1912. кад се њену појачавачку способност препознали истраживачи.
15
Око 1920, технологија је сазрела у довољној мери да је радио емитовање брзо постајало одрживо.
16
17
Један од првих аудио преноса који би се могао назвати
емитовањем
је извео на
Бадње вече
1906. године
Реџиналд Фесенден
, мада неки аутори то оспоравају.
18
Док су многи рани истраживачи покушали да направе системе сличне
радиотелефонским
уређајима помоћу којих само два учесника могу да комуницирају, било је других који су намеравали да трансмитују широј публици.
Чарлс Херолд
је започео емитовање у
Калифорнији
1909. године и преносио је аудио сигнале следеће године. (Херолдова станица је коначно постала
KCBS
).
У Хагу, Холандија, станица
PCGG
је почела са емитовањем 6. новембра 1919, што је вероватно чини првом комерцијалном радио-дифузном станицом. Године 1916,
Франк Конрад
, један електроинжењер запослен у
Westinghouse Electric Corporation
, почео је емитовање из његове гараже у
Вилкинсбергу у Пенсилванији)
са позивним словима 8XK. Касније се станица преселила на врх зграде Вестингхаусове фарике у
источном Питсбургу у Пенсилванији)
. Веstinghаus је поновно лансирао станицу као
KDKA
дан 2. новембра 1920, као прву комерцијално лиценцирану радио станицу у Америци.
19
Ознака комерцијалног емитовања потиче од типа
лиценце за емитовање
рекламе
нису емитоване до након неколико година касније. Прву лиценцирану емисију у Сједињеним Државама је урадила станица KDKA, што је било у контексту
Хардинг/Коксових председничких извора
Монтреалска
станица која је постала
CFCF
је почела
емисионо програмирање
дана 20. маја 1920, а
Детроитска
станица која је постала
WWJ
је почела с програмским емитовањем дана 20. августа 1920, мада ни једна од њих није имала лиценцу у то време.
Године 1920, бежично емитовање за забаву је започету у UK са
Марконијевог истраживачког центра
2MT
Ритлу
у близини
Челмсфорда
у Енглеској. Позната емисија из Марконије радне фабрике у Њу Стриту у Челмсфорду је прославила
сопрано
даму
Нели Мелбу
дана 15. јуна 1920, кад је она певала две арије и њен познати трил. Она је била први уметник међународног реномеа који је учествовао у директној радио емисији. Станица
2MT
је почела са емитовањем регуларног забавног програма 1922. године. Станица
BBC
је настала 1922, а добила је
Краљевску повељу
1926. године, чиме је постала први национални емитер на свету,
20
21
чему је следила станица
Чешки радио
и други европски емитери 1923. године.
Радио Аргентина је почела са регуларним планским трансмисијама из
Teatro Coliseo
Буенос Ајресу
дана 27. августа 1920. Ова станица је добила лиценцу 19. новембра 1923. Кашњење је било узроковано недостатком званичног аргентинског поступака лиценцирања пре тог датума. Ова станица је наставила с регуларним емитовањем забавног и културног садржаја током неколико деценија.
22
Радио у образовању је ускоро следио и колеџи широм САД су почели да уводе курсеве радио емитовања у њихове наставне планове и програме. Кари колеџ у Милтону, Масачусетс је увео један од првих наставних смерова за емитовање 1932. године, кад је колеџ успоставио сарадњу са WLOE у Бостону ради израде студентских радио програма.
23
Србија
уреди
уреди извор
Првенац радиодифузије у Србији је радио-телеграфска станице у Раковици, код Београда, која је први пут емитовала у фебруару 1924, редовно од септембра, званично 1. октобра. Али, почетком 1926. је изгубила подршку због слабог рада. У октобру 1925. на подручју ПТТ дирекције Београд има 157 претплатника, Нови Сад 195.
24
У Београду су се средином '20-тих могле видети жице на крововима кућа, путем којих се примао сигнал „радио-телефона”. Брзо се прелазило са хора из Москве на Лондон, учио нови плес чарлстон, да би се затим прешло на познатији плес шими са таласа из Париза, Стокхолма или Рима.
25
Радио Београд
емитује од 24. марта 1929.
