Викторијино језеро — Википедија

Викторијино језеро — Википедија
Пређи на садржај
Координате
1° 04′ 00″ Ј;
32° 52′ 00″ И
 / 
1.066667° Ј; 32.866667° И
 /
-1.066667; 32.866667
С Википедије, слободне енциклопедије
Викторијино језеро
Укереве
Викторијино језеро
Координате
1° 04′ 00″ Ј;
32° 52′ 00″ И
 / 
1.066667° Ј; 32.866667° И
 /
-1.066667; 32.866667
1° 04′ 00″ Ј;
32° 52′ 00″ И
 / 
1.066667° Ј; 32.866667° И
 /
-1.066667; 32.866667
Тип
природно, проточно
Земље
басена
Уганда
Кенија
Танзанија
Макс.
дужина
320 km
Макс.
ширина
275 km
Површина
68.800 km
Макс.
дубина
81-85 m
Запремина
2.760 km
Над. висина
1.134
Викторијино језеро
Укереве
Водена површина на Викимедијиној остави
"Викторијино језеро, сателитски снимак."
Викторијино језеро
или
Укереве
Nam Lolwe
луонском језику
Nalubaale
лугандском
Nyanza
руандском
и неким
бантуанским језицима
),
једно је од
Афричких великих језера
Језеро је именовао по краљици
Викторији
истраживач
Џон Ханинг Спик
, први
Британац
који је га је документовао. Спик је то остварио 1858. године, док је био на експедицији са
Ричардом Франсисом Бертоном
чији је циљ било откривање
извора
реке
Нил
Са површином од 68.800 km²
Викторијино језеро је највеће
језеро
на
Афричком континенту
, највеће
тропско
језеро на свету,
те друго највеће слатководно језеро на свету (после северноамеричког
Горњег језера
).
Будући да је релативно плитко (највећа дубина 85 m), Викторијино језеро се води као девето највеће слатководно језеро по запремини (2.760 km³).
10
Највећа дужина језера је 320 km, а највећа ширина око 275 km. Главна притока језера је
Кигара
, а највећа отока
Бели Нил
. Језеро лежи на висоравни између западног и источног крака долине
Велики Рифт
(надморска висина 1.134 m).
Језеро је, заједно са Белим Нилом, главни извор
хидроенергије
за електрификацију Уганде (
ХЕ Овен Фолс
). На обали језера леже пристаништа
Ентебе
Мванза
Кисуму
и др. Развијен бродски саобраћај и риболов. У језеру има преко 3.000 острва од којих су многа насељена. Најпознатија су
Сесе острва
у Уганди, на северозападном делу језера, популарно туристичко одредиште.
Језеро Викторија прима своју воду првенствено из директних падавина и хиљада малих
потока
Река Кагера
је највећа река која утиче у језеро, са својим
ушћем
на западној обали језера. Језеро Викторија се дренира искључиво путем
реке Нила
у близини Џинџа, Уганда, на северној обали језера.
Језеро Викторија заузима плитку
депресију
у Африци. Језеро има максималну дубину од 84 m и просечну дубину од 40 m.
11
Његово
подручје слива
покрива 184000 km². Језеро има обалу дужине 7142 km кад се дигитализује на 1:25.000 ниво,
12
при чему острва сачињавају 3,7 процента те дужине,
13
и подељено је између три земље:
Кенија
(6 процената или 4.100 km²),
Уганда
(45 процената или 31,000 km²), и
Танзанија
(49% или 33.700 km²).
14
Геологија
уреди
уреди извор
Геолошки, језеро Викторија је релативно младо – око 400.000 година старо – и формирано је кад су реке које теку ка западу биле запречене уздигнутим кристалним блоком.
15
Током његове геолошке историје, језеро Викторија је прошло кроз промене који су у опсегу од серије знатно мањих језера до његовог садашњег стања плитке депресије.
13
Геолошка језгра
узета из његовог дна показују да је језеро Викторија било потпуно исушено бар три пут од времена његовог формирања.
15
Ови циклуси сушења су вероватно повезани са
прошлим леденим добима
, што су били периоди када је
преципитација
глобално опала.
15
Језеро Викторија се задњи пут осушило пре око 17.300 година, поново се попунило пре 14.700 година.