Електромагнетни спектар
уреди
уреди извор
Електромагнетни спектар и дијаграм преноса.
Радио-таласи су облик електромагнетног зрачења, који се стварају када се било који наелектрисани објекат (у радио преносу електрон) убрза са фреквенцијом која лежи у радијском фреквентном опсегу (RF) електромагнетног спектра. У радију ово убрзавање изазива
наизменична струја
антени
. Радио-таласи заузимају опсег од неколико десетина Hz до 300 GHz, иако комерцијално важне примене користе мали део овог спектра.
ELF: 3 Hz - 30 Hz
SLF: 30 Hz - 300 Hz
ULF: 300 Hz - 3 kHz
VLF: 3 kHz - 30 kHz
LF: 30 kHz - 300 kHz
MF: 300 kHz - 3 MHz
HF: 3 MHz - 30 MHz
VHF: 30 MHz - 300 MHz
UHF: 300 MHz - 3 GHz
SHF: 3 GHz - 30 GHz
EHF: 30 GHz - 300 GHz
Остале врсте електромагнетног зрачења, са фреквенцијама изнад радио-фреквентног опсега, су
микроталаси
инфрацрвено зрачење
, видљива светлост,
ултраљубичасто зрачење
икс-зраци
гама зрачење
. Пошто је енергија појединачног
фотона
у RF опсегу премала да избије електрон из атома, радио-таласи се класификују као
нејонизујуће зрачење
Нилсен Аудио
, раније познат као Арбитрон, америчка је компанија која извештава о радио публици, дефинише „радио станицу“ као: АМ или ФМ станицу коју је лиценцирала влада; ХД радио (примарну или мултикаст) станицу; пренос преко интернета постојеће станице коју је влада лиценцирала; један од сателитских радио канала из
XM сателитског радија
или
Сиријус сателитског радија
; или потенцијално станицу која није лиценцирана.
26
Галерија
уреди
уреди извор
Радио-апарат марке „Ингелен” из периода прве половине XX века. Део је збирке привредно-техничког материјала
Народног музеја у Лесковцу
Радио-апарат марке Лоренц
Радио-апарат, модел Шумадија, 1954. година
Радио-апарат, модел Космај, 1970. година. Произвођач
Радио Индустрија Никола Тесла
Радио-апарат, модел Тарантела, 1970. година
Радио-апарат, модел Орион, 1958. година
Види још
уреди
уреди извор
Радио-пријемник
Референце
уреди
уреди извор
Guarnieri, M. (2012). . „The age of vacuum tubes: Early devices and the rise of radio communications”.
IEEE Ind. Electron. M.
(1): 41—43.
Bibcode
2012IIEM....6a..41G
doi
10.1109/MIE.2012.2182822
[1]
DRP 179807
Tapan K. Sarkar, ур. (2006).
History of wireless
. John Wiley and Sons. стр.
335
ISBN
978-0-471-71814-7
Okamura 1994
, стр. 20.
sfn грешка: више циљева (2×): CITEREFOkamura1994 (
help
„Espacenet - Bibliografische Daten”
. Архивирано из
оригинала
01. 01. 2021. г
. Приступљено
04. 08. 2017
Patent US841387 from 10/25/1906
U.S. Patent 879,532
De Forest patented a number of variations of his detector tubes starting in 1906. The patent that most clearly covers the Audion is
U.S. Patent 879.532
Space Telegraphy
, filed January 29, 1907, issued February 18, 1908
De Forest, Lee (1906). .
„The Audion; A New Receiver for Wireless Telegraphy”
Trans. of the AIEE
. American Institute of Electrical and Electronic Engineers.
25
: 735—763.
Bibcode
1906TAIEE..25..735L
doi
10.1109/t-aiee.1906.4764762
. Приступљено
7. 1. 2013
The link is to a reprint of the paper in the
Scientific American Supplement, No. 1665, November 30, (1907). стр. 348.–350, copied on Thomas H. White's
„United States Early Radio History”
website
Godfrey, Donald G. (1998).
„Audion”
Historical Dictionary of American Radio
. Greenwood Publishing Group. стр. 28.
ISBN
978-0-313-29636-9
. Приступљено
7. 1. 2013
Okamura 1994
harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFOkamura1994 (
help
Amos, S. W. (2002).
„Triode”
Newnes Dictionary of Electronics, 4th Ed.
. Newnes. стр. 331.
ISBN
978-0-08-052405-4
. Приступљено
7. 1. 2013
Hijiya 1992
Lee 2004
Hempstead & Worthington 2005
Nebeker 2009
, стр. 14–15
„The Invention of Radio”
Guarnieri, M. (2012). . „The age of vacuum tubes: the conquest of analog communications”.
IEEE Ind. Electron. M.
(2): 52—54.
Bibcode
2012IIEM....6b..52G
doi
10.1109/MIE.2012.2193274
Fessenden — The Next Chapter.
„RWonline.com”
. Архивирано из
оригинала
16. 09. 2009. г
. Приступљено
04. 08. 2017
Baudino, Joseph E.; Kittross, John M. (1977). .
„Broadcasting's Oldest Stations: An Examination of Four Claimants”
Journal of Broadcasting
21
: 61—82.
doi
10.1080/08838157709363817
. Архивирано из
оригинала
6. 3. 2008. г
. Приступљено
18. 1. 2013
„Callsign 2MT & New Street”
„BBC History – The BBC takes to the Airwaves”
. BBC News.
Atgelt, Carlos A.
„"Early History of Radio Broadcasting in Argentina.
. Архивирано из
оригинала
24. 04. 2021. г
. Приступљено
04. 08. 2017
The Broadcast Archive (Oldradio.com).
Curry College - Home
Зашто Радио Београд ове године слави век постојања: Како је 1924. прва радио-станица на Балкану почела с радом и шта је емитовала
. oko.rts.rs 19. мај 2024
„Бежични час чарлстона”, Политика, 4. март 1926, стр. 6
„What is a Radio Station?”
Radio World
. стр. 6.
Литература
уреди
уреди извор
Hempstead, Colin; Worthington, William E. (2005).
Encyclopedia of 20th-Century Technology, Vol. 2
. Taylor & Francis. стр. 643.
ISBN
978-1-57958-464-1
Nebeker, Frederik (2009).
Dawn of the Electronic Age: Electrical Technologies in the Shaping of the Modern World, 1914 to 1945
. John Wiley & Sons. стр. 14—15.
ISBN
978-0-470-40974-9
Okamura, Sōgo, ур. (1994).
History of Electron Tubes
. IOS Press. стр. 20.
ISBN
978-90-5199-145-1
Asa, Briggs (1961).
The History of Broadcasting in the United Kingdom
. Oxford University Press.
Hijiya, James A. (1992).
Lee de Forest
. Lehigh University Press. стр. 77.
ISBN
978-0-934223-23-2
Crisell, Andrew (2002).
An Introductory History of British Broadcasting
ISBN
0415247926
Lee, Thomas H. (2004).
Planar Microwave Engineering: A Practical Guide to Theory, Measurement, and Circuits
. Cambridge University Press. стр. 13—14.
ISBN
978-0-521-83526-8
Okamura, Sōgo (1994).
History of Electron Tubes
. IOS Press. стр. 17—22.
ISBN
978-90-5199-145-1
Ewbank Henry and Lawton Sherman P (1952).
Broadcasting: Radio and Television
. Harper & Brothers.
Fisher, Marc (2007).
Something In The Air: Radio, Rock, and the Revolution That Shaped A Generation
. Random House.
ISBN
978-0-375-50907-0
Hausman, Carl
, Messere, Fritz, Benoit, Philip, and O'Donnell, Lewis, Modern Radio Production, 9th ed., (Cengage, 2013)
Head, Sydney W., Christopher W. Sterling, and Lemuel B. Schofield.
Broadcasting in America." (7th ed. 1994).
Lewis, Tom (1991).
Empire of the Air: The Men Who Made Radio
. 1st ed., New York: E. Burlingame Books.
ISBN
978-0-06-018215-1
Empire of the Air: The Men Who Made Radio
. 1992.
by
Ken Burns
was a PBS documentary based on the book.