16
Хидрологија и лимнологија
уреди
уреди извор
Језеро Викторија прихвата 80 процената своје воде из директних падавина.
13
Просечна евапорација на језеру је између 20 и 22 m годишње, што је скоро два пута више од преципитације у приобалним областима.
17
У Кенијском сектору, главне приливне реке су
Сио
Нзоја
Јала
Нјандо
Сонду Мириу
Могуси
, и
Мигори
. Заједно, ове реке доприносе далеко више воде језеру, неко што доприноси највећа појединачна река која утиче са запада, река Кагера.
18
Језеро Викторија и
Велика раседна долина
Једини излив из Викторијиног језера је река Нил, која истиче из језера у близини Џинџа у Уганди. У погледу допринесене количине воде, то чини Викторијино језеро главним извором најдуже гране Нила. Међутим, најудаљенији извор слива Нала, и стога ултиматни
извор Нила
, се чешће сматра да је једна од притока реке Кагере (тачна притока остаје неодређена), и која потиче из било
Руанде
или
Бурундија
. Највиша секција Нила је генерално позната као Викторијин Нил, док не досегне
Албертово језеро
. Иако је то део истог речног система као и
Бели Нил
и повремено се назива тим именом, стриктно гледано ово име се не примењује све док река не пређе границу Уганде у Јужни Судан на северу.
Језеро испољава
еутрофички карактеристике
. Током периода 1990–1991, кисеоничне концентрације у мешовитом слогу су биле више од него 1960–1961, са скоро константним кисеоничним суперзасићењима на површини воде. Кисеоничне концентрације у
хиполимнетичким водама
(нпр. слој воде који лежи испод
термоклина
, је нециркулишући, и остаје перпетуално хладан) су биле ниже у 1990–1991 током дужег периода него у 1960–1961, са вредностима од мање од 1 mg по литру јављајући се у води на дубини од 40 m у поређењу са таквим појавама на више од 50 m 1961. године. Промене у оксигенацији се сматрају конзистентним са мерењима повишене алгалне биомасе и продуктивности.
19
До ових промена је дошло из више разлога: сукцесивна горива у сливу језера,
20
након чега чађ и пепео бива депонован на широкој области језера; од повишеног уплива нутријената путем река,
21
и од повишеног загађења узрокованог насеобинама дуж обала језера.
Батиметрија
уреди
уреди извор
Батиметријски
модел језера Викторија
22
Језеро се сматра плитким језером, с обзиром на његову велику географску област са максималном дубином од приближно 80 m и просечном дубином готово тачно 40 m.
23
У склопу једног пројекта из 2016. је дигитализован десет хиљада тачака и помоћу тога је креирана прва истинска батиметријска карта језера.
22
Најдубљи део језера померен ка истоку језера у близини Кеније, а језеро је обично плитко на западу дуж Уганданске обале и на југу дуж обале Танзаније.
22
Староседелачке дивље животиње
уреди
уреди извор
Сисари
уреди
уреди извор
Многе врсте сисара живе у региону језера Викторија, а неке од њих су блиско повезане са самим језером и оближњим мочварама. Међу њима су:
нилски коњ
афричка видра без канџи
белогрла видра
водени монгус
ситатунга
Redunca redunca
мочварна антилопа
тршчани пацови
, и
дивовска видра
24
Рептили
уреди
уреди извор
Викторијино језеро и његове мочваре имају велику популацију
нилских крокодила
, као и
афричких пеломедуза
варијабилних муљних корњача
, и
вилијамсових муљних корњача
25
Вилијамсова блатна корњача је ограничена је на Викторијино и друга језера, реке и мочваре у горњем делу сливу реке Нила.
25
Циклидне рибе
уреди
уреди извор
За разлику од многих других циклида језера Викторија,
Haplochromis nyererei
је и даље широко заступљена врста.
26
У односу на друге циклиде њене очи су посебно осетљиве на светло, посебно црвено, које е мање погођено смањењем јасноће воде узрокованим
еутрофикацијом
од боја кратких таласних дужина.
27
Викторијино језеро је раније било веома богато рибом, укључујући многе ендемске врсте, али је велики део њих изумро током задњих 50 година.