Pilon, Robert, Isabelle Lamoureux, and Gilles Turcotte, ,
Le Marché de la radio au Québec: document de reference
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (
веза
. [Montréal]: Association québécoise de l'industrie du dique, du spectacle et de la video, 1991. unpaged.
N.B
.: Comprises: Robert Pilon's and Isabelle Lamoureux'
Profil du marché de radio au Québec: un analyse de Média-culture
. -- Gilles Turcotte's
Analyse comparative de l'écoute des principals stations de Montréal: prepare par Info Cible
Ray, William B. (1990).
FCC: The Ups and Downs of Radio-TV Regulation
. Iowa State University Press.
Russo, Alexan der (2010).
Points on the Dial: Golden Age Radio Beyond the Networks
. discusses regional and local radio as forms that: Duke University Press.
"complicate" the image of the medium as a national unifier from the 1920s to the 1950s.
Scannell, Paddy, and Cardiff, David (1991).
A Social History of British Broadcasting, Volume One, 1922-1939
. Basil Blackwell.
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (
веза
Schramm, Wilbur, ed, ,
The Process and Effects of Mass Communication
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (
веза
)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (
веза
(1955 and later editions) articles by social scientists
Schramm, Wilbur, ed, ,
Mass Communication
PMID
13909235
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (
веза
)CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора (
веза
(1950, 2nd ed. 1960); more popular essays
James, Schwoch (1990).
The American Radio Industry and Its Latin American Activities, 1900-1939
. University of Illinois Press.
Llewellyn, White (1947).
The American Radio
. University of Chicago Press.
Stewart, Sandy (1985).
From Coast to Coast: a Personal History of Radio in Canada
. (Entreprises Radio-Canada, 1985). xi, 191 p., ill., chiefly with b&w photos.
ISBN
978-0-88794-147-4
Stewart, Sandy (1975).
A Pictorial History of Radio in Canada
. v: Gage Publishing.
ISBN
7715-9948-X
Проверите вредност параметра
|isbn=
: length (
помоћ
, [1], 154 p., amply ill. in b&w mostly with photos
Патенти
U.S. Patent 1.082.221
Georg Graf von Arco
, "Radiotelegraphic station" (December 1913)
U.S. Patent 1.116.111
, Richard Pfund, "Station for the transmission and reception of electromagnetic wave energy". (November 1914)
U.S. Patent 1.214.591
, Gustav Reuthe, "Antenna for radiotelegraph station" (February 1917)
Спољашње везе
уреди
уреди извор
Радио
на
Викимедијиној остави
Radio stanice na Internetu
Архивирано
на веб-сајту
Wayback Machine
(27. јануар 2012)
Federal Communications Commission website
- fcc.gov
DXing.info
- Information about radio stations worldwide
Radio-Locator.com
- Links to 13,000 radio stations worldwide
BBC reception advice
DXradio.50webs.com
"The SWDXER" - with general SWL information and radio antenna tips
„RadioStationZone.com”
. Архивирано из
оригинала
11. 6. 2019. г..
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
- 10.000+ radio stations worldwide with ratings, comments and listen live links
„RadioBeta.com”
. Архивирано из
оригинала
12. 5. 2008. г..
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
, search for stations around the globe
„Online-Radio-Stations.org”
. Архивирано из
оригинала
10. 08. 2020. г
. Приступљено
04. 08. 2017
- The Web Radio Tuner has a comprehensive list of over 50.000 radio stations
„RadioStations.com”
. Архивирано из
оригинала
11. 11. 1998. г..
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
has a directory of radio stations and real-time music listings
„ZoZanga.com”
. септембар 2015. Архивирано из
оригинала
5. 2. 2017. г..
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
List of radio stations and real-time music listings
UnwantedEmissions.com
- A general reference to radio spectrum allocations
Radio stanice
- Search for radio stations throughout the Europe
„Radio Emisoras Latinas”
. Архивирано из
оригинала
07. 04. 2013. г
. Приступљено
04. 08. 2017
- has a directory with thousands of Latin America Radio Stations
„NEC Lab”
. Архивирано из
оригинала
28. 8. 2016. г..
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
- A tool to design and test antennas for Radio broadcasting
„autocww.colorado.edu”
. Архивирано из
оригинала
26. 11. 2015. г..
CS1 одржавање: Формат датума (
веза
- Broadcasting, Radio and Television
„MY FM Radio Live”
. Архивирано из
оригинала
04. 08. 2017. г
. Приступљено
04. 08. 2017
- MY FM Radio Live - Internet radio broadcast
Саобраћај
Копнени саобраћај
Пешачење
Каравански
Друмски
Железнички
Цевовод
Водовод
Гасовод
Топловод
Нафтовод
Паровод
Млековод
Кабловски саобраћај
Трамвај
Жичара
Лифт
Висећа гондола
Водни саобраћај
Речни
Језерски
Каналски
Поморски
Ваздушни саобраћај
Авио
Хелио
Телекомуникације
Радио
Телевизија
Телефон
Интернет
ПТТ саобраћај
Пошта
Телеграф
Телефон
Главне
индустрије
према
привредном сектору
Примарни сектор
или „Природни сектор”
сировине
Биотички
Пољопривреда
Ратарство
Житарице
Махунарке
Поврће
Влакнасте биљке
Уљарице
Шећер
Дуван
Трајни засади
Јабуке и сл.
Бобице
Цитруси
Коштичаво воће
Тропско воће
Виноградарство
Какао
Кафа
Чај
Орашасти плодови
Маслине
Лековито биље
Зачини
Хортикултура
Цвеће
Семе
Сточарство
Говедарство
Млекарство
Крзнашице
Коњи
Остала стока
Свиње
Вуна
Живина
Пчеларство
Кошенил
Шелак
Свила
Лов
Лов на крзнашице
Шумарство
Узгој шума
Бамбус
Сеча шума
Огревно дрво
Ратан
Сакупљање биљних сокова
Тамјан
Арапска гума
Гутаперка
Јаворов сируп
Мастика
Природна гума
Палмин шећер
сируп
вино
Борова смола
Дивље гљиве
Узгој гљива
Тартуфи
Водени
Рибарство
Инћуни
Харинге
Сардине
Бакалар
Вахња
Полок
Скуша
Ајкуле
Сабљарка
Туна
Ракови
Јастози
Морски јежеви
Лигње
Китолов
Аквакултура
Шаран
Сом
Тилапија
Абалон
Дагње
Остриге
Бисери
Микроалге
Морске алге
Обоје
Шкољке
Морски краставци
Сен-Жак
Лосос
Гамбори
Геолошки
Фосилна горива
Угаљ
Тресет
Природни гас
Уљни шкриљци
Нафта
Катрамски песак
Рударење
Алуминијум
Бакар
Гвожђе
Злато
Сребро
Паладијум
Платина
Литијум
Ретке земље
Уранијум
Остали минерали
Драго камење
Фосфор
Поташа
Со
Сумпор
Каменоломи
Шљунак
Песак
Креда
Глина
Гипс
Кречњак
Грађевински камен
Гранит
Мермер
Секундарни сектор
или „Индустријски сектор”
роба
производња
Производња
Лака индустрија
Храна
Сточна храна
Пекарство
Конзервирање
Млечни производи
Брашно
Месо
Готова јела
Прерађевине
Слаткиши
Биљна уља
Пића
Пиво
Флаширана вода
Жестока пића
Безалкохолна пића
Вино
Текстил
Гребенање
Бојење
Штампа
Предење
Ткање
Теписи
Чипка
Постељина
Канап
Одећа
Модни детаљи
Кројење
Крзно
Шешири
Шивење
Обућа
Шнајдерај
Штампарство
Књиговезање
Утискивање
Гравирање
Заштитна штампа
Слагање слога
Умножавање медија
Касете
Грамофонске плоче
Оптички дискови
Обрада метала
Котларство
Оков
Есцајг
Пушкарство
Браварство
Машинска обрада
Остало
ковање
Металургија праха
Префабрикација
Завршна обрада површина
Остала производња
3Д штампа
Дување пластике
Извлачење
Екструзија
Дување стакла
Ињекционо бризгање
Грнчарија
Синтеровање
Клесарство
Обрада дрвета
Намештај
Остала роба
Путни торбе
Бицикли
Накит
Медицинска опрема
Музички инструменти
Канцеларијски прибор
Опрема за спорт и рекреацију
Лична заштитна опрема
Играчке
Електрична
и оптичка
Електроника
Компоненте
Штампане плоче
Полупроводници
Рачунари
Системи
Делови и периферије
Медијуми за складиштење