28
Главна група у Викторијином језеру су
хаплохромни
циклиди
Haplochromis
sensu lato
) са више од 500 врста, од којих су готово сви ендемски
16
29
30
а неки од њих су још увек
неописани таксони
31
То је далеко већи број врста рибе неко у било којем другом језеру на свету, изузев
језера Малави
31
Оне су резултат брзе
адаптиввне радијације
у току задњих 15.000 година.
16
29
32
Њихова изузетна разноликост и брзина
еволуције
су били предмет многих научних студија сила које покрећу богатство живота.
29
33
Викторијини хаплохромини су део старије групе са више од 700 блиско сродних врста, такође укључујући неколико мањих језера у овом региону, нарочито
Кјога
Едвард
Џорџ
, Алберт, и
Киву
16
29
Већина ових језера је релативно плитка (слично Викторијином језеру) и део су данашњег горњег дела слива Нила. Изузетак је језеро Киву, које је део данашњенг слива
реке Конго
, мада се сматра да је било повезано са језерима Едвард и Викторија путем река до подизања делова
Источноафричког процепа
16
Могуће је да је ово дубоко језеро функционисало као „еволуциони резервоар” за ову хаплохромну групу у периодима кад су друга плића језера у региону била исушена, као што се догодило са Викторијиним језером пре око 15.000 година.
16
У недавној историји једино је језеро Кјога било лако доступно Викторијиним циклидима, пошто је даље низводно кретање путем
Викоријиног Нила
(до језера Алберт) спречено серијом водопада, нарочито
Меркисоновим
. За разлику од тога,
Овенови водопади
(који су поплављени након изградње
бране
) између Викторије и Кјонге су били есенцијално серија брзака који нису ефективно блокирали кретање рибе између два језера.
34
Haplochromis thereuterion
преживљава у малим бројевима.
35
У почетку је постојала бојазан од изумирања. Касније је откривено да је дошло до промене станиште (од близине површине до стеновитих лежишта) и понашања при храњењу (од површинских инсеката до ларви инсеката).
36
Еколошки проблеми
уреди
уреди извор
Раст густине насељености око језера Викторија
Изумирање циклида из рода
Haplochromis
је делом узроковано еутрофикацијом језера. Плодност тропских вода зависи од брзине којом се храњиве материје могу довести у раствор. Приливне реке Викторијиног језера пружају мало хранљивих материја језеру у односу на његову величину. Због тога се сматра да је већина хранљивих материја језера Викторија затворено у депозитима на дну језера.
13
37
Сама по себи, ова вегетативна материја полако се распада. Животињско месо се знатно брже разграђује. Плодност језера зависи од брзине којим ове храњиве материје могу узимати рибе и други организми.
37
Сматра се да су
Haplochromis
имали важну улогу у враћању органских остатака и планктона назад у раствор.
38
39
40
Са око 80 процената
Haplochromis
врста које су се храниле
детритусом
, и које су биле једнако способне да се хране једне с другима, оне су представљале чврсти унутрашњи систем рециклаже, померајући хранљиве материје и биомасу вертикално и хоризонтално кроз водену колону, па чак и изван језера путем људске и животињске предације. Могуће је да је изумирање
Haplochromis
врста допринело повећаној фреквенцији
цветања алги
21
39
40
која могу да буду одговорна за даља масовна умирања риба.
21
Новопридошли људски колонисти слива језера су имали негативан утицај на екосистем језера. Насељеници су уништили околну вегетацију како би узгајали житарице, шећерну трску, кафу, чај и др. Исти тренд је уочен и у језерима
Малави
Тангањика
. Током кишног периоду вода испира хемикалије које завршавају у језеру што доводи до неконтролираног раста алги. Како се индустрија развијала, тако се смањивала и количина риба у језеру.
Током
1950-им
година готово је нестала риба којом се прехрањивало домаће становништво -
Oreochromis esculentus
. Да би спречили даље пропадање рибљег фонда, Британци су у језеро настанили две нове врсте риба
Oreochromis niloticus
Lates niloticus
. Тада се није знало ће тај потез довести до катастрофе. Све до краја
1970-их
година чинило се како нема никаквих битнијих промена. Али 1980-их долази до драстичних промена. Постотак циклида је са некадашњих 80% опао на свега 1%, док се удео рибе
Lates niloticus
са пређашњих 1% повећао на 80%. Научник Лес Кауфман је пропаст циклида назвао „највећим масовним истребљењем кичмењака у писаној историји”.