Телекомуникациона опрема
Мобилни телефони
Мрежна опрема
Потрошачка електроника
Телевизори
Конзоле за игре
Инструментација
Сатови
ГПС уређаји
Научни инструменти
Системи за медицинско снимање
Оптички инструменти
Камере
Нишани
дурбини
Ласери
Брушење сочива
Микроскопи
Телескопи
Електрична опрема
Батерије
Електрични
оптички
каблови
Расвета
Мотори
Кућни апарати
Трансформатори
Хемикалије
Прерада угља и
нафте
Битумен
Кокс
Дизел гориво
Лож-уље
Бензин
Керозин
Минерално уље
Парафин
Петрохемикалије
Вазелин
Пропан
Синтетичко уље
Катран
Основне хемикалије
Ђубрива
Индустријски гасови
Пигменти
Чисти елементи
Специјалне хемикалије
Лепкови
Агрохемикалије
Аромати
Средства за чишћење
Козметика
Експлозиви
Ватромет
Боје
мастила
Парфеми
Сапун
Тоалетни прибор
Фине хемикалије
Фармацеутика
Антибиотици
Крвни продукти
Контрацептиви
Генерички лекови
Илегалне дроге
Суплементи
Вакцине
Материјали
Кожа
Обрада кречом и уклањање
Штављење
Машћење
Дрво
Сушење
Стругара
Конструисано дрво
Дрвена грађа
Композитно дрво
Папир
Картон
Целулоза
Папирне марамице
Гума
Гуме
Вулканизација
Пластика
Комерцијална пластика
Инжењерска пластика
Пластика високих перформанси
Пелети
Синтетичка влакна
Термопластика
термореактивна
Стакло
Боросиликатно
Кварцно стакло
Натријум-калцијумско
Флоат стакло
Стаклена влакна
Стаклена вуна
фиберглас
Сигурносно стакло
Керамика
Цигла
Глинено посуђе
Порцелан
Ватростални материјали
Плочице
Цемент
Малтер
Гипс
Бетон
Остали минерали
Абразиви
Угљенична влакна
Минерална вуна
Синтетички драгуљи
Рафинисање метала
Гвожђе
Алуминијум
Бакар
Легуре
Челик
Обликовање метала
Ваљање
Ковање
Ливење
Тешка индустрија
Машине
Траке
Тешка механизација
Хидраулика
Алатне машине
Турбине
Аутомобили
Остала тешка
возила
Ваздухопловство
свемир
Шинска возила
Бродови
платформе
Наоружање
Комуналне услуге
Енергија
Електрична
Дистрибуција гаса
Обновљиви
Вода
Канализација
Управљање отпадом
Сакупљање
Одлагање
Опасан
Рециклажа
Санација
Телекомуникационе мреже
Кабловска
Интернет
Мобилна
Сателитска
Телефонска
Грађевинарство
Зграде
Комерцијалне
Индустријске
Стамбене
Нискоградња
Мостови
Пруге
Путеви
Тунели
Канали
Бране
Багеровање
Луке
Специјализовани радови
Столарија
Рушење
Електричне инсталације
Лифтови
КГХ
Фарбање и декорисање
Водоинсталација
Земљани радови
Терцијарни сектор
или „Услужни сектор”
услуге
Продаја
Малопродаја
Ауто-салон
Роба широке потрошње
Продавница мешовите робе
Самопослуга
Робна кућа
Каталошка продаја
Електронска трговина
Интернет куповина
Специјализована продавница
Велепродаја
Аукција
Брокеража
Дистрибуција
Саобраћај
и Складиштење
Терет
Ваздушни терет
Интермодални транспорт
Пошта
Селидбе
Железнички
Камионски
Путнички саобраћај
Авио
Изнајмљивање аутомобила
Путнички железнички
Дељење вожње
Такси
Складиштење
Угоститељство
Услуге исхране
Кафићи
и барови
Кафетерије
Кетеринг
Брза храна
Достава хране
Ресторани
Чајџинице
Хотели
Управљање имовином
Финансијске услуге
Банкарство
Кредит
Финансијски савети
Холдинг
Трансфер новца
Платне картице