То је довело до тога да више нема довољног броја риба које се хране органским отпадом. Органске материје се распадају трошећи
кисеоник
. Због тога доњи делови језера постају ненастањиви, тзв. мртве зоне. Уз то појавио се и
водени зумбул
Eichornia
). То је слободно плутајући
коров
који се брзо размножава. Ствара густ покров који спречава сунчеву светлост да продре у језеро.
Године 1994. дошло је до великог масакра у
Руанди
Река Кагера
је у језеро донела многобројна људска тела. Како би спречили
епидемију
, рибари су тела вадили мрежама.
Варијација висине језера Викторија
Развој индустрије је довео и до тога да се индустријски отпад пушта у реке које утичу у језеро. Процењује се да само
Танзанија
дневно испусти 2 милиона литара отпада. Премда целокупна ситуација изгледа безазлена, покренута је велика међународна акција да се језеро спасе. Један од програма је и спас циклида. Тако се у САД и Европи узгаја 40 различитих најугроженијих врста циклида у нади да ће се спречити њихово
изумирање
Види још
уреди
уреди извор
Афричка велика језера
Референце
уреди
уреди извор
Database for Hydrological Time Series of Inland Waters (DAHITI) - Victoria, Lake
, retrieved 20 April 2017.
„The Victoria Nyanza. The Land, the Races and their Customs, with Specimens of Some of the Dialects”
World Digital Library
. Архивирано из
оригинала
29. 05. 2016. г
. Приступљено
18. 2. 2013
Мишић, Милан, ур. (2005).
Енциклопедија Британика. В-Ђ
. Београд: Народна књига : Политика. стр. 50.
ISBN
86-331-2112-3
Alberge, Dalya (11. 9. 2011).
„How feud wrecked the reputation of explorer who discovered Nile's source”
The Observer
. Приступљено
29. 12. 2013
Moorehead 1960
vanden Bossche, J. P.; Bernacsek, G. M. (1990).
Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa,
(18):[[Категорија:Cite journal]]
Food and Agriculture Organization
United Nations
. стр. 291.
ISBN
978-92-5-102983-1
. Приступљено
4. 1. 2016
Сукоб URL—викивеза (
помоћ
Hamilton Stuart (Salisbury University) (2016). . „Fishnet, Lake Victoria, Vector Polygon, 2015 - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. LakeVicFish Dataverse.
doi
10.7910/DVN/LRSHEF
Peter Saundry.
„Lake Victoria”
„Lake Victoria”
Encyclopædia Britannica
. 16. 6. 2023.
Holtzman & Lehman 1998
, стр. 89–98
United Nations (1999).
Development and Harmonisation of Environmental Laws Volume 1: Report on the Legal and Institutional Issues in the Lake Victoria Basin
. стр. 17.
. United Nations.
Hamilton, Stuart (Salisbury University) (2016). . „Shoreline, Lake Victoria, vector line, ~2015 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. Harvard Dataverse.
doi
10.7910/DVN/5Y5IVF
Hickling 1961
J. Prado, R. J. Beare, J. Siwo Mbuga & L. E. Oluka, 1991. A catalogue of fishing methods and gear used in Lake Victoria. UNDP/FAO Regional Project for Inland Fisheries Development (IFIP), FAO RAF/87/099-TD/19/91 (En). Rome, Food and Agricultural Organization.
Reader, John (2001).
Africa
. Washington, D. C.:
National Geographic Society
. стр.
227
–228.
ISBN
978-0-7922-7681-4
Verheyen, Salzburger, Snoeks, and Meyer (2003). Origin of the Superflock of Cichlid Fishes from Lake Victoria, East Africa. Science 300: 325—329.
Ominde, Simeon H. (1971).
„Rural economy in West Kenya”
. Ур.: S. H. Ominde.
Studies in East African Geography and Development
. London: Heinemann Educational Books Ltd.. стр. 207—229.
ISBN
978-0-520-02073-3
P. J. P. Whitehead (1959). . „The river fisheries of Kenya 1: Nyanza Province”.
East African Agricultural and Forestry Journal
24
(4): 274—278.
doi
10.1080/03670074.1959.11665219
Hecky, R. E.; F. W. B. Bugenyi; Ochumba, P.; Talling, J. F.; Mugidde, R.; Gophen, M.; Kaufman, L. (1994). .
„Deoxygenation of the deep water of Lake Victoria, East Africa”
Limnology and Oceanography
39
(6): 1476—1481.
JSTOR
2838147
doi
10.4319/lo.1994.39.6.1476
Hecky, R. E. (1993). . „The eutrophication of Lake Victoria”.
Verhandlungen der Internationale Vereinigung für Limnologie
25
: 39—48.
Peter, O. B.. Ochumba; Kibaara, David I. (1989). .
„Observations on blue-green algal blooms in the open waters of Lake Victoria, Kenya”
African Journal of Ecology
27
(1): 23—34.
doi
10.1111/j.1365-2028.1989.tb00925.x
Hamilton, Stuart (Salisbury University); Munyaho, Anthony Taabu (The National Fisheries Resources Research Institute Of Uganda); Krach, Noah (Salisbury University); Glaser, Sarah (One Earth Future, Secure Fisheries) (2016). . „Bathymetry TIFF, Lake Victoria Bathymetry, raster, 2016 - LakeVicFish Dataverse - The Potential for Aquaculture in Lake Victoria and Implications for Wild Fisheries and Fish Commodity Markets”. Harvard Dataverse.
doi
10.7910/DVN/SOEKNR
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (
веза
„LV_Bathy”
faculty.salisbury.edu
. Приступљено
24. 10. 2016
Kingdon 1997
Spawls 2002
harvnb грешка: no target: CITEREFSpawls2002 (
help
Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E (2016).
Haplochromis nyererei
IUCN Red List of Threatened Species
. Version 2017.1
International Union for Conservation of Nature
. Приступљено
27. 3. 2017
Witte; Msuku; Wanink; Seehausen; Katunzi; Goudswaard; and Goldschmidt (2000). Recovery of cichlid species in Lake Victoria: an examination of factors leading to differential extinction. Reviews in Fish Biology and Fisheries 10: 233—241.
Ligtvoet, W.; Witte, F.; Goldschmidt, T.; Van Oijen, M.J.P.; Wanink, J.H.; Goudswaard, P.C. (1991). . „Species Extinction and Concomitant Ecological Changes in Lake Victoria”.
Netherlands Journal of Zoology
42
(2–3): 214—232.
doi
10.1163/156854291X00298
Meier, Joana I.; Marques, David A.; Mwaiko, Salome; Wagner, Catherine E.; Excoffier, Laurent; Seehausen, Ole (2017). .
„Ancient hybridization fuels rapid cichlid fish adaptive radiations”
Nature Communications
: 14363.
PMC
5309898
PMID
28186104
doi
10.1038/ncomms14363
DeWeerdt, S. (28 February 2004).
„Dark secret of the lake.”
. Приступљено
26. 3. 2017
New Scientist..
Turner, Seehausen, Knight, Allender, and Robinson (2001). How many species of cichlid fishes are there in African lakes? Molecular Ecology 10: 793–806.
Stager, J. C.; Johnson, T. C. (2008). . „The late Pleistocene desiccation of Lake Victoria and the origin of its endemic biota”.
Hydrobiologia
596
(1): 5—16.
S2CID
42372016
doi
10.1007/s10750-007-9158-2
Lowe-McConnell, R. (2009). Fisheries and cichlid evolution in the African Great Lakes: progress and problems. Freshwater Reviews 2: 131-151.
McClanahan, T.; Young, T. P. (1996).
East African Ecosystems and Their Conservation
. стр.
201
—206.
ISBN
978-0195108170
Witte F, de Zeeuw MP, Brooks E (2010).
Haplochromis thereuterion
IUCN Red List of Threatened Species
. Version 2017.1
International Union for Conservation of Nature
. Приступљено
27. 3. 2017
Steeves, G.
„'Haplochromis' thereuterion.”
. Приступљено
28. 3. 2017
Cichlid-Forum..