Управљање ризиком
Хартије од вредности
Осигурање
Здравствено
Животно
Пензиони фонд
Имовина
Реосигурање
Некретнине
Посредовање
Управљање
Стручне услуге
Рачуноводство
Уверавање
Ревизија
Књиговодство
Порески савети
Архитектура
инжењеринг
Инспекција
Геодезија
Тестирање производа
Дизајн
Модни
Ентеријер
Индустријски
Правне услуге
Менаџмент
Консалтинг
Односи са јавношћу
Маркетинг
Оглашавање
Креативне индустрије
Језичке услуге
Истраживање и развој
Основна истраживања
Здравство
Медицина
Зубарске
ординације
Болнице
Нега
Старатељски смештај
Ветерина
Забава
рекреација
Аудио-визуелно
Филм
Музика
Видео-игре
Емитовање
Вести
Радио
Телевизија
Спорт
Путовања
Пословна
Крстарења
Туризам
Коцкање
Онлајн
Места
Забавни паркови
Вашари
Ноћни клубови
Друштвене игре
Издаваштво
Масовни медији
Писани
Књиге
Периодика
Софтвер
Интернет
Веб-хостинг
Друштвене мреже
Стриминг
Веб-сајтови
Образовање
Основно
Средње
Високо
Стручна школа
Универзитет
Тестирање
Подучавање
Остало
Административно
Кориснички сервис
Лизинг
Изнајмљивање
Запошљавање
Приватна истрага
обезбеђење
Одржавање
Домари
Уређење пејзажа
Одржавање и поправке
Личне услуге
Салони лепоте
Хемијско чишћење
Погребне услуге
Служба чишћења
Кућни љубимци
Секс
Сиромаштво
Повезано
Стандарди
класификације
Засновано на производњи
ANZSIC
ISIC
NACE
NAICS
SIC
UKSIC
Засновано на тржишту
GICS
ICB
TRBC
Остало
Постпродаја
Генерички
OEM
Улази
излази
Екстерналије
Заједница
Криминал
Култура
Загађење
Благостање
Финансирање
Добра
Роба
Финална
Међупродукт
Сировине
Иновација
Примарни улази
Рад
Природни ресурси
Капитал
Услуге
Технологија
Организација
Централизација
Картел
Конгломерат
Хоризонтална интеграција
Спајања и аквизиције
Монопол
Монопсон
Вертикална интеграција
Децентрализација
Принудно разбијање
Фриленсинг
Хомстединг
Аутсорсинг
Putting-out систем
Спиноф
Привремени рад
Власништво
Задруга
Акционарско друштво
Национализација
Непрофитна организација
Партнерство
Приватизација
Предузетник
Државно предузеће
Категорија
Нормативна контрола
Међународне
FAST
Државне
Француска
BnF подаци
Израел
Сједињене Државе
Јапан
Чешка
Остале
NARA
Радио
на
сродним пројектима
Википедије:
Медији
на Остави
Цитати
на Викицитатима
Подаци
на Википодацима
Преузето из „
Категорије
Радио
Телекомуникације
Саобраћај
Сакривене категорије:
Harv and Sfn multiple-target errors
Чланци са шаблонима хутнота који циљају непостојећу страницу
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора
CS1 одржавање: Текст вишка: списак аутора
CS1 грешке: ISBN
Шаблон:Категорија на Остави/параметар/ненаведен/име странице различито од Википодатака
Шаблон:Категорија на Остави/именски простор/главни
CS1 одржавање: Формат датума
Чланци са FAST идентификаторима
Чланци са BNF идентификаторима
Чланци са BNFdata идентификаторима
Чланци са J9U идентификаторима
Чланци са LCCN идентификаторима
Чланци са NDL идентификаторима
Чланци са NKC идентификаторима
Чланци са NARA идентификаторима
Шаблон:Подножје/на ћирилици
Шаблон:Подножје/без портала
Радио
Додај тему