R. S. A. Beauchamp (1954). . „Fishery research in the lakes of East Africa”.
East African Agricultural Journal
19
(4): 203—207.
doi
10.1080/03670074.1954.11664909
Richardson, Lucy, ,
The lessons of Lake Victoria Uganda
, Архивирано из
оригинала
26. 9. 2014. г.
, Приступљено
24. 9. 2017
Kaufman, Les; Ochumba, Peter (1993). .
„Evolutionary and conservation biology of cichlid fishes as revealed by faunal remnants in northern Lake Victoria”
Conservation Biology
(3): 719—730.
JSTOR
2386703
doi
10.1046/j.1523-1739.1993.07030719.x
Goldschmidt, Tijs; Witte, Frans; Wanink, Jan (1993). .
„Cascading effects of the introduced Nile perch on the detrivorous/phytoplantivorous species in sublittoral areas of Lake Victoria”
Conservation Biology
(3): 686—700.
JSTOR
2386700
doi
10.1046/j.1523-1739.1993.07030686.x
Литература
уреди
уреди извор
Hickling, C. F. (1961).
Tropical Inland Fisheries
. London:
Longmans
Kingdon, J.
(1997).
The Kingdon Guide to African Mammals
. London: Academic Press Limited.
ISBN
978-0-12-408355-4
Spawls, Stephen; Kim Howell; Robert Drewes; James Ashe (2002).
A Field Guide to the Reptiles of East Africa
. London: Academic Press.
ISBN
978-0-12-656470-9
Мишић, Милан, ур. (2005).
Енциклопедија Британика. В-Ђ
. Београд: Народна књига : Политика. стр. 50.
ISBN
86-331-2112-3
Holtzman, Josh; Lehman, John T. (1998). „Role of apatite weathering in the eutrophication of Lake Victoria”. Ур.: Lehman, John T..
Environmental Change and Response in East African Lakes
. Springer Netherlands. стр. 89—98.
ISBN
978-94-017-1437-2
doi
10.1007/978-94-017-1437-2_7
vanden Bossche, J. P.; Bernacsek, G. M. (1990).
Source Book for the Inland Fishery Resources of Africa,
(18):[[Категорија:Cite journal]]
Food and Agriculture Organization
United Nations
. стр. 291.
ISBN
978-92-5-102983-1
. Приступљено
4. 1. 2016
Сукоб URL—викивеза (
помоћ
Moorehead, Alan (1960). „Part One: Chapters 1–7”.
The White Nile
. Harper & Row.
ISBN
978-0-06-095639-4
Спољашње везе
уреди
уреди извор
Викторијино језеро (на енглеском)
„Чланак из енциклопедије Енкарта”
. Архивирано из
оригинала
14. 02. 2007. г..
Викторијино језеро (на енглеском)
Decreasing levels of Lake Victoria Worry East African Countries
„New Scientist article”
Архивирано
на веб-сајту
Wayback Machine
(13. октобар 2008)
„Dams Draining Lake Victoria”
Архивирано
на веб-сајту
Wayback Machine
(10. март 2012)
A Naturalist on Lake Victoria, with an Account of Sleeping Sickness and the Tse-tse Fly
- A beautiful video of Lake Victoria
-author= -
Нормативна контрола
Међународне
FAST
VIAF
Државне
Шпанија
Немачка
Израел
Сједињене Државе
Викторијино језеро
на
сродним пројектима
Википедије:
Медији
на Остави
Водич
на Википутовању
Подаци
на Википодацима
Преузето из „
Категорије
Чланци који садрже текст на породици језика — луо (луо језици)
Језера у Африци
Језера у Танзанији
Језера у Уганди
Сакривене категорије:
CS1 грешке: сукоб URL—викивеза
CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора
Harv and Sfn no-target errors
Pages using photo montage with one or fewer images
Координате на Википодацима
Чланци који садрже текст на језику — луганда
Чланци који садрже текст на језику — кињаруанда
Чланци са FAST идентификаторима
Чланци са VIAF идентификаторима
Чланци са BNE идентификаторима
Чланци са GND идентификаторима
Чланци са J9U идентификаторима
Чланци са LCCN идентификаторима
Шаблон:Подножје/на ћирилици
Шаблон:Подножје/без портала
Викторијино језеро
Додај тему